Да ли представља егзистенцијалну претњу библиотекама?

Превод: Никола Крсмановић
виши библиотекар, Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“

Lund, Brady

The Fourth Industrial Revolution: Does It Pose an Existential Threat to Libraries? / by Brady Lund. – Information Technology & Libraries. 2021, Vol. 40 Issue 1, p1-4. 4p.

ISSN: 0730-9295

DOI: 10.6017/ital.v40i1.13193

Не.

Не, не представља. Ништа више од било које технолошке иновације (информациони системи, персонални рачунари, интернет, е-читачи, Google, Google Scholar). Међутим, оно што је веома вероватно је да ће технологије које произилазе из ове ере полако (али сигурно) довести до дубоких промена у начину рада библиотека. Оне библиотеке које не успеју да разумеју или пригрле ове технологије, могу, заправо, заостати. Дакле, ми морамо, као и увек, бити у току са трендовима у настајању технологија и са оним што литература (тј. чланци у овом часопису) предлаже као идеје за усвајање њих  (и прилагођавање њима), ради боље службе нашим покровитељима. Овом колумном, мој циљ је да укратко продискутујем шта је четврта индустријска револуција и њен значај у оквиру наше професије.

„ЧЕТВРТА“ ИНДУСТРИЈСКА РЕВОЛУЦИЈА?

Термин четврта индустријска револуција описује еволуцију информационе технологије ка већој аутоматизацији и међусобној повезаности. Укључује или инкорпорише технолошке напретке као што су вештачка интелигенција, блокчејн, напредна роботика, Интернет ствари, аутономна возила, виртуелна стварност, 3Д штампа, нанотехнологија и квантно рачунарство. Можете пустити машти на вољу уз идиличне визије EPCOT-а Волта Дизнија- утопијски свет међусобне повезаности и ефикасности – или дистопијске ноћне море заробљене у уму Стивена Кинга, Џорџа Орвела, или Pixar-овог WALL-E-а (филм о роботу). Ако смо ипак научили нешто из прошлости – мада након последњих 12 месеци не могу да будем сасвим сигуран у то – је да ће се стварност сместити негде на средини свега. Неке ствари ће се драматично побољшати у нашим животима али ће такође бити и негативних утицаја – промене у начину финансирања, ток напретка (кривуље) у учењу нечега, а можда и мало тражења душе унутар професија (није да је ово последње нужно лоша ствар).

„Четврта индустријска револуција“ се тако назива јер су историчари технолошке и индустријске иновације поставили овај период на четврто место у низу великих промена у технологији иновација (шокантно, зар не?). Прва индустријска револуција је заиста била индустријска, она за коју су нас учили да је зовемо „Индустријска револуција“ у средњој школи: период од краја 18. до средине 19.века где су брзе иновације у областима пољопривреде и производње трансформисале економију, створиле тржиште за проналазаштво и профитерство, и формирале истинску „радничку класу“. Колио год идилично звучало на нашим часовима историје, то није било посебно прјатно време за просечног радника. Постоји разлог зашто је Комунистички манифест и цео концепт друштвених наука, произашао из овог доба. Али ово доба нам је донелу и модерну (полу-модерну) библиотеку.

Друга индустријска револуција, „Технолошка револуција“, дешавала се од краја 19. до почетка 20. века. Односила се на моћ електрицитета и мотора. У овом периоду имамо појаву пространих телеграфских мрежа, сијалица, аутомобила и авиона. Веома лепе ствари. Такође, у том периоду имали сте и пуно економске неизвесности која је водила до неколико депресија и ратова (али читаоци, немојте се пуно фокусирати на то).

Трећа индустријска револуција, „Дигитална револуција“, је прва револуција код које имамо добру евиденцију у оквиру библиотека и информационих наука. Она је разлог због чега у свом називу имамо и тај део „информациона наука“. Захваљујћи њој имамо и овај часопис који сада читате. Било је то доба дигиталних рачунара и рачунарских мрежа. Да, много тога се променило – нешто на боље, нешто на горе. Ако сте читалац овог часописа, вероватно бисте рекли – барем у погледу пружања услуга библиотеке – да је ово доба било пуно прилично позитивних кретања за библиотеке. Добили смо дигиталне каталоге, електронске базе података, инегрисане системе библиотеке, Интернет, Microsoft Office, сва достигнућа која повећавају лакоћу и ефикасност наших свакодневних задатака.

