Број четири (2009)

Високошколске библиотеке, 2008. године у броју 3 су своје читаоце обавестиле о потписивању Декларације са Тракијским Универзитетом, а која је резултат одржаног симпозијума УПРАВЉАЊЕ ИНФОРМАЦИЈАМА/ДОКУМЕНТИМА И САРАДЊА ИЗМЕЂУ БИБЛИОТЕКА БАЛКАНСКИХ ЗЕМАЉА, одржане од 5. до 7. јуна 2008. године. Опширније на:
http://www.unilib.bg.ac.rs/zajednica01/izdanja/visokoskolske_biblioteke/god5/br3/5.php

После симпозијума је основан Савез Балканских Библиотека (Balkan Libraries Union), који чине десет библиотека чланица оснивача из пет земаља: Турске, Бугарске, Босне, Руминије и Србије.
Чланови BLU, могу бити све библиотеке на Балкану, сајт је на адреси:
http://balkanlibraries.trakya.edu.tr/

Универзитетска библиотека «Светозар Марковић» је потписница Партнерског споразума који обухвата три аспекта сарадње: размену кадрова, размену књига и учешће на међународним пројектима и иницијативама.

Уредник

Састанак је организован како би се дефинисали планови и правци развоја LIBER–а и размотриле могућности пружања подршке библиотекама из централне и источне Европе. Присуствовали су др Пол Ајрис, подпредседник, Вутер Шалије, извршни директор и Марта Вирагош, члан управног одбора LIBER-а и 22 делегата из Машарске, Хрватске, Пољске и Србије.

Прву презентацију одржала је Јудит Скалицки из Министарства образовања и културе Мађарске, која је приказала пројекте које су реализовале библиотеке из Мађарске у периоду 1997-2007. Пројекти су обухватали успостављање националног система за испоруку докумената, националног узајамног каталога, успостављање Машарског института за библиотекарство, успостављање система акредитације корисника отвореног за све, подизање квалитета услуга у складу са европским стандардима, побољшање приступачности физичких и виртуелних библиотечких збирки, координацију пројеката дигитализације и побољшање имиџа библиотека. Стратегија за период 2008-2013 садржи важан програм Портал, чији је циљ да координира развој различитих типова библиотека, посебно у обезбеђивању онлајн приступа до националне културне баштине и других библиотечких података и услуга за све кориснике повезивањем националног система испоруке докумената са националним узајамним каталогом, укључивању ових ресурса у образовање и побољшање инфраструктуре у библиотекама, Овај пројекат финансира European Regional Development Foundation (ERDA) са 22,4 милијарде евра.

Вутер Шалије је говорио о улози LIBER-а у подршци европским научним библиотекама и стратегији и мисији за наредне 4 године. Ставио је нагласак на поједине активности као што је одржавање радионице за чување дигитализоване грађе која је одржана у Хагу 17. априла 2009, састанак са комисијама ЕУ надлежним за информационо друштво и медије, одговору на ставове Европске комисије о ауторским правима у економији знања  (EC Green Paper “Copyright in the Knowledge Economy”) и пројекту PEARL који је предложен ЕУ у мају 2009. Циљ састанка је да се што више библиотека из централне и источне Европе прикључи организацији која данас броји преко 400 институција и учествује у пројектима.
Констатовао је да LIBER треба да се обраћа не само библиотекама, него и члановима академске заједнице који имају велики утицај на развој високошколских библиотека. Сугерисано је да се развије мрежа амбасадора LIBER-а у земљама централне и источне Европе и да се организују конкретне акције у тим земљама које би привукле нове чланове. Сплит је предложен као место будућег сусрета Групе за архитектуру. За амбасадора за Србију именована је др Стела Филипи-Матутиновић.

Истакнуто је да библиотеке из централне и источне Европе очекују од LIBER –а да им омогући да добију приступ до пројеката и активности на европском нивоу, што би водило до остваривања њихових приоритета, који су истовремено и приоритети LIBER-а, као што је рад конзорцијума за преговоре са издавачима, одговори на изазове економске кризе, дигитализација, законодавство и ауторска права, развој нових услуга, међународна сарадња, успостављање дигиталних репозиторија, размена искустава итд.

