После читаве деценије сталног опадања квалитета услуга у библиотекама условљених
ситуацијом у њиховом окруђењу, са новим миленијумом дошло је и до промена
на боље.

Пошто сазнања о овим променама нису још стигла до свих потенцијалних корисника,
Заједница библиотека универзитета у Србији донела је одлуку да покрене лист
Високошколске библиотеке, са основним циљем да промовише резултате рада
библиотека и упозна ширу јавност са могућностима које су у њима присутне.

Жеља нам је и да искажемо своју захвалност свима који су помогли да до
промена дође, као и да потстакнемо што више институција и појединаца да
помогну развој библиотека, јер тиме помажу ширење знања, а знање је основ
напретка и развоја коме сви тежимо.

Покретањем новог гласила које се односи на библиотеке, желимо да оне заиста
постану информационин центри за све грађане и места из којих ће се обезбеђивати
информациона писменост и претпоставке за доживотно учење свима који то пожеле.


Главни и одговорни уредник
Др Стела Филипи-Матутиновић

Високошколске библиотеке

Година I, Број 1

Скупштина Заједнице

Одржана Скупштина представља значајан
подстицај развоју високошколских библиотека у Србији

У Београду је, у просторијама Народне библиотеке Србије, 10. октобра прошле
године одржана 9. седница Скупштине Заједнице библиотека универзитета
у Србији
, којом је председавала др Мирка Зоговић.

Скупштина је прво разматрала извештај о раду од претходне до ове седнице,
о чему је присутне обавестила мр Милена Матић, секретар Заједнице. Из њеног
излагања је било видљиво да је урађено доста, а овом приликом наводимо само
неке успешно организоване акције.

Тако је у овом периоду још 6 библиотека научноистраживачких установа и
виших школа приступило Заједници. Затим, у сарадњи са стручњацима из Универзитетске
библиотеке у Београду организовани су једнодневни образовни курсеви (11
дана по 16 полазника из 42 библиотеке) за библиотекаре високошколских и
научних установа о електронским изворима информација, претраживању електронскиг
каталога и каталошкој обради итд.

На основу прикупљених анализа, у часопису ИНФОТЕКА објављена је табела
о хардверској и софтверској опреми библиотека у 2002.

Министарству просвете и Ректорату Универзитета у Београду упућени су предлози
за измене и допуне преднацрта Закона о Универзитету.

Представници Заједнице су учествовали на стручним скуповима у периоду
од јесени 2002. до пролећа 2003. у Нарадној библиотеци Србије, а један број
библиотекара је учествовао на 69. Конференцији IFLA.

Пројекат Темпус

О томе како се реализује пројекат “Изградња кооперативне мреже високошолских
библиотека у Србији“
, говорила је др Стела Филипи-Матутиновић, истакавши
да су организоване активности представљале значајну подршку мрежи високошколских
библиотека, образовању библиотекара и укључивању библиотека у виртуелну
билиотеку Србије – ВБС.

Обављени су следећи послови:

– Почетком 2003. успостављен је Централни електронски каталог повезивањем
највећих библиотека у Србији са Народном библиотеком као носиоцем пројекта
ВБС и већ ради као узајамни каталог библиотека које су му се прикључиле;

– Успостављен је систем добијања лиценци за стручњаке који ће имати улоге
од едукатора до каталогизатора који ће стварати записе за грађу из свог
фонда, за оне библиотечке јединице за које не нађу записе у својој бази;

– Три групе од по десет библиотекара из више универзитетских и факултетских
библиотека у Србији имали су прилику да се упознају са радом и организацијом
таквих библиотека у више европских градова – Бечу, Лондону и Берлину;

– Троје информационих стручњака са универзитета у Мидлсексу одржали су
у Народној библиотеци Србије дводневну радионицу “Развој библиотекарства
у Великој Британији“, итд.

Библиотекари се боре за слободу изражавања и мишљења

О најновијим достигнућима и стратегији управљања библиотекарским удружењима
говорила је др Стела Филипи-Матутиновић, истакавши да примена искуства успешних
светских удружења у библиотечко-информационој делатности може да помогне
Заједници библиотека универзитета у Србији да реши многа организациона и
практична питања, да јој омогући да учврсти свој статус доношењем стратешког
плана на провереним решењима.

Полазећи од става УНЕСКО да се библиотекари “боре за значајне идеје
као што су слобода изражавања и мишљења, једнакост у приступу информацијама
и писменост“
, секција организације IFLA која је посвећена управљању
библиотечким удружењима, на Конференцији IFLA у августу 2003. охрабрила
је та удружења у правцу њиховог унапређења, до обезбеђивања водеће улоге
у борби за поменуте идеје.

Учлањење
На Скупштини је донета одлука да се Заједница
библиотека Универзитета у Србији учлани у LIBER (The Ligue des Bibliotheques
Europeennes de Recherche) у коме је годишња чланарина 150 еура.

Делатност библиотечких удружења треба да се промени од улоге представљања
библиотечке професије, до заступника пред властима идеје слободног приступа
информацијама и њиховог слободног протока.

Најпре је потребно да се сачини платформа наступа према властима, а потом
и стратегија формирања јавног мњења информисањем преко медија, као и организовањем
скупова.

Успех у заступању идеја преко јавних личности из области науке, образовања
и културе, као и одговарајућих службеника у власти, постиже се најчешће
преко сопствених информативних гласила удружења, која им се достављају ради
информисања.

Активности КоБСОН-а

О раду КоБСОН-а (Конзорцијум библиотека Србије за обједињену набавку)
говорила је Нада Поповић из Центра за научне информације и рефералну делатност
Народне библиотеке Србије. Текућа активност овог конзорцијума се испољава
кроз нову дигиталну комуникацију са чланицама, нову Web страницу и претплату
на стране базе података и часописе у електронској и папирној форми, као
и на анкету чланица КоБСОН-а у вези са набавком страних часописа у папирном
облику за 2004, затим на успостављање Протокола о приступању КоБСОН-у итд.

Покренуто сопствено информативно гласило

На предлог Извршног одбора Заједнице, расправљано је о потреби покретања
сопственог информативног гласила, имајући у виду све околности у којима
Заједница ради.

Том приликом је указано на хроничан проблем библиотека који се испољава
у непрепознавању у друштву њиховог доприноса и резултата рада, као и користи
које друштво има од њихове делатности. Због тога је оптребно обезбедити
информисање релевантних личности о значају библиотека.

У билтену би се пласирале информације о активностима библиотека и Заједнице,
али и оне о активностима на глобалном плану.

Основни циљ је афирмација позитивних резултата савременог професионалног
рада у библиотекама и ванредних активности које произилазе из туђих пројеката.

После расправе, ова идеја је једногласно прихваћена и у циљу реализације
овог пројекта, формиран је Уређивачки одбор.

Стручни скуп

Окупљање библиотекара искоришћено је и за организовање дводневног стручног
скупа са низом актуелних стручних тема на коме је учествовало 110 библиотекара
из целе Србије, као и представника Народне и универзитетске библиотеке из
Бања Луке.

Тема првог дела Стручног скупа је била Рад у систему узајамне каталогизације,
а број реферата и тазноврсни приступи говоре о актуелности и значају теме.
Значај узајамног каталога за афирмацију локалних и националних вредности
и за повезивање са другим културама и системима, обавезује Заједницу да
континуирано прати збивања и иновације на овом плану.

Највећи број излагања се односио на програмски пакет COBISS, софтверску
платформу аз узајамни каталог ВБС, као и на могућности и предности рада
у условима узајамне каталогизације.

Посебно је истакнута улога библиотекара у то процесу и потреба да се ради
тимски, креативно, уз примену високих стручних стандарда.

Чланарина
Према одлуци Скупштине, чланарина за 2004. износиће:
– за факултетске библиотеке 2.500 динара,
– за универзитетске библиотеке 3.500 динара.

Такође је констатовано да се пројектом Мрежна дигитализација библиотека
дисертација, магистарских и дипломских радова
коју развија тим струшњака
са Универзитета у Новом Саду, остварују сви услови за њихово брже публиковање
и већу доступност.

Општи је закључак да је Скупштина била веома добро организована, а размотрене
стручне теме и висок стручни ниво поднетих саопштења ће дати значајан подстицај
развоју високошколских библиотека у Србији.

Високошколске библиотеке

Година I, Број 1

Библиотека и друштво

Покретање оваквог часописа дошло је у право
време

Поводом почетка изласка нашег часописа, обратили смо се др Драгану Домазету,
министру за науку, са молбом да нам одговори на нека питања, што је он одмах
и са задовољством прихватио.

—Господине министре, како оцењујете нашу иницијативу да покренемо
информативно гласило високошколских библиотека Србије?

Честитам Вам на иницијативи која је врло потребна, па
Вам на тај начин честитам и рођење Вашег часописа.