Дакле, то нас води до провалије пред којом смо сада. Четврта индустријска револуција. Док неизвесност изазива стрепњу, постоји много тога што можемо да урадимо да бисмо се информисали – много више него у претходним револуцијама (нисмо могли да се окренемо Интернету да бисмо учили о Интернету). На оба краја спектра постоје сценарији који се крећу од утопије до пропасти – и није уопште лоше читати о ризицима које предстваља аутоматизација, као што је описано од стране Ендру Јанга и других личности из области политике и економије – али ако историја и преседан значе било шта, вероватно ћемо видети да се многе ствари у нашој економији, и у нашим библиотекама, мењају суштински, али да засигурно неће нестати.

УЛОГА БИБЛИОТЕКА У ЧЕТВРТОЈ ИНДУСТРИЈСКОЈ РЕВОЛУЦИЈИ

Ми већ неко време увелико усвајамо многе од ових технологија четврте индустријске револуције – били ми тога свесни или не. Много тога што би се могло назвати „вештачком интелигенцијом“ већ постоји у нашим системима библиотеке и још више од тога следи, ако се тренутни пројекти који се спроводе широм света реализују. Постоји много „пита на небу“ идеја ( у смислу: добрих идеја које се неће остварити, „голуб на грани“), о томе како ће изгледати будућност библиотека са четвртом индустријском револуцијом – од којих су чак неке објављене у овом часопису. Добро је имати овакве перспективе, чак и ако изгледају помало нереално и/или дистопијско. Морамо размотрити могућности овог доба док разумевамо оно што је практично изводљиво. Наш циљ као технолога библиотеке – да испуњавамо информационе захтеве покровитеља према нашим најбољим могућностима – никада не би требало да посустане. Ако је ово тачно за нашу професионалну етику и вредности, онда морамо бити спремни да се жртвујемо и прилагодимо промени за опште добро. 

Једна ствар у коју сам сасвим сигуран је да ове технолошке иновације неће значити пропаст библиотеке. Библиотеке су еластичне и сами библиотекари значе више покровитељима него рачунарски интерфејс. Не морамо да се враћамо предалеко уназад да бисмо видели како су библиотеке реаговале на сличан реметилачки период: увођење Интернета. Ако желите да прочитате једну занимљиву паралелу са овим уводником, погледајте уводник Давида Раита из 1994. године у „Електронској библиотеци“ (и надам се да се нећете осећати престаро када откријете да сам рођен у години када је он објављен). Сврха Раитовог уводника била је да одговори на питање, а имајући у виду развој догађаја са Интернетом, „хоће ли библиотекари и даље бити ту у 2024. години, и ако ће бити, шта ће радити?“ Човече, заиста се надам да ће бити ту у наредне три године, или сам ја заиста лоше одабрао каријеру. Лакоћа са којом Раит одбацује сваку забринутост о томе да појава Интернет-а означава крај библиотека је дивна за читање: „Да ли су библиотекари толико несигурни у својој професији и будућности?… (2024. година) библиотекари ће и даље радити оно што сада раде и оно што су одувек радили, само што ће имати новопечену технлологију која ће им помоћи у томе. “

Могли бисте расправљати о томе да Раитова предвиђања нису сасвим тачна. Неке ствари у вези са библиотекама су се знатно промениле. Али да ли је било која од ових промена била засигурно на горе? Чак и најмрзовољнији постмодернисти морају признати да библиотеке сада боље служе својим покровитељима него пре ере интернета. Библиотеке су, у целини, и даље поприлично исте. Ми нисмо претрпели велике преокрете у нашим професионалним вредностима и етици. Неке радне обавезе су се измениле (као што је већи нагласак на настави у универзитетским библиотекма), али то није значило потпуну пропаст за наше библиотекаре.

