MA Maрија Булатовић,
дипломирани библиотекар саветник, 
Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“, Београд

 

Програмски пакет МБС (Мрежа библиотека Србије) је намењен  библиотекама које обављају матичне функције.[1] Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“ у Београду је једна од корисница МБС базе података, која је намењена прикупљању, обради и статистичкој презентацији података о универзитетским библиотекама, високошколским библиотекама и библиотекама научноистраживачких института и установа на подручју Централне Србије. Први програмски пакет, чији су аутори инжењери Душан Бубало и Љубиша Миливојевић, је реализован 1997. године у оквиру Програма за развој и аутоматизацију матичних библиотека, уз финансијску подршку Министарства културе Србије, а у сарадњи стручњака из Народне библиотеке Србије и Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић“.[2] Од тада пакет није мењан и у међувремену се јавила потреба да се он осавремени.

Нова МБС база је покренута 2020. године. Направила ју је фирма Мега, а пројекат је финансирало Министарство културе. Налази се на серверима и сајту Народне библиотеке Србије на линку http://147.91.246.38/MBS/login.cfm. Усклађена је са последњим усвојеним стандардима за библиотечку статистику ИСО 2787 из 2008. године и планирано је да се коригује са сваким новим усвојеним стандардом. Сама примена стандарда диктира терминологију и структуру података у бази, па су и у томе разликује од старе базе.

Све анкете које су унете од 1997. до 2018. године су импортоване у нову базу и доступне за прегледање, али су закључане за било које измене. Новина је да се анкете од 2019. године попуњавају он лајн тако што по један библиотекар из сваке библиотеке добија кориснички налог за приступ бази и самим тим постаје одговорна особа за исправност унетих података, а библиотекари матичних библиотека одговорне особе за проверу и тачност прослеђених анкета. Самим тим што се анкете попуњавају онлајн у новим анкетама се јављају обавезна поља без којих није могуће похранити анкету, а помоћу којих ће прикупљени подаци бити потпунији. Нова анкета је доста опширнија од старе и уместо досадашњих 7 страна када би се одштампала имала би 30 страна.

Уз помоћ контролне табле библиотекари матичних библиотека ће имати увид ко је од библиотекара започео попуњавање анкете и када, а обавеза матичара је да прегледа анкете пре него што их проследи Народној библиотеци Србије. Библиотекари такође приступају својим анкетама са контролне табле и траже их у одређеном сегменту у зависности у којој се фази рада анкета налази.

Предвиђено је да прва година коришћења нове базе буде експериментална и током 2020. године су се у ходу решавали проблеми који су се појављивали приликом уноса анкета за 2019. годину. Највећи проблем су имале високошколске библиотеке којима су се сесије мешале због прокси сервера академске мреже, па је код њих нешто мањи проценат урађених анкета него до сада.

Због актуелне епидемиолошке ситуације и ванредног стања попуњавање анкете је стартовало касније, па се самим тим и рок за попуњавање продужио и директно надовезао на почетак попуњавања анкете за 2020. годину, а библиотекари су, поред тога што су добили упутство за рад у новој бази, били ускраћени за обуку.

[1] Решење о одређивању библиотека које обављају матичне функције у библиотечко-информационој делатности, Службени гласник РС, бр. 122/12.

[2] Поповић-Бошковић Г.:МБС Мрежа библиотека Србије: приручник за кориснике, Београд, 1998 стр.1.

Мр Весна Жупан
Информатор саветник
Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“, Београд

                      Интелектуални капитал је одувек изискивао посебну пажњу у радовима домаћих и страних експерата. Људски ресурс је одлучујућ фактор развоја и у данашњем друштву, а имајући непрекидно на уму научно-технолошко окружење и дату техничку основу рада. Када је реч о библиотечко-информационој делатности, рад се наставља у условима пандемије с тим што се процес вакцинације запослених академских библиотекара одвија интензивно како би се једног дана достигао колективни имунитет и нормализовала ситуација у земљи. Чак и тада, а због међународног окружења, носиће се маске које ће се тек постепено скидати.