За озбиљан научноистраживачки рад је битно да научници и истраживачи добијају
праве информације о научним открићима и свим другим ауторским делима, а
за то је најпогоднији систем библиотека које треба да буду и информациони
центри.

Класична библиотека вероватно полако престаје да буде место где се само
гомилају папири, већ постаје информациони центар. Рецимо, већ имамо у Србији
преко 8.000 часописа и библиотеке их дају у електронском облику, тако да
ће и у будуће многи други радови и књиге на тај начин бити представљени
у виду информационих сервиса на Интернету.

То треба и пропагирати, треба дати информацију где се који сервис налази,
и мислим да је покретање оваквог часописа дошло у право време јер смо ми,
чини ми се, у задње две-три године дошли до нивоа да можемо да кажемо да
имамо савремени систем библиотека који треба још усавршавати, и сазрели
смо за један овакав часопис.

—Какви су даљи планови за унапређење библиотекарства у Србији?

Вероватно треба ићи у два правца. Један је онај хардверски
део, а то значи да све библиотеке буду повезане научном и образовном мрежом
коју градимо.

Ми смо припремили Закон о агенцији за научну и образовну мрежу која
ће бити формирана када закон буде усвојен. Она ће бринути о мрежи коју сада
зовемо академском, даље ће се усавршавати и то је један од предуслова за
комуникацију како унутар земље, тако и са иностранством.

Такође је у оквиру тога пред виђено опремање свих библиотека рачунарима
и локалним мрежама, тако да неко ко је у библиотеци, код куће или на радном
месту, може да приступи свим информацијама са задовољавајућом брзином веза
и њиховом стабилношћу.

Ја се надам да ћемо у току 2004. године у тој области постићи даљи напредак.

Други правац је формирање информационих центара у библиотекама, како би
што већи број информатичких услуга био на располагању научницима, и то не
само о часописима, него и књигама, патентима и другом.

Библиотеке треба да буду места преко којих ће се научници повезивати са
другим центрима у свету тако да се постигне пуна транспарентност, без обзира
где се који сервис налази, како бих ја знао да преко моје библиотеке, преко
система као што је Кобсон могу да дођем до било које информације било домаћег,
било иностраног норекла, тако да ће јачање тих информационих система сигурно
допринети да се знатно повећа коришћење научнотехнолошких информација, што
је преуслов за добар научни рад.

У том смислу наше Министарство ће бити спремно да и даље и више улаже
у развој научнотехнолошких информација и развој система на оваквим основама.

—Шта би ви препоручили онима који желе да се баве истраживачким
радом?

Ја бих саветовао свим истраживачима да пре него што почну
да пишу предлоге пројеката, добро прегледају шта се ради у свету, да дођу
до најсвежијих информација које се најчешће добијају преко интернета, јер
многи радови који се објаве у часописима, нису најсвежији због технологије
која тражи неки пут и годину-две дана док се нешто објави, док дође на ред
за објављивање у часопису.

Многе информације се налазе на интернету јер многе лабораторије и институције
у науци своје резултате објављују директно, тако да једино добро претраживање
интернета може да пружи поуздану основу за даљи научни рад.

Имам утисак да код нас многи истраживачи то не раде довољно, тако да предлажу
нешто што се већ функционише у свету. Ми треба да се истичемо оригиналношћу,
иновативношћу, да предлажемо нешто ново, а не да доказујемо да и ми можемо
да радимо оно што други раде. Нисмо јаки да можемо да се такмичимо са другима
са идејом да ми то можемо дарадимо боље од њих, али смо довољно јаки да
радимо нешто чега се неко други није сетио.

Према томе, прво треба да утврдимо да се неко други није сетио наше идеје
пре нас. Ако је неко већ почео да ради нешто, не треба каскати за њим.

Зато је мој савет да се у што већој мери користе научнотехнолошке информације,
нарочито у припреми пројеката.

Високошколске библиотеке

Година I, Број 1

Универзитет и Универзитетска библиотека

Универзитетској библиотеци је место на Универзитету

Однос универзитета према својој универзитетској библиотеци
тема је од посебног значаја за сваку универзитетску библиотеку. О томе
каква је позиција Универзитета у Београду по овом питању, говорила је
за наш лист Ректор проф. др Марија Богдановић.

—Госпођо Богдановић, како Ви доживљавате место
и улогу Универзитетске библиотекеу животу Београдског универзитета?

Пре свега сматрам да је универзитет
без своје библиотеке, управо под тим називом, институција која заиста
не би могла да функционише, јер библиотека је та институција која би требало
да задовољава наставне и научне потребе људи који раде на универзитету,
онако – из прве руке, а то значи да им омогући коришћење књига, часописа
итд.

Универзитетска библиотека у Београду је веома давно
формирана, она своје корене вуче још од Лицеја из1838. преко Велике школе,
а затим постаје Универзитетска библиотека.

Она је, на жалост, мењала своје чланство у оквирима
универзитета, јер како је која власт долазила, тако је укључивала или
искључивала из Универзитета, а моји напори су увек били усмерени ка томе
да Универзитетска библиотека посгане чланица Универзитета у Београду,
односно да има равноправан статус какав имају и факултети, јер заиста,
без те библиотеке, мислим да не би имало смисла говорити о једном универзитету.

Постоје, наравно, и факултетске библиотеке, постоје
и друге библиотеке на нивоу града и републике, али оно што је за нас битно,
јесте да се сачува и даље развија Универзитетска библиотека и ми смо управо
сада на том путу пројектима који су отворени.

Ради се о пројекту Темпус у коме Универзитетска библиотека
учествује са два пројекта: један је из претпрошле године, а надам се да
ће ове године такође да буде добијен. Ради се о умрежавању библиотека
Србије и стварању базе података, тако да са овом новом комуникационом
академском рачунарском мрежом која је остварена, ми ћемо (уз велику брзину)
бити повезани не само са 20 градова унутар Србије, него и са Европом.
Сада се већ у погледу брзине и доступности информација које су потребне
за наставни и научни рад, налазимо међу развијеним европским земљама.

—Сагласно томе, хоће ли Универзитетска библиотека
поста-ти члан Универзитетау Београду?

Још није до краја решено питање статуса
Универзитетске библиотеке у оквиру Универзитета, још увек се нацрт Закона
о Универзитету дотерује, усклађује са ставовима министарства, али је предлог
Универзитета био да Универзитетска библиотека буде чланица Универзитета.

—Као што је познато, постоји Заједница библиотека
на универзитетима у Србији. Да ли очекујете сарадњу и заједничко деловање
те Заједнице са институцијама Универзитета?

Постоји и Заједница Универзитета Србије,
па се ради о две институције које апсолутно треба да повуку све универзитете
напред.

Наравно, не могу сви универзитети у истој мери и истом
брзином да крену напред, али мислим да је прилика да те две новоформиране
институције сачине програм заједничке сарадње, да сачине програме рада,
да пронађемо заједничке интересе.

Код нас је лако дефинисати те заједничке интересе. Требало
би коначно да престане та суревњивост према Универзитету у Београду који
је највећи и најстарији, који је формирао све друге универзитете у Србији,
па треба да престане са оспоравањем његове водеће улоге.

Због тога нисмо прихватили Нацрт Закона о универзитету
које је сачинило Министарство за просвету и због тога смо основали своју
групу која још увек ради на том нацрту, а коначно су и представници Министарства
обавили разговор са том групом, како би се усагласили ставови.

Мислимо да треба нормативно регулисати то огромно колективно
искуство које има Београдски универзитет, који је преживео толико злих
година и једног и другог рата и притисака разних режима и нашег отпора
према њима. Сматрамо да је у свим тим временима и ситуацијама наш Универзитет
по свим параметрима био водећи, што се може видети о по томе да су наши
студенти кад су одлазили у иностранство, улазили у прву категорију успешних,
па све то значи да ми овде имамо велики број веома успешних наставника
који едукују студенте по стандардима које свет прихвата.

Проблем је, наравно, што ти људи одлазе из земље, јер
код нас тржиште рада није развијено, не може се обезбедити пристојан стан
за те младе људе како би их задржали на факултетима уз примање ниских
плата, тако да универзитет има веома много проблема те врсте.

—С обзиром да се, кадаје реч Универзитету у
Београду, ради о институцији од посебног интереса за републику, како се
Влада односи према овој кући?

Наша Влада је, до овог тренутка, у
сваком погледу заиста била маргинализовала укупан материјални положај
Универзитета, а то се односило и на Универзитетску библиoтеку.

То је само део тешкоћа које ми настојимо да превазиђемо
сопственим енагама, али постоје проблеми који се не могу разрешити на
тај начин. Рецимо, нама је обећано да ћемо да добијемо средства за поправку
плафона у свечаној сали која сада прокишњава па у њој пропадају слике,
фреске итд. како би се вратила својој намени.
Иако се ради о споменику културе, Влада за три године није нашла за сходно
да реши тај проблем, и све је остало на обећањима.