Дакле, људи, окрените се и суочите се са непознатим, зато што нема ничег претераног за страх када је долазак промена у питању. И ако се покаже да је моје предвиђање мање прецизно од Раитовог, па, само запамтите да је моје име „Џон Барон“ (метаподаци који указују на супротно су лажне вести). Промене које су стављене под крилатицу „Четврта индустријска револуција“ учиниће много у унапређењу мисија библиотека. Управо сада, много питања „како“ може изгледати помало магловито, али погледајте неке од ових школских програма који имају за циљ да одговоре управо на то питање и мислим да ћете добити добру идеју:

  • Блокчејн за Информациону професију ( Државна школа Сан Хозе):

https://ischoolblogs.sjsu.edu/blockchains.

                Програм финансиран од ИМЛС-а који испитује примене блокчејна у библиотекама.

  • Вештачка интелигенција (програм Универзитетске библиотеке Станфорда):

             https://library.stanford.edu/projects/artificial-intelligence.

                Програм подржан од стране универзитета који испитује примене вештачке интелигенције у библиотекама.

  • Програм добрих система (Универзитет Тексаса, у партнерству са гомилом других одељења у кампусу):

https://bridgingbarriers.utexas.edu/good-systems.

                овај програм се фокусира на етичку употребу вештачке интелигенције за побољшање живота. Док се ово нужно не односи на библиотеке, покретачи овог програма повезани су са универзитетском школом библиотеке и многи „производи“ програма имају директну релевантност за библиотеке.

„Библиотека и информациона технологија“ је једна област у којој академска и научна истраживања нуде много корисних знања и идеја за професионалног библиотекара. Има пуно сјајних идеја истраживача и програма у овим школама, и додатно улагања од стране лидера индустрије попут ОЦЛЦ-а, а што све сугерише да библиотеке неће заостати током „надолазеће револуције“.

Очекујте да ће идеје које произилазе из ових програма, и других, преузети већу улогу у практичном уређивању библиотека – као што је то учинио Интернет у периоду од средњих до касних деведесетих и друштвене мреже у периоду од (приближно) 2008-2013. године. Као и код ових прошлих иновација, обим усвајања вероватно ће се разликовати од библиотеке до библиотеке. Избећи ћу овде предавање о Дифузији иновација, иако је то једна од мојих омиљених „једноставних“ теорија (неколико предлога за читање за оне који су заинтересовани за Чатманов чланак из 1986. године – који је више технички – „Миниши Мајања“ и Киплангатов чланак из 2005. године). Оно што је битно за очекивати је да ово неће бити само „бљесак у тигању“ (у смислу: нешто обећавајуће што се испоставило неупотребљиво), као што смо то раније видели код неких технологија. Ове технологије „Четврте индустријске револуције“ донеће стварне промене у наш свет. Ако се налазимо „испред кривуље“ (упућујући на концепт дифузије), бићемо у доброј позицији да се прилагодимо променама које долазе.

MSc Oja Кринуловић,
Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“, Београд

Стручно-научни скуп Заједнице матичних библиотека Србије – БИБЛИОНЕТ 2022 одржан је у  Градској библиотеци „Владислав Петковић Дис” у периоду од 8. до 10. септембра по шеснаести пут. Тема скупа је била „Библиотеке и доживотно учење”. На скупу је присуствовало око 170 библиотечко-информационих стручњака из Србије, али и из региона. Презентовано је 11 радова. Циљ овог скупа је био да библиотекари дођу до закључка да уколико желе да испуне образовне потребе корисника  морају бити спремни за непрестаним учењем и усвајањем нових знања и вештина.

Скуп су отворили виши саветник Министарства културе и информисања др Младен Весковић, председник Заједнице матичних библиотека Србије и управник Народне библиотке Србије др Владимир Пиштало, помоћник градоначелника Чачка Мирослав Петковић и директор Градске библиотеке Чачак др Богдан Трифуновић.

На скупу је додељена  Награда „Ђура Даничић” која се додељује сваке године појединцима за укупан допринос развоју библиотечко-информационе делатности и културе Републике Србије. За 2021. годину ову награду  је добила библиотекар саветник  Даниела Скоковић из  Народне библиотеке Пожега.

Библионет 2022 је трајао три дана, по програму је било да се предавања организују прва два дана, а да је за трећи дан планиран излет у Овчарско-кабларску клисуру, крстарење језером Међувршје, посета манастиру Никоље и Природњачком музеју у Овчар Бањи.

Током  прва два дана БИБЛИОНЕТА 2022 посетиоци су могли да прате четири предавања по позиву и седам излагања аутора радова.

