Visokoškolske biblioteke

Godina IV, Broj 3

Aktuelne teme

Univerziteti u Srbiji između promene i privatne inicijative: a gde su biblioteke?

Bogoljub Mazić,
Univerzitetska biblioteka «Svetozar Marković», Beograd

Bibliotečka mreža univerziteta u Srbiji postaje veoma složena. Pored sedam državnih univerziteta u ovom trenutku, u Srbiji postoji i sedam privatnih univerziteta. Privatni univerziteti su naša realnost, kao što su naša realnost i mnoge promene koje će se verovatno dogoditi i na državnim univerzitetima.
Nov i celovit koncept bibliotečke mreže univerziteta u Srbiji za sada ne postoji, ali je jasno da glavni pravci razvoja  jedne nove bibliotečke mreže univerziteta moraju da počnu od rekonceptualizacije postojeće, stvaranja repozitorija naučne literature, formiranja univerzitetskog portala, razvoja bibliotečkih edukativnih programa i moderne elektronske referalne službe.

Broj univerziteta u Srbiji je svojevrstan fenomen

Raznovrsnost visokoškolskog obrazovanja u Srbiji koje je poslednjih deset godina u snažnoj ekspanziji otvaranjem velikog broja privatnih univerziteta, zasluživalo bi samo po sebi jedno posebno razmatranje, kako sa sociološkog, tako i sa šireg, kulturološkog stanovišta. Pored sedam državnih univerziteta u ovom trenutku u Srbiji postoji i sedam privatnih univerziteta, različitih i po veličini i po teritorijanoj rasprostranjenosti
Državni univerziteti postoje u Beogradu (2), po jedan u Novom Sadu, Nišu, Kragujevcu, Kosovskoj Mitrovici i poslednji osnovan u Novom Pazaru, 30. oktobra 2006.
Privatnih univerziteta u Beogradu ima 5, jedan u Novom Sadu i jedan u Novom Pazaru.
Za Srbiju je otvaranje ovolikog broja privatnih univerziteta svojevrstan fenomen. Taj trend možemo da posmatramo barem u dva konteksta.
S jedne strane suštinsko prestruktuiranje državnih univerziteta, po mišljenju mnogih, odvijalo se previše sporo, a s druge strane i proces usvajanja pravne regulative o višem i visokom školstvu je tekao usporeno.
U takvim okolnostima nije čudno da smo u Srbiji za kratko vreme dobili sedam privatnih univerziteta, upravo onoliko koliko je u ukupnoj, više od 150 godina staroj istoriji visokoškolskog obrazovanja, otvoreno državnih univerziteta. Zakon o visokom obrazovanju koji je posle nekoliko najava i usvajanja proglašen pre nešto više od godine dana, i danas plovi po prilično nemirnim vodama implementacije, jer još uvek nisu usvojeni svi podzakonski akti potrebni za njegovu punu primenu.

Modeli bibliotečke mreže

Srbija je bila jedna od retkih država u regiji koja je dugo godina gajila tradiciju specijalizovanih univerzetskih biblioteka. Univerziteti u Beogradu, Nišu i Kragujevcu  imaju specijalizovane univerzitetske biblioteke, jer se po uzoru na Univerzitetsku biblioteku Univerziteta u Beogradu ( koja je još 1926. dobila prvu bibliotečku zgradu namenski građenu), po osnivanju univerziteta u Nišu i Kragujevcu pribeglo istom modelu.
Bibliotečku mrežu tih univerziteta čine fakultetske i specijalizovana univerzitetska biblioteka. Čak je i Univerzitet u Novom Sadu dugo godina imao plan izgradnje univerzitetske biblioteke, iako je Biblioteka Matice Srpske uspešno obavljala posao visokospecijalizovane bibliotečke ustanove i na taj način zadovoljavala potrebe profesora i studenata novosadskog univerziteta.
Model po kome su državni univerziteti gradili svoju bibliotečku mrežu sastavljenu od univerzitetske i fakultetskih biblioteka, nije se zasad preneo i na privatne univerziteta.
Privatni univerziteti obično imaju (tj. pretenduju da imaju) jednu glavnu biblioteku. Da li će postojati i posebna fakultetska biblioteka, stvar je lične odluke njegove uprave (npr. kod Union univerziteta, Pravni fakultet  ima svoju posebnu biblioteku).
Što se članstva u VBS-u tiče, tri privatna univerziteta su punopravni članovi, sa različitim stepenom korišćenja COBISS aplikacija (BK, Pravni fakultet Union univerziteta i Singidunum), dok potpisan ugovor o kolektivnom članstvu sa Univerzitetskom Bibliotekom „Svetozar Marković“ imaju četiri privatna univerziteta (Megatrend, Singidunum, BK i Union).  Taj ugovor obezbeđuje njihovim studentima korišćenje univerzitetske biblioteke u okviru njenih standardnih usluga, koje svakako nisu male.

Nedopustivo je deljenje bibliotečke mreže

Pitanje koordinacije bibliotečke delatnosti u ovako razuđenoj i neujednačenoj mreži je vrlo specifično i teško za realizaciju, ali je i svako deljenje bibliotečke mreže u dve odvojene grupe koju bi činile bibliotečka mreža privatnih i bibliotečka mreža državnih univerziteta, po našem stručnom mišljenju, nedopustivo. Suprotno je modelu izgradnje jedinstvenog sistema informacija koji je bibliotekarstvu svojstveno već stotinama godina.
Problem koordinacije bibliotečko-informacione delatnosti na privatnim univerzitetima je svakako veći nego na državnim. Pre svega, njihova bibliotečko-informaciona mreža je slabo razvijena. Teško je očekivati koordinaciju u sistemu koji je tek u nastanku, ili tačnije, u nastanku je tek na polovini privatnih univerziteta.
Koordinacija između državnih i privatnih fakulteta je isto tako nejasna i opet samo u domenu pojedinačnih inicijativa. Zakonska regulativa, istina i ona  tek u nastanku, ne predviđa mogućnost saradnje privatnih i državnih biblioteka. Ako bi bibliotečka mreža državnih univerziteta, kao starija i “organizovanija”, htela da ponudi bibliotečkoj mreži privatnih univerziteta programe saradnje, trebalo bi da ima svoja programska dokumenta razvoja barem za narednih nekoliko godina. Njih zasad nema ni jedan univerzitet.
VBS je dobar oblik interesnog povezivanja i koordinacije mreže privatnih i državnih fakulteta. Većina privatnih univerziteta koji imaju oformljene biblioteke učlanili su ih u VBS. Time je VBS za bibliotečku mrežu Srbije jedinstven fenomen. Korisnicima su dostupne informacije iz cele bibliotečke mreže Srbije, a kroz bibliotečku mrežu privatnih univerziteta se prenose standardi bibliotečkog i informacionog rada kao i kroz ostale delove bibliotečke mreže Srbije       

