Високошколске библиотеке

Година IV, Број 3

Актуелне теме

Универзитети у Србији између промене и приватне иницијативе: а где су библиотеке?

Богољуб Мазић,
Универзитетска библиотека «Светозар Марковић», Београд

 

Библиотечка мрежа универзитета у Србији постаје веома сложена. Поред седам државних универзитета у овом тренутку, у Србији постоји и седам приватних универзитета. Приватни универзитети су наша реалност, као што су наша реалност и многе промене које ће се вероватно догодити и на државним универзитетима.
Нов и целовит концепт библиотечке мреже универзитета у Србији за сада не постоји, али је јасно да главни правци развоја  једне нове библиотечке мреже универзитета морају да почну од реконцептуализације постојеће, стварања репозиторија научне литературе, формирања универзитетског портала, развоја библиотечких едукативних програма и модерне електронске рефералне службе.

Број универзитета у Србији је својеврстан феномен

Разноврсност високошколског образовања у Србији које је последњих десет година у снажној експанзији отварањем великог броја приватних универзитета, заслуживало би само по себи једно посебно разматрање, како са социолошког, тако и са ширег, културолошког становишта. Поред седам државних универзитета у овом тренутку у Србији постоји и седам приватних универзитета, различитих и по величини и по територијаној распрострањености
Државни универзитети постоје у Београду (2), по један у Новом Саду, Нишу, Крагујевцу, Косовској Митровици и последњи основан у Новом Пазару, 30. октобра 2006.
Приватних универзитета у Београду има 5, један у Новом Саду и један у Новом Пазару.
За Србију је отварање оволиког броја приватних универзитета својеврстан феномен. Тај тренд можемо да посматрамо барем у два контекста.
С једне стране суштинско преструктуирање државних универзитета, по мишљењу многих, одвијало се превише споро, а с друге стране и процес усвајања правне регулативе о вишем и високом школству је текао успорено.
У таквим околностима није чудно да смо у Србији за кратко време добили седам приватних универзитета, управо онолико колико је у укупној, више од 150 година старој историји високошколског образовања, отворено државних универзитета. Закон о високом образовању који је после неколико најава и усвајања проглашен пре нешто више од године дана, и данас плови по прилично немирним водама имплементације, јер још увек нису усвојени сви подзаконски акти потребни за његову пуну примену.

Модели библиотечке мреже

Србија је била једна од ретких држава у регији која је дуго година гајила традицију специјализованих универзетских библиотека. Универзитети у Београду, Нишу и Крагујевцу  имају специјализоване универзитетске библиотеке, јер се по узору на Универзитетску библиотеку Универзитета у Београду ( која је још 1926. добила прву библиотечку зграду наменски грађену), по оснивању универзитета у Нишу и Крагујевцу прибегло истом моделу.
Библиотечку мрежу тих универзитета чине факултетске и специјализована универзитетска библиотека. Чак је и Универзитет у Новом Саду дуго година имао план изградње универзитетске библиотеке, иако је Библиотека Матице Српске успешно обављала посао високоспецијализоване библиотечке установе и на тај начин задовољавала потребе професора и студената новосадског универзитета.
Модел по коме су државни универзитети градили своју библиотечку мрежу састављену од универзитетске и факултетских библиотека, није се засад пренео и на приватне универзитета.
Приватни универзитети обично имају (тј. претендују да имају) једну главну библиотеку. Да ли ће постојати и посебна факултетска библиотека, ствар је личне одлуке његове управе (нпр. код Унион универзитета, Правни факултет  има своју посебну библиотеку).
Што се чланства у ВБС-у тиче, три приватна универзитета су пуноправни чланови, са различитим степеном коришћења COBISS апликација (БК, Правни факултет Унион универзитета и Сингидунум), док потписан уговор о колективном чланству са Универзитетском Библиотеком „Светозар Марковић“ имају четири приватна универзитета (Мегатренд, Сингидунум, БК и Унион).  Тај уговор обезбеђује њиховим студентима коришћење универзитетске библиотеке у оквиру њених стандардних услуга, које свакако нису мале.

Недопустиво је дељење библиотечке мреже

Питање координације библиотечке делатности у овако разуђеној и неуједначеној мрежи је врло специфично и тешко за реализацију, али је и свако дељење библиотечке мреже у две одвојене групе коју би чиниле библиотечка мрежа приватних и библиотечка мрежа државних универзитета, по нашем стручном мишљењу, недопустиво. Супротно је моделу изградње јединственог система информaција који је библиотекарству својствено већ стотинама година.
Проблем координације библиотечко-информационе делатности на приватним универзитетима је свакако већи него на државним. Пре свега, њихова библиотечко-информациона мрежа је слабо развијена. Тешко је очекивати координацију у систему који је тек у настанку, или тачније, у настанку је тек на половини приватних универзитета.
Координација између државних и приватних факултета је исто тако нејасна и опет само у домену појединачних иницијатива. Законска регулатива, истина и она  тек у настанку, не предвиђа могућност сарадње приватних и државних библиотека. Ако би библиотечка мрежа државних универзитета, као старија и “организованија”, хтела да понуди библиотечкој мрежи приватних универзитета програме сарадње, требало би да има своја програмска документа развоја барем за наредних неколико година. Њих засад нема ни један универзитет.
ВБС је добар облик интересног повезивања и координације мреже приватних и државних факултета. Већина приватних универзитета који имају оформљене библиотеке учланили су их у ВБС. Тиме је ВБС за библиотечку мрежу Србије јединствен феномен. Корисницима су доступне информације из целе библиотечке мреже Србије, а кроз библиотечку мрежу приватних универзитета се преносе стандарди библиотечког и информационог рада као и кроз остале делове библиотечке мреже Србије       