Предавања по позиву:

  1. Симона Шимко (Словенија) – Lifelong learning in Ljubljana City library and some other Slovenian libraries
  2. Добрила Бегенишић (Народна библиотека Србије) – Едукација библиотекара у Србији: законски оквир и пракса
  3. Драган Николић (EBSCO) – EBSCO едукативни алати, платформе и сервиси корисни за академску заједницу
  4. Богдан Трифуновић, Марија Радуловић (Градска библиотека Владислав Петковић Дис) -Да ли elevator pitch може да постане прича из лифта ваше библиотеке? Едукација библиотекара у контексту иновативних знања

Излагање радова:

  1. Милица Буха, Александра Маринко, Андријана Јеловац (Библиотека града Београда) – Сребрни сурфери: пројекти Библиотеке града Београда у области дигиталне писмености старијих лица
  2. Борис Ђенадић, Татјана Тимотијевић, Катарина Перић (Народна библиотека Србије) – КоБСОН едукације – за кога и о чему?
  3. Исидора Ињац (Библиотека града Београда) – Европски пројекти Библиотеке града Београда посвећени доживотном учењу
  4. Наташа Папић (Библиотека Дома културе Студентски град)- Едукација корисника у библиотеци Дома културе Студентски град
  5. Сања Антонић, Дејана Каваја Станишић, Александра Поповић (Универзитетска библиотека Светозар Марковић) – Изазови развоја образовних активности Универзитетске библиотеке Светозар Марковић у Београду
  6. Кристина Алексић, Сања Марковић (Библиотека шабачка) – Библиотеке и доживотно учење: библиотеке као школе без звона за крај
  7. Мирко Марковић (Интернет клуб) – Класично, актуелно, иновативно, компетентно у сталном стручном усавршавању библиотекa

Поред стручних предавања, посетиоци су имали и организовану  туру кроз Градску библиотеку „Владислав Петковић Дис”, затим је био организован обилазак занеменитости Чачка као и представљање романа „Петља” Дејана Алексића.

Превод: Никола Крсмановић
виши библиотекар, Универзитетска библиотека „Светозар Марковић

Swanson, Paul

Building a Culture of Resilience in Libraries / by Paul Swanson. –  Information Technology & Libraries. 2021, Vol. 40 Issue 3, p1-3. 3p.

ISSN: 0730-9295

DOI: 10.6017/ital.v40i3.13781

 

Затичемо себе годину и по дана у глобалној пандемији, и библиотеке – баш као и остатак радне снаге – вођене су кроз драстичну количину промена у кратком временском интервалу без правих путоказа о томе ста би следеће могло да уследи. Библиотеке су биле тотално затворене, особље размештено, а услуге библиотека трансформисане у кратком периоду на начин какав никада раније нису. Такође смо открили да чим смо поново отворили наше библиотеке постоје нови покровитељ и нова очекивања особља. Очекује се да ће се промене које смо донели усред кризе наставити и да ће бити уклопљене у нови модел пружања услуга. Покровитељи имају различита очекивања од библиотека, особље библиотеке има различита очекивања од менаџмента и технологије која покреће услуге библиотеке и њихов свакодневни рад. Како бисмо испунили ова нова очекивања, ми смо се отиснули на пут имплементације веће флексибилности у наша окружења и токове посла. Ја међутим осећам да концепт флексибилности промашује циљ. Флексибилност значи бити отворен за промену и реаговати на њу, и евентуално кретати различитим путевима ка решавању заједничког проблема. Флексибилност је ипак део ширег концепта за који сматрам да морамо да га пригрлимо, а то је еластичност.

Еластичност се дефинише као „склоност опоравку од несреће или промене или лако прилагођавање на њих“. Сви ми смо реаговали и истрајали у последњих годину и по дана на свој начин, али опкладио бих се да су оне организације које имају бољу културу еластичности прошле боље. Организације које се поносе својом флексибилношћу могу понекад бити реакционарније од било чега другог. Проблем настаје, а оне се могу брзо променити, савити и реаговати. Еластична организација може донети савесну одлуку којом апсорбује проблем, направити промену која ће дати резултате када дође право време, или чак постати трајна. Изградили су еластичну основу у целој организацији која им омогућава не само да буду флексибилни када се проблем појави, већ да уместо тога асимилирају решења на изазове који се појављују. Флексибилност је оно што радиш, а еластичност је оно што јеси.