                      Библиотекари Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић“ у Београду[1] настављају да обављају  веома значајне задатке мада у измењеном окружењу. Учлањују се корисници. Користе се читаонице, али мање интензивно него раније и уз поштовање мера Владе Републике Србије. Докторати се и даље наснимавају у Дигитални репозиторијум Универзитета у Београду PHAIDRA[2], а након додељивања мета-података. Библиотечка грађа се као и раније обрађује, дакле, каталогизира, класификује, али и редактира у систему COBISS.SR.

                       Организатори домаћих и међународних скупова проналазе начина да одрже континуитет у раду током постојеће друштвене кризе и докажу, самим тим, да је Информационо друштво и даље Друштво знања, способно да се избори са смртоносним изазовом као што је нови вирус COVID-19. Далеко смо од тога да се библиографски описи монографија о овом специфичном и опасном вирусу могу проналазити у е-каталозима академског библиотекарства Србије. Особље академских библиотека размењује мишљења и утиске на друштвеним мрежама попут Фејсбука, ЛинкидИна, Инстаграма и других, а о актуелној ситуацији у земљи и свету.

                    Агрегат база података EMERALD[3] негује и даље веома успешно академску мисао у различитим професионалним доменима. Квалитетних чланака у овоме агрегату, дакле, има. Све ово одвија се у контексту залагања за унапређење људских ресурса пре свега у науци и то током кризе изазване смртоносним вирусом.

                   У литератури се може пронаћи траг о томе на који начин у пракси научних и стручних организација, особље које је меродавно за извођење обука то чини. Наиме, предлаже се и довођење госта који би говорио on-line преносећи своје знање на полазнике течајева у ситуацији током које полазници користе рачунарску опрему да би од куће или са радног места по тачно утврђеном програму овладали материјом. Некада се друштво називало, а и данас се назива Ученим друштвом. Оно је истовремено инфицирано и заражено друштво. Стасавају млађе генерације будућих предузетника тако да би предузетничко учење требало да се одвија без већих сметњи, али уз ослонац на хардвер и софтвер, без обзира на бојазан од вируса COVID-19. Слушалице или звучници су постали незаобилазан пратилац савремених технологија у свакодневном раду како млађе тако и старије популације.

                    Економски факултет у Нишу[4], примера ради, настоји да организује свој традиционални скуп о демографији у југоисточној Европи ове тј. 2021. Није извесно хоће ли се тај, иначе, веома цењен скуп одвијати уживо или преко неке он-лајн платформе. Академско библиотекарство Србије могло би да следи пример оних удружења и институција које окупљају велики број чланова и заинтересованих сваке године ради реализације предвиђених скупова и очувања традиције коју није било лако успоставити.

                    Оптимизам је свуда у Србији присутан. Међутим, уходавање са Зум платформом, односно, уходавање са он-лајн платформама постаје императив у свим срединама у којима постоји интрактивност, у свим срединама које теже отварању и размени информација са светом. У том смислу би било препоручљиво да се рад на Зум платформи, односно, на он-лајн платформама постепено уходава и међу академским библиотекарима како не би заостајали за интелектуалном елитом у граду у којем живе, држави, а и региону.

[1] www.unilib.rs (Приступ: 18.03.2021)

[2] еteze.bg.ac.rs (Приступ: 22.03.2021)

[3] https://www.emerald.com/insight/search?q=covid-19  (Приступ: 22.03.2021)

[4] http://www.eknfak.ni.ac.rs/srl/  (Приступ: 23.03.2021)

МSc Оја Кринуловић,
дипломирани библиотекар саветник и

MA Maрија Булатовић,
дипломирани библиотекар саветник, 
Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“, Београд

Пандемија корона вируса учинила је свакидашњицу изазовном на свим меридијанима, у свим делатностима, а изузетак нису биле ни библиотеке. У марту месецу 2020. године  због ширења епидемије корона вируса одједном је све стало. Међутим Универзитетска библиотека је успела да се избори са новим изазовима и прилагоди своје програме новонасталој ситуацији.

Током ванредног стања Библиотека није затворила своја врата за кориснике, а запослени су дежурали. Корисници нису могли да користе читаонице, али су постојали дани када су могли да дођу у Библиотеку и врате позајмљене књиге или да позајме књиге које су им потребне.

