Мр Гордана Ђукић, библиотекар
Економски факултет Београд

Увод

Пре четири деценије констатовано је да постоје три различита обележја универзитета: група студената, наставно особље и колекција књига. Академска библиотека је описана као „срце“ академске заједницe учења, имајући у виду местa за студентe и способност њиховог истраживања и усавршавања у погледу стицања нових знања.[1] Академске библиотеке су веома значајна подршка студентима у погледу добијања наставног садржаја  и велики су потенцијал за богате едукативне садржаје и информације. Оне су од велике помоћи приликом професионалне оријентације, избора области истраживања, писања стручних радова. На основу технолошких капацитета библиотеке и нивоа библиотечких сервиса, оне су кључни моменат за избор приликом уписа у одговарајућу академску институцију. Општи услови пословања, дизајн библиотеке, компјутерска опрема и особље библиотеке, битни су елементи окружења у којима студенти и други истраживачи имају очекивања за квалитетне библиотечке услуге. Визуелни елементи, као што су: интеријер библиотеке, како су књиге сложене у полицама, да ли су нове, очуване или подеране, стил опхођења особља и начин пружања информација, намештај и технолошка опрема, да ли је застарела или савремена –  утичу на комплетну радну атмосферу и промовишу рад академске институције.  Пошто студенти долазе у библиотеку да раде и уче, место њиховог рада, тј. учења треба да буде атрактивно и подесно, укључујући одговарајућу температуру, са одговарајућим столицама, столовима и компјутерима. То чак подразумева у развијеним земљама да су библиотеке комфорна зона  („comfort zone“)[2].  Овакве зоне могу бити опремљене са тапацираним столицама, стоним лампама и просторијама за одмор и учење.

1. Квалитетни сервиси

Академске библиотеке имају јединствени статус у институцијама високог образовања. Оне нису само место рада, учења и истраживања, већ се у њима дају библиотечки сервиси од стране особља библиотеке.  Улога библиотекара је да скупљају, процесуирају, чувају, прослеђују и дају корисне информације у циљу усмеравања студената – како би задовољили њихове потребе и интересе у погледу стицања нових знања, као и да обезбеде информације  за комплетну академску заједницу ради постизања индивидуалних и заједничких циљева.

Квалитет услуга у библиотекама  се састоји од  три главне димезије: 1. информационих ресурса, 2. организације  и 3. сервиса библитекара. У оквиру ових димензија битни су следећи фактори:[3] 1. руковођење, 2. време чекања, 3. електронски ресурси, 4. библиотечко особље (учтиво, приступачно, предусретљиво) и материјали на коректним местима,  5.  материјали који се издају у одређено време, 6. зграда и окружење библиотеке, 7. намештај и уређаји, 8. неопходни материјали за курсеве.

Универзитетско особље: наставници, администрација  и библиотекари су утицајни фактори за учење и истраживање и давањем сервиса студентима доприносе комплетним едукативним резултатима у квалитативном и квантитативном погледу.[4]

Табела 1. Димензије квалитетног сервиса библиотеке

 
Библиотекари – сервиси

Уливају поверење

Пружају  одговарајућу пажњу

Константно су љубазни

Спремни су да одговоре на питање

Поседују стручна знања

Имају разумевања за потребе корисника

Поузданост у решавању проблема корисника

Место библиотеке

Инспирише учење и читање

Мирно место

Удобна и примамљива локација

Простор за групно учење и читање

Информациона очекивања корисника

Електронски ресурси су приступачни од куће или  канцеларије

Портал библиотеке  омогућује приступ са било које локације

Штампани материјали  књиге и часописи

Електронски материјали – текстови и електронски часописи

Модерна опрема за приступ траженим информацијама

Лак начин приступа

 Извор: LibQUAL+TM Dimensions and their Core Items[5]

У природи људског бића је да процењује ствари, чак и људе око себе, тако да и библиотекари у својој пракси имају ту слободу.[6]  Они имају потребу да периодично мере ресурсе и сервисе, како би се уверили да су објективно постављене ствари у библиотеци. Систем процене започиње са начином претраживања каталога и начином преузимања претраженог материјала, као и  са  квантитативном  проценом  о користима коришћења ресурса од стране корисника.[7]

Процес квантитативне процене  ресурса сервиса  води ка  „систему потпуног управљања квалитетом“ (Total Qualitative Management – TQM), а истиче се и да  ресурси треба да задовоље својим карактеристикама у потпуности  потребе корисника.  Квантитативне вредности библиотечких сервиса су дефинисане као библиотечки стандарди који треба да испуне очекивања корисника. Након одговарајуће квантитативне  процене библиотечки сервис треба да има следеће квалитете:[8]

  • релевантне ресурсе
  • одговарајући складишни простор за колекције књига и часописа
  • обезбеђење приступа тим колекцијама кроз каталоге
  • развојну стратегију за нетрадиционалне необјављене  формате –  „grey literature“
  • давање услуга корисницима путем телефона (или мејла) и путем међубиблиотечке позајмице и др.
  • Олакшање претраживања корисницима путем библиотечког посредовања
  • пружање информационих ресурса и сервиса.

Са аспекта академске библиотеке, корисност се односи на постигнуте  квантитативне вредности – оутпут (output), који доприноси ефективности и продуктивности библиотеке, као и целокупне академске институције. У многим статистичким анализама, истичу се у истој мери термини „коришћење“ и „вредност“, тј. што се више књига користи и циркулише и што се више услуга даје корисницима, то је боље за библиотеку:[9]

Вредност = коришћење књига и друтих материјала  (1)

Друга опција вредности се тиче трошкова и користи:

Вредност = користи/трошкови  (2)

(Library value = perceived benefits/perceived costs)

Са аспекта корисника, трошкови укључују цену, време и уложени напор. Многи библиотекари  улажу напор да се омогуће студентима бенефиције и смање трошкови библиотечког сервиса и ресурса.