Бити еластичнији са технологијом коју ваша библиотека користи и од које зависи, заиста је прилично лако. То значи радити све оне ствари које сте одувек намеравали да урадите, али нисте нашли времена за то. Ви градите тај темељ на који ваша организација може да се ослони када промена или несрећа наступи. Тај темељ је оно што вам омогућава да направите позитивну промену у кризама. То је оно што вас може сачувати од доношења реакционарних одлука. Хајде да поразговарамо о неколико различитих места где можете да унесете еластичност у своју организацију.

Што је ваша пракса управљања променама јача, то ће ваша техноогија бити еластичнија. Све, рачунајући од управљања променама, до документације у вези са доношењем одлука и до детаљне историје промена које су начињене у вашим системима. Звучи као да је много зато што јесте много, али морате да почнете сада. Морате бити у стању да размишљате даље од данашњег тренутног стања ваших система и да разумете где сте били у прошлости и како сте стигли тамо где сте данас. Не можете ефикасно да мењате своје системе, посебно усред кризе, ако не знате зашто сте радили ствари које сте радили до сада. Такође вам је потребан тај план опоравка од катастрофе који сте одувек намеравали да започнете и редовно ажурирате. Замислите план опоравка од катастрофе као скуп одлука које су већ донете тако да имате слободу да делујете у кризи без уобичајене бирократије управљања променама. У вашим плановима опоравка од катастрофе, проверите да ли имате дефинисане улоге за сваког ко је укључен. Уверите се да комуникација има једнако важну улогу као и решавање тренутне кризе. Морате да завршите тај план опоравка од катастрофе и одржавате га ажурираним, ако желите да унесете еластичност у своју технологију и организацију.

Када дође до изградње еластичности у одлукама које доносите, морате започети интегрисање концепта двосмерног одлучивања у ваш процес. Двосмерна одлука је повратна. Да, већина одлука које доносимо су попут једносмерне улице. Било шта, од започињања новог посла, преко пријаве за грант, или куповине нове технолошке платформе. Али можемо ово контролисати применом двосмерног одлучивања на одлуке о имплементацији за пројекат или активности које предузимамо. Чак и ако само планирате начине о ублажавању утицаја погрешних одлука, уграђујете еластичност у свој процес доношења одлука. Такође, требало би да одете даље питајући се „Како можемо да поништимо ову одлуку“? тако што ћете водити дискусије о томе „ Које утицаје би ова одлука могла да има због којих би морали да је поништимо?“ Дефинисање тих евалуација пре него што закорачите на овај пут могу помоћи да ваше одлуке буду еластичније. Ако размишљате о одлукама као о двосмерним вратима и ако у њих уградите питања „како“ и „зашто“, бићете на путу да имате много еластичнији процес управљања променама. 

Када је у питању уградња еластичности у наше свакодневне токове рада, парадоксално, морамо да стандардизујемо начине на који радимо. Ако ћемо бити флексибилнији и апсорбовати промене, било би разумно размислити о томе да требамо подржати многе различите начине рада. Међутим, та врста фрагментације рада се не уклапа у хибридно радно окружење. Превише је покушавати подржати радно окружење у којем се заједнички задаци различито обављају од стране особља које је физички лоцирано скоро свуда. Због тога морамо да стандардизујемо начин на који радимо да бисмо подржали хибридно радно окружење. Комуникација међу особљем и њихова очекивања морају бити иста за сваког појединог члана особља. Сви се користе кратким порукама, или их нико не користи. Сви редовно ажурирају свој календар. Састанци се одржавају према истим очекивањима, било да је реч о састанцима „један на један“ са супервизором, или се ради о тимским сесијама. Ово је фундаментално за укључивање еластичности у организацију. Морате бити у могућности да се ослоните на доследне канале комуникације, када је криза пред вама. Сви радни процеси који су се традиционално одвијали локално, морају бити поново осмишљени у оквиру „облак“ процеса. Рад треба да се обавља са било ког места, и једини начин на који то можете ефикасно да урадите је стандардизовање начина на који се тај посао остварује. Што више изузетака дозволите у томе, на више ћете проблема наићи приликом промена. Ова врста стандардизације мора бити укорењена у културу организације са приступом „одозго-надоле“. Стога је императив да они који се налазе на врху организационе шеме библиотеке оличавају ову стандардизацију. Изградња ове врсте оперативне еластичности ће увелико допринети томе да имате јаку основу на коју се можете ослонити у целој организацији.