Пол Ајрис је говорио о европској перспективи стратегије дигитализације. Приказао је еволуцију библиотека од физичких до виртуелних простора и истакао улогу LIBER-а у помоћи библиотекама да се трансформишу. Приказао је активности LIBER-а на пољу дигитализације и најавио састанак Комисије и планирану радионицу за чланице, посвећене дигитализацији библиотечке грађе у Европи, која ће се одржати у Хагу од 19. до 21. октобра ове године.  У оквиру пројекта  EuropeanaTravel, 19 партнера чланица дигитализоваће преко милион страница посвећених путовањима и туризму. LIBER је Европској комисији предложио и пројекат PEARL, којим је предвиђена дигиализација преко три милиона страница за европску дигиталну библиотеку Europeana. LIBER ће у оквиру промоције отвореног приступа научним информацијама бити од ове године суоарганизатор радионица о отвореном приступу информацијама које се сваке друге године одржавају у Женеви, и води DART-Europe сервис који је развио портал за приступ пуним текстовима дисертација у отвореном приступу из Европе.

Каталин Балоци и Петер Диполд из Националне библиотеке Мађарске говорили су о процесу дигитализације грађе у Мађарској и истакли да је неопходна хармонизација пројеката који се односе на дигитализацију. Пошто су и документи занимљиви за дигитализацију расути по збиркама библиотека, музеја и архива, требало би успоставити заједничке пројекте како се посао не би дуплирао. Због недостатка средстава до сада то није учињено, али је управо започет рад на националном регистру дигитализованог материјала. Размотрени су проблеми као што је избор материјала за дигитализацију, стандарда, технологије и правне основе.

У дискусији је наглашено да је велика штета што Европска унија дигитализацију културног наслеђа сматра националном одговорношћу, а националне владе не обезбеђују довољна средства за то. Велики изазов је дефинисање јединствене европске политике на том плану, како би ови пројекти били успешно финансирани и реализовани. Сарадња и размена информација је једини начин да се то реализује и LIBER ће помоћи на том плану, посебно у расправама са Европском комисијом.
Осим контаката са DG Information Society and Media, представници LIBER-а ће се састати и са представницима DG Research and the DG Market.
Пројекат DART-Europe би требало да укључи метаподатке и дисертације из централне и источне Европе. За Мађарску најбољи приступ је преко HUNOR-а, мађарског конзорцијума институција које имају електронске дисертације у својим репозиторијумима.

Многе институције у централној и источној Европи немају репозиторијуме. Стога би LIBER можда могао да упути позив универзитетима да успоставе репозиторијуме и стварно помогне њиховим библиотекама у том процесу. У том циљу LIBER  ће успоставити контакт са европским универзитетским организацијама.
Закључци и следећи кораци

Закључено је да је веома корисно да се успостави добра сарадња са колегама из централне и источне Европе, чији су приоритети исти као и приоритети наведени у стратешком плану LIBER-а за 2009-2012. LIBER треба да појача напоре да буде видљив у овом делу Европе и постане препознатљиво име преко својих производа и услуга.

1. Дигитализација садржаја

• Преглед шта се дешава у EU
• Тражење потенцијалних извора финансирања
• Дефинисање у чему LIBER може да помогне да се превазиђе јаз.

2. Разговор са Research and Internal Market directorates у EU

3. DART-Europe треба да контактира HUNOR да види да ли метаподаци могу да се преузму

4. LIBER треба да лобира за боље услове набавке електронских извора информација, дефинисане лиценцним уговорима

5. LIBER треба да лобира код European Universities Association да универзитети успоставе репозиторијуме са отвореним приступом и да их пуне садрђајима, посебно електронским тезама и дисертацијама

6. LIBER треба да лобира за реформу законодавства у области ауторских права у Европи

7. Академска перцепција отвореног приступа се споро мења. Постоји потреба да се лобира и сугерисано је да се на следећем састанку за годину дана колеге из централне и источне Европе изложе конкретне податке о напретку на овом плану.