Програми координације

Координација у оквиру библиотечке мреже универзитета одвија се углавном око три програма везаних за набавку публикација, аутоматизацију рада и едукацију корисника. То су :
Кобсон – програм координиране набавке углавном електронских извора и база података,
 – ВБС (Виртуелна библиотека Србије) -програм аутоматизације библиотечке делатности и библиотечког система уопште и
 – ЗБУС (Заједница библиотека универзитета Србије)- струковна организација која пре свега координира образовне програме ради едукације библиотекара и корисника.
Прва два програма су ширег, националног значаја, али мрежа високошколских библиотека је једна од важнијих циљаних група оба програма, па је зато у оба случаја Заједница и суоснивач конзорцијума који управља овим програмима.
КОБСОНПрограм координације набавке почео је, као и у многим другим центрима, још раних 70-тих са програмима координисане набавке пре свега часописа, тада само у папирној форми. По свему судећи је та традиција најјача, па и данас програм са највећом мером координације у Србији јесте Кобсон. Иницијатива за формирање Конзорцијума покренута је новембра 2001. Иницијатори су били управници водећих научних библиотека у Србији као и представници Заједнице универзитетских библиотека и Заједнице библиотека у Србији.
Статистика коришћења овог система је импресивна. Налази се на сајту самога система и говоре о интензивном коришћењу тог система. Посебним уговором је део информација из система Кобсон укључен у Google Scholar.
Нарочито је важан напор овог конзорцијума да пласира информације о научној делатности у Србији.Тако се преко линка “Наука у Србији” може видети:

  1. Списак чланака наших аутора у сервису Web of Science од 2000. Критеријум за избор радова који припадају тој бази формиран је тако што су из WоС преузети сви чланци у којима су аутори навели адресу институције у Србији као своју афилијацију.
  2. Листа српских часописа који су реферисани у страним базама података.
  3. Попис српских електронских часописа онлине доступних (133) од тога 12 часописа са ДОИ бројевима (ознака која успоставља везу до Интернет странице на којој се документ, чланак из часописа, налази).

Виртуелна библиотекаСрбије (ВБС) је пројекат који подразумева изградњу система узајамне каталогизације са централним електронским каталогом и мрежом библиотека коју чине све библиотеке у Србији.
У првој фази пројекта формиран је електронски узајамни каталог од електронских каталога Народне библиотеке Србије, Библиотеке Матице Српске, Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић“ у Београду и Југословенског библиографско-информацијског института. У систему узајамне каталогизације, у овом тренутку, ради 70 библиотека. Овим се ствара основа за изградњу целовитог библиотечко-информационог система, којим ће се објединити информације о библиотечким фондовима у Србији са информацијама и електронским документима из база података на било ком од сервера у систему

Универзитет

COBISS/OPAC

WEB/OPAC

WEB/OPAC не постоји

Универзитет у Београду

17

55%

3

9%

11

36%

Универзитет уметности

3

75%

  

1

24%

Универзитет у Новом Саду

1
(17семин.)

5%

6

42%

8

58%

Универзитет у Нишу

1

8%

1

8%

11

84%

Универзитет у Крагујевцу

7

64%

  

4

36%

Универзитет у Приштини

    

10

100%

Универзитет у Новом Пазару

      

Приватни универзитети

3

43%

  

4

57%

Од укупног броја факултетских и универзитетских библиотека које нису чланице ВБС, само 19%, углавном са Универзитета у Новом Саду, имају каталоге којима се може приступити преко Интернета. Све остале библиотеке још увек нису аутоматизоване, или се каталозима не може приступити преко интернета. Премда је по номиналном броју библиотека укључених у ВБС, најзаступљенији Универзитет у Београду, гледано у процентима укључених библиотека у односу на укупан број библиотека, најповољнија ситуација је на Универзитету уметности у Београду и на Универзитету у Крагујевцу
Универзитетска библиотека, у оквиру свог дугогодишњег пројеката „Библиографија Универзитета у Београду“, од ове године предвидела је и могућност израде персоналних библиографија за наставнике и сараднике универзитета. Испис персоналне библиографије је једноставан кориснички сервис на интернетним страницама Виртуалне библиотеке Србије (даље ВБС).
О условима за доделу истраживачког броја, обуци библиотекара за вођење персоналних библиографија, као и електронским адресама за различита питања у вези са библиографијом истраживача, можети сазнати на веб страницама Универзитетске библиотеке.
О потпуности и ажурнусти персоналних библиографија брину сами аутору, у сарадњи са овлашћеним библиотекаром своје факултетске библиотеке. Уколико библиотека још није укључена у пројект ВБС, ову услугу нуди и Универзитетска библиотека „Светозар Марквић“ под условима који су прописани њеним Правилником о изради персоналних библиографија.
У овом периоду у ECRIS.SR систему регистровано је преко 6500 истраживача. Преко 9000 библиографских записа поседује шифру истраживача, а око 7700 и типологију документа. Иако ECRIS.SR има могућности целовитог информационог система научног рада и предат је ВБС-у на коришћење са свим правима дораде и доградње, у овом тренутку је његова примена ограничена само на библиографије истраживача.

Заједница библиотека универзитета Србије – ЗБУС

Координација образовања у високошколским библиотекама се добрим делом спроводи кроз Заједницу библиотека универзитета у Србији. Поред редовног информисања својих чланова преко два гласника, Инфотеке и Билтена ЗБУС, те годишњих стручних скупова, посебан нагласак је на курсевима. Мали куриозитет представља податак да смо у оквиру Заједнице одржали још 1998. године први курс са темом о библиотечким интернет презентацијама.
Најновија иницијатива јесте закључак ИО Заједнице од пре месец дана о припреми програма обуке библиотекара високошколских библиотека, како би они добили лиценцу за информационо описмењавање студената.
За библиотечку мрежу универзитета је посебно важно учешће у пројектима Темпус. Познато је да је први и за сада једини Темпус пројекат, који су реализовале универзитетске библиотеке у Србији, омогућио укључивање великог броја високошколских библотека у ВБС. Надамо се да ће пројекат Репозоторија докторских дисертација у његовој допуњеној, проширеној и иновираној верзији, која је у последњој фази припреме, добити подршку неке од европских институција које потпомажу реализацију оваквих програма.