Вредност такође може бити дефинисана као производ количине комодитета и цене по јединици:

Вредност = коичина произведеног комодитета x цена по јединици комодитета  (3)

(value=quantity of commodity produced × price per unit of commodity)

Четврта дефиниција вредности је ефекат библиотекара на кориснике, тј. утицај на стицање квантитативних вредности у библиотеци:

Вредност = Утицај библиотекара на кориснике. (4)

Са појавом интернета је настао револуционарни заокрет у функционисању академских библиотека. Аутоматизација библиотека је омогућила „отворени приступ“ базама података. Студенти и други академски  истраживачи  се директно повезују са библиотечким подацима тј. ресурсима, с тим да могу да се претплате („subcribe“) за електронске књиге и електронске часописе, као и да одштампају добијене формате. Библиотекари се суочавају са новим форматима као што су штампани, аудио-визуелни, микрофилмовани  материјали, ЦД ромови и са новим компјутерским софтверима. У традиционалним библиотекама, библиотекари су издавали сваком студенту који дошао у библиотеку – часописе за штампање, а потом те часописе повезивали и архивирали. Међутим, код  електронских часописа  студенти не морају да дођу у библиотеку, већ  очекују отворени приступ („open access“) са удаљеног места, понекад и из друге државе. Од када су електронски часописи лоцирани у академским библиотекама, контрола приступа се не врши више од стране библиотекара, већ од стране провајдера, тј. издавача-продавца базе часописа. Присутан је све већи број корисника у погледу информационог приступа са било које локације, са појавом виртуелних библиотека. Самим тим, промењен је традиционалан начин функционисања библиотека са појавом интернета, који више није новина, већ је широко примењен  и у библиотекама, и код куће, а са појавом лап топова и смарт телефона и са било које локације. Улога библиотекара је промењена и сликовито се може приказати на Слици 3:

Слика 3:  Процес промена улога библиотекара

Current State
Значајни део времена библиотекари проводе у каталогизацији и процесуирању
књига и часописа у папирној форми

 

Preferred End-State
Библиотекари похађају курсеве и семинаре

 

библиотекари

 

Смањење физичке циркулације књига и часописа и смањење референцирања

 

Специјално едуковани библиотекари воде кампусе и улажу при томе напор у стицању знања у електроници, дигиталним информационим ресурсима

Извор:   University Leadership Council, 2011. Redefining the Academic Library: Managing the Migration to Digital Information   Services, The Advisory Board Company ,• Washington,стр. 66.

У  првој ситуацији – постојеће стање  „Current state“( библиотекари значајни део свог радног времена проводе у каталогизацији ,тј. стручној обради и физичком процесуирању књига и часописа, а паралелно са тим процесима настаје процес све мање циркулације kњига и часописа у физичком облику.

У другој ситуацији – преференцијално-жељено стање “Preferred End-State“,  коме се све више тежи у савременом добу,  библиотекари се  све више  стручно  едукују на on-line  курсевима и семинарима, у погледу информационих наука и  ресурса, у истраживачким одељењима. Стручно оспособљени библиотекари након тога воде кампусе тј. упознају студенте са академском технологијом, дигиталним информационим ресурсима  и начином претраживања у отвореном  on-line приступупу.

Са појавом електронских часописа, академски библиотекари имају нове улоге, јер часописи нису више физички опипљиви материјали који се могу држати у рукама и смештати у полице библиотеке. Они су  „on-line“ административни модули који су доступни од стране продавца, нпр. као што је   Elsevier`s Science Direct.  Огроман број електронских часописа захтева и велике инвестиције и напор да се успостави чврста веза са насловима часописа, од провајдера до сервера библиотеке. Библиотекари са свог радног места преузимају информације, по потреби прослеђују корисницима, а поједини библиотекари своје пуно радно време проводе надзирањем електронског приступа. Сервис библиотекара се састоји у подучавању корисника о суштинским компетенцијама у информационом приступу, шта је слободан, а шта није слободан приступ. Библиотекари, повремено поред тога,  проналазе у појединим временским интервалима  «грати»с слободан приступ електронској бази од стране провајдера-продавца  и о томе обавештавају кориснике.[10] Универзитети су у целом свету   задњих неколико година под великим притиском због економске кризе, недостатка финансијских средстава и због потребе да се прилагоде експлозији електронских издања часописа, а који имају велики утицај на корисничке сервисе  и  организациону структуру њихових библиотека. Потреба прилагођавања библиотекара је у  дигиталној ери неопходна из разлога што управљају масовном количином информација и дају смернице корисницима, које контролишу и организују. Велика количина информација је условила да се академске библиотеке централизују и унифицира каталог. У том смислу је у Универзитетској библиотеци у Хелсинкију централизован дигитални сервис, извршена нова расподела послова у новој организацији  са  новим могућностима и олакшицама, формирањем пет кампуса. Поред овако организованих кампуса, постојe оргнаизовани  on-line  кампуси, као на пример у универзитету у Баксу (Backs  County Community College).  На порталу „My Online Campus“  библиотекари разговарају и дискутују са студентима о свим питањима сервиса, едукације, o курсевима  и литератури која им је неопходна, што се види из приложене Слике 4.:[11]

Слика 4: Кампус on-line

        Извор: www.educationadvisoryboard.com

Управљање у новој организационој структури и централизованим каталозима је дало снажне подстицаје у погледу претраживања свих научних области и  интерфејса (међусобне повезаности  и са спољним партнерима). Библиотечки кадар у у новим условима је добио шансе да се даље усавршава у својој струци и информационим дисциплинама.[12] Тако нпр. у појединим азијским  академским  библиотекама  библиотекари похађају посебне курсеве :

Табела 2.  Курсеви библиотекара

УНИВЕРЗИТЕТИ:

ИНДИЈА

University of Mysore Mangalore

University Maharaj Nagpur

University

КУРСЕВИ:

Digital libraries

Digital libraries

Electronic digital and virtual libraries

КИНА

Sun Yat Sen University Northeast

Normal University Chinese Science

and Technology Information

Research Institute

Study of digital library

Digital library

Digital library: theory
and practice

ИНДОНЕЗИЈА

Universitas Indonesia

Management of digital libraries

Извор: Abu Bakar, Ahmad Bakeri,2009., Education for digital libraries in Asian countries,

Asia-Pacific Conference on Library & Information Education & Practice, стр.461

2. Окружење

У Сједињеним Америчким Државама постоје неколико универзитетских кампуса који су лоцирани у различитим урбаним центрима у земљи, као и у другим државама. Универзитетски удаљени програми приступа укључују студенте широм Америке, као и студенте у више од петнаест држава. Тако на пример, Политехнички институт – Државни универзитет (Virginia Polytechnic Institute and State University), поред тога шту у свом саставу има истраживачке библиотечке центре – кампусе, има кампусе у земљи и широм земње, а такође и ван земље у Швајцарској, у Центру за европске студије и архитектуру (Center for European Studies and Architecture – Riva San Vitale).