Programi koordinacije

Koordinacija u okviru bibliotečke mreže univerziteta odvija se uglavnom oko tri programa vezanih za nabavku publikacija, automatizaciju rada i edukaciju korisnika. To su :
– Kobson – program koordinirane nabavke uglavnom elektronskih izvora i baza podataka,
 – VBS (Virtuelna biblioteka Srbije) -program automatizacije bibliotečke delatnosti i bibliotečkog sistema uopšte i
 – ZBUS (Zajednica biblioteka univerziteta Srbije)- strukovna organizacija koja pre svega koordinira obrazovne programe radi edukacije bibliotekara i korisnika.
Prva dva programa su šireg, nacionalnog značaja, ali mreža visokoškolskih biblioteka je jedna od važnijih ciljanih grupa oba programa, pa je zato u oba slučaja Zajednica i suosnivač konzorcijuma koji upravlja ovim programima.
KOBSON – Program koordinacije nabavke počeo je, kao i u mnogim drugim centrima, još ranih 70-tih sa programima koordinisane nabavke pre svega časopisa, tada samo u papirnoj formi. Po svemu sudeći je ta tradicija najjača, pa i danas program sa najvećom merom koordinacije u Srbiji jeste Kobson. Inicijativa za formiranje Konzorcijuma pokrenuta je novembra 2001. Inicijatori su bili upravnici vodećih naučnih biblioteka u Srbiji kao i predstavnici Zajednice univerzitetskih biblioteka i Zajednice biblioteka u Srbiji.
Statistika korišćenja ovog sistema je impresivna. Nalazi se na sajtu samoga sistema i govore o intenzivnom korišćenju tog sistema. Posebnim ugovorom je deo informacija iz sistema Kobson uključen u Google Scholar.
Naročito je važan napor ovog konzorcijuma da plasira informacije o naučnoj delatnosti u Srbiji.Tako se preko linka “Nauka u Srbiji” može videti:

1. Spisak članaka naših autora u servisu Web of Science od 2000. Kriterijum za izbor radova koji pripadaju toj bazi formiran je tako što su iz WoS preuzeti svi članci u kojima su autori naveli adresu institucije u Srbiji kao svoju afilijaciju.
2. Lista srpskih časopisa koji su referisani u stranim bazama podataka.
3. Popis srpskih elektronskih časopisa online dostupnih (133) od toga 12 časopisa sa DOI brojevima (oznaka koja uspostavlja vezu do Internet stranice na kojoj se dokument, članak iz časopisa, nalazi).

Virtuelna bibliotekaSrbije (VBS) je projekat koji podrazumeva izgradnju sistema uzajamne katalogizacije sa centralnim elektronskim katalogom i mrežom biblioteka koju čine sve biblioteke u Srbiji.
U prvoj fazi projekta formiran je elektronski uzajamni katalog od elektronskih kataloga Narodne biblioteke Srbije, Biblioteke Matice Srpske, Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“ u Beogradu i Jugoslovenskog bibliografsko-informacijskog instituta. U sistemu uzajamne katalogizacije, u ovom trenutku, radi 70 biblioteka. Ovim se stvara osnova za izgradnju celovitog bibliotečko-informacionog sistema, kojim će se objediniti informacije o bibliotečkim fondovima u Srbiji sa informacijama i elektronskim dokumentima iz baza podataka na bilo kom od servera u sistemu

Od ukupnog broja fakultetskih i univerzitetskih biblioteka koje nisu članice VBS, samo 19%, uglavnom sa Univerziteta u Novom Sadu, imaju kataloge kojima se može pristupiti preko Interneta. Sve ostale biblioteke još uvek nisu automatizovane, ili se katalozima ne može pristupiti preko interneta. Premda je po nominalnom broju biblioteka uključenih u VBS, najzastupljeniji Univerzitet u Beogradu, gledano u procentima uključenih biblioteka u odnosu na ukupan broj biblioteka, najpovoljnija situacija je na Univerzitetu umetnosti u Beogradu i na Univerzitetu u Kragujevcu, 
Univerzitetska biblioteka, u okviru svog dugogodišnjeg projekata „Bibliografija Univerziteta u Beogradu“, od ove godine predvidela je i mogućnost izrade personalnih bibliografija za nastavnike i saradnike univerziteta. Ispis personalne bibliografije je jednostavan korisnički servis na internetnim stranicama Virtualne biblioteke Srbije (dalje VBS).
O uslovima za dodelu istraživačkog broja, obuci bibliotekara za vođenje personalnih bibliografija, kao i elektronskim adresama za različita pitanja u vezi sa bibliografijom istraživača, možeti saznati na veb stranicama Univerzitetske biblioteke.
O potpunosti i ažurnusti personalnih bibliografija brinu sami autoru, u saradnji sa ovlašćenim bibliotekarom svoje fakultetske biblioteke. Ukoliko biblioteka još nije uključena u projekt VBS, ovu uslugu nudi i Univerzitetska biblioteka „Svetozar Markvić“ pod uslovima koji su propisani njenim Pravilnikom o izradi personalnih bibliografija.
U ovom periodu u ECRIS.SR sistemu registrovano je preko 6500 istraživača. Preko 9000 bibliografskih zapisa poseduje šifru istraživača, a oko 7700 i tipologiju dokumenta. Iako ECRIS.SR ima mogućnosti celovitog informacionog sistema naučnog rada i predat je VBS-u na korišćenje sa svim pravima dorade i dogradnje, u ovom trenutku je njegova primena ograničena samo na bibliografije istraživača.

Zajednica biblioteka univerziteta Srbije – ZBUS

Koordinacija obrazovanja u visokoškolskim bibliotekama se dobrim delom sprovodi kroz Zajednicu biblioteka univerziteta u Srbiji. Pored redovnog informisanja svojih članova preko dva glasnika, Infoteke i Biltena ZBUS, te godišnjih stručnih skupova, poseban naglasak je na kursevima. Mali kuriozitet predstavlja podatak da smo u okviru Zajednice održali još 1998. godine prvi kurs sa temom o bibliotečkim internet prezentacijama.
Najnovija inicijativa jeste zaključak IO Zajednice od pre mesec dana o pripremi programa obuke bibliotekara visokoškolskih biblioteka, kako bi oni dobili licencu za informaciono opismenjavanje studenata.
Za bibliotečku mrežu univerziteta je posebno važno učešće u projektima Tempus. Poznato je da je prvi i za sada jedini Tempus projekat, koji su realizovale univerzitetske biblioteke u Srbiji, omogućio uključivanje velikog broja visokoškolskih bibloteka u VBS. Nadamo se da će projekat Repozotorija doktorskih disertacija u njegovoj dopunjenoj, proširenoj i inoviranoj verziji, koja je u poslednjoj fazi pripreme, dobiti podršku neke od evropskih institucija koje potpomažu realizaciju ovakvih programa.