Улазак у Библиотеку је био могућ искључиво уз поштовање епидемиолошких мера, а то су рукавице и маска, а књиге су могли преузети на пулту. Чланови библиотеке поред директног наручивања књига могу да их наруче и Онлајн путем, преко опције Моја библиотека, чиме је процес преузимања књига убрзан и безбеднији. Сваког уторка Библиотека је била  отворена за истраживаче, студенте, докторанде.

Сигнал да се полако, после строгих мера којима се спречавало ширење вируса корона, враћају својој публици, први су добили музеји, галерије, архиви и библиотеке. Министарство културе и информисања упутило је овим институцијама широм Србије препоруку да наставе са радом, уз стриктно поштовање свих превентивних мера које се односе на спречавање ширења ковида 19 током трајања ванредне ситуације. Установе су, према овој препоруци, дужне да обезбеде примену свих мера које се односе на безбедност и здравље запослених (држање социјалне дистанце, дезинфекција и употреба маски и рукавица), као и оних које се односе на максималан број лица која могу да бораве у затвореном простору. Универзитезска библиотека је своје читаонице отворила за кориснике 18. маја 2020. године. Број корисника је тада био ограничен на укупно 20 у целој Библиотеци. Овај број је у складу са епидемиолошком ситуацијом варирао и тренутно је број корисника који  су распоређени у 3 читаонице 35. Поред њих дозвољено је да у професорској читаоници буде 5 докторанада и 2 корисника у интернет учионици.

У периоду од годину дана, од марта 2020. године до фебруара 2021. године, у Универзитетској библиотеци су организоване бројне изложбе, предавања и трибине, али уз ограничени број посетилаца.

  • Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“ реализовала је изложбу ДИСЦИПЛИНА, МОРАЛ, ЧАСТ – Изабрана дела српских официра учесника ратова 1912-1918 – поводом стогодишњице смрти војводе Живојина Мишића. Изложбени материјал преузет из различитих легата Библиотеке употпуњен је документима из личне архиве др Александре Павловић. Очекује се дигитализовање књига везаних за ову изложбу и њихово постављање у Magic box, чиме ће материјал бити доступан свим заинтересованим корисницима. Изложба је отворена 21. јануара 2021. године.
  • У оквиру програма Класици светске књижевности – јубилеји, а поводом 140 година од рођења славних руских књижевника Александра Блока и Андреја Белог, у Универзитетској библиотеци „Светозар Марковић“ постављена је изложба под називом 2АБ руског симболизма, на којој су представљене две главне фигуре такозване „друге генерације руских симболиста”. Изложбом су обухваћена дела на српском и руском језику. Изложба је отворена 11. јануара 2021.
  • У Универзитетској библиотеци „Светозар Марковић“ у Београду приређена је изложба поводом 130 година од рођења Агате Кристи, прослављене британске књижевнице. Oсим тога, навршава се и 100 година од објављивања њеног првог детективског романа Тајанствена афера у Стајлсу. Изложба је отворена 7. новембра 2020 и садржи дела преведена на српски која се налазе у фонду Библиотеке и представљају само мали део богатог списатељског опуса.
  • Изложба „Феномен Сартр“ је приређена поводом четрдесетогодишњице смрти овог филозофа и књижевника. Поред Сартрових дела које поседује Библиотека занимљивост у каталогу изложбе чине радови истакнутих професора о различитим аспектима Сартрових дела.и у холу Универзитетске библиотекe је отворена у периоду септембар/октобар 2020.
  • Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“ у Београду приредила је изложбу под насловом:„Адам Смит у е-окружењу академског библиотекарства Србије“ поводом 230 година од смрти овог великог научника и економисте. Изложба је отворена 11. jуна 2020.
  • Трибином „Хришћанство и демократија“ је започет циклус предавања Хришћанство и изазови савременог света. Одржана је у Франкофоном центру 05.10.2020. године.
  • Предавање „Хришћанство и спаљивање мртвих; развој модерне кремације до 18. века“ је одржано 27. новембра 2020. са ограниченим бројем на 10 присутних слушаоца уз обавезно претходно пријављивање, док је свим осталим заинтересованима омогућено да предавање прате на youtube каналу.