др Стела Филипи Матутиновић

Новоизграђена зграда факултетске библиотеке Филозофског факултета у Загребу, свечано је отворена 11. марта 2009. године. Друга библиотека је по величини у Хрватској, одмах после Националне и универзитетске библиотеке, а прва и једина посебна зграда за факултетску библиотеку. Изградњом ове библиотеке се остварио генерацијски сан научног и наставног особља овог најстаријег факултета загребачког свеучилишта. Потреба за проширењем факултета, а самим тим и библиотека иницирали су половином шездесетих година двадесетог века визионари Филозофског факултета. Шездесетих година двадесетог века, библиотеке су поседовале 169.991 свеску. Осамдесетих је фонд нарастао на 339.124 свеске. На дан полагања камена темељца фондови библиотека су имали 564.368 свезака. На дан отварања Покушало се са реализацијом седамдесетих и деведесетих година двадесетог века, али се до реализације дошло тек почетком 21. века.
Од идејног пројекта до отварања је протекло мање од шест година. Средства за изградњу су обезбеђена преко Министарства науке, образовања и спорта и кредитом Свеучилишта у Загребу. Камен темељац је положен 13. децембра 2005. године. Заслужне архитекте за ову велелепну библиотеку су: Анте Вулин, Дина Вулин Илековић и Борис Илековић. Пројектовали су за одређену сврху, на одређеном месту и за познате кориснике, склад боја, светлости, форме, функционалности и облика, сврсисходно намењених. 

Прва фаза изградње, која је подразумевала грађевинске радове, је завршена 2006. године, а током 2007. добијена су средства за другу фазу изградње, за унутрашње радове и опремање ентеријера.

Зграда библиотеке је смештена на више од 8500 квадратних метара, на осам спратова (подрум, приземље, пет спратова и инсталацијски спрат).

У подрумском простору је смјештено око половине укупног књижног фонда као и мале просторије за индивидуални истраживачки рад. У приземљу је референтна збирка и читаоница за часописе са око 150 места и сале за пројекције са 90 места. На првом спрату налази се најсавременије опремљена читаоница, намењена активностима библиотеке и факултета, од промоција књига, одржавања трибина, мањих научних и стручних скупова до концерата. Електронска учионица намењена корисницима библиотеке и библиотекарима, идеално је место за све врсте курсева и семинара.

Библиотечна грађа је смештена у отвореном приступу на свих пет спратова зграде, разврстана по сродним групама. На приземљу је смештена позајмно-информациона служба, служба за међубиблиотечку позајмицу, читаоница часописа, општа рефересна збирка и фотокопирница. Читаоница има 153 корисничка места и 32 компјутера, а свако место има прикључак на интернет мрежу. Читаоница на првом спрату има 106 места, од којих је 20 опремљено рачунарима, а у слободном приступу су смештене друштвене науке. На другом спрату су историјске науке, са читаоницом од 93 места и 25 компјутера. На трећем спрату читаоница има 79 места и 16 компјутера, ту је и читаоница реткости са 8 компјутера. На четвртом и петом спрату је 224 места са 40 компјутера смештена је славистика с кроатистиком, лингвистика, компаративна књижевност а на петом германске и романске филологије. Посебна збирка музикалија и АВ грађе је на четвртом спрату, опремљена најсавременијом технологијом, намењена мултимедијском начину студирања. Просторије  за индивидуални рад, њих 11 и канцеларије руководства библиотеке су на трећем спрату, а на преостала два спрата је простор за смештај књига затвореног приступа, и канцеларије особља.

Примарна веза библиотеке са зградом Факултета је преко главног хола, а помоћну везу представља мост на другом спрату јужног крила зграде. Возни приступ за доставу књига и помоћни паркинг простор доступни су с јужне стране новом сервисном приступном улицом.