Standardi za akreditaciju visokoškolskih ustanova

Standardi za akreditaciju visokoškolskih ustanova usvojeni  su  26. oktobra 2006.  Dozvola za rad jedne visokoškolske ustanove dobija se preko ocene studijskih programa (pri čemu  svaki fakultet ima više studijskih programa) i same institucije (uslova koje je potrebno da ispuni).
Na konferenciji o prvoj godini primene Zakona o visokom obrazovanju u Srbiji rečeno je da svih 200 visokoškolskih ustanova treba da prođe kroz proces akreditacije uz pomoć donetih standarda. Prema rečima predsednika Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje, zahtev za akreditaciju ustanove koštaće između 700 hiljada i milion dinara. Objašnjenje ove poprilične sume jeste da je reč o ogromnom poslu za koji se moraju angažovati recenzenti jer se ocenjuju studijski programi, a svaki fakultet ima više studijskih programa. Posle toga se akredituju i same institucije, pa se tek onda daje dozvola za rad. Objašnjeno je da Bolonjska deklaracija treba da bude primenjena do 2010. a da su normativi i standardi za akreditaciju napravljeni u saglasnosti sa evropskim kriterijumima i u skladu sa Zakonom o visokom obrazovanju.
Uslovi za akreditaciju visokoškolskih ustanova su, u delu koji se tiče bibliotečkog rada, da ona ima :

1. najmanje jednog bibliotekara, a kod više od 500 studenata dva bibliotekara i jednog knjižničara,
2. najmanje 1000 bibliotečkih jedinica iz oblasti iz koje izvodi nastavni proces,
3. da obezbeđuje udžbeničku literaturu,
4. da raspolaže informacionom tehnologijom za pristup ostalim informacionim resursima,
5. da ima jednu računarsku učionicu sa najmanje 20 računara i sa pristupom Internetu,
6. i da je obezbeđena obuka nastavnika, saradnika i studenata za efektivno korišćenje biblioteke i ostalih informacionih resursa

Kod standarda za akreditaciju doktorskih studija uslovi koje institucija mora da zadovolji jesu:

1. da obezbedi korišćenje bibliotečkog fonda iz svojih resursa ili drugih izvora i
2. pristup bazama podataka koje su neophodne za realizaciju doktorskih disertacija i za

naučno-istraživački rad.
Teško je sve ove pobrojane uslove povezati sa zahtevima jedne moderne biblioteke.Sa resursima koji se ovde imaju u vidu, problem se opet svodi samo na broj bibliotečkih jedinica, a čak se i ne spominje gde se ta obezbeđena udžbenička literatura na kraju nalazi.
Ako se podrazumeva da je to biblioteka, onda biblioteku po ko zna koji put svodimo samo na klasičan, najtradicionalniji, tip pozajmne biblioteke koja ni u čemu ne korespondira sa savremenim informacionim tokovima. Gde bi se onda korisnik obavestio o elektronskim izvorima ili dokumentima do kojih jedna moderna biblioteka svojim korisnicima mora da omogući dostup?

Ključno pitanje za uspešnost realizacije celog programa jeste u tome ko je nadležan da obezbedi obuku nastavnika, saradnika i studenata da bi se biblioteka efikasno koristila, a ni za same bibliotekare visokoškolskih biblioteka nisu postavljeni uslovi prethodnog specijalizovanog znanja ili naknadnog stručnog usavršavanja
Poznato nam je iz svakodnevne prakse rada u Univerzitetskoj biblioteci koliko je truda potrebno uložiti da bi se program obuke dobro i kvalitetno spremio, sproveo i dao rezultate. Na ovom pitanju je potrebno preko nadležnih univerzitetskih komisija za rad biblioteka insistirati na donošenju adekvatnih programa obuke koristeći već stečena iskustva u radu Univerzitetske biblioteke, koja određene programe edukacije može odmah da ponudi.
Svi ovi uslovi govore koliko je važna potreba za objedinjenom bibliotečko informacionom mrežom univerziteta, jer se samo preko nje mogu ispuniti ovi zahtevi. Nesklad između svesti o informacionim resursima koji postoje i dostupni su preko Interneta i isključivo klasične uloge koju biblioteka za veliki broj korisnika najčešće ima, upravo i dovodi do razdvajanja ovih uloga koje se inače svuda u svetu integrišu u okviru jedne moderne i funkcionalne biblioteke

Naša vizija

Bibliotečka mreža univerziteta u Srbiji postaje veoma složena. Privatni univerziteti su naša realnost, kao što su naša realnost i mnoge promene koje će se verovatno dogoditi i na državnim univerzitetima. Bili bi srećni da možemo da predstavimo nov i celovit koncept bibliotečke mreže univerziteta u Srbiji ali on za sada ne postoji.
Umesto njega predstavićemo odgovore na kratku anketu koju smo uputili na adresu 20 biblioteka univerziteta u Beogradu, te par privatnih fakulteta, sa pitanjima o onim programima koji u bibliotečkoj mreži univerziteta još uvek ne postoje (vidi upitnik u prilogu). Upitnik je sadržao i ocenu spremnosti da se u ove programe uključe, odnosno kada je reč o privatnim fakultetima, da ih finasiraju. Ako odgovore anketiranih uzmemo za dovoljno reprezentativne, rezultati u okviru novih bibliotečkih usluga su sledeći:

Najviši rang – 5, dostigli su domaći repozitoriji, kao i proširenje ponude Kobson-a radi  dostupa do dokumenata u punom tekstu. Na drugom mestu, sa rangom 4, vrednovani su programi edukacije za korišćenje informacija sa kojima bi biblioteke učestvovale u nastavnom radu. Na trećem mestu, sa rangom 3, vrednovan je univerzitetski bibliotečki portal, dok je rang 2 postigao program Virtuelni referalni bibliotekar.