Библиотека је у овом периоду дигитализовала велики број страница из разних часописа, различитих области. Сав дигитални материјал је доступан у Претраживој дигиталној библиотеци.

  • Дисциплина, морал, част, 12.јануар 2021
  • Подгорац, 21.децембар 2020
  • Учитељ, 28.октобар 2020
  • Свет, 20.октобар 2020.
  • Наша стварност, 12.октобар 2020.
  • Колекција Николе Чупића, 6.септембар 2020.
  • Полиција, 4. септембар 2020.
  • Стара Тузла, 21.мај 2020.
  • Срђ, 18. Мај 2020.
  • Братство, 11.мај 2020.
  • Двотомна књига српског историчара Константина Ненадовића „Живот и дела великог Ђорђа Петровића Кара-Ђорђа“ од скоро 1800 претраживих дигиталних страна,8.мај 2021.
  • Српски књижевни гласник, 30.април 2020.

Библиотека и даље ради своје примарне активности, а ради и друге активности како би корисници добили што више информација на једном мести и у истом тренутку.

МSc Оја Кринуловић,
дипломирани библиотекар саветник, 
Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“, Београд

Викимедија Србије у сарадњи са Универзитетском библиотеком „Светозар Марковић” већ више година организује кампању додавања референци на Википедији на српском језику #1Либ1Реф (један библиотекар, једна референца). Кампања је глобалног карактера и спроводи се у многим земљама широм света у склопу прославе рођендана Википедије на енглеском језику, 15 јануара са циљем повећања поузданости и проверљивости чланака који се на њој налазе.

Википедија је једно од првих места на које читаоци долазе при потрази за информацијама, што се показало од изузетне важности током пандемије вируса корона, када су били потребни ажурни, поуздани и проверљиви подаци. Овом кампањом, чланци добијају нове и проверене изворе података, чиме се поспешује поузданост највеће електронске енциклопедије, Википедије.

Циљ ове кампање је мотивисање библиотекара и свих заинтересованих појединаца у давању свог доприноса највећој енциклопедији у људској историји Википедији уношењем референци и извора. Многе локалне библиотеке широм света се прикључују овој акцији и на тај начин дају свој допринос чинећи Википедију поузданијом.

У Србији се ова акција спроводи у сарадњи са Универзитетском библиотеком „Светозар Марковић” и Библиотеком града Београда, са којима Викимедија Србије већ дуги низ година  има изузетну сарадњу. Са тиме да се 2021. године организацији те кампање придружила и Википедијина заједница Републике Српске.

Википедија је непроцењив део сваког процеса истраживања. Више референци чини саму Википедију референтном. Због тога што свако може да уређује Википедију, Википедијина заједница развила је суштинску стратегију како би омогућила квалитет информација у чланцима: укључивши фусноте ка поузданим изворима како би се омогућило читаоцима Википедије да могу да провере информацију. Ова стратегија помаже глобалној заједници волонтера делотворни рад у складу са мисијом Википедије: сакупити “целокупно светско знање”.

Читаоци и уредници који нису уверени у делове информација у чланку могу да додају ознаку “тражи се цитат” поред те информације. Ове ознаке су сличне питањима референци: публика тражи референце које би подржале оно што читају.

У кампањи организованој 2021. године, са убедљиво највише унетих референци, прво место је заузела Википедија на српском језику. Током кампање је 31 уредник Википедије или Викимедије на српском језику унео 17.112 референци у чланке у којима су оне недостајале, чиме је Википедија на српском заузела 1. место у свету. Иза српске Википедије следе пољска са унетих 4.376 референци и македонска са 3.526 унетих референци.

Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“ је научна библиотека Универзитета у Београду. Она је матична библиотека свих универзитетских, факултетских библиотека и научно истрживачких института у централнојСрбији. Служи наставним и научним потребама студената, универзитетских наставника и научних радника. Ова библиотека је четврту годину за редом носилац пројекта Вики-библиотекар, намењен обучавању библиотекара за уређивање Википедије.