Током пандемије многе библиотеке су се фокусирале на основне услуге, поново их осмишљавајући како би могле да функционишу на нове начине током кризе. Услуге изазване пандемијом које ће можда бити трајне укључују повећано коришћење „поп-уп“ библиотека и књижара, самоуслужних киоска са мало контаката, као и одржавање вебинара, између осталог. То су те врсте промена и одлука које су над нама управо сада, и могу врло лако „заузети сав кисеоник у просторији“ (у смислу: постати једини облик и начин пружања услуга). Како год, ми и даље морамо учинити сигурним да своје ресурсе посвећујемо тој следећој ствари. Ми не можемо у потпуности исправити ствари и просто „кружити вагонима около“ испоручујући своје основне услуге. Пред нама су будући изазови са којима се морамо упознати. Семе решења за те изазове можда расте управо сада у једном отвореном изворном пројекту, новом стандарду распореде ресурса, или пак у једној иновативној употреби блокчејна. Чак и ако на крају не преузмете овакве пројекте, помоћи ћете уградњи еластичности у својој бибиотеци ширењем осећаја свести и разумевања. Баш као што изгледа да се брзина друштвених промена увек повећава, повећаваће се и брзина очекивања од библиотека. Морамо бити сигурни да настављамо да посвећујемо ресурсе разумевању, истраживању и изградњи тих нових услуга које су тек сада на хоризонту.

Ниједна од ствари које сам рекао није нова или револуционарна. Хитност је оно што је ново. Пружање услуга библиотека се трајно изменило у последњих 18 месеци. Начин на који се посао обавља се такође трајно променио. Једини начин на који ћемо моћи да се изборимо са овом новом парадигмом је да радимо све оне ствари за које знамо да треба да радимо. Учврстите своје темеље. Апсорбујте промену која се догодила и која ће наставити да се догађа. Немојте бити реакционарни нити се борити за своје личне радне потребе. Будите поуздани решаваоци проблема и радите заједно за снагу ваше библиотеке и за потребе ваших покровитеља. Уградите еластичност у посао који обављате и у услуге које ваша библиотека пружа и то ће вам помоћи да издржите кроз било шта што може следеће уследити.

Jeдно паралелно разматрање

Мр Весна Жупан, дипл. информатор саветник
Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“ Београд

Увод

                      Након дужег застоја изазваног болешћу КОВИД-19 која је однела многобројне жртве у свету, Међународна асоцијација библиотечких удружења и институција тј. ИФЛА (International Federation of Library Associations and Institutions e.g. IFLA) организовала је свој конгрес за годину 2022., a уз физичко присуство и учешће интелектуалаца из библиотечко-информационе делатности. Знајући да је Даблин град великих књижевника попут Оскара Вајлда, Семјуела Бекета и Џејмса Џојса, а Ирска земља са високим животним стандардом становника, многобројни учесници конгреса запутили су се у Ирску свесни да је управо то земља чија популација има веома изграђене информационе вештине, а грађани махом говоре енглески језик правилно и прилично течно. Овај конгрес протицао је на начин да су се и током његове завршнице одвијали скупови у радном духу и професионалној атмосфери.

Скуп у Болници Др. Стивенс

                      Секција ИФЛА-е за биомедицину као и Ирско удружење библиотекара организовали су скуп чији је основни циљ био размотрити на који начин су се шириле дезинформације о КОВИД-у 19 путем отвореног приступа. Скуп у виду семинара одржан  је у Болници Др. Стивенс у Даблину, 29. јула 2022. У овом лепом здању из 18. века стручњаци са прихваћеним радовима говорили су о својим запажањима из библиотечко-информационе делатности и властитим проблемима у професионалној пракси. Teма скупа је била: Истраживање о томе како отворена наука и отворени приступ утичу на ширење здравствених дезинформација. Усмена излагања на овом скупу била су праћена компјутерским презентацијама.