—Осим тих «спољних» проблема, има ли проблема
на самом Универзитету?

мамо јако пуно тешкоћа.

Тако с једне стране имамо веома демократски оријентисане
људе који хоће промене, који хоће иновацију курикулума, који хоће квалитетно
и ефикасно студирање, али на другој страни имате један слој врло конзервативних
љуци који не желе да мењају ништа у својој рутини на предавањима и у односу
са студентима, неће никакве повећане обавезе.

Ово је време када један број људи ради и по 12-15 сати
дневно, а истовремено има и оних који смат-рају да не треба да буду узнемиравани
у свом дугогодишњем стажу и то је оно што је лоше, јер догађа се да рецимо
тражим одличног студента за асистентско приправничко место на неком факултету,
али не могу да га нађем. Просто их нема, оду!

Тражим професоре који би радили на неким пројектима,
али би они хтели да добију новац а да не раде, а пример је баш пројекат
Темпус за који треба веома пуно да се ради, јер је конкуренција огромна.

Они који се прихвате да то ураде, задужују Универзитет
и ову заједницу, док други сматрају да све то што се добије од Темпуса
треба да иде у касу за плате, иако се тачно знају пропозиције према којима
ништа не може да иде у плате, већ 30% мора да иде на опрему, остало иде
на семинаре и радионице, упознавање са другим универзитетима који се баве
истим пројектом итд.

Једноставно речено, има нас разних.

Чини се да се истоветним проблемима
суочавају и у Универзитетској библиотеци?

Тог и таквог понашања има и у библиотекама,
а све оне, поготово Универзитетска библиотека, треба да буду реформисане
на један модеран начин, зашта примера у Европи и САД има на претек. То
се може успешно обавити чак и без неких пара, рецимо много тога може да
се уради уз помоћ Интернета који је постао моћан.

Они који не разумеју нову технологију, морају да се
повуку, нека бар ћуте, нека не ометају наш рад, нека раде свој посао,
али само оно што умеју и могу. Нека пусте оне који заиста знају, који
просто желе да знају, да се упознају са новим технологијама, новим начином
рада, јер због тога троше своје драгоцено ме одвајајући се од свог личног
и породичног живота и не видим онда што би их неко још ометао у том напору.

То је оно што је најбитније.

—Интегративни процеси су карактеристика савременог
света, а за нас је још увек типична расцепканост, аутизам, који је поготово
штетан у институцијама као што су библиотеке. Како Ви гледате на ту ситуацију?

Универзитетска библиотека и факултетске
библиотеке треба да много боље међусобне повезани како би пратили европске
трендове. Библиотекари би морали да буду укључени у образовање корисника
за коришћење нових технологија и нових информационих извора, што поодразумева
да и сами билиотекари морају да буду боље образовани.

Библиотекари који раде у 76 библиотека на 30 факултета,
требало би повремено да иду на семинаре које би организовала Универзитетска
библиотека и тако долазили до нових сазнања које Универзитетска библиотека
много будније прати него што то могу библиотекари са појединих факултета.

Има и одлично образованих библиоекара, али Универзитет
треба да се повезује са библиотекама у едукативном смислу.

Иако нашим нормативним актима однос Универзитетске и
факултетских библиотека није адекватно решен сагласно међунардоним правилима,
ипак могу да се организују и разговори и, ето, нека овај разговор буде
повод за покретање те иницијативе.

*

На крају разговора, др Богдановић је поздравила почетак
излажења нашег листа како би јавност могла да види шта све и како радимо
и на основу тога нам пружила подршку.

Високошколске библиотеке

Година I, Број 1

Интервју

Разговор са председницом Скупштине Заједнице
високошколских библиотека Србије

Основни циљ: стварање претпоставки да останемо
информатичко друштво

Претпоставка за остваривање тог циља је да
јавно мњење и власт тај циљ доживе као свој интерес

За председника Заједнице библиотека универзитета у Србији на Скупштини
Заједнице која је одржана октобра 2001. изабрана је др Мирка
Зоговић
, ванредни професор за италијанску књижевност и управник
Катедре за италијански језик и књижевност Филолошког факултета у Београду.
Са њом смо обавили разговор о актуелном тренутку и плановима Заједнице високошколских
библиотека у Србији.

На наше питање како доживљава функцију коју обавља, она каже:

– Претпостављам да ми је та част и то поверење указано као неком ко
је, по природи свога посла, изузетно везан за библиотеке, али и као једној
од учесница у изради пројекта “Виртуелна библиотека Србије“.

У сваком случају, ја то пре свега видим као обавезу да допринесем
сагласно својим могућностима, унапређењу рада наше заједнице.

—Како би оценили значај Заједнице високошколских библиотека у
овом тренутку?

Заједница библиотека универзитета у Србији као модерно
библиотечко удружење, од многоструког значаја. Поред промовисања традиционалних
вредности библиотекарске професије, Заједница у овом новом информатичком
добу све више добија и улогу заступника – у односу на власт и јавно мњење
– слободног протока и равноправног приступа информацијама.

Свест о значају библиотека недостаје чак и неким профсорима

Свест о значају библиотека данас је у много већој мери присутна код библиотекара
него код шире друштвене заједнице, па чак и неки професори универзитета
(који би по природи свог посла требало да схватају њихов значај), нису увек
спремни да се боре за модернизацију и унапређење рада и опремљености библиотека.

Стога је значај Заједнице као заступника процеса модернизације библиотека
и стручног усавршавања кадрова, изузетно велики.

—Имајући у виду материјалне и друге проблеме у целом друштву,
има ли неког помака у раду наших институција?

И поред великих проблема због недостатка средстава у
буџету за набавку публикација, затим проблема са опремом, простором, приступом
интернету, кадровима, у последње две године много је учињено у библиотекарству
Србије, што је од непроцењивог значаја за универзитете.

Највећа помоћ дошла је из иностранства преко средстава за реализацију
пројеката „Виртуелна библиотека Србије“ и „Изградња кооперативне
мреже библиотека универзитета у Србији“, али су веома значајан допринос
модернизацији дала и ресорна министарства.

Посебно је значајна донација Министарства за науку, технологије и развој
Републике Србије којом је већини библиотека на високошколским установама
у републици обезбеђен излаз на Интернет преко академске мреже и обезбеђено
око 350 рачунара високошколским библиотекама.

—С обзиром да библиотеке нису профитабилне организације, очигледноје
да ће однос државних органа према њима и даље бити од посебног значаја.
На који начин би држава у овом тренутку могла да помогне библиотекама?

Требало би и даље да улаже напоре у правцу побољшању
опреме у библиотекама, повезивању свих библиотека на Интернет преко академске
мреже, финансирања набавке неопходних научних и стручних публикација и подстицања
усавршавања постојећих и подмлађивању кадрова у библиотекама.

– Који су, по Вашем мишљењу, данас најактуелнији статусни проблеми струке?

– Има их много, али поменимо само оне најекстремније. Познато је да Заједница
брине и за положај и услове рада библиотекара, али, нажалост, у тој области
и поред нашег залагања, није било успеха.

Чак је ситуација и гора од када је усвојена Уредба којом су сви библиотекари
у високошколским институцијама вредновани истим коефицијентом, без обзира
на то да ли имају неко научно или стручно звање.

Уравниловка је потпуна, тако да се зарада библиотекара приправника и библиотекара
саветника, што је највише стручно звање које додељује Републичка комисија,
разликује само за проценат по основу година стажа.

Апсурдно је и да се иста звања признају у библиотекама које финансира
Министарство културе, а не признају у библиотекама које финансира Министарство
просвете. И поред примедби које смо упутили, ова Уредба је и даље на снази.

То веома негативно делује на мотивацију бибпиотекара да се усавршавају
и да објављују радове из струке а то је неповољно за унапређење струке у
целини.

—С обзиром на ситуацијуу којој се налазе библиотеке, који су неосредни,
а који су циљеви Заједнице на дуже стазе?

Непосредни циљеви Заједнице су да утиче на поправљање
статусног положаја библиотекара и библиотека на универзитетима у Србији,
да допринесе реализацији пројеката који су у току и који ће значајно унапредити
библиотекарство у Србији, да настави да доприноси перманентном образовању
библиотекара кроз организацију курсева, семинара и радионица, и да настави
да објављује професионално гласило удружења – часопис Инфотека.

Нема демократског развоја друштва без
модерно опремљених библиотека и образованог библиотекарског кадра

На дуже стазе циљ је да се библиотеке на универзитетима знатно боље повежу
међусобно и са библиотекама ван универзитета и да заједно раде на остваривању
претпоставки за информатичко друштво, а то је потпуна слобода приступа информацијама,
промовисање и обезбеђивање услова за доживотно стручно усавршавање свима
који то желе и активно учешће библиотекара у процесу информационог описмењавања
студената и свих осталих заинтересованих грађана.