U okviru pitanja o digitalizaciji programi stvaranja repozitorija doktorskih disertacija, recenzija i dokumenata nastavnog rada, vrednovani su sa najvišim rangom 5.
Rang 4 dobili su repozitoriji naučnog rada nastavnika i saradnika, kao i univerzitetskih izdanja.
Zanimljivo je i korisno pročitati i pojedina razmišljanja iz ankete kolega zaposlenih u pojedinim fakultetskim bibliotekama.
Filozofski fakultet:
“Prema sadašnjoj organizaciji rada u bibliotekama Filozofskog fakulteta u Beogradu, praćenje svetskih trendova u bibliotekarstvu je iluzorno, a vizije nejasne i raznorodne.“
Filološki fakultet:
„Potrebno je saniranje bibliotečkog sistema Univerziteta u Beogradu, saradnja između fakulteta i katedara, racionalna nabavka i prestanak  života po načelu ‚Svaka vaška obaška….’Sredinom osamdesetih bio sam član komisije Univerziteta koja je trebalo da podnese predlog u tom smislu, a i da izračuna potreban trošak za nabavku stručne literature, ali taj naš dosta detaljan, razrađen i pristojno obrazložen predlog završio je u nekoj fijoci, verovatno nepročitan.“
Fizički fakultet:
„Biblioteka mora biti važan izvor informacija u pogledu knjiga, udžbenika i materijala neophodnih za uspešnu percepciju znanja iz oblasti fizike. Biblioteka mora biti uključena u aktuelne procese rada na nivou Fakulteta, Univerzitetske i Narodne biblioteke.
U našim okvirima pre svega je neophodno promeniti odnos prema bibliotekama. Ona ne sme biti samo neophodan uslov da fakultet postoji., već se jasno mora definisati njena uloga u nastavno-obrazovnom procesu i dati joj pravo i odgovarajuće mesto u skladu sa tim.“

Gore navedena razmišljanja daju nam za pravo da postuliramo sledeći zaključak kao preduslov daljih aktivnosti na promociji moderne visokoškolske biblioteke:
Visokoškolska biblioteka nije i ne sme da bude jedino neophodan uslov da fakultet postoji, već njena uloga u nastavno-obrazovnom procesu mora da bude jasno definisana u skladu sa zahtevima informatičkog vremena u kome živimo.
Uz svu ogradu, da je u Srbiji još uvek prilično visokoškolskih biblioteka bez elementarno automatizovane delatnosti i dosta bibliotekara kojima poneki od pojmova iz ankete nisu bili jasni, mogu se jasno razumeti postojeća očekivanja u razvoju bibliotečke mreže. Kod svih je ipak jasna svest da glavni pravci razvoja  jedne nove bibliotečke mreže univerziteta moraju da počnu od:

1. rekonceptualizacije postojeće bibliotečke mreže univerziteta, 
2. stvaranja repozitorija naučne literature,
3. formiranja univerzitetskog portala,
4. razvoja bibliotečkih edukativnih programa i moderne elektronske referalne službe.

Prilog                 
ANKETA O BIBLIOTEČKOM POSLOVANJU
NA PRIVATNIM UNIVERZITETIMA U SRBIJI

Podaci o Univerzitetu

Podaci o korišćenju biblioteke

(Ispunite samo jednu od ponuđenih rubrika!)

Podaci o biblioteci koja je u sastavu privatnog univerziteta

U sastavu Univerziteta postoje sledeće biblioteke :__________

Podaci o biblioteci (ako Univerzitet  ima više biblioteka, za svaku umnožite list)

Automatizacija bibliotečkog poslovanja

Da li vaši studenti imaju pristup do inostranih servisa ili baza podataka punog teksta:
                  DA                           NE

Ako imaju, u donjoj tabeli navedite kojih, kao i ko administrira dostup

Ako vaš univerzitet nema sopstvenu biblioteku, navedite sa kojom bibliotekom imate potpisan ugovor o saradnji: ________________

Ako smatrate da je celishodnije sarađivati sa nekom od postojećih biblioteka, koji od navedenih programa ste spremni da finasirate:

Digitalizacija, kao i korišćenje digitalnih oblika literuture je evropski i svetski trend. U kom od navedenih projekata bi rado učestvovali:

Biblioteke su u svetu označene kao važna podrška i učenja na daljinu i elektronski podržanog učenja. Ukratko navedite viziju uloge biblioteke na vašem univerzitetu ____________________
Hvala na saradnji!

U Pragu je od 22. do 24. maja u organizaciji Univerziteta ekonomskih nauka i firme Albertina inkam održana trinaesta godišnja konferencija Inforum, najveći skup ove vrste u centralnoj i istočnoj Evropi. Na konferenciji su pozvana predavanja držali vodeći svetski stručnjaci iz oblasti informacionih nauka, a izložena su iskustva u razvoju biblioteka i informacione delatnosti iz Češke, Slovačke, Holandije, SAD, Koreje, Kine, Rumunije, Poljske, Baltičkih zemalja itd.

Održana je i Poster sesija na kojoj su izložena kratka saopštenja, a posteri su bili izloženi u holu Ekonomskog fakulteta tokom celog trajanja konferencije. U poster sesiji je učestvovala i dr Stela Filipi-Matutinović, izloživši rezultate analize korelacije između dostupnosti elektronskih časopisa u Srbiji i prisustva autora iz Srbije u vodećim svetskim časopisima uključenim u Web of Science za period 2000-2006.
Detaljni rezultati izloženi su u radu dr Stele Filipi-Matutinović i mr Biljane Kosanović, koji je publikovan u onlajn zborniku konferencije INFORUM 2007 na adresi http://www.inforum.cz/pdf/2007/filipi-matutinovic-stela.pdf.

Očigledan je trend prelazak knjiga iz štampanog u elektronski oblik

Tokom konferencije trajala je i izložba vodećih svetskih izdavača štampanih i elektronskih naučnih publikacija, proizvođača softvera i agregatora elektronskih baza podataka. Najveći proizvođači imali su priliku da u okviru konferencije izlože novosti iz svoje produkcije.
Tako je vodeći svetski izdavač baza podataka Thompson ISI najavio nov izgled svog vebsajta za juli ove godine, koji je prilagođen potrebama različitih tipova korisnika – od studenata do istraživača, bibliotekara i menadžera.
Ono što je očigledan trend kod svih izdavača je prelazak knjiga iz štampanog u elektronski oblik i prodaja knjiga u okviru paketa elektronskih izdanja za pojedine naučne oblasti.
U okviru ovih paketa pojedinačna knjiga se tretira kao članak, a ceo paket kao naučni časopis. Tako na primer Špringer planira da 2008. objavi 3340 knjiga iz 13 naučnih oblasti, a do sada ih je ukupno objavio oko 20.000. Moguća je kupovina samo pojedinih paketa za određene naučne oblasti i za određene godine, a ne i pojedinačnih naslova.
Uz knjige se prodaje i elektronski zapis u MARCformatu koji se uključuje u elektronski katalog biblioteke koja ima pristup do nekog paketa. Pun tekst knjiga je pretraživ i svako poglavlje ima svoj DOIbroj. Iz izlaganja svih izdavača proizilazi da će se ubuduće štampati samo knjige za koje se očekuje da budu štampane u velikom tiražu, kao što su pojedini udžbenici, naučno popularne knjige i beletristika, dok će naučne publikacije namenjene užem krugu stručnjaka, sve više izlaziti samo u elektronskom obliku ili će štampani oblik biti znatno skuplji od elektronskog.