У нову су библиотеку пресељене 24 мање библиотеке које су до сада биле размештене по одсецима Филозофског факултета, а планирана је и ревизија књижног фонда који обухвата преко 600 000 свезака. Велики део фонда је унет у КОХА софтверски систем, који има потребне модуле за библиотечко пословање: набавку, обраду, позајмицу, циркулацију, претраживање и статистике. Библиотека има најмодернији систем заштите књижног фонда и противпожарни систем који још није примењиван у библиотекама у Хрватској. У новој библиотеци истовремено може да ради око 750 корисника, а више од 200 радних места је опремљено рачунарима укљученим у мрежни систем. Део библиотечког фонда је доступан у отвореном приступу, део се налази у затвореним магацинима, а корисници имају и могућност самозадуживања књига на за то предвиђеним аутоматима. Библиотека је отворена за студенте свих факултета/академија Свеучилишта у Загребу. Традиционална отвореност Филозофског факултета, свих њених семинарских библиотека, а данас јединствене библиотечке службе широј друштвеној заједници доводи до мота: слобода расту знања како би обогатило људски живот. На томе је заснована, не само филозофија Факултета, већ и његових информационих ресурса организованих у библиотечки систем, тако да се сва активност Факултета, настава, истраживачка и библиотечко информациона делатност међусобно прожимају и делују јединствено.

мр Мр Вера Петровић

COBISS.SR (Cooperative Online Bibliographic System & Services) представља организациони модел повезивања библиотека у Србији у библиотечко-информациони систем са узајамном каталогизацијом, узајамном библиографско-каталошком базом COBIB и локалним базама података библиотека чланица, као и многе друге функције.

Библиотекари који раде на пословима обраде библиотечког материјала, у библиотекама које улазе у систем COBISS.SR, су у обавези  да самостално креирају тридесет библиографских записа који поред каталошке,  обухватају и садржинску обраду. Библиотекари Одељења за обраду Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић“, у оквиру ВБС система, годинама уназад раде на пословима прегледања записа  и давања сугестија колегама ради одржавања стандарда у раду узајамној библиографско-каталошкој бази.

Стиче се утисак да и после основног, односно почетног курса који кандидати похађају, постоје пропусти у практичној примени теоријских основа формирања предметних одредница и пододредница у сегменту садржинске обраде, односно стручне класификације, па смо сматрали да би било корисно да поново скренемо пажњу на обликовање предметне рубрике.

У програмском пакету COBISS за потребе обраде библиотечког материјала користи се COMARC стандард, а за формирање предметних одредница и пододредница користе се правила која је установила Народна библиотека Србије, на основу усвојених међународних стандарда.

Блок поља 600/609 у формату UNIMARC  користе се за унос предметних одредница (предметних рубрика). Неусвојени облици предметних одредница уносе се у блок 960/969.
Ова два блока поља паралелно су претражива, а повезују се преко потпоља $6 уношењем двоцифрене ознаке (01 – 99). Унос неусвојених предметних одредница у блок 9– неопходан је ради успостављања нормативне базе контролисаног речника.
Сви термини у блоку 960/969 пишу се мали словом, осим  када правопис  другачије налаже.

Према Правилима за дефинисање предметног садржаја документа, предметна одредница представља језички израз  (термин), састављен од једне или више речи погодних и прихваћених да се изрази појам којим се описује тема –  садржај документа. Важно је нагласити да предметна рубрика није збир кључних речи, већ језички израз изабран искључиво на основу садржаја документа. За разлику од ње, кључне речи (поље 610) могу се прихватити и  из наслова, апстракта или текста.