Ма колико су циљеви Заједнице добро осмишљени и формулисани, све док се
јавно мњење и власт са њима не упозна је много важније – док их не признају
као своје, дотле се ти циљеви неће моћи лако остварити.
Дакле, Заједница би морала да буде активнија у промовисању своје улоге и
својих циљева.

Сопствено јавно гласило је један од начина
да се побољша наш статус

И ово наше јавно гласило Заједнице које смо покренули на основу одлуке
овогодишње Скупштине Заједнице, резултат је свести о потреби промовисања
тих циљева.

Оваква гласила покрећу многа библиотечка удружења у свету. Препорука Међународне
федерације библиотечких асоцијација – IFLA – је да свако удружење покуша
да побољша статусни и материјални положај библиотека уз помоћ посебних гласила,
а такође и активним наступом у медијима, придобијањем корисника и других
пријатеља библиотека да активно помажу развој библиотека.

Библиотекари знају, а шира јавност треба да зна, да без модерних добро
опремљених библиотека и без образованог кадра посвећеног овом позиву, неће
бити могућ демократски приступ информацијама свим слојевима корисника, а
информациони јаз између богатих и сиромашних ће постајати све већи, што
угрожава демократски развој друштва у целини.

Високошколске библиотеке

Година I, Број 1

Ми и свет

Морамо да применимо
Болоњску декларацију

Разлика између онога како су данас уређене високошколске
библиотеке у Србији, и онога како би то требало да изгледа, сада је велика.
Како је наша земља потписник Болоњске декларације, интересовало нас је
шта је то што треба да урадимо како би испунили услове из поменуте декларације.

Наш саговорншс на ову тему је др Стела Филипи-Матутиновић,
в.д. директор Универзитетске библиотеке «Светозар Марковић» у Београду.

Комисија Европске асоцијације универзитета ЕUА је током
2001/2002. извршила институционалну евалуацију универзитета у Србији,
и у свом завршном извештају из новембра 2002. под тачком 51. (рубрика
Настава и учење) о затеченом стању у високошколским библиотекама написала
следеће:

«Тимови ЕУА су јако забринути лошим стањем и организацијом
библиотека које су видели на универзитетима. Смањена доступност студентима
савремене литературе из бројних дисциплина и фрагментарна структура библиотечких
система значе да се троше велике количине средстава за администрацију
(углавном особље), без икаквог доприноса корисницима ових библиотека.
Нигде нису примећени интегрисани електронски каталози на нивоу универзитета,
а поготово система за размену и заједничко коришћење од стране свих универзитета
широм земље.»

Стање се поправља

Поводом овог извештаја, др Филипи – Матутиновић каже:

То је бипо стање у новембру
2002, а сада је ситуација другачија. Високошколске библиотеке су започеле
процес међусобног повезивања током 2002. године захваљујући реализацији
пројеката «Виртуелна библиотека Србије» чији је координатор Народна библиотека
и «Изградња кооператтне мреже високошколских библиотека у Србији» чији
је координатор Универзитет у Београду, а одабранје за финансирање 2001.
у оквиру програма ТЕМПУС Европске федерације за образовање.

Основан је и Конзорцијум библиотека Србије за обједињену
набавку којије обезбедио приступ до близу 9.000 електронских часописа
у пуном тексту и најзначајнијих светских база података за све универзитете
у Србији, чимеје у многоме обогаћен фонд библиотека.

Побољшана је и техничка опремљеност библиотека, започета
је и едукација кадрова у високошколским библиотекама, па иако је стање
далеко од идеалног, ипак није тако лоше као што је било у моменту писања
наведеног Извештаја. Наравно, остало је пуно тога да се уради.

Немамо ни једну «читаоница за уџбенике»

Када говоримо о високошколским библиотекама, оно што
је најдрастичнија разлика између нас и праксе у европским земљама је непостојање
«читаоница за уџбенике».

Наиме, на свим европским
универзитетским библиотекама постоје посебне читаонице у којима се налазе
сви постојећи важећи уџбеници за све предмете који се изучавају на том
универзитету у адекватном броју примерака, зависно од броја студената.

Један примерак је стално у библиотеци, увек доступан,
а остале студенти могу да носе да их користе код својих кућа.

Када ти уџбеници престану да важе, они се расходују
и продају, а задржавају се само 2-3 примерка као музејски примерци, и
улазе у фонд библиотеке. Било би немогуће зидати нове зграде да би се
чували сви примерци уџбеника, а с друге стране потпуно би било бесмислено
да универзитетска библиотека чува 100-200 примерака сваког уџбеника који
више нису у употреби.

Факултетске библиотеке морају да
буду под ингеренцијом универзитетске

Постоји још једна основна разлика између наше праксе
и онога што се догађа у Европи. Наиме, универзитетска библиотека на европским
универзитетима је централна библиотека тог универзитета и све факултетске
библиотеке припадају њој – организационо, материјално, управно.

Код нас је универзитетска
библиотека централна, али практично може да врши само професионални утицај
на библиотекаре факултетских библиотека, јер нема никакве ингеренције
да нешто уређује у њиховом раду.

Тако централна универзитетска библиотека може само
да предлаже деканима да библиотекари у факултетским библиотекама положе
стручне испите, може да даје смернице, може да прави анализе стања, и
то је све.

И овај сегмент треба да усагласимо са Европом, тако
што ће централна универзитетска библиотека да води набавну политику, уједначену
обраду публикација и све остало што спада у њену надлежност.

Срце универзитета

У европским земаљама, а нарочито у САД постоји врло
блиска веза између компјутерских центара универзитета и универзитетских
библиотека, о чему др Филипи – Матутиновић каже:

Рецимо, наш партнер у
програму «Темпус» је Мидлсекс универзитет у Лондону нема институцију која
се зове универзитетска библиотека, али имају нешто што се зове Центар
за информационе услуге и ресурсе, који обједињава компјутерски центар
универзитета, универзитетску библиотеку и све факултетске библиотеке,
Центар за учење страних језика и медијатеку.

Пректично, све те службе представљају заједничку
инфраструктуру универзитета и један од проректора је надлежан само за
ту област.

За нас је било веома интересанрно да су у Мидлсексу
продали две универзитетске зграде, да би зидали нови центар, јер сматрају
да им је то сце униерзитета.

У таквом центру су запослени библиотекари, стручњаци
за информатику и медије и професори страних језика. Све то заједно представља
инфраструктуру која мора веома блиско да сарађује како би могла да пружа
све услуге студентима и наставницима, и да би успешно и професионално
обављала све послове из области онога што се данас зове информациона писменост.

Они имају и обавезне предмете у оквиру I, II и III године
студија који се слушају управо у том центру, где се студенти оспособљавају
да се користе новим медијима, рачунарима, библиотекама и свим врстама
информационих извора, било да су у штампаној или електронској форми.

Разлике у школовању и кадровима

Школовање библиотекара је нешто другачије од нашег, и
у Европи не постоји нешто што се код нас зове књижничар, већ се то код
њих зове библиотечки асистент, а те послове обављају углавном студенти
који за то добијају одређену накнаду од чега се издржавају.

Библиотеке у Европи имају
и професионалне библиотекаре који суу већини случајева завршши неку другу
научну област, па су затим ишли на постдипломске студије из библиотекарства,
или су студирали библиотекарство које обухвата и информатику. Негде је
школовање четворогодишње, негде трогодишње (углавном у Немачкој и Француској),
а у англоамеричким државама су то постдипломске студије.

Код нас се звање библиотекара стиче после четворогодишњих
студија, или су као што је случај у неким специјализованим библиотекама,
свршени студенти морали да проведу годину дана у библиотеци и да потом
положе стручни испит који се састоји од 8 стручних библиотекарских предмета.
Иначе, треба речи да сада у нашим факултетским библиотекама структура
запослених није сјајна, јер многи од запослених имају само средњу спрему.

Библиотеке раде и ноћу

Оно што нас разликује од развијених земаља Европе је
и радно време библиотека.

У Европи су библиотеке
често отворене до поноћи (што се код насможе десити само понегде у неком
студентском дому), а неке раде и целу ноћ.

Такве библиотеке имају посебне апарате за задуживање
и раздуживање књига тако да студенти могу сами електронски да се задуже
или раздуже.

Наравно, и обезбеђење је на софицистираном нивоу. Тако
постоје сигурносна врата са магнетима и ако неко покуша да изнесе књигу
која није размагнетисана, односно која није легално задужена, она пушта
јак звук у облику писка, па књига не може да се изнесе нелегално.

Велики корак за наше библиотекарство

У Болоњској декларацији јасно стоји да је библиотека
услужна делатност и да је обавезна да корисницима (студентима и професорима),
обезбеди оно што од ње траже. Наравно, иза тога стоји чврста финансијска
конструкција која библиотекама омогућава да на тај начин обављају своју
делатност.

Пошто смо ми потписници
те декларације, за очекивати је да ћемо и ми морати да се прилагодимо
њеним одредбама, а то би био велики корак напред за наше библиотекарство.