Викимедија Србије је волонтерска организација  чији су циљеви промоција и подржавање стварања, сакупљања и умножавања слободног садржаја на српском језику искључиво на непрофитан начин, као и идеје да сви људи имају једнак приступ знању и образовању. Кроз своје пројекте промовише рад на Википедији и другим Вики пројектима.

МSc Оја Кринуловић,
дипломирани библиотекар саветник, 
Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“, Београд

Викимедија Србије и Амбасада Шведске већ пар година организују Викигеп кампању у Србији кроз организацију уређивачког маратона. Уређивачки маратон је  део глобалне акције која има за циљ смањење јаза у погледу садржаја о женама на Википедији. Траје од  1. до 8. марта, када  се симболично на Међународни дан жена одржава виртуелни догађај са организаторима из целог света.

Учесници током уређивачког маратона имају слободу да сами изаберу знамениту женску особу о којој ће писати. Све биографије жена су дозвољене, било да се ради о историјским личностима или модерним припадницама женског пола. 

Осим писања и допуне чланака, организатори глобалне кампање сугеришу увећање броја референци у циљу веће поузданости садржаја који се поставља у чланке. На овај начин ће корисници Википедије моћи да нађу информације о достигнућима жена, али и да подробније истраже тему путем дате литературе. У току кампање један од фокуса је и илустрација чланака, чиме исти добијају на квалитету

Викимедија Србије, заједно са Амбасадом Шведске овом кампањом подржавају иницијативу НЕ значи НЕ, која се између осталог, залаже за подршку иницијативи да се у обавезни део наставног програма од нивоа предшколског или основног образовања у Републици Србији уведу методе препознавања, реаговања, и заштите од сексуалног насиља.

На овогодишњем маратону, за само 7 дана учесници маратона написали су и допунили 113 чланака о женама. Ово је највећи број чланака који је написан у оквиру неког маратона, а нарочито треба истаћи да се велики број Википедијанаца  одазвао да пише на тему о  знаменитим женама.

О Викимедији Србије

Викимедија Србије је невладино, нестраначко и непрофитно удружење чији су циљеви промоција и подржавање стварања, сакупљања и умножавања слободног садржаја на српском језику искључиво на непрофитан начин, као и идеје да сви људи имају једнак приступ знању и образовању. Кроз локалне пројекте подржава и промовише рад на Википедији и другим вики пројектима.

О Амбасади Шведске

Амбасада Шведске спроводи своју делатност у области политике, развојне помоћи́, трговине, штампе, информација и културе, конзуларних послова и миграција. Канцеларија за везу нордијске полиције је саставни део Амбасаде.

Elnaz Tadayon Mansouri
Melbourne, Australia.
E-mail address: etmansouri@gmail.com

Животни свет писаца: Експеримент виртуалне стварности за посетиоце библиотеке[1]

Апстракт:

Овај рад је експериментално истраживао савремене технологије виртуелне реалности како би корисницима приближио познату ауторку Џејн Остин. Циљ истраживања је био коришћење иновативних технологија за преобликовање традиционалне библиотеке, како би корисници имали прилику да виртуално прођу кроз кућу, двориште и простор у ком је Џејн Остин стварала. Сврха пројекта је била да се књиге Џејн Остин поново учине актуелним и да се читалачка публика подстакне да поново чита њена дела. Коришћена је виртуална реалност као средство, а исход је импресиван.  Број заинтересованих посетилаца је увелико премашио очекивања, а друге библиотеке су позвале ауторе овог експеримента да покрену исте пројекте у њиховим местима како би мотивисали публику да чита више.

Кључне речи: иновативне технологије, виртуална реалност, урањајуће искуство

Увод:

Џејн Остин је била енглески романописац, позната пре свега по својих шест главних романа, који тумаче, критикују и коментаришу британску властелу крајем 18. века. Њена дела критикују и емотивне романе друге половине 18. века и припадају преласку на књижевну епоху реализма 19. века. Романима „Разум и осећајност” (1811), „Понос и предрасуда” (1813), „Менсфилд парк” (1814) и „Ема” (1816) постигла је запажен успех као писац. Написала је још два романа „Нортенгерска опатија” и „Под туђим утицајем” који су објављени постхумно 1818.