Стандарди за акредитацију високошколских установа

Стандарди за акредитацију високошколских установа усвојени  су  26. октобра 2006.  Дозвола за рад једне високошколске установе добија се преко оцене студијских програма (при чему  сваки факултет има више студијских програма) и саме институције (услова које је потребно да испуни).
На конференцији о првој години примене Закона о високом образовању у Србији речено је да свих 200 високошколских установа треба да прође кроз процес акредитације уз помоћ донетих стандарда. Према речима председника Националног савета за високо образовање, захтев за акредитацију установе коштаће између 700 хиљада и милион динара. Објашњење ове поприличне суме јесте да је реч о огромном послу за који се морају ангажовати рецензенти јер се оцењују студијски програми, а сваки факултет има више студијских програма. После тога се акредитују и саме институције, па се тек онда даје дозвола за рад. Објашњено је да Болоњска декларација треба да буде примењена до 2010. а да су нормативи и стандарди за акредитацију направљени у сагласности са европским критеријумима и у складу са Законом о високом образовању.
Услови за акредитацију високошколских установа су, у делу који се тиче библиотечког рада, да она има :

  1. најмање једног библиотекара, а код више од 500 студената два библиотекара и једног књижничара,
  2. најмање 1000 библиотечких јединица из области из које изводи наставни процес,
  3. да обезбеђује уџбеничку литературу,
  4. да располаже информационом технологијом за приступ осталим информационим ресурсима,
  5. да има једну рачунарску учионицу са најмање 20 рачунара и са приступом Интернету,
  6. и да је обезбеђена обука наставника, сарадника и студената за ефективно коришћење библиотеке и осталих информационих ресурса

Код стандарда за акредитацију докторских студија услови које институција мора да задовољи јесу:

  1. да обезбеди коришћење библиотечког фонда из својих ресурса или других извора и
  2. приступ базама података које су неопходне за реализацију докторских дисертација и за

научно-истраживачки рад.
Тешко је све ове побројане услове повезати са захтевима једне модерне библиотеке.Са ресурсима који се овде имају у виду, проблем се опет своди само на број библиотечких јединица, а чак се и не спомиње где се та обезбеђена уџбеничка литература на крају налази.
Ако се подразумева да је то библиотека, онда библиотеку по ко зна који пут сводимо само на класичан, најтрадиционалнији, тип позајмне библиотеке која ни у чему не кореспондира са савременим информационим токовима. Где би се онда корисник обавестио о електронским изворима или документима до којих једна модерна библиотека својим корисницима мора да омогући доступ?

Кључно питање за успешност реализације целог програма јесте у томе ко је надлежан да обезбеди обуку наставника, сарадника и студената да би се библиотека ефикасно користила, а ни за саме библиотекаре високошколских библиотека нису постављени услови претходног специјализованог знања или накнадног стручног усавршавања
Познато нам је из свакодневне праксе рада у Универзитетској библиотеци колико је труда потребно уложити да би се програм обуке добро и квалитетно спремио, спровео и дао резултате. На овом питању је потребно преко надлежних универзитетских комисија за рад библиотека инсистирати на доношењу адекватних програма обуке користећи већ стечена искуства у раду Универзитетске библиотеке, која одређене програме едукације може одмах да понуди.
Сви ови услови говоре колико је важна потреба за обједињеном библиотечко информационом мрежом универзитета, јер се само преко ње могу испунити ови захтеви. Несклад између свести о информационим ресурсима који постоје и доступни су преко Интернета и искључиво класичне улоге коју библиотека за велики број корисника најчешће има, управо и доводи до раздвајања ових улога које се иначе свуда у свету интегришу у оквиру једне модерне и функционалне библиотеке

Наша визија

Библиотечка мрежа универзитета у Србији постаје веома сложена. Приватни универзитети су наша реалност, као што су наша реалност и многе промене које ће се вероватно догодити и на државним универзитетима. Били би срећни да можемо да представимо нов и целовит концепт библиотечке мреже универзитета у Србији али он за сада не постоји.
Уместо њега представићемо одговоре на кратку анкету коју смо упутили на адресу 20 библиотека универзитета у Београду, те пар приватних факултета, са питањима о оним програмима који у библиотечкој мрежи универзитета још увек не постоје (види упитник у прилогу). Упитник је садржао и оцену спремности да се у ове програме укључе, односно када је реч о приватним факултетима, да их финасирају. Ако одговоре анкетираних узмемо за довољно репрезентативне, резултати у оквиру нових библиотечких услуга су следећи:

Највиши ранг – 5, достигли су домаћи репозиторији, као и проширење понуде Кобсон-а ради  доступа до докумената у пуном тексту. На другом месту, са рангом 4, вредновани су програми едукације за коришћење информација са којима би библиотеке учествовале у наставном раду. На трећем месту, са рангом 3, вреднован је универзитетски библиотечки портал, док је ранг 2 постигао програм Виртуелни реферални библиотекар.