У кампусу Универзитета у Сијетлу (Seattle University) образовање студената је „учтиво“ и студенти имају комодитет у просторијама:[13]

  • читаоници ( reading room),
  • где заједно уче (learning commons),
  • за медијске ресурсе (media resources),
  • где се одмарају ( study lunge),
  • кафе ресторан  (the byte – cafe)
  • мултимедијалну лабараторију (multimedia lab)
  • е-рецепцију/фоаје (e-lobby).

У истом окружењу се  налазе  разноврсна организациона одељења где поред могућности за читање, истраживање, студенти имају услове за заједничко учење (learning commons) и одмор. Визија оваквог окружења за студенте је да им се омогуће  „нон-стоп“  услови за академски рад.

3. Очекивања студената – корисника

У окружењу у академским библиотекама, библиотекари имају обавезе да испуне очекивања студената.  Главне карактеристике тих очекивања су да:

  • библиотекари  поседују довољно стручности и и прате едукативни развој у својој струци,
  • поседују информациону писменост и  информационо-комуникационе вештине,[14] како би давали неопходне информације и омогућили студентима отворени приступ.

American Library Association (ALA) дефинисала је информациону писменост као препознавање тражене информације у право време и поседовање стручног знања да се лоцира и процени ефективно коришћење тих информација. У 2003. години је развила ову дефиницију као скуп битних информационих образовних стандарда за  студенте и особље  у високим образовним институцијама. То подразумева не само начин како се приступа траженим информацијама, већ и начин како се информације  вреднују и како се њима ефективно управља.[15]  Информациона писменост је база „доживотног учења“ и оспосoбљава студенте да управљају литарарним академским садржајима на тај начин да:

  • проценe опсег тј. количину информација која им је потребна
  • да приступe траженим информацијама ефикасно и у довољној мери
  • проценe добијене информације
  • инкорпорирају селектоване информације у своју базу знања.

За студенте информациона писменост има предности, јер  ствара могућности за развој умних вештина које воде квалитетнијем начину истраживања и развоју истраживачких способности. Добијени резултати претраживања  воде  успеху у студирању и бољем трансферу знања.[16]

Очекивања студената су велике у погледу отвореног приступа. Приступ је омогућен од стране провајдера који врши контролу путем 1, идентификације, логовања и лозинке, (ID, Login, Password), 2. аутентичости (IP authentication),  или 3. лиценцирања.[17] Студенти очекују да када се улогују, могу да приступе електронским ресурсима у свако доба дана, са било које локације. Са академског аспекта, студенти могу да се поделе у три категорије:[18]

1. Прикључени на кампус  (on-campus remote users)

Корисници користе библиотечке ресурсе у просторијама факултета, тј. библиотеци или компјутерским центрима;

2. Искључени из кампуса  (off-campus remote users)

Корисници користе библиотечке ресурсе од куће или друге локације ван кампуса – изван просторија факултета;

3. Корисници даљинског учења (distance education users)

Корисници користе библиотечке ресурсе са много веће удаљености у односу на прве две категорије корисника.

На основу научне Студије академских библиотекара – Колорадо  (The Colorado Academic Library Impact Study)  и анализе 3.222 корисника основних и постдипломских студија, утврђено је да је 53% студената користило библиотечке ресурсе у првој категорији, тј. у кампусу, а 47% ван кампуса, односно у трећој категорији.[19] Најпопуларнији разлози за студенте који су користили кампус јесу: миран простор за учење, доступна компјутерска опрема, специфични материјали и удобност у комплетној локацији. У највећој мери су били коришћени: компјутерски приступ електронској бази података, традиционалан начин штампања ресурса као и посебно одељење – простор за учење.

Међународна организација за стандарде (ISO) је у складу са својим стандардом ISO 9241-210, активности хуманог  развоја  описала  као мултидисциплинарне. У дизајнирању информационих система у академској библиотеци –  то значи да је потребно да фокус буде  на корисницима и њиховој сатисфакцији, с тим да они имају активно учешће у том процесу. Такав приступ је назван централно оријентисан према корисницима (user centered design – UCD) –  на првом месту се уважавају потребе, жеље, и захтеви крајњих корисника приликом формирања библиотечког информационог система.[20]  Корисници и њихова сатисфакција су главни циљеви приликом формирања интегрисаног библиотечког информационог система и интефејса. У ISO 9241-11 1998, корисност је дефинисана као  „степен коришћења неког производа како би се остварила сатисфакција и постигли циљеви корисника на ефективан и еикасан начин“.[21] Из тога произилази да је неопходно о захтевима корисника информисати дизајнера информационе технологије у академским библиотекама, како би била коришћена од стране студената на што једноставнији, ефективнији и ефикаснији начин. Сходно томе, Cullen сугерише“да је једини начин да академске библиотеке опстану у данашњем  нестабилном, променљивом и конкурентском окружењу је да се фокусирају на сатисфакцију корисника тј. на испуњење очекивања и потреба студената“.[22] С тим у вези, Kostagiolas and Vazaiou [23] су утицали да се увећа број уписаних студената, академских публикација и  online програма.Перцепције студената,   очекивања и  зоне толеранције у  библиотеци  Универзитета Thammasat су:[24] могућност за проналажење нових информација и знања, давање инструкција за коришћење и часови обуке по потреби од стране библиотекара, приступ дигиталним базама са рачунара,благовремена испорука докумената, могућност добијања тражених информација,миран простор за учење, комфорна и атрактивна локација, место креативно за  интелектуални рад, заинтересованост  за рад, пружање пажње корисницима, љубазан и брижан став библиотекара, да библиотекари имају разумевање за потребе корисника, постојање модерне опреме и  визуелно атрактивних материјала  (брошура, саопштења)  у комбинацији са сервисом, благовремено пружање сервиса, прикладно радно време,  поузданост у решавању проблема корисничког сервиса, експедитиван  сервис корисницима, воља библиотекара да помогну корисницима,и спремност да  одговоре на питања корисника, да  библиотекари уливају поверење код корисника, да су увек учтиви, да поседују стручна знања  и који уливају поверење за сигурност личних података корисника.