Предметне одреднице сврставају се у неколико група:

1.         Именске одреднице
а)   Лично име као одредница (поље 600–)
Oдредницу чине презиме (потпоље a), име (потпоље b) и година рођења/смрти (потпоље f) уколико су познати.
Непознате године се замењују веком или знаком питања.
Имена владара и других државних и црквених великодостојника воде се у утврђеном облику са ознаком наследног реда исписаном римским бројевима, титулом (потпоље c) и годинама рођења /смрти.
Имена личности старог и средњег века воде се у облику који је сачуван.
Митолошка имена се уносе у облику који је усвојен у у библиографском центру.
Уколико је предмет документа однос и међусобни утицаји две личности, друго име има статус опште пододреднице.
Ако је предмет документа одређено дело ствараоца – назив дела се третира као општа пододредница уз име ствараоца.

б) Назив колективног тела  као одредница (поље 601–)
Под називом колективних тела воде се документи о друштвима и удружењима, друштвено-политичким организацијама, политичким странкама, међународним организацијама, верским заједницама, предузећима, саветовањима, конгресима, симпозијумима, изложбама и другим манифестацијама.
Уколико је назив седишта колективног тела део изворног назива не наводи се у одредници.
Изузетак чине колективна тела која имају филијале (погоне и сл.) у другим местима.
Назив колективног тела у виду скраћенице у начелу се разрешава. Изузетно, скраћеница се усваја за одредницу ако је у општој употреби у јединственом облику (нпр. УНЕСКО, УНИЦЕФ).
У поље 601а се уноси назив корпорације као предметне одреднице, седиште (потпоље с), подређено тело(потпоље b).

в) Породично име као одредница (поље 602–)
Породична имена дају се у усвојеном облику са напоменом у загради нпр: (породица) или (династија).

2.         Опште одреднице
а) Стварни наслов као одредница (поље 605–)
Под стварним насловом воде се документи о анонимним делима, односно о делима у којима ауторство није са сигурношћу утврђено и не може се у целини приписати једном лицу или групи. За предметну одредницу се узима јединствени стварни наслов дела, подразумевајући дела књижевног или верског садржаја, правне документе, драме, радијске програме, филмове и др.

б) Општи појам као одредница (поље 606–)
Oзначава појединачне појмове, материјале или производе рада, жива бића, природне појаве и процесе, друштвене појаве и процесе, научне дисциплине, делатности, историјске догађаје (године уз историјске догађаје представљају интегрални део одреднице и не сматрају се хронолошким пододредницама, нити се одвајају зарезом), серијске публикације, имена народа.
У изражавању садржине документа предност се даје општем појму у односу на географски назив, хронолошке ознаке и формалне карактеристике документа.
Лично, односно породично име може бити део општег појма. У том случају третира се као општа одредница (нпр. Дарвинизам, Омов закон итд.)
Архитектонске целине, објекти и физичке структуре као што су цркве и манастири, канали, путеви и сл., третирају се као општи појам и воде се на своје име нпр: Црква светог Марка (Београд), Канал Дунав-Тиса-Дунав и сл. 

3.         Географске одреднице (поље 607–)
Географска одредница може бити име сваке географске јединице: континента, регије, мора, језера, реке планине, као и државе покрајине, града, и др.
Географском одредницом  се изражава садржај докумената који описују или проучавају географску јединицу у целини, или њена специфична својства или ентитете (појаве, догађаје и објекте) неодвојиво везане за одређену географску целину.
Географско име исказује се у одредници у пуном облику (нпр: Босна и Херцеговина, Латинска Америка, Кварнерски залив).
У случају када различити географске целине носе исти назив, једнозначност се обезбеђује напоменом у загради: нпр. Тара (река) и Тара (планина).
Скраћенице се употребљавају само ако су опште прихваћене а пун назив оптерећује дескриптор (нпр. САД, СССР).
За страна географска имена користе се називи библиографског центра: нпр. Грчка, Беч итд.
Предметне одреднице са именима држава формирају се према географском, а не према званичном политичком називу, нпр. Кина а не Народна република Кина. 

4.         Временске одреднице (поље 608–)
Изражавају садржај документа који се бави одређеним раздобљем или временском епохом у целини. То могу бити раздобља геолошке ере, праисторијског и историјског периода, године и датуми.