У оквиру питања о дигитализацији програми стварања репозиторија докторских дисертација, рецензија и докумената наставног рада, вредновани су са највишим рангом 5.
Ранг 4 добили су репозиторији научног рада наставника и сарадника, као и универзитетских издања.
Занимљиво је и корисно прочитати и поједина размишљања из анкете колега запослених у појединим факултетским библиотекама.
Филозофски факултет:
“Према садашњој организацији рада у библиотекама Филозофског факултета у Београду, праћење светских трендова у библиотекарству је илузорно, а визије нејасне и разнородне.“
Филолошки факултет:
„Потребно је санирање библиотечког система Универзитета у Београду, сарадња између факултета и катедара, рационална набавка и престанак  живота по начелу ‚Свака вашка обашка….’Средином осамдесетих био сам члан комисије Универзитета која је требало да поднесе предлог у том смислу, а и да израчуна потребан трошак за набавку стручне литературе, али тај наш доста детаљан, разрађен и пристојно образложен предлог завршио је у некој фијоци, вероватно непрочитан.“
Физички факултет:
„Библиотека мора бити важан извор информација у погледу књига, уџбеника и материјала неопходних за успешну перцепцију знања из области физике. Библиотека мора бити укључена у актуелне процесе рада на нивоу Факултета, Универзитетске и Народне библиотеке.
У нашим оквирима пре свега је неопходно променити однос према библиотекама. Она не сме бити само неопходан услов да факултет постоји., већ се јасно мора дефинисати њена улога у наставно-образовном процесу и дати јој право и одговарајуће место у складу са тим.“

Горе наведена размишљања дају нам за право да постулирамо следећи закључак као предуслов даљих активности на промоцији модерне високошколске библиотеке:
Високошколска библиотека није и не сме да буде једино неопходан услов да факултет постоји, већ њена улога у наставно-образовном процесу мора да буде јасно дефинисана у складу са захтевима информатичког времена у коме живимо.
Уз сву ограду, да је у Србији још увек прилично високошколских библиотека без елементарно аутоматизоване делатности и доста библиотекара којима понеки од појмова из анкете нису били јасни, могу се јасно разумети постојећа очекивања у развоју библиотечке мреже. Код свих је ипак јасна свест да главни правци развоја  једне нове библиотечке мреже универзитета морају да почну од:

  1. реконцептуализације постојеће библиотечке мреже универзитета, 
  2. стварања репозиторија научне литературе,
  3. формирања универзитетског портала,
  4. развоја библиотечких едукативних програма и модерне електронске рефералне службе.

 

Прилог                 
АНКЕТА О БИБЛИОТЕЧКОМ ПОСЛОВАЊУ
НА ПРИВАТНИМ УНИВЕРЗИТЕТИМА У СРБИЈИ

Подаци о Универзитету

Назив унивезитета

 

 

Број факултета

 

 

Подручје делатности

 

 

Адреса

 

телефон, фаx

 

Е-маил, WWW

 

Подаци о коришћењу библиотеке

Назив библиотеке ако је у саставу универзитета

 

Назив библиотеке са којом имате потписан уговор о сарадњи

 

Назив библиотеке чије услоге користите без уговора о сарадњи

 

(Испуните само једну од понуђених рубрика!)

Подаци о библиотеци која је у саставу приватног универзитета

У саставу Универзитета постоје следеће библиотеке :__________

Подаци о библиотеци (ако Универзитет  има више библиотека, за сваку умножите лист)

Назив

 

Површина библиотеке

 

Број рачунара за кориснике

 

Укупан број просторија

 

Бесплатан приступ Интернету

ДА           НЕ

Број места у читаоници

 

Аудио и видео опрема

ДА           НЕ

Укупан број запослених у библ.

 

Микро репрографска опрема

ДА           НЕ

Аутоматизација библиотечког пословања

Да ли користите програм за аутоматизацију библиотечког пословања

                  ДА                           НЕ

Ако користите, наведите назив

 

Заокружите модуле које користите:

 Интерни каталог

                  ДА                           НЕ

WWW Јавни каталог

                  ДА                           НЕ

Аутом. Пазајмицу

                  ДА                           НЕ

Аутом. Набавку

                  ДА                           НЕ

Аутом. међубил. Позајмицу

                  ДА                           НЕ

Да ли ваши студенти имају приступ до иностраних сервиса или база података пуног текста:
                  ДА                           НЕ

Ако имају, у доњој табели наведите којих, као и ко администрира доступ

Назив сервиса одн. базе података

Администратор

  
  
  
  
  
  

Ако ваш универзитет нема сопствену библиотеку, наведите са којом библиотеком имате потписан уговор о сарадњи: ________________

Ако сматрате да је целисходније сарађивати са неком од постојећих библиотека, који од наведених програма сте спремни да финасирате:

 

НЕ

ДА

Сума

Набавку књига и часописа по захтеву

   

Отварање специјализоване читаонице за ваше студенте

   

Проширење Интернет учионице

   

Формирање конзорцијума за доступ до страних база и сервиса који нису обухваћени Кобсоном

   

Изградња портала за доступ до електронских речника, енциклопедија, часописа, база податика и сл.

   

Развој домаћих електронских репозиторија

   

Развој едукативних програма за коришћење библиотечких информација

   

Нешто друго. Наведите шта:

   

Дигитализација, као и коришћење дигиталних облика литерутуре је европски и светски тренд. У ком од наведених пројеката би радо учествовали:

Репзиториј докторских, магистарских и дипломских радова

                  ДА                           НЕ

Репозиториј не публикованих радова наставника и сардника

                  ДА                           НЕ

Репозиторији наставног рада

                  ДА                           НЕ

Репозиторији издања универзитета

                  ДА                           НЕ

Нешто друго. Наведите шта:

 

Библиотеке су у свету означене као важна подршка и учења на даљину и електронски подржаног учења. Укратко наведите визију улоге библиотеке на вашем универзитету ____________________
Хвала на сарадњи!

 

У Прагу је од 22. до 24. маја у организацији Универзитета економских наука и фирме Albertina inkam одржана тринаеста годишња конференција Инфорум, највећи скуп ове врсте у централној и источној Европи. На конференцији су позвана предавања држали водећи светски стручњаци из области информационих наука, а изложена су искуства у развоју библиотека и информационе делатности из Чешке, Словачке, Холандије, САД, Кореје, Кине, Румуније, Пољске, Балтичких земаља итд.