То морамо да учинимо до 2010. године, и то преко
нових закона о високом школству и универзитету, на основу који бих се
доносили нови статути универзитета,
сматра др Стела Филипи – Матутиновић.

Универзитетске библиотеке Србије увелико спроводе «Темпус»
програм, чији ће коначни ефекти бити од велике користи. Заменик координатора
овог пројекта Зоран Живковић, директор Универзитетске
библиотеке у Нишу, за наш лист је говорио о карактеристика овог програма
и о перспективама његовог настављања.

—Господине Живковићу, како је дошло до идеје
да универзитетске библиотеке конкуришу за «Темпус» програм?

Пријава на конкурс је резултат дугогодишње
добре сарадње универзитетских библиотека Србије. Одмах након отварања
наше земље према свету, библиотеке су интензивирале контакте, да би заједнички
покушале да пронађу могућности да ублаже трагичне последице дугогодишње
кризе.

Тако, чим је Србија добила право да учествује на конкурсу
за «Темпус» програм, започео је заједнички рад универзитетских библиотека
у Београду и Нишу на припреми пријаве и проналажењу иностраних партнера.
Предлог пројекта је био заиста добар, па је за његову реализацију добијено
274.000 Еура. Рок за извођење пројекта је 15. април 2002. – 15. април
2004. године.

— Занимљиво би било да нам кажете како сте нашли
иностране партнере?

Брзо и лако. Са Универзитетском библиотеком Хумболт универзитета у Берлину и Универзитетском библиотеком Универзитета у Бечу, наше библиотеке су имале добру сарадњу и раније.
Са Мидлсекс универзитетом смо ступили у контакт преко Интернета
и врло брзо пронашли заједнички интерес.

—Молимо Вас да нам одговорите на питање које
све интересује: шта су основни циљеви овог пројекта?

Мислим да би најглавнији циљеви пројекта
могли да се сврстају у три категорије:

– успостављање система узајамне каталогизације и повезивање
универзитетских и факултетских библиотека преко академске мреже у систем,
како би се омогућило да се за сваку набављену публикацију у било којој
библиотеци у систему запис за електронски каталог ради само једном, што
је предуслов и за координирану набавку публикација;

– обука библиотекара универзитетских и факултетских
библиотека за рад у систему узајамне каталогизације и за коришћење електронских
извора информација, и

– обука корисника и ширење сазнања о могућностима за
проналажење информација.

—Од овако амбициозно постављених циљева, шта
је од планираног до сада урађено?

Урађено је много. Тако је фебруара
2003. успостављен систем узајамне каталогизације на нивоу Републике Србије,
координацијом реализације пројеката „Изградња кооперативне мреже
високошколских библиотека Србије“
и „Виртуелна библиотека
Србије „.

Народна библиотека Србије је у другој години реализације
пројекта, на иницијативу и уз одобрење Европске Комисије, постала равноправни
партнер и у «Темпус» пројекту.

Одржана је серија курсева за библиотекаре недељом у
Универзитетској библиотеци у Београду, којима је присуствовало преко 200
полазника, одржана су и два петодневна курса за стицање лиценци за рад
у систему узајамне каталогизације, затим два једнонедељна курса за веб
дизајн за библиотекаре и за образовање корисника са страним предавачима
и два једнодневна семинара са страним, предавачима посвећена модернизацији
библиотека и њиховој улози на савременим универзитетима.

Две групе од по 10 библиотекара из универзитетских библиотека
Србије посетило је на по недељу дана сваку од библиотека-партнера и тамо
присуствовало радионицама које су биле припремљене и том приликом су посетили
велики број библиотека у Бечу, Берлину и Лондону.

Остало је да се до краја пројекта осмисле и започну
са реализацијом курсева за кориснике и да се настави са укључивањем нових
библиотека у систем узајамне каталогизације, као и да се (у границама
могућности) примени нешто од онога што смо видели у организацији рада
модерних библиотека.

—После дужег времена наши библиотекари су опет
могли да путују у иностранство а и да примајугосте из иностранства. Какви
су Ваши утисци о тој сарадњи?

Иако знамо да међу библиотекарима света
увек постоји разумевање и жеља за сарадњом, ипак смо били изненађени количином
добре воље са којом смо дочекивани, и то не само у библиотекама наших
партнера, већ свуда где смо били у посети.

Наше иностране колеге су нам помогле око путовања, смештаја,
организације садржајних и занимљивих курсева, како би упознали што већи
број наших колега; чак су нам помогли и да слободно време у иностранству
(кога је било врло мало), употребимо што корисније – да обиђемо музеје,
галерије, да одемо на концерте итд.

Они који су боравили у Србији, трудили су се да нам
пренесу што више информација, али су желели и да виде како ми радино и
упознају наша искуства. Драго ми је што могу да кажем да су и они од нас
могли нешто да науче.

Такође, наши гости су желели и да што боље упознају
нашу земљу, не само Београд, већ и Ниш и Крагујевац. Зато сам сигуран
да је овај пројекат од велике користи за све учеснике у њему.

— Иако је пројекат још увек у току, да ли се
већ сада може говорити о његовом утицају на универзитетске библиотеке?

Свакако! Утицај пројекта на рад наших
универзитетских библиотека је веома јак и видљив. Поред унапређивања технологије,
већ радимо и на бољој организацији пословања, посебно у оном делу који
се односи на рад са кориснидима. Сада можемо да пружамо много више услуга
нашим корисницима, и на професионалнији начин.

Развој универзитетских библиотека има утицаја и на развој
библиотекарства на универзитетима уопште. Знање које ми стичемо, полако
преносимо нашим колегама са факултета, стварајући јединствени систем академских
библиотека.

И још једна ствар је веома значајна. Остварена је веома
тесна сарадња са Народном библиотеком Србије, која је накнадно придружена
као партнер на нашем пројекту. Резултат ове сарадње је заједнички рад
на пројекту „Виртуелна библиотека Србије“, тј. рад на стварању
јединственог информационог система свих библиотека Србије, као и стварање
Конзорцијума за обједињену набавку часописа и база података на нивоу целе
Србије (КоBSON), чији је рад већ дао изванредне резултате (обезбеђен
је приступ до близу 9.000 електронских часописа).

Ова идеја није нова, али је мало земаља успело да је
оствари.

—Овај «Темпус» пројекат који је сада у фази имплементације,
ускоро ће бити завршен. Зато нам кажите шта ћемо да радимо после 15. априла
2004?

Могу Вам рећи да сам већ толико навикао
на сарадњу са великим бројем библиотека и институција, да ако се деси
да цео један дан не добијем ни једну е-mail поруку, имам утисак
као да ми нешто недостаје, дан ми није потпун.

Верујем да се велики број мојих колегиница и колега
тако осећа, па не треба да чуди што смо у току јесени припремили и предали
предлог за нови «Темпус« пројекат: „Digital Repositories of the
Serbian & FYRM Universities“.

Овога пута проширили смо листу партнера колегама са
Универзитета у Новом Саду и Скопљу, а са партнерима из Лондона и Берлина
настављамо сарадњу.

Поред тога имамо још пуно идеја о томе шта треба да
урадимо, а пре свега како да се органи-зујемо па да све библиотеке Србије
постану једна велика, модерна и успешна породица која треба да успостави
тесну, али и равноправну сарадњу, са Европом и светом.

*

Дакле, чека нас велики посао. Сада када смо успешно
кренули, сигурно нећемо смањивати темпо развоја још дуги низ година, поручује
др Живковић.

Високошколске библиотеке

Година I, Број 1

Виртуелна библиотека Србије – пројекат од стратешког значаја за Србију

 

Управник народне библиотеке Србије Сретен
Угричић,
књижевник и филозоф, најзаслужнија је личност за
реализацију пројекта Виртуелна библиотека Србије. О томе како је до тога
дошло, С. Угричић каже:

У једном тренутку током
прошле године успео сам да окупим три надлежна министра (образовања, културе
и науке), како би расправљали о пројекту «Виртуелна библиотека Србије»,
на основу елабората који имјераније био достављен.

На том састанку дошло се до заједничког става да
се ради о пројекту од стратешког значаја за Србију и да сва три министарства
начелно подржавају тај пројекат. Остало је да се види како ће се та начелна
сагласност и подршка конкретизовати.

У међувремену смо одмах самостално кренули у имплементацију
тог пројекта јер смоуспели да обезбедимо средства за пројекат из иностранства.

Народна библиотека Србије је по природи своје функције
и места у библиотечком систему, постала носилац пројекта и један од његових
лидера, али С. Угричић напомиње да он не би био могућ без непосредне сарадње
са другим библотекама, пре свега оних великих као што су Библиотека Матице
српске из Новог Сада, Универзитетска библиотека «Светозар Марковић» из
Београда, а једно време се интензивно сарађивало и са Југословенским библиографским
институтом.