Закључак

Данас се библиотекари у својојпрофесији суочавају са великим изазовима у погледу ефикасног коришћења информационе технологије. Од професионалног академског библиотекара се очекује да буде услужан консултант у давању стручних информација и показивању технолошких вештина.[25] С обзиром да су активности библиотекара у великој мери прожете информационом технологијом, они имају задатак да антиципирају очекивања корисника, да буду флексибилни у прилагођавању и прихватању нових знања и вештина и да њихов фокус у писаној и усменој комуникацији буде према студентима и другим академским истраживачима. Поред знања из своје струке и информационих технологија, неопходно је да поседују знања из менаџмента, педагошка знања подучавања, предузетништва, и др. Такође је потребно да поседују комуникационе вештине како би изградили добре релације са колегамаи студентима. На тај начин се постиже ефективан рад и постижу заједнички циљеви професионалног развоја и континуираног учења.


[1]Posey, James A., 2009., Student Perceptions and Expectations of Library Services Quality and User Satisfaction: disertation, The Faculty of the Department of Educational Leadership and Policy Analysis,East Tennessee State University, Tennessee, str. 40.

[2]Quinn, Brian, 1997. , Adapting service quality concepts to academic libraries, The Journal of Academic Librarianship, str. 366.

[3]Hernon, Peter, Nitecki, Danuta A. and Altman, Ellen, 1999., Service Quality and Customer Satisfaction:An Assessment and Future Directions, The Journal of Academic Libraries, Vol. 25, No, 1, стр. 11.

[4]Everest, Katherine, and Philip Payne., 2001, The Impact of Libraries on Learning, Teaching and Research, Report of the LIRG Seminar, Leeds, prema: American Library Association, 2010., The Value of academic libraries: a comprehensive research review and report, s A Division of the American Library Association, Chicago, str. 21.

[5]Posey, James A., 2009., Student Perceptions and Expectations of Library Services Quality and User Satisfaction: disertation, The Faculty of the Department of Educational Leadership and Policy Analysis East Tennessee State University, Tennessee, str. 24.

[6]Ezeala, Lily Oluebube, Yusuff, Eunice Olufunmilola, 2011., User satisfactionwith library resources and services in Nigerian Agricultural research institutes, Library Philosopy and Practice, http://unlib.unl.edu/LPP/str. 3.

[7]Lancaster, F.W.,1978,  Guidelines for the evaluation of Information systems and services, UNESCO, Paris, str.15.

[8]Исто.

[9]Association of College and Research Libraries, 2010, The Value of academic libraries: a comprehensive research review and report,  Chicago, стр. 20

[10]Исто, стр. 4.

[11]The Advisory Board Company , 2011., Redefining the аcademic library:  managing the migration to digital information services,  стр. 44, • www.educationadvisoryboard.com

[12]Rotonen, Annika,  2013, Library models in academic libraries: a comparative case study: thesis,  Oulu University of Applied Sciences,стр. 25.

[13]University Leadership Council, 2011. Redefining the Academic Library: Managing the Migration to Digital Information Services, The Advisory Board Company ,• Washington,стр. 13.

[14]Исто, стр. 101.

[15](http://en.wikipedia.org/wiki/Information_Literacy).

[16] Kumar, Shravan S, Pathak, Pragnya J.,  Information literacy: an overvies of information literacy   at IPR., 2012,User oriented quality services in 21st century libraries: seminar,  Management Association, Ahmedabad стр. 33.

[17]Armstrong, Alan E., Croft, Vicki F., Victoria T. Kok, Victoria R.,Lener, Edward F., Electronic resources access: issues and resolutions in two academic libraries,  Virginia Polytechnic Institute and State University, Blacksburg, Virginia, стр. 2

[18]Posey, James A., 2009., Student Perceptions and Expectations of Library Services Quality and User Satisfaction: disertation, The Faculty of the Department of Educational Leadership and Policy Analysis East Tennessee State University, Tennessee, стр. 45

[19]Исто..

[20]Chatzipanagiotou, Niki, 2014, Advancing  an academic library`s services through application of soft systems methology: master thesis in informatics, Linnaeus University, стр. 10.

[21]Исто.

[22]Исто, према: Cullen, R., 2001. Perspectives on user satisfaction surveys: academic libraries. Library Trends, 49(4), pp.662-686.  www.ideals.illinois.edu/bitstream/handle/2142/8371/librarytrendsv49i4h_opt.pdf?sequence=1

[23]Исто, према: Kostagiolas, P.A., Papadaki, E., Kanlis, G. and Papavlasopoulos, S., 2012. Responding to Crises with Alliances: Evidence from an Academic Library Survey in Greece. In: Woodsworth, A., Penniman, W.D. eds., 2012. Mergers and Alliances: the wider view. Advances in Librarianship, 36,  стр. 247-279.

24  Nimsomboon, Narit,  Nagata, Haruki,2003.,Assessment of Library Service Quality at Library System, Thammasat University, стр. 46

[25]Li, L. L. 2009. Emerging Technologies for Academic Librarians in the Digital Age, Chandos Publishing, London, prema: Mathew, Susan K., 2011.,I mpact of Information Communication Technology (ICT) on Professional Development and Educational Needs of Library Professionals in the Universities of Kerala: doctoral thesis,  Cochin University of Science and Technology, Cohin, стр. 2.