Одржана је и Постер сесија на којој су изложена кратка саопштења, а постери су били изложени у холу Економског факултета током целог трајања конференције. У постер сесији је учествовала и др Стела Филипи-Матутиновић, изложивши резултате анализе корелације између доступности електронских часописа у Србији и присуства аутора из Србије у водећим светским часописима укљученим у Web of Science за период 2000-2006.
Детаљни резултати изложени су у раду др Стеле Филипи-Матутиновић и мр Биљане Косановић, који је публикован у онлајн зборнику конференције INFORUM 2007 на адреси http://www.inforum.cz/pdf/2007/filipi-matutinovic-stela.pdf.

Очигледан је тренд прелазак књига из штампаног у електронски облик

Током конференције трајала је и изложба водећих светских издавача штампаних и електронских научних публикација, произвођача софтвера и агрегатора електронских база података. Највећи произвођачи имали су прилику да у оквиру конференције изложе новости из своје продукције.
Тако је водећи светски издавач база података Thompson ISI најавио нов изглед свог вебсајта за јули ове године, који је прилагођен потребама различитих типова корисника – од студената до истраживача, библиотекара и менаџера.
Оно што је очигледан тренд код свих издавача је прелазак књига из штампаног у електронски облик и продаја књига у оквиру пакета електронских издања за поједине научне области.
У оквиру ових пакета појединачна књига се третира као чланак, а цео пакет као научни часопис. Тако на пример Шпрингер планира да 2008. објави 3340 књига из 13 научних области, а до сада их је укупно објавио око 20.000. Могућа је куповина само појединих пакета за одређене научне области и за одређене године, а не и појединачних наслова.
Уз књиге се продаје и електронски запис у МАRCформату који се укључује у електронски каталог библиотеке која има приступ до неког пакета. Пун текст књига је претражив и свако поглавље има свој DOIброј. Из излагања свих издавача произилази да ће се убудуће штампати само књиге за које се очекује да буду штампане у великом тиражу, као што су поједини уџбеници, научно популарне књиге и белетристика, док ће научне публикације намењене ужем кругу стручњака, све више излазити само у електронском облику или ће штампани облик бити знатно скупљи од електронског.

Трендовима у развоју професионалних и академских онлајн информационих извора

Први предавач на конференцији био је професор Петер Јачо са универзитета на Хавајима, који је говорио о трендовима у развоју професионалних и академских онлајн информационих извора.

Најзначајнији трендови су пре свега оријентација корисника на тражење пуних текстова и што једноставнијег начина претраживања, што подразумева да сервиси за научне информације морају развити неке опције које претраживачи као Гугл немају, да би тиме привукли кориснике и пружили им квалитетније информације.
То су, на пример, увођење опције која омогућава аутоматско кориговање грешака у куцању или писању појединих термина, истовремено претраживање више база података или сервиса и груписање резултата у кластере по ауторима, темама, цитираности, истовремено претраживање свих кориснику доступних извора, без обзира да ли су то комерцијални сервиси за које је приступ плаћен или извори са отвореним приступом преко интернета.
Посебно су корисни сервиси који омогућавају претраживање преко цитиране литературе, јер се тиме превазилази проблем неадекватних класификација публикација, неразвијених тезауруса, непознавања класификационих принципа, као и најновији сервиси који омогућавају посебно претраживање графикона и илустрација у текстовима, које је помоћу кључних речи било немогуће пронаћи.
Професор Јачо је у оквиру предконференције одржао радионицу о претраживању цитираности у различитим базама података и дао веома значајна поређења постојећих цитатних база, показавши да је Web of Science и даље најбоља база за претраживање цитата, а да је Гугл сколар веома непоуздан, јер не користи Булове операторе и метаподатке на адекватан начин, те се приликом претраживања добијају нереални резултати.

Библиотеке треба да се прилагоде свету у коме доминира тзв. Web 2.0

Други предавач је био Гас ван ден Брекел са Медицинског факултета и универзитетског клиничког центра Универзитета у Гронингену, који је говорио о томе како су се корисници библиотека променили и како библиотеке треба да се прилагоде свету у коме доминира тзв. Web 2.0, светска мрежа на којој је све повезано са свиме, развијена је онлајн сарадња, претраживање, комуникација и кооперација на заједничким пројектима као што је рецимо википедија.
Нове генерације одрасле са видео игрицама не толеришу чекање на одговор, спремне су да експериментишу, имају потребу да су стално на мрежи, да уче радећи по принципу пробе и грешке и да истовремено раде више ствари. Пошто нису стрпљиви да читају упутства пре него што приступе претраживању, треба поставити помоћ тамо где ће им вероватно требати, омогућити им да претражују преко заједничког интерфејса све доступне изворе, или бар што више и обавезно поставити линкове до пуног текста.
Уколико се библиотеке не прилагоде захтевима и потребама нових генерација, оне ће их заобилазити, јер су им на располагању многи други извори информација у којима информације нису фрагментиране и који су оријентисани према потребама корисника а не према процесу производње информационих извора.
О потреби да се библиотекари прилагоде новом свету и новим генерацијама и да их уче информационој писмености која укључује коришћење блогова, википедија, јутјуба, подкаста и многих других сервиса који се развијају на мрежи, а пре свега да развијају критичко мишљење и способност евалуације информација, говорио је Питер Годвин са Универзитета у Бедфордшајру.

Планови за дигитализацију садржаја националних библиотека

Џил Колинс, директор пројекта Европске дигиталне библиотеке, говорила је о плановима за дигитализацију садржаја из 24 националне библиотеке, који треба да се прошире и на музеје и архиве у Европи. До сада је дигитализовано два милиона страница докумената.
О пројектима и завидним резултатима дигитализације говорили су и представници националних библиотека из Кине и Јужне Кореје. Било је говора и о европском пројекту Manuscriptorium који је започет 2003. и до сада је дигитализовано милион страница рукописа из библиотека и архива. Развијени су стандарди за метаподатке и вишејезички приступ садржају. На пројекту сарађује и Народна библиотека Србије.