Током те сарадње успели
смо да синтетишемо тзв. Централни узајамни каталог система и да на њега
умрежимо све ове наведене библиотеке, а одмах по том ијош десетак других
пре свегауниверзитетских и факултетских библиотека (Крагујевац, Ниш, Београд).

У овом треиутку у систем је умрежена 21 библиотека.

Огромне уштеде

Шта тај систем подразумева? Узајамна каталогизација најједноставније
може да се опише из две перспективе: из стручне библиотечке и перспективе
корисника.

Када говоримо о стручној
библиотечкој перспективи, то значи да овај систем обезбеђује огромну уштеду
енергије, времена и свих ресурса потребних за наш рад, зато што је систем
тај који елиминише непотребно умножавање обраде књига. Наиме, без тог
система, свака публикација у свакој библиотеци би се поново обрађивала,
каталогизовала, а захваљујући систему, она се обрађује само једном, а
сви учесници у систему једноставно преузимају тај запис и депонују га
у своју локалну базу.

То је велика и клучна предност овог система.

Централна база, пошто се пуни у свим чланицама система,
остаје на известан начин једна јединствена виртуелна српска библиотека,
база података о књигама у свим српским библиотекама уједно.

Циљ – умрежење свих библиотека у
Србији

Из корисничке перспективе гледано, то значи да сваки
корисник без обзира са које тачке у систему да упит за било коју књигу,
систем ће ту књигу идентификовати и сигнализирати где се она налази и
да ли је доступна. То је огромна предност овог система.

Идеално замишљено, у
пуној имплементацији у Виртуелну библи-отеку Србије биле би умрежене све
библиотекеу Србији што би значило да све функционише виртуелно као један
јединствени каталог.

Ка том циљу се кренуло и направљен је кључни корак
формирањем централног каталога и умрежавањем првих библиотека.

Још једна предност овог система може да се сагледа из
следећег примера. Рецимо, локални електронски каталог наше националне
библиотеке пре увођења овог система бројао је око 400.000 записа и било
је потребно око 15 година рада преко двеста библиотекара Народне библиотеке,
да би се он формирао.

Званично, Виртуелна библиотека Србије је стартовала
28.2.2003. приликом свечаности обележавања Дана оснивања Народне библиотеке.
Синтезом централног каталога система, он у овом тренутку броји скоро 1.500.000
записа!

Дакле, то је као да смо
направили скок од 50 година самим тим што смо успели да синтетишемо каталог
и да стартујемо узајамну базу и систем.

Узајамном каталогизацијом и такође паралелним пројектом
ретроспективне конверзије класичних каталога који је у току, ми сада убрзано
попуњавамо базу.

Тешко је проценити, али
ми мислимо да ће када достигнемо ниво од око 3 милиона записа, то бити
тренутак у коме ћемо моћи да кажемо даје, грубо речено, све што је у нашим
фондовима доступно и претраживо преко електронске базе.

Ми рачунамо да у овом тренутку у Народној библиотеци
имамо између 5 и 6 милиона јединица грађе у нашим фундусима. То не значи
5 милиона књига, већ 5 милиона јединица грађе свих врста (часописа, посебних
фондова као што су кореспонденције, мапе, фотографије, документи свих
врста итд), а у самом каталогу је до недавно било претраживо око 400.000
јединица грађе.

Шта је ту кључно? Није
потребно 5 милиона записа да би покрило 5 милиона јединица грађе, зато
што се неки записи односе на више јединица. Рецимо, ако имамо неки часопис
који има три броја, та три броја су покривена једним записом.

Нека грађа је специфична па су, рецимо, три писма Црњанског
заведена у каталог као његова преписка под једним каталошким записом.

Интерес је сваке библиотеке да уђе
у овај систем

Наша је амбиција да умрежимо све јавне библиотеке у Србији
којих има 172, и све универзитетске и факултетске библиотеке. Тамо где
то буде могуће, умрежићемо и школске и специјалне библиотеке итд.

Интерес је сваке библиотеке да уђе у овај систем, пре
свега због могућности преузимања готових записа из нашег централног каталога,
који су најквалитетнији и најпоузданији у стручном смислу, пошто у овим
институцијама раде најобразованији и најпрофесионалнији људи.

Још једна предност система
је то што он обезбеђује униформност стандарда. Када се једна књига обрађује
у 100 библиотека, неминовно се обрађује на 100 начина и онда имамо хаос.
Али ако се један запис уради по свим светским стручним и другим стандардима,
па га онда преузму све библиотеке, то значи да су у свакој библиотеци
испоштовани највиши светски стандарди, да смо у свакој библиотеци самим
тим компатибилни са светом, јер је овај систем и технолошки потпуно преко
Интернета умрежен и са спољним светом. То је онда напредак и у смислу
стандардизације.

До сада је у том смислу у нашим библиотекама владало
велико шаренило и хаотично стање.

Пројекат је значајан за цело наше
друштво

Због свега реченог, овај пројекат може да се третира
као цивилизацијски помак у нашој култури, али С. Угричић подвлачи:

Да би све функционалисало
онако како смо описали, потребне су претпоставке материјалне, технолошке,
стручне, кадровске и стратешке. Посебно је важно да се изгради свест о
значају овог пројекта и његовим импликацијама. То су предуслови да би
ова визија на крају постала реалност, јер када то постане, систем неће
бити само у функцији библиотека, него самим собом и потенцијалом и ресурсима
који носи у себи, биће кључни ресурс развоја у свим доменима нашег друштва.

Према томе, овај пројекат треба схватити као основни
ресурс резвоја нашег друштва.

Када све претпоставке
буду задовољене, имаћемо аутоматски систем не делу јер се од њега неће
одустајати, јер на њему и сада радимо иако нису све претпоставке обезбеђене.

Зато све оно што је до сада учињено може да се третира
као подвиг и велики успех.

Влада Србије треба да буде суоснивач

Нека минимална помоћ добијена је у другој половини 2003.
од Министарства културе за покривање трошкова одржавања овог система и
лиценце, али та помоћ мора да буде много озбиљнија и систематскија.

Ми већ имамо припремљен
документ који је нека врста оснивачког акта система, који подразумева
равноправну оснивачку улогу и саме Владе Републике Србије преко поменута
три министарства, с обзиром на његов значај и потенцијал. Тај пројекат
биће понуђен новој влади Србије.

То би значило да Влада преузима део одговорности
заразвој и одржавање система, и тиме би све набројане претпоставке биле
испуњене.

И без значајније помоћи државе, много је урађено. Обављено
је на десетине семинара и стручних радионица, јер библиотекари морају
да се оспособе да примењују светске стандарде.

Будућност која је почела

Система не би било без оснивања Центра Виртуелне библиотеке
Србије као стручног, административног и технолошког тела које брине о
систему. Тај Центар је основан у Народној библиотеци Србије и он пројектује
и организује едукацију, хардверско и софтверско одржавање, администрирање
система и планирање његовог даљег развоја.

Формиране су комисије и редакторска тела за појединачна
питања која се појављују у свакодневном раду као што је решавање питања
дупликата који се појављују, примене одређених стандарда, итд.

Систем већ функционише у свим својим димензијама, а сада
се он постепено даље шири и тиме увећава његов потенцијал.

Нека нам буде дозвољено да на крају кажемо да је Виртуелна
библиотека Србије будућност која је већ почела, и не треба заборавити
да је кључни допринос томе дао Сретен Угричић.

Високошколске библиотеке

Година I, Број 1

Библиотека данас

У информатичком добу библиотека добија
сасвим нову физиономију

(Први део)

Каква је улога библиотека данас? Да ли је она потребна
у доба интернета?

О тим и другим темама наш саговорник је др Жељко
Вучковић
, руководилац Одељења за развој и матичне послове
Библиотеке Матице српске, који већ 17 година ради у овој институцији. Дипломирао
је филозофију, магистрирао је на Правном факултету у Београду и добио звање
магистра правно-социолошких наука, а докторирао је 2002. на Универзитету
у Београду на тему «Социолошки епистемиолошки и нормативно-правни аспекти
развоја народних библиотека».

О предмету свог интересовања он каже:

Бавио сам се социологијом
једне институције каква је библиотека, односно неком њеном историјском рационалношћу.

У суштини, библиотека је информатичка
институција

Библиотекарство је занимљиво и са историјског аспекта и
са аспекта онога шта је историја једне институције која у модерном информатичком
добу добија сасвим нову физиономију. То је социолошки интересантно: како
једна институција која је релативно стара и традиционална и која одувек
обавља задатке који су кључни за неку инфраструктуру информација, друштвеног
развоја итд. послује у информатичком друштву, када се показује да је библиотека
природно место за имплементацију информатичких технологија.