Trendovima u razvoju profesionalnih i akademskih onlajn informacionih izvora

Prvi predavač na konferenciji bio je profesor Peter Jačo sa univerziteta na Havajima, koji je govorio o trendovima u razvoju profesionalnih i akademskih onlajn informacionih izvora.

Najznačajniji trendovi su pre svega orijentacija korisnika na traženje punih tekstova i što jednostavnijeg načina pretraživanja, što podrazumeva da servisi za naučne informacije moraju razviti neke opcije koje pretraživači kao Gugl nemaju, da bi time privukli korisnike i pružili im kvalitetnije informacije.
To su, na primer, uvođenje opcije koja omogućava automatsko korigovanje grešaka u kucanju ili pisanju pojedinih termina, istovremeno pretraživanje više baza podataka ili servisa i grupisanje rezultata u klastere po autorima, temama, citiranosti, istovremeno pretraživanje svih korisniku dostupnih izvora, bez obzira da li su to komercijalni servisi za koje je pristup plaćen ili izvori sa otvorenim pristupom preko interneta.
Posebno su korisni servisi koji omogućavaju pretraživanje preko citirane literature, jer se time prevazilazi problem neadekvatnih klasifikacija publikacija, nerazvijenih tezaurusa, nepoznavanja klasifikacionih principa, kao i najnoviji servisi koji omogućavaju posebno pretraživanje grafikona i ilustracija u tekstovima, koje je pomoću ključnih reči bilo nemoguće pronaći.
Profesor Jačo je u okviru predkonferencije održao radionicu o pretraživanju citiranosti u različitim bazama podataka i dao veoma značajna poređenja postojećih citatnih baza, pokazavši da je Web of Science i dalje najbolja baza za pretraživanje citata, a da je Gugl skolar veoma nepouzdan, jer ne koristi Bulove operatore i metapodatke na adekvatan način, te se prilikom pretraživanja dobijaju nerealni rezultati.

Biblioteke treba da se prilagode svetu u kome dominira tzv. Web 2.0

Drugi predavač je bio Gas van den Brekel sa Medicinskog fakulteta i univerzitetskog kliničkog centra Univerziteta u Groningenu, koji je govorio o tome kako su se korisnici biblioteka promenili i kako biblioteke treba da se prilagode svetu u kome dominira tzv. Web 2.0, svetska mreža na kojoj je sve povezano sa svime, razvijena je onlajn saradnja, pretraživanje, komunikacija i kooperacija na zajedničkim projektima kao što je recimo vikipedija.
Nove generacije odrasle sa video igricama ne tolerišu čekanje na odgovor, spremne su da eksperimentišu, imaju potrebu da su stalno na mreži, da uče radeći po principu probe i greške i da istovremeno rade više stvari. Pošto nisu strpljivi da čitaju uputstva pre nego što pristupe pretraživanju, treba postaviti pomoć tamo gde će im verovatno trebati, omogućiti im da pretražuju preko zajedničkog interfejsa sve dostupne izvore, ili bar što više i obavezno postaviti linkove do punog teksta.
Ukoliko se biblioteke ne prilagode zahtevima i potrebama novih generacija, one će ih zaobilaziti, jer su im na raspolaganju mnogi drugi izvori informacija u kojima informacije nisu fragmentirane i koji su orijentisani prema potrebama korisnika a ne prema procesu proizvodnje informacionih izvora.
O potrebi da se bibliotekari prilagode novom svetu i novim generacijama i da ih uče informacionoj pismenosti koja uključuje korišćenje blogova, vikipedija, jutjuba, podkasta i mnogih drugih servisa koji se razvijaju na mreži, a pre svega da razvijaju kritičko mišljenje i sposobnost evaluacije informacija, govorio je Piter Godvin sa Univerziteta u Bedfordšajru.

Planovi za digitalizaciju sadržaja nacionalnih biblioteka

Džil Kolins, direktor projekta Evropske digitalne biblioteke, govorila je o planovima za digitalizaciju sadržaja iz 24 nacionalne biblioteke, koji treba da se prošire i na muzeje i arhive u Evropi. Do sada je digitalizovano dva miliona stranica dokumenata.
O projektima i zavidnim rezultatima digitalizacije govorili su i predstavnici nacionalnih biblioteka iz Kine i Južne Koreje. Bilo je govora i o evropskom projektu Manuscriptorium koji je započet 2003. i do sada je digitalizovano milion stranica rukopisa iz biblioteka i arhiva. Razvijeni su standardi za metapodatke i višejezički pristup sadržaju. Na projektu sarađuje i Narodna biblioteka Srbije.

Dr Stela Filipi-Matutinović

Poster “Korelacija između pristupa elektronskim servisima u Srbiji i broja radova srpskih autora u Web of Science»

Zajednica matičnih biblioteka Srbije i Narodna biblioteka Kruševac u periodu od 4 – 6. juna 2007. godine u Narodnoj biblioteci u Kruševcu organizovale su prvi stručno-naučni skup pod nazivom Biblionet 2007: dani matičnih biblioteka Srbije.
Tema ovogodišnjeg Biblioneta, Kolekcije u bibliotekama: formiranje, zaštita, bogaćenje, održavanje, revizija i korišćenje, okupila je preko sto bibliotekara iz Srbije, od čega više od četrdeset sa prijavljenim temama za učešće na skupu. Izlaganja su predstavljala međusobni preplet i dopunu tradicionalnog i savremenog bibliotekarstva, teorijskog i naučnog pristupa, kao i praktičnih pitanja i problema koji se javljaju u svakodnevnoj praksi. Predstavljene su bogate kolekcije naših vodećih biblioteka, ali i niz manje poznatih, inspirativnih i neobičnih zbirki kojima raspolažu naše biblioteke.
Sa druge strane, naznačen je značaj praćenja savremenih trendova u bibliotekarstvu, pre svega u oblasti digitalizacije građe. Posebna pažnja posvećena je problemima u vezi sa nedovoljnom, neadekvatnom i neblagovremenom nabavkom knjiga, problemima u vezi sa zakonodavnim pitanjima i mogućnostima njihovog prevazilaženja u trenutnim društveno-političkim uslovima.
Program je, pored izlaganja na navedenu temu, obuhvatio i predstavljanje biblioteke domaćina, promociju knjige Pitera BrofijaBiblioteka 21. veka: nove usluge za informaciono doba, predavanje specijalnog gosta Irene Sešek, načelnice Odeljenja za popunjavanje fondova Narodne i univerzitetske biblioteke u Ljubljani, dve izložbe knjiga, kao i predstavljanje lika i dela znamenitog srpskog bibliotekara Lazara Čurčića.