Универзитет Монаш, Мелбурн, Аустралија (Monash University, Melbourne Australia) је у сарадњи са јавном Докланд библиотеком (Docklands Library, Melbourne, Australia) организовао врло успешну изложбу поводом 200-годишњице Џејн Остин под називом „Од даме” („By A Lady”). Разлог за одабир овог назива изложбе је био тај што је шест романа Џејн Остин објављено анонимно и за живота су јој донели врло мало успеха и популарности.

Главни циљ изложбе је био упознавање људи са делом највеће енглеске списатељице и са њеним животом, као и са временом у ком је стварала. Да би овај циљ био постигнут коришћене су иновативне мултимедијалне технологије како би се савремена читалачка публика поново повезала са ауторком. Интерактивна урањајућа технологија је коришћена да посетиоце „пребаци” у пределе, културу и начин живљења крајем 18. и почетком 19. века како би се створило критичко разумевање времена у ком је Џејн Остин стварала.

Посетиоци су могли да прошетају кроз кућу Џејн Остин док је писала своје романе. Такође су могли да прошетају са њом Хемпширом, што је за већину учесника било фасцинантно.

Пројекат Џејн Остин – Виртуална стварност

Виртуална стварност – компјутерски генерисана симулација слика или читавих окружења која корисници могу осетити коришћењем посебне електронске опреме напредује на више начина, укључујући традиционалну виртуалну реалност која ствара окружења, омогућавајући људима да буду „присутни“ у том алтернативном окружењу.

Технологије виртуалне стварности развијане су током неколико деценија, од стране истраживача из академских кругова, ваздухопловства, војске као и свих који покушавају да створе алтернативну стварност и искуства путем дигиталних технологија. Оно што издваја скорашњи развој догађаја је напредак у рачунарској технологији у виду прецизнијих сензора покрета и дисплеја високих резолуција.

Библиотеке су дуго служиле као места за прво представљање јавности нових технологија и могле би поново да преузму ту улогу са виртуалном реалношћу. Најчешћи начин откривања нових перспектива је учење о њима кроз књиге, филмове, представе, фотографије, разна уметничка дела и остале изворе информација. Иако је приступ учењу „индиректан” и ми можда никада нећемо упознати појединце са којима желимо да се саживимо, виртуална реалност је моћан начин отварања нашег ума до непознатих и далеких живота (Krznaric).

Један од значајних аспеката овог пројекта је био да се посетиоци осете блиско са ауторком и светом око ње. Једноставно речено – осетити блискост и отелотворење доступно путем вируталне стварности.

У виртуалној стварности корисник има поглед од 360 степени који олакшава приказ сложених прича. Корисници осете присуство у виртуалној стварности, виде себе у сцени и снажно емотивно реагују, саосећајући се са ликовима које виде у истом простору у којем су они, виртуално, и самим тим могу боље да доживе ситуацију (Shin). Исто тако, Шутовим и Стилиновићевим истраживањем „Омогућавање разумевања путем виртуелне стварности” дошло се до закључка да је ниво ангажованости и емпатије кроз експеримент виртуалне стварности виша од представљања истог садржаја у невиртуелном формату стварности. Ангажман и разумевање су директно повезани, веће ангажовање доводи до повећања разумевања (Стилиновић). Заправо, виши ниво разумевања је резултат утицаја урањајућих технологија које дају осећај присуства. Такође је истраживано како фактори као што су шири приказ, праћење кретања и брзина кадрова у урањајућим технологијама воде ка већем ангажовању. Повећано ангажовање кроз коришћење виртуалне реалности може довести до стварања односа међу појединцима који никада нису били у стварном међусобном контакту.

Стварање садржаја

За креирање контактног дела овог пројекта, тим је започео са стратегијом стварања садржаја који ангажује кориснике да се осећају повезанима са ауторком и да сваки корисник осећа као да се вратио у касни 18. век. Сходно томе, у тиму за креирање стратегије садржаја разматрано је путовање за кориснике и подељено је на три различите фазе (фаза свести коришћена је за поновно представљање Џејн Остин и њених дела, фаза разматрања је јасно показала њен животни стил и окружење и фаза одлучивања подстакла је публику да прочита више њених ремек-дела) и креиран је садржај за сваку фазу корисничког путовања како би се осигурало да сваки појединац доживи да урони у окружење и осети да прима релевантне информације.