Библиотека је, заправо
суштински, информатичка институција, просто по природи ствари, “ каже
др Вучковић. Доказ за то је да је сада ту институцију која је релативно
традиционална, релативно спора, невидљива у друштву, одједном модерно доба
избацило у сам врх значајних институција, јер се показало даје она инфраструктурна
институција информатичке епохе.

Библиотека је активна, жива и динамична

Постоји нека епистемиолошка претпоставка о библиотекама
као тихим кутцима, скровитим местима где је човек сам са књигом, односно
да је библиотека зачарани дворац књиге и речи, што су неке литерарне метафоре
за библиотеку.

Међутим, поента целе приче о информатичком
друштву је да такво тумачење библиотека просто смета, даје лоша епистемиолошка
претпоставка гледати библиотеку као неку пасивну институцију склоњену од
магистралних друштвених токова.

Напротив, библиотека је и сада активна, жива и динамична
јер њен ресурс постају информације, оно штоје данас главна роба, оно штоје
данас покретач друштвеног и привредног развоја. Ко има информацију, има
моћ!

Библиотека и интернет

Захваљујући томе што сад постоји интернет, који је у својој
суштини идеја слична идеји библиотекарства (наравно без оног уређења које
имају библиотеке у својој основној функцији), библиотека је сада место прожимања
интернета, библиотека и друштва, и наравно све то има посебан значај за
високошколске библиотеке.

Ако гледамо историјски
како настају библиотеке, видећемо да су оне у почетку на Далеком или Средњем
истоку, или у Египту, увек биле везанеза државу, за неку бирократску моћ
државног апарата, и оне су тада више биле архивске институције, које чувају
податке о држави, о трговини, о религији итд.

Међутим, Александријска бибилотека је можда историјски
најзначајнији симбол библиотекарства уопште од како библиотеке постоје,
поготово од библиотека у Старом веку. Јер, та библиотека први пут уводи
принцип широке отворености свим истраживачима. Дакле, она више није оно
посвећено место где могу да долазе само чланови државне администрације и
религиозне вође.

Пре тога библиотеке су биле у функцији меморисања, памћења
човечанства, кумулације записа о једном друштву, о једној епохи. Тек од
Александријске библиотеке ове институције добијају и комуникационо-информациону
функцију, дакле када је схваћено да је битно не само да има књига, него
да оне буду и коришћене за разнолике људске потребе које су и културне,
и образовне, и рекреативне, и забавне, итд.

Денационализација књижног фонда

Онда наилази период Средњег века и опет један дуг период
када се библиотеке повлаче иза манастирских зидина, у скрипторије, о чему
говори и књига Умберта Ека «Име руже» где се показује да је заправо опет
библиотека постала скривено место где се чувају неке тајне о друштву, о
смеху, о слободи.

Тај неки ослободилачки потенцијал библиотека поново се
склања у други план из неких идеолошких и религиозних разлога.

Онда тек од Француске револуције,
од просветитељства када се успоставља идеја «књига за народ», денационализације
књижног фонда у Француској, теку 19. веку долазимо запраео до идеје о јавности
библиотекарства. Тада се успостављају фактички јавне библиотеке, о чему
сам ја писао у својој дисертацији о односу библиотекрства и идеје јавности,
са жељом да покажем да је идејаавности заправо идеја која проистиче из литерарне
јавности, из литерарне слободе, из неких клубова, салона у којима просветитељи
слободно расправљају о ширим друштвеним питањима.

Тоје код нас, рецимо, традиција «читалишта», јавних
библиотека које имамо, да би онда у Енглеској и Америци тек средином 19.
века били донети закони који заправо обавезују локалне заједнице да издвајају
средства зајавне библиотеке које би биле подједнако доступне свим грађанима.

„Књига ослобађа“

Тек тада ми имамо идеју јавног бибилиотекарства која је
данас нешто што је нама сасвим уобичајено – да свако може да дође у библиотеку
да тражи књигу или информацију која му је потребна.

Али, морао је прође дуг
период историјског развоја и моја је суштинска теза да је заправо прича
о развоју библиотека, прича о развоју слободе уз постојећу латинску изреку
коју волим Liber libertatis (Књига ослобађа).

Све велике револуције су и почеле из библиотека, односно
из духа, из неких идеја, у великим библиотекама су и припремана многа дела
која су револуционарно утицала на свест. Због тога су библиотеке много утицајнија
места него што се то многима чини, јер чувају знање и искуство, али и неку
мисао која је у датом тренутку за неку епоху можда и субверзивна или револуционарна.

Просветитељска мисија библиотеке

Са друге стране, сада се појављује идеја да је интернет
коначна идеја слободе, јер све може на њему да се нађе, све може у њему
да се каже и објави. Међутим, опет се поставља питање да ли ће интернет
укинути библиотеке, да ли су нам оне сада сувишне. С једне стране због издавачке
продукције која се све више појављује on lajn (на мрежи), а са друге стране
управо због питања што да долазимо у библиотеку кад се до куће може доћи
до свих могућих дела.

Моја је идеја да се ми
морамо вратити оном изворном смислу шта библиотека треба да ради, односно
њеној изворниј мисији која је по мени ипак просветитељска и која не значи
анархију какву значи интернет.

У принципу, интернет је неорганизована структура, као што
гомила војске без неког руковођења без неке организације не може ни да се
назове војском, већ буквално гомилом, као што се лепа књига не може назвати
библиотеком. Зато је интернет информационо море без обала. Ту има свега,
али је велико питање како сад из тога издвојити оно што је истински вредно,
што је корисно и за науку и за културу, и за забаву.

Опет ће неко и тај интернет
морати да структурише, било по неким кључним речима, по неким претраживачима
итд. и следећа фаза ће бити фаза тзв. вредновања информација. Није битно
да се само дође до информације, већ је битно да се дође до праве информације,
која има неке везе са истином, са нашим животима, са нашим опредељењима.

Изгледа даје библиотекарска струка природни ресурс
за такав посао, односно да уреди интернет, да га мало очовечи, да га осмисли,
да каже «ово има смисла, ово нема, ово треба трајно чувати, ово не треба».

Интернет је тако једна шанса, једно оруђе које ће омогућити
неслућени развој и проток информација, али је још увек питање да ли ће те
информације успети да се трансформишу у знање, јер знање је ипак структурисана
информација, информација која има неког смисла. Није свака информација знање,
јер може да буде безвредна за човека ако она не одговара ономе што он истински
жели.

С друге стране, информација постаје роба, па оно што је
на Интернету заиста вредно, неће моћи да се добије бесплатно.

(Наставак у следећем броју)

Високошколске библиотеке

Година I, Број 1

Представљамо библиотеке

Најстарија српска библиотека

Ове године навршава се 178 година од оснивања Библиотеке Матице српске,
једне од најзначајнијих установе културе у Србији. Истовремено, то је и
данас једна од највећих и најбољих библиотека у нашој републици, о чему
нам је говорио др Жељко Вучковић, руководилац
Одељења за развој и матичне послове ове Библиотеке, а своју причу о овој
институцији започео је следећим речима:

Када се каже Библиотека Матице
српске,
онда пре свега ваља имати у виду шта је она по својој основној
намени, по својој функцији.

Тако треба знати даје она најстарија српска библиотека националног
значаја, и прва јавна научна библиотека у Срба.

Од самих њених почетака занимљиво је да она обједињује функције националне
и универзитетске библиотеке, а праве облике унтерзитетске библиотеке добија
тек оснивањем Универзитета у Новом Саду (пре педесет година) и од тада тај
Универзитет је незамислив без Библиотеке МС.

Повезати традицију и информатичко доба

Данас је основно гесло ове куће да Библиотека МС треба да чини сталне напоре
да се повеже традиција и богатство њених фондова, са оним што су захтеви
модерног и иформагичког времена.
Библиотека има кориснике из целог света, поготово када је реч о нашој историји,
култури итд. и у том смислу је драгоцена библиотека у светским оквирима.
Зато је Библиотека МС заступљена у свим светским водичима који покривају
ту област.

Да би се схватила њена величина, довољно
је рећи да у њој има око 3 милиона публикација, и по величини фонда је друга
у Србији, одмах иза Народне библиотеке.

Томе свакако треба додати даје Библиотека МС матична за мрежу високошколских
библиотека Војводине коју чини 45 библиотечких јединица на факултетима,
научним институтима и вишим школама у којима има око 800.000 књига и 12.500
наслова часописа. Библиотека објављује годишњу анализу њиховог рада, пружа
стручну помоћ, предлаже различите облике модернизације и унапређења стручног
рада, организује семинаре и обавља стручни надзор.

Да се књиге рукописне на свет издају и распрострањавају

Но, вратимо се мало на саме почетке. Библиотека је настала 1826. у Пешти
оснивањем Матице српске, без изричите намере или декрета, као израз природне
потребе да се књиге окупљају у књижевном и научном друштву.