Др Стела Филипи-Матутиновић

Постер “Корелација између приступа електронским сервисима у Србији и броја радова српских аутора у Web of Science»

 

Заједница матичних библиотека Србије и Народна библиотека Крушевац у периоду од 4 – 6. јуна 2007. године у Народној библиотеци у Крушевцу организовале су први стручно-научни скуп под називом Библионет 2007: дани матичних библиотека Србије.
Тема овогодишњег Библионета, Колекције у библиотекама: формирање, заштита, богаћење, одржавање, ревизија и коришћење, окупила је преко сто библиотекара из Србије, од чега више од четрдесет са пријављеним темама за учешће на скупу. Излагања су представљала међусобни преплет и допуну традиционалног и савременог библиотекарства, теоријског и научног приступа, као и практичних питања и проблема који се јављају у свакодневној пракси. Представљене су богате колекције наших водећих библиотека, али и низ мање познатих, инспиративних и необичних збирки којима располажу наше библиотеке.
Са друге стране, назначен је значај праћења савремених трендова у библиотекарству, пре свега у области дигитализације грађе. Посебна пажња посвећена је проблемима у вези са недовољном, неадекватном и неблаговременом набавком књига, проблемима у вези са законодавним питањима и могућностима њиховог превазилажења у тренутним друштвено-политичким условима.
Програм је, поред излагања на наведену тему, обухватио и представљање библиотеке домаћина, промоцију књиге Питера Брофија Библиотека 21. века: нове услуге за информационо доба, предавање специјалног госта Ирене Сешек, начелнице Одељења за попуњавање фондова Народне и универзитетске библиотеке у Љубљани, две изложбе књига, као и представљање лика и дела знаменитог српског библиотекара Лазара Чурчића.

Програм је обухватио и посету Изложби слика Надежде Петровић у Уметничкој галерији, присуство представи Крушевачког позоришта, посету Лазаревом граду и цркви Лазарици, излет у Рибарску Бању и посету огранку Народне библиотеке Крушевац.

Драгана Милуновић

Универзитетска библиотека у Крагујевцу, најмлађа од три универзитетске библиотеке у Србији, основана је 6. маја 1977. Смештена је у универзитетском комплексу, у згради која није наменски пројектована и грађена за библиотеку. Користи простор од 1500 м², има читаоницу са 200 места, интернет учионицу, више депоа за смештај фонда и радне просторије. Књижни фонд броји 85.000 књига, 1.500 докторских дисертација и магистарских теза, 105 наслова страних часописа и 100 наслова домаћих часописа.
Библиотека је од 2003. чланица «Виртуелних библиотека Србије». У оквиру своје издавачке делатности, издаје «Библиографију радова наставника и сарадника Универзитета у Крагујевцу», као и «Библиографију докторских дисертација и магистарских теза Универзитета у Крагујевцу».
Свечаном академијом одржаном 11. маја ове године, Библиотека је прославила тридесет година свог успешног рада и развоја, а госте су поздравили Председник Управног одбора, проф. др Бранкo Обровић и директорка Библиотеке Мира Матић.

Библиотека је успела да се докаже као незаобилазан елемент научно-образовног развоја

Поздрављајући скуп, проф. др Бранко Обровић, председник Управног одбора Библиотеке, обратио се скупу следећим речима:
– У културном животу сваке заједнице и сваке земље, библиотеке играју веома важну улогу и често се преко њих може проценити културна, образовна и научна развијеност средине у којој делују.
Али, библиотека, као уосталом ни једна  културна или значајна институционална творевина, не настаје у вакуму. Њен настанак подразумева одговарајућу средину, степен опште развијености, судар са социјалним инерцијама и велики труд савременика који желе да реализују визију бољег, креативнијег и квалитетнијег живљења.
Половина осме деценије прошлог века је за Крагујевац и нашу земљу у целини, представљала време интензивног развоја – експанзије установа, идеја, покрета… Развој високог школства у Крагујевцу, које је крунисано оснивањем Универзитета 1976, подразумевао је и развој компатибилних институција, пре свега Универзитетске библиотеке, као матичне библиотеке за библиотеке факултета у саставу Универзитета.
Тако је већ наредне године формирана Универзитетска библиотека, чија је превасходна функција била да пружи подршку наставном и научном раду.  Међутим, поред те основне делатности, Универзитетска библиотека данас остварује и низ пратећих програма који су повезани са основном наставно – научном делатношћу, и то пре свега, у сфери организовања стручних, научних, образовних  и уметничких манифестација, као и у сфери издавачке делатности (издају се Библиографије радова наставника и сарадника Универзитета у Крагујевцу, као и Библиографије докторских дисертација и магистарских теза).
Библиотеке, као ни остале установе науке и културе у нашој земљи, нису никада имале једноставан и лак развој. Оне су делиле судбину осталих сродних институција које, по правилу, услед перманентно тешке материјалне ситуације, тешко успевају да реализују своје првобитнe планове и програме.
Тако и Универзитетска библиотека, премда се за 30 година развоја укоренила у нашој средини, као и у националној културној научно-образовној јавности,  данас ради у веома отежаним финансијским околностима. Али и поред тога, успела је да се докаже као незаобилазан елемент научно – образовног развоја и драгоцен фонд знања и информација.