5.         Формалне одреднице (поље 609–)
Формалне одреднице исказују књижевни или материјални облик документа. Користе се када тема документа не може да се изрази садржајном одредницом. Нпр. Алманаси, Енглеско-српскохрватски речници, Енциклопедије итд.

Предметне одреднице пишу се у једнини или у множини, у зависности од природе појма, али увек у номинативу.
Предметне одреднице могу да се састоје од једне речи (просте предметне одреднице) или од две и више речи (сложене предметне одреднице).
Препорука је да се код сложених предметних одредница придеви не стављају у инверзију, већ да се поштује природан след речи.
Језички изрази којима се конкретизује садржај документа називају се пододреднице и оне могу бити:
1.         Опште пододреднице (потпоље [х] у блоку 6–)
2.         Географске пододреднице (потпоље [y] у блоку 6–)
3.         Временске пододреднице (потпоље [z] у блоку 6–)
4.         Формалне пододреднице (потпоље [w] у блоку 6–)

Редослед пододредница је формализован и следи принцип набрајања, па је при обликовању предметне рубрике неопходно да се  и ово правило поштује. Према правилима потпоље х је само једанпут поновљиво.

Oбавезни редослед исписа  –     у пољу 600 је 600 a b d c f x y z w
–           y пољу 601 је 601 a c b g d f e h x y z w (потпоље b и  потпоље e поновљиво)
–           у пољу 602 је 602 а f x y z
–           у пољу 605 је 605 a h i q l k m n x y z w (потпоље i поновљиво)

За поља 606/609 обавезан редослед исписа је 6– а x y z w.
У потпоље f се уноси временски интервал арапским бројевима са цртом [–] без заграде (аутоматски се исписује на листићу).

Литература:   

Правила за дефинисање предметног садржаја докумената / Љиљана Ковачевић, Софија Јовановић, Београд, 1991.

Гордана Лазаревић и Јелена Ђурђулов
Универзитетска библиотека  «Светозар Марковић»,  Београд

Oрганизованa су два велика стручна скупа за библиотекаре, посвећена савременим тенденцијама у развоју библиотекарства, 2008. године, уз подршку Министарства просвјете и културе Републике Српске,Друштва библиотекара Републике Српске, Народне и универзитетске библиотеке Републике Српске и Библиотекарског друштва Србије.

Први стручни скуп “Библиотеке садашњости и будућности : концепција – архитектура – технологија”, се одржавао од 22. до 24. априла 2008. године на Јахорини – Пале РС испред око 200 библиотекара из Србије и Републике Српске. Током семинара излагањима на високом стручном и професионалном нивоу, излагачи су својим рефератима представили визије савременог библиотекарства, отворивши битне теме кроз приказе теоријског и практичног значаја за развој библиотекарства уопште. Међународни карактер скупа обележило је предавање представника Европске комисије за дигитализацију књижне грађе Роба Дејвиса из Лондона, који је другог дана одржао предавање на тему пројекта Европске Дигиталне Библиотеке. О пакету СРБОСОФ  говорили су Анђа Бјелић, Јасна Лазаревић-Гавриловић и Мирослав Симић, а представљен је и мултимедијални приручник за примену програма “Публико 2004”, аутора Александра Бјеличића. Саветовање је било са великим интересовањем и пажњом пропраћено, а библиотекари су у паузама уз дружење размењивали своја искуства.

Други семинар,  под називом “Савремена библиотека – европски стандарди у пракси” одржан је 18. септембра 2008. у  великој сали Културног центра Бански двор у Бања Луци. Теме обрађиване на овом скупу су: заштита  библиотечких фондова, развој библиотека, промовисање знања и релевентног информисања на путу ка Европи. Истакнути библиотечки научни радници из Србије и Републике Српске су били гости и учесници програма овог научног скупа. 