Мр Гордана Ђукић, библиотекар
Економски факултет Београд

УВОД

Савремене библиотеке прате савремене трендове у процесу стицања нових знања и информација. Традиционалне и савремене библиотеке имају исти циљ, а то је приступ изворима културног наслеђа и кроз едукацију, разумевање свих научних области од постанка људског друштва до данас. Културне и социјалне институције – библиотеке, традиционално су утицале на економски развој и обезбеђивале научне и пословне информације путем штампаних публикација и часописа. Оне сада имају још већи значај, јер се непроцењиви документациони и историјски материјал дигитализује, због чувања обимне грађе  и непостојања довољног простора. Данас библиотеке имају нову улогу у погледу комуникације путем компјутера  и путем комплексног текстуалног, микрофилмованог, аудиовизуелног и другог материјала, представљају конкуренцију штампаним књигама и часописима. Дигиталне базе часописа и књига, замениле су традиционалне каталоге, а „on-line“ семинари и интернет едукација су заменили традиционални начин образовања. Примена технолошких иновација у библиотекама утиче на њихов нови значај и улогу.

Глобални приступ осавремењавању библиотека

Информације у библиотекама и информационим центрима су национално средство за све грађане у једној земљи. Савремене библиотеке нису више институције штампаног материјала у физичком облику, већ институције са новим едукативним формама и  технолошким информационим сервисима. Оне пружају прекограничне информације путем јавног сервиса, сарађују и комуницирају са другим библиотекама и корисницима, уз повећавање интерне продуктивности.[1] Оне су постале глобални образац националног приступа знању за све становнике, посебно за истраживачки рад и стицање академских звања. Савремени тренд развоја библиотека се ослања на Миленијумске циљеве развоја, који се односе на област културе и економије. Такође је Међународна организација IFLA поставила развојне циљеве библиотека у глобалном окружењу:

  • подршка дигитализацији
  • приступ изворима информација
  • промоција отворених стандарда
  • изградња свести о потреби дигитализоване грађе
  • повезивање библиотека са истраживачким и развојним мрежама.

На тај начин се прати свеукупан људски, културни и економски развој и повезују све националне културе у свету. Поред тога, стварају се могућности за даљи културни, економски и технолошки развој. Једно од основних прокламованих начела је да је људима, заједницама и организацијама потребан универзални и равноправан приступ информацијама, идејама и делима људског духа ради њиховог друштвеног, образовног, демократског и економског благостања.[2] У којој мери су поједине земље примениле начела Манифеста

IFLA/UNESCO може се видети у следећој табели:

Табела 1: Збирни преглед примене главних фактора IFLA/UNESCO

(School Library Manifesto and  implementation)[3]

ПрименаIFLA стандардаНемачка %Иран %Турска %
Промоција отворених стандарда283138
Целовито образовање и учење201420
Ефективан приступ изворима информација171814
Национални буџет и програм развоја библиотека15127
Менаџмент програм1076
Квалитативни стандарди5710
Професионална знања и вештине5115
Укупно (N)100

N=124

100

N=111

100

N0=90

Извор: Summary of the major impacts of the IFLA/UNESCO  School Library Manifesto and implementation:
http://www.librijournal.org/pdf/2009-1pp45-54.pdf

У циљу поређења наведених земаља, Турска је знатно више применила Манифест, и то значајно у погледу приступа актуелним стандардима (39%), за разлику од Немачке (28%) и Ирана (31%). У погледу целовитог образовања и учења су Немачка и Турска у већој мери примениле Манифест (20%) у односу на Иран (14%). На основу података у табели, може се извести закључак да је  менаџмент информацијама на задовољавајућем нивоу у развијеним земљама. Значај савремене библиотечке делатности је велики за сваку заједницу у пружању идеја и радова за којима се укаже потреба. Библиотеке корисницима путем интернета треба да омогуће приступ знању и културном богатству на националном и глобалном ниову.[4]

Мада су информације широко препознатљиве као катализатор националног и личног развоја, многи људи, посебно у земљама у развоју, немају још увек развијену свест о значају библиотека као информационих центара. Agolou I. A. сматра[5] да, упркос постојању информација, не постоји приступачност тим информацијама због сиромаштва и неразвијености, географске удаљености између нација, за разлику од развијених и индустријализованих земаља, где постојање одговарајуће инфраструктуре ствара могућности за приступ информационим библиотекама. Поједине владе слабо развијених земаља би требало да спроводе одговарајућу културну и информациону политику у погледу осавремењавања библиотека и подизања свести о томе да у јавним библиотекама сви имају право да приступе библиотечким базама и да се едукују. У вези с тиме  je Calanag, M.L., на Међународној конференцији библиотекара IFLA[6] истакао да је неопходно да сви становници имају право на приступ дигиталним информацијама и да буду укључени у културни, социјални, тј. друштвени развој и информационо друштво, на регионалном и глобалном нивоу. Циљеви регионалних тј. националних планова у области културе и технолошког развоја се могу остварити уз координирану акцију регионалних влада и менаџмента. То подразумева:

1.  Стварање услова за све становнике-кориснике приступ  информационим сервисима путем библиотека

2.  Присуствовање и одржавање научних скупова библиотекара са препорукама и мерама за одговарајућу институционалну инфрастуктуру и одржавање трибина за све грађане.[7]

Figure 1: Model of a National IT Plan (Lau, 1997)

Док са једне стране постоји прека потреба за увођењем информационе технологије у библиотекама, са друге стране постоји тежња за смањењем трошкова и особља. Опасност од информационих средстава и ширења гепа између богатих и сиромашних у развијеним и неразвијеним земљама указује да постоји потреба за различитим приступом у примени информационе компјутерске технологије у библиотекама. Изазови су и у томе да је потребно разликовати информациону од транзиционе економије, како би на адекватан начин академски и остали грађани-корисници библиотека имали друштвене користи и стекли одговарајућа знања и информације. Кључни елементи у процесу доношења стратегије информационе и културне политике за сваку земљу су:[8]

Идентификација информационих потреба друштва

Имплементација изабране информационе стратегије на регионалном ниову

Промоција и ефективна употреба информаицоних ресурса

У циљу дизајнирања модерних библиотека, са вишечасовним отвореним приступом, неопходно је анализирати различите елементе који су укључени у диверсификовани опсег библиотека у свету: људе, програме, партнере, места. Различита места имају различите кориснике, комерцијалне партнере, интернет провајдере, што чини библиотеке специфичним. Традиционалне културне грађевине са различитим архитектурама, које су распрострањене у свету, данас су замењене комуникационом технологијом и новом кутлуром. Доживотно учење, као савремени тренд, користи иновативне програме и јавне библиотекарске сервисе који су израз модерно дизајнираних библиотека. Релације «библиотека-место становања или место рада», промењено, јер  су традиционални каталози у библиотекама замењени „on-line“ каталозима, поручивањем и резервисањем комплексног библиотечког материјала путем „web-a“.