Program je obuhvatio i posetu Izložbi slika Nadežde Petrović u Umetničkoj galeriji, prisustvo predstavi Kruševačkog pozorišta, posetu Lazarevom gradu i crkvi Lazarici, izlet u Ribarsku Banju i posetu ogranku Narodne biblioteke Kruševac.

Dragana Milunović

Univerzitetska biblioteka u Kragujevcu, najmlađa od tri univerzitetske biblioteke u Srbiji, osnovana je 6. maja 1977. Smeštena je u univerzitetskom kompleksu, u zgradi koja nije namenski projektovana i građena za biblioteku. Koristi prostor od 1500 m², ima čitaonicu sa 200 mesta, internet učionicu, više depoa za smeštaj fonda i radne prostorije. Knjižni fond broji 85.000 knjiga, 1.500 doktorskih disertacija i magistarskih teza, 105 naslova stranih časopisa i 100 naslova domaćih časopisa.
Biblioteka je od 2003. članica «Virtuelnih biblioteka Srbije». U okviru svoje izdavačke delatnosti, izdaje «Bibliografiju radova nastavnika i saradnika Univerziteta u Kragujevcu», kao i «Bibliografiju doktorskih disertacija i magistarskih teza Univerziteta u Kragujevcu».
Svečanom akademijom održanom 11. maja ove godine, Biblioteka je proslavila trideset godina svog uspešnog rada i razvoja, a goste su pozdravili Predsednik Upravnog odbora, prof. dr Branko Obrović i direktorka Biblioteke Mira Matić.

Biblioteka je uspela da se dokaže kao nezaobilazan element naučno-obrazovnog razvoja

Pozdravljajući skup, prof. dr Branko Obrović, predsednik Upravnog odbora Biblioteke, obratio se skupu sledećim rečima:
– U kulturnom životu svake zajednice i svake zemlje, biblioteke igraju veoma važnu ulogu i često se preko njih može proceniti kulturna, obrazovna i naučna razvijenost sredine u kojoj deluju.
Ali, biblioteka, kao uostalom ni jedna  kulturna ili značajna institucionalna tvorevina, ne nastaje u vakumu. Njen nastanak podrazumeva odgovarajuću sredinu, stepen opšte razvijenosti, sudar sa socijalnim inercijama i veliki trud savremenika koji žele da realizuju viziju boljeg, kreativnijeg i kvalitetnijeg življenja.
Polovina osme decenije prošlog veka je za Kragujevac i našu zemlju u celini, predstavljala vreme intenzivnog razvoja – ekspanzije ustanova, ideja, pokreta… Razvoj visokog školstva u Kragujevcu, koje je krunisano osnivanjem Univerziteta 1976, podrazumevao je i razvoj kompatibilnih institucija, pre svega Univerzitetske biblioteke, kao matične biblioteke za biblioteke fakulteta u sastavu Univerziteta.
Tako je već naredne godine formirana Univerzitetska biblioteka, čija je prevashodna funkcija bila da pruži podršku nastavnom i naučnom radu.  Međutim, pored te osnovne delatnosti, Univerzitetska biblioteka danas ostvaruje i niz pratećih programa koji su povezani sa osnovnom nastavno – naučnom delatnošću, i to pre svega, u sferi organizovanja stručnih, naučnih, obrazovnih  i umetničkih manifestacija, kao i u sferi izdavačke delatnosti (izdaju se Bibliografije radova nastavnika i saradnika Univerziteta u Kragujevcu, kao i Bibliografije doktorskih disertacija i magistarskih teza).
Biblioteke, kao ni ostale ustanove nauke i kulture u našoj zemlji, nisu nikada imale jednostavan i lak razvoj. One su delile sudbinu ostalih srodnih institucija koje, po pravilu, usled permanentno teške materijalne situacije, teško uspevaju da realizuju svoje prvobitne planove i programe.
Tako i Univerzitetska biblioteka, premda se za 30 godina razvoja ukorenila u našoj sredini, kao i u nacionalnoj kulturnoj naučno-obrazovnoj javnosti,  danas radi u veoma otežanim finansijskim okolnostima. Ali i pored toga, uspela je da se dokaže kao nezaobilazan element naučno – obrazovnog razvoja i dragocen fond znanja i informacija.

Biblioteka godišnje pruža oko 40.000 usluga

Analizirajući stepen korišćenja bibliotečkog fonda od strane studenata i nastavnika, kao i ostalih korisnika različitih obrazovnih profila, dolazi se do podatka da Univerzitetska biblioteka godišnje pruža oko 40.000 usluga.
Međutim, potrebe za aktuelnim naučnim i stručnim publikacijama ostaju nezadovoljene. Zato je preka potreba ove zemlje da izgradi promišljenu utemeljenu kulturnu politiku, kao praktičan program modernizacije našeg društva, politiku koja će u širokom programu podržati institucije koje su nosioci nauke, kulture i obrazovanja.
Povodom ovog značajnog jubileja, 30 godina Univerzitetske biblioteke – institucije koja je dom knjige, podeliću sa vama utiske koje je na mene ostavila misao Danijela Penaka, a koja se odnosi na razloge za čitanje knjige:
«Čovek gradi kuće zato što je živ, ali knjige piše zato što zna da je smrtan… čita zato što zna da je usamljen. To čitanje za njega je društvo koje ne zauzima ničije mesto, ali koje niko drugi ne bi mogao zameniti…. (i zaključuje)…. naši razlozi da čitamo su isto tako čudni kao i naši razlozi da živimo!»
Premda smo, pritisnuti bremenom egzistencijalnih briga, donekle potisnuli knjigu sa pijedestala na kojem se oduvek nalazila, ne smemo nikad zaboraviti da je knjiga jedna od mogućnosti sreće koju mi ljudi imamo. I zato, povodom dana godišnjice doma knjige, izražavam nadu da će se i u narednom periodu naša Univerzitetska biblioteka programski i organizaciono razvijati i obogaćivati novim, aktuelnim knjižnim fondovima, novim izrazima i sadržajima!