Библиотека годишње пружа око 40.000 услуга

Анализирајући степен коришћења библиотечког фонда од стране студената и наставника, као и осталих корисника различитих образовних профила, долази се до податка да Универзитетска библиотека годишње пружа око 40.000 услуга.
Међутим, потребе за актуелним научним и стручним публикацијама остају незадовољене. Зато је прека потреба ове земље да изгради промишљену утемељену културну политику, као практичан програм модернизације нашег друштва, политику која ће у широком програму подржати институције које су носиоци науке, културе и образовања.
Поводом овог значајног јубилеја, 30 година Универзитетске библиотеке – институције која је дом књиге, поделићу са вама утиске које је на мене оставила мисао Данијела Пенака, а која се односи на разлоге за читање књиге:
«Човек гради куће зато што је жив, али књиге пише зато што зна да је смртан… чита зато што зна да је усамљен. То читање за њега је друштво које не заузима ничије место, али које нико други не би могао заменити…. (и закључује)…. наши разлози да читамо су исто тако чудни као и наши разлози да живимо!»
Премда смо, притиснути бременом егзистенцијалних брига, донекле потиснули књигу са пиједестала на којем се одувек налазила, не смемо никад заборавити да је књига једна од могућности среће коју ми људи имамо. И зато, поводом дана годишњице дома књиге, изражавам наду да ће се и у наредном периоду наша Универзитетска библиотека програмски и организационо развијати и обогаћивати новим, актуелним књижним фондовима, новим изразима и садржајима!

Циљ нам је да се и даље развијамо и пратимо промене у високом школству

Директорка Библиотеке Мира Матић се скупу обратила следећим речима:

– Одлуку о оснивању Универзитетске библиотеке Скупштина Универзитета у Крагујевцу донела је 6. маја 1977. Био је то период интензивног развоја – експанзије установа, идеја, покрета…        

Њена основна улога била је да пружа подршку наставном и научном раду, како наставника и студената Универзитета, тако и свих осталих грађана.
Свој рад започела је у адаптираном сутеренском простору ондашњег Дома самоуправљача, а данас се налази у делу Универзитетског комплекса, у згради Правног факултета, на простору од 1500 м2.
Поред основне делатности, Универзитетска библиотека данас остварује и низ пратећих програма који су повезани са основном наставно-научном делатношћу, и то пре свега у сфери организовања стручних, научних, образовних и уметничких манифестација, као и у сфери издавачке делатности.
Периодично се издаје (на пет година) Библиографија радова наставника и сарадника Универзитета у Крагујевцу (до сада објављена за период 1960-2000) и Библиографија докторских дисертација и магистарских теза брањених на факултетима Универзитета у Крагујевцу (објављена за период 1960-2005).
У свом 30-годишњем постојању, Библиотека је имала успоне и падове, како у погледу броја корисника, тако и у погледу набавке литературе.
Данас се слободно може рећи да је то једна модерна, потпуно аутоматизована библиотека, која користи јединствен кориснички програмски пакет COBISS. Програм представља организациони модел повезивања у библиотечко-информациони систем, са узајамном каталогизацијом, узајамном библиографско–каталошком базом података (COBIB) и локалним базама података библиотека – чланица Виртуалне библиотеке Србије (ВБС).
Систем COBISS заснован је на on-line комуникацијама, које се одвијају преко Интернета, тј. Академске мреже на коју је Библиотека прикључена. На тај начин њеним корисницима су доступне и многе стране базе података из свих области науке, преко КоБСОН-а (Конзорцијума за обједињену набавку) Целокупан систем претплате и лиценце за приступ обезбеђује Министарство науке и заштите човекове средине.
Публикације које корисници не могу наћи у фондовима наше Библиотеке, набављају се међубиблиотечком позајмицом из других библиотека у земљи и иностранству.
Иако суочени са великим финансијским проблемима, циљ нам је да се и даље развијамо, да пратимо промене у високом школству, и као и до сада, да будемо незаобилазни елемент  научно-образовног развоја.

Богат и разноврстан програм прославе

После ових поздравних говора, библиотекарка Весна Абадић је промовисала нову интернет презентацију Библиотекe.

Проф. Слободан Штетић, декан ФИЛУМ-а отворио је изложбу радова студената тог факултета који се односе на српско, ћирилично писмо. Основни мотив и  инспирација младих уметника је да промовишу и популаришу ћирилично писмо које је, под утицајем агресивне прозападне пропаганде, потиснуто и занемарено.

Проф. М. Палмиото са Вичита универзитата из САД, одржао је предавање о искуствима америчких професора у коришћењу ресурса универзитетских библиотека.  
На свечаности су уручене Повеље и Захвалнице институцијама и појединцима за допринос у развоју Библиотеке, као и књиге студентима који су највише користили њене услуге у прошлој години.
Присутнима је представљена издавачка кућа «Мали Немо», а у уметничком делу програма је учествовао камерни хор „Кир Стефан Србин“.  
Организовањем научног скупа који ће се односити на промене положаја и улоге универзитетских библиотека у контексту Болоњског процеса, наставиће се са обележавањем јубилеја Универзитетске библиотеке.

У име Универзитетске библиотеке «Светозар Марковић» и «Заједнице библиотека универзитета у Србији» овој свечаности су присуствовале: др Стела Филипи Матутиновић и мр Мр Вера Петровић, а речима подршке домаћине је поздравила др Стела Филипи Матутиновић.

Мр Мр Вера Петровић

Ове године је Универзитетска библиотека «Никола Тесла» у Нишу обележила четрдесет година од свог оснивања. Током четири деценије свога рада, Библиотека се непрестано развијала и из једне успешне класичне библиотеке прерасла је у модеран библиотечко-информациони центар који прати потребе корисника новог времена и у правом смислу речи постаје Библиотека за дведесет и први век, једина те врсте у југоисточном делу Србије.

Одлуком Савета Универзитета у Нишу, само две године након његовог оснивања, 18 маја 1967. године основана је Универзитетска библиотека. Основу фонда, око 2.000 књига, чиниле су донације амбасаде САД  у Београду  и Универзитета у Бохуму, Немачка, као и других институција и грађана. Данас Библиотека заузима читаво јужно крило зграде Универзитета и има фонд од близу 90.000 књига, 1.300 наслова часописа и приступ до скоро 20.000 електронских часописа, као и локалну мрежу од 30 рачунара.

ИСТОРИЈАТ

Историјат Библиотеке може се поделити на четири деценије, које, како се показало, представљају и одређене фазе у њеном развоју.