Библиотеке неразвијених земаља

У Северној Африци – у земљи Малави (Malawi) Национална библиотека “Extra-Mural Services Department” је изашла у сусрет сиромашнима, тако што је у сеоским школама поставила у библиотекама информационе центре. У Кенији  (Kenya) је основана  21 библиотека са циљем да се едукују становници и кадрови  и изврши набавка књига, а локалне заједнице су изградиле зграде и опрему.[9] Велике руралне области у Африци немају у потпуности могућности приступа интернету због сиромаштва, високих трошкова увођења нове технологије, непостојања институционалне инфраструктуре и технолошких услова – телекомуникација, ограниченог напајања електричном енергијом, ниског нивоа писмености, недовољног познавања енглеског (доминатног светског језика на интернету). У циљу развоја библиотека, описмењавања сиромашних, подршке образовању и увођења савремене технологије у сиромашним срединама је пресудна подршка владе. У Националној стратегији за смањење сиромаштва  (Poverty Reduction Strategy Papers) нису наведене препоруке нити мере које се односе на културни развој библиотека, нити је постављен приоритет у јавним трошковима за стицање образовања. Изузетно редак пример је Национална библиотека у Уганди која је успешно спровела активности Социјалног инвестиционог развојног плана владе (The Ugandan government`s Social Investment Development Plan) које су се састојале у «приступу информацијама и омогућавању сиромашним становницима боље образовање, као  осталих едукативних сервиса» путем интернета и информационе базе у библиотекама. [10] Капацитети националне библиотеке су проширени кроз оптимално коришћење информација и сервиса одређених области уз координиране активности са осталим библиотекама.

Библиотеке у развијеним земљама

За разлику од информационих политика у неразвијеним земљама, у развијеној земљи као што је Велика Британија, влада је подржала информациону стратегију и креирала друштвене мреже и јавни приступ интернету. Поједине савремене библиотеке имају заступљену високу технологију и нуде различите електронске сервисе и настављају даљи развој увођењем бежичног интернета, лап топова и других портабл уређаја за «on-line» претраживање као што су мобилни телефони. Анкетирањем корисника у Великој Британији констатовано је да 55% од укупних одговора је било у корист приступа библиотечким каталозима путем мобилних телефона.[11]  Многи каталози путем мобилних телефона су редуковали поље претраживања „search“ на само кључну реч „keyword“, док су други мобилни каталози обезбедили напредне опције претраживања  „advanced search“ слично традиционалном (десктоп ) компјутерском претраживању. Поједине библиотеке су креирале сопствене мобилне  «on-line» каталоге, као што је Универзитет у Орегону (Oregon State University).

У универзитетским и јавним библиотекама и музејима у Европи и Америци се први пут појавила идеја за увођење институције  «smart libraries». Око 2003. године, нови сервис  «паметних библиотека» имао је  Универзитет у Оулу, у Финској, као део програма   «Rotuaari project», чији је био циљ – динамична локализација књига и колекција. Пралелно са економским и социјалним развојем, информатизацијом «smart libraries» су постале нови развојни тренд и у Азији са комбиновањем дигиталних сервиса и пословних културних кластера. У Шангају је 2002. године на основу Програма међународне размене књига сачињен интегрални део под називом Прозор Шангаја

«Window of Shanghai» и парцијални део кинеског програма (CBI project) чији је био циљ – прекоокенаска размена књига и колекција и других библиотечких садржаја. Године 2012., «Прозор Шангаја» се проширио у више од 80 јавних и универзитетских библиотека, института, истраживачким институцијама и код професионалних колекционара књига у 48 земаља и региона у свету. Главни циљ је био стварање интеркултурних односа и склапање пословних пријатељстава. Тако је Шангајска библиотека, приликом прве донације партнерским библиотекама, испоручила 500, а приликом  друге, још додатних 100 наслова.

Веома популарна опција мобилног каталога је  „WorldCat» који нуди истраживачима путем „smartphones“ – платформи «паметних телефона», више могућности него путем интернет претраживања. Овај познати мобилни каталог користи геолокацију и показује место библиотеке где се може преузети «file». Интефејс (interface) каталога је добро дизајниран, јер нуди корисницима јасне информационе резултате, истовремено са приказима локације понуђене опције и могућности за преузимање тражене референце:[12]

Figure 3: WorldCat Mobile Iphone Application with keywords searching and where individuals determine which librareis carry the item

Лиценциране електронске базе које имају могућности претраживања каталога путем мобилних телефона су EBSCO, PubMed, Safari Books Online, srXiView, и др.

Већа транспарентност између интерног и екстерног света указује на све већи значај отворене и демократске културе у савременом библиотекарству и њеног дизајна. Савремени дизајн библиотека не захтева инфраструктуру-грађевине нити интерни ентеријер у погледу техничке опреме и уређаја. Интернет приступом електронским књигама и часописима сервиси савремених библиотека су  без временских ограничења и зидова , « home to home».[13]  Библиотеке су историјски биле највећи јавни информациони и документациони сервиси, с тим што нове библиотеке и библиотечки концепти привлаче ширу публику и расподељују знања и искуства у друштвеној заједници широм света, на другачији и савременији начин.[14] У новом 21. веку, библиотеке се брзо мењају на локалном и регионалном нивоу. Многе локалне владе нуде програме за адаптацију и мењање старих библиотекарских здања у догледној будућности. Мада у свету развијених земаља већ постоје импресивне библиотеке које су модернизоване у знатној мери, проблем је у прилагођавању технолошким променама у сеоским срединама и неразвијеним земљама – због сиромаштва, где је неопходно је да се настави увођење  иновационих програма  у библиотекама, јер су оне организационе институције јавног научног и културног информационог сервиса и едукација необразованог становништва.