Cilj nam je da se i dalje razvijamo i pratimo promene u visokom školstvu

Direktorka Biblioteke Mira Matić se skupu obratila sledećim rečima:

– Odluku o osnivanju Univerzitetske biblioteke Skupština Univerziteta u Kragujevcu donela je 6. maja 1977. Bio je to period intenzivnog razvoja – ekspanzije ustanova, ideja, pokreta…        

Njena osnovna uloga bila je da pruža podršku nastavnom i naučnom radu, kako nastavnika i studenata Univerziteta, tako i svih ostalih građana.
Svoj rad započela je u adaptiranom suterenskom prostoru ondašnjeg Doma samoupravljača, a danas se nalazi u delu Univerzitetskog kompleksa, u zgradi Pravnog fakulteta, na prostoru od 1500 m2.
Pored osnovne delatnosti, Univerzitetska biblioteka danas ostvaruje i niz pratećih programa koji su povezani sa osnovnom nastavno-naučnom delatnošću, i to pre svega u sferi organizovanja stručnih, naučnih, obrazovnih i umetničkih manifestacija, kao i u sferi izdavačke delatnosti.
Periodično se izdaje (na pet godina) Bibliografija radova nastavnika i saradnika Univerziteta u Kragujevcu (do sada objavljena za period 1960-2000) i Bibliografija doktorskih disertacija i magistarskih teza branjenih na fakultetima Univerziteta u Kragujevcu (objavljena za period 1960-2005).
U svom 30-godišnjem postojanju, Biblioteka je imala uspone i padove, kako u pogledu broja korisnika, tako i u pogledu nabavke literature.
Danas se slobodno može reći da je to jedna moderna, potpuno automatizovana biblioteka, koja koristi jedinstven korisnički programski paket COBISS. Program predstavlja organizacioni model povezivanja u bibliotečko-informacioni sistem, sa uzajamnom katalogizacijom, uzajamnom bibliografsko–kataloškom bazom podataka (COBIB) i lokalnim bazama podataka biblioteka – članica Virtualne biblioteke Srbije (VBS).
Sistem COBISS zasnovan je na on-line komunikacijama, koje se odvijaju preko Interneta, tj. Akademske mreže na koju je Biblioteka priključena. Na taj način njenim korisnicima su dostupne i mnoge strane baze podataka iz svih oblasti nauke, preko KoBSON-a (Konzorcijuma za objedinjenu nabavku) Celokupan sistem pretplate i licence za pristup obezbeđuje Ministarstvo nauke i zaštite čovekove sredine.
Publikacije koje korisnici ne mogu naći u fondovima naše Biblioteke, nabavljaju se međubibliotečkom pozajmicom iz drugih biblioteka u zemlji i inostranstvu.
Iako suočeni sa velikim finansijskim problemima, cilj nam je da se i dalje razvijamo, da pratimo promene u visokom školstvu, i kao i do sada, da budemo nezaobilazni element  naučno-obrazovnog razvoja.

Bogat i raznovrstan program proslave

Posle ovih pozdravnih govora, bibliotekarka Vesna Abadić je promovisala novu internet prezentaciju Biblioteke.

Prof. Slobodan Štetić, dekan FILUM-a otvorio je izložbu radova studenata tog fakulteta koji se odnose na srpsko, ćirilično pismo. Osnovni motiv i  inspiracija mladih umetnika je da promovišu i popularišu ćirilično pismo koje je, pod uticajem agresivne prozapadne propagande, potisnuto i zanemareno.

Prof. M. Palmioto sa Vičita univerzitata iz SAD, održao je predavanje o iskustvima američkih profesora u korišćenju resursa univerzitetskih biblioteka.  
Na svečanosti su uručene Povelje i Zahvalnice institucijama i pojedincima za doprinos u razvoju Biblioteke, kao i knjige studentima koji su najviše koristili njene usluge u prošloj godini.
Prisutnima je predstavljena izdavačka kuća «Mali Nemo», a u umetničkom delu programa je učestvovao kamerni hor „Kir Stefan Srbin“.  
Organizovanjem naučnog skupa koji će se odnositi na promene položaja i uloge univerzitetskih biblioteka u kontekstu Bolonjskog procesa, nastaviće se sa obeležavanjem jubileja Univerzitetske biblioteke.

U ime Univerzitetske biblioteke «Svetozar Marković» i «Zajednice biblioteka univerziteta u Srbiji» ovoj svečanosti su prisustvovale: dr Stela Filipi Matutinović i mr Mr Vera Petrović, a rečima podrške domaćine je pozdravila dr Stela Filipi Matutinović.

Mr Mr Vera Petrović

Ove godine je Univerzitetska biblioteka «Nikola Tesla» u Nišu obeležila četrdeset godina od svog osnivanja. Tokom četiri decenije svoga rada, Biblioteka se neprestano razvijala i iz jedne uspešne klasične biblioteke prerasla je u moderan bibliotečko-informacioni centar koji prati potrebe korisnika novog vremena i u pravom smislu reči postaje Biblioteka za dvedeset i prvi vek, jedina te vrste u jugoistočnom delu Srbije.

Odlukom Saveta Univerziteta u Nišu, samo dve godine nakon njegovog osnivanja, 18 maja 1967. godine osnovana je Univerzitetska biblioteka. Osnovu fonda, oko 2.000 knjiga, činile su donacije ambasade SAD  u Beogradu  i Univerziteta u Bohumu, Nemačka, kao i drugih institucija i građana. Danas Biblioteka zauzima čitavo južno krilo zgrade Univerziteta i ima fond od blizu 90.000 knjiga, 1.300 naslova časopisa i pristup do skoro 20.000 elektronskih časopisa, kao i lokalnu mrežu od 30 računara.

ISTORIJAT

Istorijat Biblioteke može se podeliti na četiri decenije, koje, kako se pokazalo, predstavljaju i određene faze u njenom razvoju.

Prva decenija postojanja Biblioteke (1967-1977) posvećena je definisanju i opremanju radnog, magacinskog i čitaoničkog prostora, početku formiranja bibliotečkog fonda, formiranju kataloga i početku rada s korisnicima. Zapošljavaju se prvi radnici i organizuju prve izložbe. Pred kraj ovog perioda Univerzitetska Biblioteka postaje samostalna ustanova u sastavu Univerziteta i dobija ime «Nikola Tesla».