                      Ирска јесте, подсетила бих, једна од земаља чланица Организације за економску сарадњу и развој (Organization for Economic Cooperation and Development) тј. ОЕЦД-а. Свет високих технологија је веома везан за ОЕЦД, а ван сваке сумње и Ирска са својим тимовима стручњака, њиховим вишегодишњим медицинским искуством, фармацеутском праксом и интересовањима за боља решења која не посустају. Постигнута синергија у смислу амбијента који је одабран за организацију конференције, самих учесника, и близине болничке библиотеке која се у истом том историјском здању налази, наводи на помисао да бољи догађај није могао да буде одабран како би се утолила жеђ за новим сазнањима поготово што смо били, на неки начин, осуђени сви на физичку дистанцу док социјална дистанца није била уопште занемарљива због отежаног рада иако у информационом окружењу.

                       Библиотека Болнице Др Стивенс просторно није велика, али је стручна и вредна пажње. Учесници скупа добили су могућност да је посете и сагледају њен амбијент. Књиге се налазе физички у слободном приступу. Осим тога, ова Библиотека поседује неколико рачунара. Током КОВИД периода ова Библиотека добила је на поклон једно вредно сликарско дело из домена апстрактне уметности. Оно што је од великог значаја данас јесу е-ресурси, а њих Библиотека Болнице Др Стивенс свакако има.

                       Из рада овог скупа јасно је проистекло да би требало водити рачуна од томе какви се радови усвајају за часописе и на које би часописе требало библиотеке, односно, конзорцијуми да буду претплаћени. Једно су произвољне констатације аутора, а друго су резултати проистекли из озбиљних клиничких испитивања који уистину заслужују да буду објављени у за то одговарајућем часопису.

Скуп о едукацији и обучавању

                        Док се одвијао скуп у Болници Др. Стивенс почео је да се тече скуп  Секције за едукацију и обучавање, која делује при ИФЛА-и. Тај скуп се одвијао, дакле, такође у ирској престоници, а у згради која је једна од компоненти Универзитетског колеџа у Даблину. Поменуто је здање, заправо, Висока школа за информације и комуникацију. Учесници са различитих меридијана окупили су се да чују или излажу радове о проблемима на путу креирања програма социјалне и дигиталне инклузије и доживотног учења. Излагања у Високој школи за информације и комуникације Универзитетског колеџа у Даблину, одвијала су се у Паметној соби, са два велика зидна екрана. Излагање је, поред осталих учесника, имала и Барбара Лисон, председница ИФЛА-е, која је говорила о уметности обављања лидерског посла.

                      Међу присутнима су били Кристал Фултон са Универзитетског колеџа у Даблину и Ана-Марија Тамаро са Универзитета у Парми, коју смо имали прилике да слушамо у Народној библиотеци Србије и на Филолошком факултету у Београду током боравка покојног Алана Хопкинсона.

Закључак

                   Нема дилеме око тога јесу ли данас потребни отворени репозиторијуми из ма које професионалне гране академској заједници ма које државе. Потребни су. Политика отвореног приступа веома је утицајна у савремено доба. Међутим, неопходно је имати на уму да се дезинформације и у биомедицини шире некада муњевитом брзином као и то да постоје разна специјалистичка тела у оквиру болница, института и међународних организација, која негују конкуренцију и спремност за побијање недовољно утемељених тврдњи, а посебно у медицини. Неспремност за аргументовано супротстављање може да изазове забринутост и негативне последице великих размера. Да до тога не би дошло, неопходно је да надлежна тела редовно прате структуру различитих репозиторијума и сагледавају адекватност агрегата база података за наставак тематских претраживања у библиотекама.

                    Не бих желела да устврдим како је вештачки језик или језик бројева био занемарен током поменутих сателитских скупова ИФЛА-е мислећи на каталогизацију, класификацију и редакцију библиотечке грађе, али сам општег утиска да би му требало посветити много већу пажњу, нарочито због академских библиотекара који управо такав посао обављају тј. обрађују стручно грађу из домена примењених и других наука. Рад на оваквој литератури изискује свестрано познавање материје, висок степен концентрације, изузетост из звучних догађања, способност праћења новина и новитета у струци, али и спремност за примену актуелних сазнања у послу који се обавља.  Језик којим обрађујемо стручну литературу уско је скопчан са умом. Онај ко боље размишља над књигом, боље ће и на корисника утицати он-лајн и усмеравати га правилније у свету експанзивног раста е-чланака и стручних информација уопште, од којих не мали број завршава данас у слободном приступу. Није неопходно нарочито наглашавати какав је и колики значај таквог усмеравања када је реч о предузетничком учењу у КОВИД и ПОСТ-КОВИД периоду, биомедицинским истраживањима, грађевинским, архитектонским проучавањима и свим осталим изучавањима која су окренута потребама данашњице и сутрашњице.