Због тога је креирање садржаја обављено врло детаљно, од тадашње архитектуре до начина одевања, све је креирано из најверодостојнијих извора из личне колекције професора емеритуса Криса Брауна (Chris Browne), употпуњено другим радовима из регентског периода Енглеске из збирке ретких књига Монаш универзитета.

Технике и технологије

Бројне технике и технологије су се користиле за развој виртуалне реалности како би се

посетиоци пребацили у ауторкино време:

  • Виртуалне наочаре (Oculus Rift) са резолуцијом 1080 пута 1200 на 90Hz, са сочивима која обухватају широко видно поље. Коришћено је више уметака како би уређај могао да буде постављен на различитим удаљеностима од очију корисника.
  • Слушалице су биле интегрисане и пружале су 3Д аудио ефекте у реалном времену.
  • Сазвежђе (Constellation), систем за праћење позиције виртуалних наочара, је коришћен да би се пратила позиција корисникове главе, користећи спољне инфрацрвене сензоре који оптички прате специјално дизајниране уређаје виртуалне реалности, као што су виртуалне наочаре.
  • Компјутерски систем је имао инсталиран Oculus софтвер за креирање виртуалне стварности и припадајуће драјвере како би могао да комуницира са виртуалним наочарима. Oculus софтвер имплементира мноштво програмерских техника са намером да минимизује кашњење креирања виртуалног окружења, да би приказ виртуалне стварности текао глатко, чак и код слабијег хардвера.
  • Софтвер Маја (Maya) је коришћен за дизјанирање 3Д ликова и окружења, као и за 3Д анимације. Коришћене су вишеструке технике за дизајнирање пројекта како би се постигла комуникација опипљивих и нематеријалних објеката.
  • За изградњу урањајућег окружења и примену пројекта за вируталну платформу стварности, рендерисање графике, детектовање судара између 3д генерисаних објеката и управљање меморијом коришћена је програмерска платформа за креирање виртуалних светова у 3 димензије (Unreal game engine). Ова платформа се такође користи за симулације и интеракције са прошлошћу.

Приметно је да је локација виртуалне станице пажљиво одабрана; водило се рачуна о простору, месту одржавања изложбе, броју посетилаца библиотеке и безбедности, како би се корисницима пружило најбоље могуће искуство у безбедном окружењу.

Закључак

 

Са напретком технологије и модернизацијом људског живота, употреба савремених технологија у библитекама је неизбежна. Докланд библиотека, коришћењем нове технологије виртуалне стварности и тродимензионалне визуелизације одвела је своје посетиоце у 18. век да осете прошлост на нов начин, користећи поглед од 360 степени, повећала је осећај разумевања између корисника и писаца.

Ово истраживање би могло да се употреби за даље коришћење вирутуалне реалности у библиотекама, као полазна тачка да се публика заинтересује да сама доживи то окружење, нарочито ако имамо у виду да су поједини аутори инспирацију за стварање добијали управо из окружења. Такође може бити корисно и за будуће писце, како би осетили свет и расположење својих омиљених аутора, што би могло утицати на њихово стварање. Са друге стране, ова пракса може бити добар начин да се савремена читалачка публика повеже са писцима који су некада били популарни и читани, али су у садашњем времену помало пали у заборав.

Извори

Krznaric, R. (n.d.). EMPATHY and the Art of Living.

Shin, D. (n.d.). Empathy and embodied experience in virtual environment: To what can virtual reality stimulate empathy and embodied experience?

Stilinović, N. S. (n.d.). Facilitating empathy through virtual reality.

[1] Превод рада “The Lifeworld of Writers: Virtual Reality Experiment for Library Visitors” изложениог  на конференцији IFLA WLIC одржаној у Атини од 24. до 30. августа 2019. године. Рад је у пунон тексту доступан на следећем линку: http://library.ifla.org/2569/

Превод текста

Љиљана С. Дукић
Филолошки факултет Универзитета у Београду