Оснивачи Матице српске су записали да им је циљ «распрострањеније
књижевства и просвештенија народа србског, то јест да се књиге рукописне
на свет издају и распрострањавају.»
Частице Летописа Матице српске,
прва издања књига, поклони које је добила из Русије, а свакако и друге,
нама непознате књиге, биле су језгро ове библиотеке.

Др Вучковић потсећа да је ова библиотека отворена зајавност 26. августа
1838, а смештена је у Текелијанум, завод за помоћ Србима на школовању у
Пешти, који је основао Матичин председник и покровитељ Сава Текелија (1761-1842)
који је и прогласио њено «јавно употребљеније».

Национални карактер библиотеке

На Скупштини Матице српске одржаној 1864. усвојен је Устав у коме стоји
да ће „Матица… за своју библиотеку набавити ваљане производе
србске и словенске литературе или иноплемене производе, који за литературу
значаја имају“
. У вези с тим др Вучковић констатује:

Тиме је потврђен национални карактер Библиотеке
Матице српске, за шта се залагао тадашњи секретар Матице српске Јован Ђорђевић.

Поводом педесете годишњице јавног рада Библиотеке (1888), усвојена су
Правила за Књижницу Матице српске, што доказу је да је већ тада Библиотека
имала своју физиономију.

Од самог почетка свог деловања, Библиотека је упостављала везе са страним
институцијама и то са Руском академијом наука у Петрограду, са значајним
библиотекама у Бечу, Пешти и Прагу, Лавову, Варшави.

Појављују се и многобројни дародавци, од оних најпознатијих (Вук Стефановић
Караџић, Петар Петровић Његош, Јан Колар и други), до многих за ширу јавност
анонимних личности.

Јединствени фундус усвету

Ова библиотека је још по нечему јединствена, о чему др Вучковић каже:

Посебно је интересантан фонд старе и ретке
књиге и легата. Поштоје 1941. Народна библиотека Србије страдала у бомбардовању
када је већина српских књига и периодике изгорела на Косанчићевом Венцу,
фонд библиотке МС постаје средишно место старе и ретке српске књиге и периодике,
поготово збирки из 18. и 19. века, и то је јединствен и једини фундусу свету.

Тоје оно што је најдрагоценије у овој библиотеци.

Збирке рукописних књига броје 660 примерака, од којих су 482 ћириличка
из времена од 13-19. века. Најстарија књига је Матични апостол из 13. века, писан на пергаменту.

Библиотека поседује 16 инкунабула, међу којима је и Октоих првогласник Ђурђа Црнојевића из 1493/94. године.

Из 16. и 17. века постоје веома вредне књиге на многим језицима, међу
којима је 30 елзевира. Ћирилицом штампаних књига из овог периода је 166,
а по броју српских књига од 15-17. века, збирка библиотеке је најбогатија
у свету.

Библиотека има највећу збирку српских књига
18. века (507), највећу збирку српских књига 19. века и најбогатију збирку
српских периодичних публикација 18. и прве половине 19. века. Међу њима
су Орфелинов Славено сербскиј магазин, први српски часопис из 1768, комплети
годишта првих српских новина које су у Бечу издавала браћа Маркидес Пуљо
1791-92, комплети годишта других по реду српских новина издатиху Бечу код
Стефана Новаковића 1792/94, све свеске Летописа Матице српске покренутог
1824, најстаријег српског и јужнословенског књижевног часописа који излази
и данас и др.

Из 18. и 19. века Библиотека поседује и вредне књиге на страним језицима,
међу којима су посебно значајне збирке књига на мађарском и руском језику.

Библиотека МС данас

Библиотека МС даје велики допринос развоју библиотекарства у Србији, и
др Вучковић напомиње:

Ова библиотека је била најактивнија у узајамној
каталогизацији и аутоматизацији библиотечког пословања, када је фебруара
прошле године поново успостављена узајамна база, електронски каталог највећих
библиотека у Србији (Библиотека МС, Народна библиотека Србије, Универзитетска
библиотека «Светозар Марковић» и Југословенски библиографски информацијски
институт), који је тада имао 1.300.000 записа, од чегаје 55% записа МС.

Од укупног фонда који је обрађен у овој бази, преко 50% је урађен у овој
библиотеци, што је заслуга добре организације, али и добре рачунарске опреме
и подршке коју библиотека има.

Најмоћнији рачунарски систем

Рачунарски систем Библиотеке данас је најмоћнији у култури Србије и чине
га два Alfa сервера, VAX рaчунар и стотинак терминала и персоналних рачунара,
као и друга информациона и комуникациона опрема.

Потпуно су аутоматизовани пријем, инвентарисање, набавка и размена публикација,
обрада збирке старе и ретке књиге легата, CIP обрада публикација у штампи,
текућа и ретроспективна обрада публикација. Такође су аутоматизовани библиографска
обрада, аналитичка обрада периодике, учлањивање корисника и претраживање
електронског каталога.

Највећи локални електронски каталог

Од 1989. у потпуности је аутоматизован каталошко-библиографски рад.

Највећи део фонда Библиотеке је обрађен (око 750.000 наслова), а локални
електронски каталог је највећи у Србији и има 770.000 записа (књиге, наслови
периодике, посебне збирке, аналитичка обрада часописа).

Сваки од ових записа компјутерскије претражив
по стотинак различитих параметара (аутор, наслов, година и место издавања,
кључна реч итд.) што значи да се у електронској бази налази преко 77 милиона
различитих информација о збиркама Библиотеке. Када би ова виртуелна библиографија
била штампана, имала би 150 томова од похиљаду страница,
каже др Вучковић.

Остале активности

Библиотека размењује информације са 300 институција из 54 земље света.
У електронском каталогу има преко 770.000 записа, 671 стару рукописну књигу,
и највећу збирку српских књига од 15-18 века.

Библиотека је дугогодиш-њи члан Међународног савеза библиотека и библиотечких
удружења (IFLA). Крајем 2000. посредством Гетеовог института, ушла је у
два пројекта Пакта за стабилност Југоисточне Европе намењена куповини нових
књига и бесплатном претраживању Интернета.

У модерно опремљеним лабораторијама и радионицама обављају се конзервација
и рестаурација, микрофилмовање и књиговезачка заштита публикација. Књиговезачка
радионица основана је 1949, а служба рестаурације 1954. Сваке године се
конзервира и рестаурира 10.000 листова књига и периодике.

Микрофилмска лабораторија снима публикације из раритетне збирке, стварајући
микрофилмотеку раритета за чување и коришћење. Годишње се уради 60.000 микроснимака.
Микрофилмоване су и публикације издате до 19. века.

Пригодним тематским изложбама Библиотека обележава значајне јубилеје из
историје, културе и науке. Сваке године приреди се најмање дванаест поставки,
уз које се штампају и пратећи каталози.

Издавачка делатност је богата. Библиотека данас објављује три серије каталога
својих раритетних збирки: Ћирилске рукописне књиге (од 1988), Каталог старих
и ретких књига (од 1994) и Каталог легата (од 1995). У запаженој едицији
Трагови покренутој 1991. објављује одабране књиге својих стручњака.

Од периодичних издања редовно излазе Годишњак библиотеке, Библиографија
књига у Војводини, Билтен приновљених књига на страним језицима, Анализа
рада високошколских библиотека у Војводини и информативно гласило «Вести»,
које излази тромесечно.

*

На основу свега овде изнетог, намеће се сам по себи закључак да је Библиотека
Матице српске институција првог реда културе српског народа, национална
установа од посебног значаја за нашу државу.

*

(Напомена: у припреми овог текста коришћен је рад др Ж. Вучковића објављен
у Гласнику НБС број 1/2001).

Високошколске библиотеке

Година I, Број 1

«КоБСОН» – приступ научним информацијама
преко академске мреже у Србији

 

Развој интернета битно је променио начин приступа научним информацијама.
Многи научни часописи поред штампаних верзија, имају и своја електронска
издања. Приступ већини електронских часописа могућ је тек уз одговарајућу
претплату.

КоБСОН преговара о претплати и склапа уговоре о правима корисника
за приступ електронским изворима на централизованој основи за све истраживаче,
наставнике и студенте у Србији. Овако централизована набавка извора смањује
трошкове и повећава доступност страних научних информација.

Основни циљеви КоБСОН-а су:

– набавка страних научних ласописа и база података,
– међубиблиотечка позајмица са иностраним библиотекама,
– прелазак са папирних на електронска издања, и
– лакши приступ електронским информацијама.

КоБСОН омогућава коришћење електронских извора преко посебне web странице
и формиране e-mail листе корисника. Сви часописи и базе подагака
одабрани су у сарадњи са факултетима и истраживачким институцијама у Србији,
а целокупан систем претплате финансира се искључиво преко Министзрства за
науку, технологију и развој Републике Србије.

Ове године електронски је доступно 8342 страна часописа. Уколико корисник
има проблема са приступом, треба да се обрати свом библиотекару, најближој
универзитетској библиотеци или да пошаље e-mail на nainfo@nb.rs