                    Нису мали напори били уложени у то да се оба ова скупа одрже. Међутим, велик подвиг је био стићи у Даблин, а у условима у којима је особље Луфтхансе најављивало генерални штрајк уколико се њихови услови не испуне. Ту тензију је смањио компромис који је постигао синдикат авиокомпаније Луфтханса са високим нивоом у процесу одлучивања. Мада су авиони мењали време полетања, а грађани тек спустили маске или покушавали то да учине, програми оба овде разматрана скупа окупили су професионалце који су били дубоко свесни чињенице да се негативним утицајима болести КОВИД-19 у нашој делатности мора коначно стати на пут и кренути стазама професионалног рада и развоја, дакле, пуном паром као да застоја није уопште ни било. Само таква трезвеност може да нас све врати на главни колосек и укључи у ток најсавременијих збивања.

Сњежана Фурунџић и Гордана Грбовић
Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“

Приказ

У Великој сали Културног центра Инђија, 4. новембра 2022. године, одржан је „23. Сусрет библиографа у спомен на др Георгија Михаиловића“, посвећен теоријским и практичним аспектима српске библиографије.

Сусрет је започео уводном речју Браниславе Танасић, директорке Народне библиотеке „Др Ђорђе Натошевић“ у Инђији.  Након тога су колегинице Љиљана Клевернић и Гордана Ђилас, из Библиотеке Матице српске, својим сећањима одале почаст нашим колегама, истакнутим библиотекарима, преминулима током 2022. године, Мари Тодоровић (1935-2022) и Дејану Вукићевићу (1965-2022).

Традиционално се на Сусретима додељује награда Душан Панковић, која је установљена „са циљем да афирмише и промовише библиографију, да укаже на њену улогу и значај у култури, науци и друштву уопште и да награди појединца који је својим целокупним радом допринео развоју библиографије.“[i] Ове године нагрaда је заслужено  припала мр Душици Грбић, археографу саветнику у Библиотеци Матице српске. О њеном раду говорила је колегиница Бојана Вукотић из Народне библиотеке Србије.

На значај библиографије, као извора информација, и као неопходног упоришта у сваком научном раду, указано је кроз представљене радове библиотекара, библиографа и научних радника из Србије, Црне Горе и републике Српске.

Радови су презентовани у три сесије и планира се да буду објављени у „Зборнику радова Сусрети библиографа у спомен на др Георгија Михаиловића“. Одабрано је 37 радова, од којих је 31 рад презентован на Скупу. Представљене су стручне библиографије из разних области, персоналне библиографије као и каталози посебних колекција и библиотека, библиографије часописа и грађа за националну библиографију. Скренута је пажња и на значај анотација у библиографији чланака. Текстови о библиотекарству Срема из часописа Сремске новине, били су грађа за припрему библиографије која даје допринос изучавању историје и развоја библиотекарства код нас. Завичајни фондови библиотека из Кикинде и Пожаревца су представили своју изабрану грађу кроз библиографије.

Ове године на Сусретима је узела учешће и Универзитетска библиотека Светозар Марковић са приказом „Каталога посебне библиотеке познатог београдског задужбинара и добротвора Луке Ћеловића“,  а  у спомен на ауторку Каталога, рано преминулу колегиницу Татјану Костић.

Сусрети су још једном били прилика да се сретну колеге из различитих типова библиотека, којима је заједничко да су препознали значај и улогу библиографије. Захвалност дугујемо и инђијској библиотеци што већ двадесет и трећи пут успешно организује ову манифестацију.

[i] https://www.bibliotekaindjija.rs/wp-content/uploads/2020/05/Pravilnik-o-Nagradi-Dusan-Pankovic.pdf