Прва деценија постојања Библиотеке (1967-1977) посвећена је дефинисању и опремању радног, магацинског и читаоничког простора, почетку формирања библиотечког фонда, формирању каталога и почетку рада с корисницима. Запошљавају се први радници и организују прве изложбе. Пред крај овог периода Универзитетска Библиотека постаје самостална установа у саставу Универзитета и добија име «Никола Тесла».

          Друга деценија постојања Библиотеке (1977-1987) посвећена је бoгаћењу фондова, као и формирању и развоју информативне делатности и почетку аутоматизације библиотечког пословања. Тих година Библиотека купује  највише књига у својој историји а знатно се увећава и фонд часописа. Формира се Информативно одељење библиотеке, ради се I том Библиографије радова наставника и сарадника Универзитета у Нишу,  купују се електричне писаће машине и набавља први рачунар.

Трећа деценија постојања Библиотеке (1987-1997), готово је цела  посвећена аутоматизацији библиотечког пословања, набавци рачунара и формирању локалне рачунарске мреже. Библиотека израђује сопствене библиотечке програме, прво за израду библиографије и централног каталога периодике, за циркулацију фондова, а онда и електронске каталоге књига и часописа. До краја ове деценије класични каталози се у потпуности замењују електронским. Објављује се и II том Библиографије радова наставника и сарадника Универзитета у Нишу.

У последњој деценији свог постојања (1997-2007), поред своје основне делатности, Библиотека развија и читав низ нових активности. Учесник је многих пројеката: пројекта «Виртуелна библиотека Србије (ВБС)», којим постаје део јединственог библиотечког система у републици; пројекта «КоБСОН», – конзорцијума библиотека Србије за обједињену набавку електронских часописа, као и пројекта у оквиру Темпус програма – «Изградња кооперативне мреже академских библиотека у Србији», преко кога се укључује у програмски систем COBISS. Оснива се Центар за правне информације и отвара интернет-читаоница. Развија се маркетиншка делатност, ажурира интернет страница Библиотеке, организују се  продајне изложбе књига, слика, као и концерти и донаторске кампање. Библиотека даље развија сопствену издавачку делатност (Библиотека Библиографије и Библиотека Монографије) и објављује електронске публикације. Дигитализује се и  документација о Николи Тесли и поставља на интернет страницу Библиотеке.

ПРОСЛАВА

Обележавање јубилеја започело је 17. маја у 11 сати, свечаном седницом Управног одбора Библиотеке. која је одржана у великој сали Универзитета у Нишу.

Седницу је отворио и присутне поздравио председник управног одбора Библиотеке проф. др Мирољуб Гроздановић. У име Универзитета у Нишу присутне је поздравила проф. др Биљана Предић, проректор Универзитета у Нишу. Управник библиотеке, господин Зоран Живковић, поднео је извештај о раду Универзитетске библиотеке у протекле четири деценије. Том приликом је, уз видео презентацију која је пратила његово излагање, управник укратко изнео хронологију развоја Библиотеке у протекле четири деценије, њене највеће успехе, али и проблеме с којима се она данас суочава. O  својим сећањима на рад Библиотеке у прошлости и људима који су допринели њеном развоју, затим је говорио господин Видосав Петровић, дугогодишњи управник Библиотеке (1976-1998).

Након свечане седнице, присутни су прешли у простор Библиотеке, где је отворена изложбапубликација, докумената и фотографија под називом:
„40 ГОДИНА РАЗВОЈА (1967-2007)“

Припрема ове изложбе била је прилика да се сагледа све што је Библиотека урадила од свог оснивања до данас, а обиље материјала на њој то најбоље илуструје.
Поред хронолошки изложене грађе (по деценијама), изложба садржи и низ занимљивости: велики број захвалница које је Библиотека добила од других институција; фотографије Библиотеке, колектива и опреме „некад“ и „сад“ – од првог копирног апарата из 1974, првих рачунара из 1986/87. године и класичних каталога, до најсавременијих машина данас; развој преносиве меморије од првих дискета великог формата до флеш меморије; књигу и часопис са инвентарним бројем 1 у фонду Библиотеке; неке од старих и ретких књига и часописа, који датирају још из прве половине деветнаестог века, као и најзанимљивије новинске чланке о Библиотеци и плакате са изложби.

 Сва изложена грађа је дигитализована и тако сачувана, представља материјал за историју Библиотеке, али и Универзитета  у Нишу и нашег града. Изложба је постављена у холу Библиотеке и биће отворена до краја 2007. године.

Након отварања изложбе, организован је коктел за садашње и пензионисане раднике Библиотеке, колеге из других библиотека, установа културе, представнике Универзитета, медија, као и све остале сараднике, пријатеље и најверније кориснике.

          За ову прилику, уз помоћ рачунског центра Универзитета у Нишу, ажурирана је интернет страница Библиотеке и обогаћена новим електронским публикацијама чији су аутори радници Библиотеке. Нова интернет адреса Библиотеке је:
www.ubnt.ni.ac.yu

Захваљујући помоћи градских општина Ниша и општине Алексинац,
реконструисан је улаз и оплемењен ентеријер Библиотеке. Овом приликом захваљујемо се свим пријатељима Библиотеке на сарадњи и помоћи, као и нишким медијима који су на адекватан начин пропратили наш јубилеј и посветили значајан простор Библиотеци и изложби.

У Нишу, 28. јуна 2007. године.

Снежана Јанчић,
Руководилац Информативно-позајмног одељења
Универзитетске бибиблиотеке «Никола Тесла»

Захваљујући донацији компаније US Steel  из Смедерева, у току су радови на обнови главног хола, Студентске читаонице, њене галерије и хола на првом спрату Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић“ из Београда.
Ова донација је реализована у знак сећања на „краља челика“ Ендрјуа Карнегија, из чијег је фонда зграда ове библиотеке подигнута при 81 године.
О овој донацији биће више речи у једном од наредних бројева нашег часописа.