Графикон 1:  Пропорције корисника интернета[15]

Izvor: internetworlstats.com/stats

У Азији, у научној Студији о информационој едукацији  у азијским земљама [16]   разматрано је стање у високо образованим институцијама кроз неколико  «web» ресурса. Свака од њих је имала своје информационе програме и дигиталне курсеве у библиотекама. Приликом испитивања дигиталних библиотечких курсева, постојале су разлике у погледу тема, тј. области на који начини су били интегрисани у  у појединим земљама. Универзитет технологије MARA у Малезији је интегрисао дигиталну библиотечку базу са осталим мултимедијалним садржајима:[17]

Табела 2: Дигитални садржаји библиотека интегрисани са другим курсевима

Малезија-Универзитет технологије
MARA
Дигитална библиотека
и мултимедији
Сингапур-Универзитет технологије
Nangyang
Дигиталне библиотеке
и информациони портали
Тајван-Државни универзитетЕдукација дигиталних архива
и дигиталних библиотека
Јапан-Tsukuba универзитетСистем дигиталних докумената
и медија

Приликом поређења са другим земљама у свету у високошколским установама у Азији, постоји свега неколико дигиталних едукација путем електронских сервиса библиотека (у осам земаља: Индија, Индонезија, Кина, Јужна Кореја, Малезија, Хонг Конг, Тајван и Тајланд). Четири земље: Сингапур, Јапан, Јужна Кореја и Тајван се сматрају у погледу информационе технологије развијеним земљама у којима постоји директна зависност на релацији: «развој информационих система у библиотекама-национални ниво заступљености технолошког развоја».[18]

На IFLA Генералној конференцији у Сингапуру (2013), истакнуто је да су азијске библиотеке уложиле огроман напор да створе ново инспиративно окружење уз интелигентну технологију и интеркултурну комуникацију у региону на релацији Кина-Азија. Кооперативан развој између ових земаља утицао је да се развију «smart libraries in Asia».

Табела 3: Теме  IFLA Генералне конференције 2010-2013

Редни бројТеме конференцијеГодинаМесто одржавања

76

Отворен пристп знању –
промоција одрживог развоја

2010

Гетенборг,
Шведска

77

Библиотеке међу библиотекама –
интеграција, иновације и
информације за све

2011

Сен Жуан,
Порто Рико

78

Библиотеке сада! –
Инспирације, изазови и јачање

2012

Хелсинки,
Финска

79

Будућност библиотека:
неограничене могућностиi

2013

Singapur

На Средњем Истоку  дигитални репозиторијуми имају богате историјске садржаје. Аутор Рој Џојс је изјавио да када је визуелизирао дигиталну библиотеку на Средњем Истоку, имао је визију иблиотеке која је централна база многих умрежених библиотека и музеја, које репрезентују целокупно знање Средњег Истока: [19]

Ray Joyce:

“When I envision The Digital Library of the Middle East, I see it as the nerve center of a wide network of libraries and museums,efectively representing the world’s recorded knowledge of the Middle East.”

Он је истакао значај Александријске библиотеке ((Bibliotheca Alexandrina)  коју због своје специфичности није могуће у потпуности дигитализовати. Она је својеврстан пример јединственог културног и историјског здања. Mада постоји велика заинтересованост за постојеће «on-line» претраживање, присутна је свест о томе да за национолну и регионалну економију и културни туризам има велики значај Александријска библиотека, и то како за посетиоце из земље, тако и из иностранства. Људи широм света су инспирисани да виде и разгледају оригинале књига и слика културне баштине која је реткост у свету. У Александрији, у Египту, саграђена је   Александријска библиотека која је представљала главни образовни центар античкog времена са делима углавном египатске, персијске и грчке књижевности и физолофије. Зграда библиотеке је окренута према Средоземном мору,   у облику је сунчевог диска, а старо здање је обновљено  2002. године од стране норвешког архитекте. Информациона технологија у савременим библиотекама је допринела да дигитализацијом ккњига, оне постају неуништиве и бесмртне, јер чување књига није више зависно од материјала – папира. Од када постоји људско друштво, књиге су се писале, читале, волеле и чувале од стране многих генерација. Из разлога што је у свету присутан  тренд дигитализације библиотека, поједини аутори наглашавају, да што се тиче Александријске и других древних  и знаменитих библиотека, постоји опасност да изгубе свој културни и национални идентитет.[20]

У Европи – Дигитална библиотека (The European Digital Library) има сервисе за све профиле корисника као и за историјске, садашње и будуће информације из свих научних области. Она укључује све типове медија и широк опсег културног наслеђа на TEL порталу. На Европској конференцији националних библиотека (CENL—Conference of European National Librar­ians), у марту 2006. године, саопштено је да библиотека није конструисана само за претраживање, већ да је TEL инфраструктура сачињена тако да садржи каталоге свих националних библиотека које такође дају приступ великој количини дигитализованог материјала.[21] Једна од активности CENL-а је деловање на развој TEL портала и координирањем активности националних библиотека, својих чланица. Од 2005. године овај портал има обједињен приступ десетинама милиона виртуелног материјала, на више језика: књигама, часописима, магазинима и др. Главни приоритети Европске библиотеке су у проширењу, што подразумева нова чланства националних и истраживачких библиотека, као и партнерство са European-om. Пројекти који се односе на European-у су:[22]

Europeana 1914-1918 – планирано време спровођења је од 2011-2014. године, а састоји се у томе да се од стране осам европских земаља дигитализују селектовани материјали из Првог светског рата и виртуелно обједини око 400.000 каталошких јединица;

Europeana Cloud  – има циљ да се на бази чвршће и квалитетније технолошке инфраструктуре, тј.