Као учесници стручних скупова, са својим представницима, појавиле су се библиотеке Србије и Републике Српске:
Библиотека града Београда
Библиотека “Ђорђе Јовановић”
Народна и Универзитетска Библиотека Републике Српске, Бања Лука
Филолошки факултет Универзитета у Београду
Библиотека “Милутин Бојић”, Београд
Библиотека “Глигорије Возаревић”, Сремска Митровица
Филозофски факултет Универзитета у Источном Сарајеву
Педагошки факултет у Сомбору, Универзитета у Новом Саду
Библиотека филозофског факултета, Пале
Народна библиотека Ужице
Библиотека “Димитрије Туцовић”, Лазаревац
Народна библиотека ”Филип Вишњић”, Бијељина
Универзитетска библиотека “Светозар Марковић”, Београд

Друштво библиотекара Републике Српске објавило је Зборник радова са ових стручних скупова у скромном тиражу од 500 примерака. Грађа, обима 183 стране, представља преглед значајних аутора и пројеката са ових простора:

• Мирко С. Марковић : ИЗГРАДЊА И АДАПТАЦИЈА БИБЛИОТЕКА. ПОСТУПЦИ НА ПУТУ КА АРХИТЕКТОНСКИ И ТЕХНОЛОШКИ САВРЕМЕНОЈ БИБЛИОТЕЦИ
• Биљана Папић : ПРЕДМЕТНА КЛАСИФИКАЦИЈА – СТАЊЕ И РАЗВОЈ
• Милка Давидовић, проф. : БИБЛИОТЕЧКИ СТАНДАРДИ
• Милка Давидовић, проф. : НАЦИОНАЛНЕ БИБЛИОТЕКЕ
• Др Гордана Стокић – Симончић : БИБЛИОТЕКЕ У ДРУШТВУ ЗНАЊА
• Ранко Рисојевић : ПРОЈЕКТИ ДИГИТАЛИЗАЦИЈЕ У НАРОДНОЈ И УНИВЕРЗИТЕТСКОЈ БИБЛИОТЕЦИ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
• Мирјана Петронић : БИБЛИОТЕКАР 21. ВИЈЕКА ПРЕД ИЗАЗОВОМ
• Јасмина Нинков : РЕКОНСТРУКЦИЈА МРЕЖЕ БИБЛИОТЕКЕ “МИЛУТИН БОЈИЋ”
• Весна Петровић : ПРЕПЛИТАЊЕ ДЕЛАТНОСТИ ЈАВНИХ И ШКОЛСКИХ БИБЛИОТЕКА
• Доцент др Милена Максимовић : ЈАВНЕ БИБЛИОТЕКЕ ПРЕД ИЗАЗОВИМА
• Др Александра Вранеш : СТАНДАРДИ ЗА БИБЛИОТЕКЕ – ЗНАЧАЈ, ПРИНЦИПИ, СМЈЕРНИЦЕ
• Љиљана Петровић – Зечић : СТАНДАРДИ – УСМЈЕРЕНОСТ НА КОРИСНИКЕ
• Доц. др Борјанка Трајковић : УЛОГА ШКОЛСКЕ БИБЛИОТЕКЕ У ОСТВАРИВАЊУ ПЕДАГОШКЕ МИСИЈЕ ШКОЛЕ
• Др Жељко Вучковић : БИБЛИОТЕКЕ БУДУЋНОСТИ КАО МЕСТО ЉУДСКОГ СУСРЕТА
• Јасна Лазаревић – Гавриловић : ВИСОКОШКОЛСКЕ БИБЛИОТЕКЕ УНИВЕРЗИТЕТА У ИСТОЧНОМ САРАЈЕВУ – СТАЊЕ И ПЕРСПЕКТИВЕ РАЗВОЈА
• Анђа Бјелић : ПРОСТОР БИБЛИОТЕКЕ – СТВАРНОСТ ИЛИ ФИКЦИЈА
• Милица Матијевић : СЛОБОДНО ИСКЉУЧИ СВОЈ ЈуТјуб
• Валентина Живић : УТИЦАЈ ЕКСПОНЕНЦИЈАЛНОГ ПОРАСТА НОСИЛАЦА ИНФОРМАЦИЈА НА КОНЦЕПЦИЈУ, АРХИТЕКТУРУ И ТЕХНОЛОГИЈУ БИБЛИОТЕКА
• Бојана Милошевић : ИСБД(ЦР) МЕЂУНАРОДНИ СТАНДАРДНИ БИБЛИОГРАФСКИ ОПИС СЕРИЈСКИХ ПУБЛИКАЦИЈА И ДРУГИХ КОНТИНУИНИРАНИХ ИЗВОРА : ПРЕРАЂЕНО ИЗДАЊЕ ИСБД(С) МЕЂУНАРОДНИ СТАНДАРДНИ ОПИС СЕРИЈСКИХ ПУБЛИКАЦИЈА
• Дејана – Каваја Станишић, Адам Софронијевић, Маја Ђорђевић, Мр Вера Петровић: ПРЕДУЗЕТНИШТВО И БИБЛИОТЕКАРСТВО : ТЕОРИЈА, ПРАКСА И МОГУЋНОСТИ ПРИМЕНЕ У БИБЛИОТЕКАМА СРБИЈЕ
• Биљана Билбија, проф. : ВРИЈЕМЕ ПРОМЈЕНА : СТАНДАРДИЗАЦИЈА ПОСЛОВАЊА БИБЛИОТЕКЕ НИЈЕ САМО ЦИЉ, НЕГО ПРИЛИКА НОВОГ РАЗВОЈА И ПОВЕЧАЊА ЕФИКАСНОСТИ
• Жељка Комленић : БИБЛИОТЕКЕ КАО ПУНКТОВИ ЗА ИНФОРМИСАЊЕ О  ЕВРОПСКОЈ УНИЈИ
• Биљана Билбија, проф. : УЛОГА БИБЛИОТЕКЕ У ИЗГРАДЊИ И ПРОМОВИСАЊУ КУЛТУРНЕ ПЛАТФОРМЕ ЛОКАЛНЕ ЗАЈЕДНИЦЕ