          Druga decenija postojanja Biblioteke (1977-1987) posvećena je bogaćenju fondova, kao i formiranju i razvoju informativne delatnosti i početku automatizacije bibliotečkog poslovanja. Tih godina Biblioteka kupuje  najviše knjiga u svojoj istoriji a znatno se uvećava i fond časopisa. Formira se Informativno odeljenje biblioteke, radi se I tom Bibliografije radova nastavnika i saradnika Univerziteta u Nišu,  kupuju se električne pisaće mašine i nabavlja prvi računar.

Treća decenija postojanja Biblioteke (1987-1997), gotovo je cela  posvećena automatizaciji bibliotečkog poslovanja, nabavci računara i formiranju lokalne računarske mreže. Biblioteka izrađuje sopstvene bibliotečke programe, prvo za izradu bibliografije i centralnog kataloga periodike, za cirkulaciju fondova, a onda i elektronske kataloge knjiga i časopisa. Do kraja ove decenije klasični katalozi se u potpunosti zamenjuju elektronskim. Objavljuje se i II tom Bibliografije radova nastavnika i saradnika Univerziteta u Nišu.

U poslednjoj deceniji svog postojanja (1997-2007), pored svoje osnovne delatnosti, Biblioteka razvija i čitav niz novih aktivnosti. Učesnik je mnogih projekata: projekta «Virtuelna biblioteka Srbije (VBS)», kojim postaje deo jedinstvenog bibliotečkog sistema u republici; projekta «KoBSON», – konzorcijuma biblioteka Srbije za objedinjenu nabavku elektronskih časopisa, kao i projekta u okviru Tempus programa – «Izgradnja kooperativne mreže akademskih biblioteka u Srbiji», preko koga se uključuje u programski sistem COBISS. Osniva se Centar za pravne informacije i otvara internet-čitaonica. Razvija se marketinška delatnost, ažurira internet stranica Biblioteke, organizuju se  prodajne izložbe knjiga, slika, kao i koncerti i donatorske kampanje. Biblioteka dalje razvija sopstvenu izdavačku delatnost (Biblioteka Bibliografije i Biblioteka Monografije) i objavljuje elektronske publikacije. Digitalizuje se i  dokumentacija o Nikoli Tesli i postavlja na internet stranicu Biblioteke.

PROSLAVA

Obeležavanje jubileja započelo je 17. maja u 11 sati, svečanom sednicom Upravnog odbora Biblioteke. koja je održana u velikoj sali Univerziteta u Nišu.

Sednicu je otvorio i prisutne pozdravio predsednik upravnog odbora Biblioteke prof. dr Miroljub Grozdanović. U ime Univerziteta u Nišu prisutne je pozdravila prof. dr Biljana Predić, prorektor Univerziteta u Nišu. Upravnik biblioteke, gospodin Zoran Živković, podneo je izveštaj o radu Univerzitetske biblioteke u protekle četiri decenije. Tom prilikom je, uz video prezentaciju koja je pratila njegovo izlaganje, upravnik ukratko izneo hronologiju razvoja Biblioteke u protekle četiri decenije, njene najveće uspehe, ali i probleme s kojima se ona danas suočava. O  svojim sećanjima na rad Biblioteke u prošlosti i ljudima koji su doprineli njenom razvoju, zatim je govorio gospodin Vidosav Petrović, dugogodišnji upravnik Biblioteke (1976-1998).

Nakon svečane sednice, prisutni su prešli u prostor Biblioteke, gde je otvorena izložbapublikacija, dokumenata i fotografija pod nazivom:
„40 GODINA RAZVOJA (1967-2007)“

Priprema ove izložbe bila je prilika da se sagleda sve što je Biblioteka uradila od svog osnivanja do danas, a obilje materijala na njoj to najbolje ilustruje.
Pored hronološki izložene građe (po decenijama), izložba sadrži i niz zanimljivosti: veliki broj zahvalnica koje je Biblioteka dobila od drugih institucija; fotografije Biblioteke, kolektiva i opreme „nekad“ i „sad“ – od prvog kopirnog aparata iz 1974, prvih računara iz 1986/87. godine i klasičnih kataloga, do najsavremenijih mašina danas; razvoj prenosive memorije od prvih disketa velikog formata do fleš memorije; knjigu i časopis sa inventarnim brojem 1 u fondu Biblioteke; neke od starih i retkih knjiga i časopisa, koji datiraju još iz prve polovine devetnaestog veka, kao i najzanimljivije novinske članke o Biblioteci i plakate sa izložbi.

 Sva izložena građa je digitalizovana i tako sačuvana, predstavlja materijal za istoriju Biblioteke, ali i Univerziteta  u Nišu i našeg grada. Izložba je postavljena u holu Biblioteke i biće otvorena do kraja 2007. godine.

Nakon otvaranja izložbe, organizovan je koktel za sadašnje i penzionisane radnike Biblioteke, kolege iz drugih biblioteka, ustanova kulture, predstavnike Univerziteta, medija, kao i sve ostale saradnike, prijatelje i najvernije korisnike.

          Za ovu priliku, uz pomoć računskog centra Univerziteta u Nišu, ažurirana je internet stranica Biblioteke i obogaćena novim elektronskim publikacijama čiji su autori radnici Biblioteke. Nova internet adresa Biblioteke je:
www.ubnt.ni.ac.yu

Zahvaljujući pomoći gradskih opština Niša i opštine Aleksinac,
rekonstruisan je ulaz i oplemenjen enterijer Biblioteke. Ovom prilikom zahvaljujemo se svim prijateljima Biblioteke na saradnji i pomoći, kao i niškim medijima koji su na adekvatan način propratili naš jubilej i posvetili značajan prostor Biblioteci i izložbi.

U Nišu, 28. juna 2007. godine.

Snežana Jančić,
Rukovodilac Informativno-pozajmnog odeljenja
Univerzitetske bibiblioteke «Nikola Tesla»

Zahvaljujući donaciji kompanije US Steel  iz Smedereva, u toku su radovi na obnovi glavnog hola, Studentske čitaonice, njene galerije i hola na prvom spratu Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“ iz Beograda.
Ova donacija je realizovana u znak sećanja na „kralja čelika“ Endrjua Karnegija, iz čijeg je fonda zgrada ove biblioteke podignuta pri 81 godine.
O ovoj donaciji biće više reči u jednom od narednih brojeva našeg časopisa.