Пројекти у зборнику су приказани у целости, са кратком биографијом аутора или групе аутора уз пројекат.

Дивна Милошевић

Монографија «Од Читалишта шабачког до Библиотеке шабачке» ауторки мр Соње Бокун-Ђинић, Наде Радовановић и Весне Адамовић прилог је прослави 160 година постојања ове установе. Дело је 2007. године издала Библиотека Шабачка.

На 216 страна налази се детаљна историја Библиотеке. Одмереним и споријим стилом писана, читаоцима / читатељкама даје увид у важне моменте за ову установу, као и шири друштвени контекст. Од Читалишта шабачког преко Читаонице шабачке, Шабачке народне књижнице и читаонице, Народне библиотеке Жика Поповић па све до Библиотеке шабачке – нит која се протеже јесте настојање и труд да се једна културна установа одржи, изгради и развије.

Ово дело уједно прати и тешкоће са којима се већина библиотека у неком моменту свог постојања суочава – проблеми са простором, финансирањем, бројем корисника/ца, фондом књига… Трајање и опстајање Библиотеке упркос свему, те њено даље развијање, јесте чињеница која неминовно изазива поштовање.

Посебно богатство монографије представљају њене илустрације – фотографије, плакати и факсимили који су највећим делом део богатог фонда Завичајне збирке.  У прилогу књизи налазе се такође и библиографија радова о Библиотеци, именски регистар и списак оснивача, обновитеља и радника Библиотеке.

На самом крају, у одговору на питање које се данас неминовно намеће – питање улоге библиотеке у савременом друштву информационих технологија – ауторке цитирају Питера Брофија «Изгледа да ће библиотека задржати ову улогу све док људска бића потпуно не ишчезну у сајбер простору».

Уз ову оптимистичну поруку, Библиотека наставља своје постојање и рад – ка наредних 160 година.

Емилија Филиповић