«cloud» технологије створи нова платформа истраживања за хуманитарна и социјална научна истраживања;

Europeana Creative –  је пројекат «отворене лабараторије» која подржава поновно коришћење и обогаћивање дигиталних садржаја. Водећу улогу у овом  пројекту имају Национална библиотека Аустрије и Национална библиотека Велике Британије;

Euroepana libraries – је пројекат који је започет у јануару 2011. године и финансиран од стране Европске уније са циљем да се од стране 19 библиотека водећих европских земаља унесу дигитални објекти за претраживање. Web сајт  Europeane је укључио око 5 милиона књига, научних часописа, филмова, слика, итд., за високошколске истраживаче и друге кориснике. Координација Европске дигиталне библиотеке (The European Digital Library) се врши у заједници CENL-а, LIBER-a, CERL-a i European-e.[23] Тежња у будућим пројектима се састоји у ширењу иновација и даљем развоју како би инфраструктура библиотека у Европи постала витална глобална база истраживања за све потенцијалне кориснике. У том циљу,  неопходно је обезбедити одрживост, колекције, сервисе истраживачке дигиталне базе високог квалитета и неговање стратегијских међусобних партнерских односа. [24]

Веома важан фактор успеха истраживача је могућност информисања приликом коришћења различтих методологија и истраживачких техника, што  доприноси не само личном образовању,  научном и стручном усавршавању, већ и решавању свих аспеката друштвених проблема који се тичу недавне прошлости, садашњости и будућих догађаја. Вештина разумевања и примена знања, до сада су показали задовољавајуће резултате. Креативност у примени стечених академских и теоријских знања се постиже креативним могућностима базе електронских часописа, дигиталне  базе  и интернет комуникацијама. Информациона распрострањеност библиотечких база података, репозиторијума, дигиталних библиотека, имају огроман значај и главну улогу у задовољавању информациони потреба корисника, било где да се налазе. Међутим, иако је технички могуће, слободан приступ није заступљен на свим местима и регионима, јер су присутни политички, социјални и ограничавајући фактори, посебно у руралним срединама и неразвијеним земљама.

ZAKLJUČAK

Слободан приступ информацијама је основно право свих грађана, која су дефинисана у члану 19. Уједињених нација (United Nations Universal Declaration of Human Rights). У њему се указује да свако има право на слободно мишљење и изражавање.То право укључује слободу примања и саопштавања информација путем свих медија, без обзира на границе. У Извештају Савета за људска права Уједињених нација, 2011. године, прокламован је слободан приступ интернету, као основно људско право, што је прокламовано и од стране IFLA 2002. године. Што је већи приступ информационој баштини, у већој мери је заступљен процес демократизације друштва.[25] Иако је осавремењавање, технолошко иновирање и дигитализација библиотека неминован развојни процес, аутоматизација тих процеса има и негативне импликације у будућим трендовима. То се односи на библиотекаре, који ће све више морати да буду технички експерти истраживања (search system eksperts). У којој мери се аутоматизација буде ширила, утолико ће постојати потреба да комплетно особље у библиотекама буде «мобилно» у свом радном времену. Са друге стране, постоји забринутост да ће постојеће особље у библиотекама изгубити интерперсоналну комуникацију, да ће све више уместо персоналних стручних квалификација и и информација усмерених на људе, све више бити окренути компјутерима.[26]  Поред песимистичке варијанте у вези аутоматизације библиотека, постоји и оптимизам да сваки технолошки развој  води позитивном културном и економском развоју и да је знање историјски феномен коме тежи људско друштво. Увођење компјутерске и дигиталне технологије има за последицу материјалне трошкове. Проблем трошкова и системско планирање се пројектују на државном нивоу. По препоруци међународних организација, на регионалном  и националном нивоу би требало да се изграде све релевантне институције и обезбеде развојни програми за изградњу одговарајуће инфраструктуре и правилно функционисање библиотека. То укључује одговарајућу примену технологије, примену унифицираних стандарда и са што је могуће мањим транзиционим трошковима. С обзиром да су савремене библиотеке «главни стуб» информација и стицања научних и стручних звања једне државе у добу технолошких иновација и имају развојну улогу, користи од примене нове технологије су у прилогу праћења савремених трендова у свету. Из тих разлога, формулисање адекватне културне, образовне и економске политике има велики национални интерес за садашње и будуће генерације.


[1] Becker, J., 1979,  Libraries, society and technological change, Library trends, Vol. 27, No. 3, Illinois: University of Illinois Graduate School Of Library Science, str. 414.

[2]  Евелин, Д., 2004., Стратешко планирање и унапређивање организације библиотека,  Београд,према: Стокић, А., Лазић, З., 2013., Унапређење библиотечког пословања у Републици Српској примјеном Open Source апликација,, Infoteh-Jahorina, Vol. 12, март, стр. 1.

[3] Onal, Inci H. , 2009.,  IFLA/UNESCO School Library Manifesto for creating one world, Libri, Department of Information management, стр. 51

[4] Стокић, А., Лазић, З., 2013., Унапређење библиотечког пословања у Републици Српској примјеном Open Source апликација,, Infoteh-Jahorina, Vol. 12, март, стр. 1.

[5] Aguolu, I.E. A conceptual approach to the role of the library in developing countries. Education Libraries

Journal 40(3), Autumn 1997, стр. 13-21.

[6]  Calanag, M.L., 2003,  Public Libraries in the Information Society: What do Information Policies say?, World Library and information congress: 69th, IFLA  General conference and council,  Berlin, стр. 2-3

[7] Lau, R.1997, National IT strategies: key factors and impediments, ASTINFO Newsletter 12(2) April-June ,1997,стр. 11-14.

[8] Calanag, M.L., 2003,  Public Libraries in the Information Society: What do Information Policies say?, World Library and information congress: 69th, IFLA  General conference and council,  Berlin,стр. 6.

[9]  Mchombu, Kingo,  Cadbury, Nicola, 2006, Libraries, literacy and poverty reduction:  a key to African development, Commonwealth Foundation, London, стр. 8.

[10] Isto, стр.  9-10.

[11] Mills, K. ,2009. M-Libraries: Information use on the move. Arcadia  Programme, prema:  Meier, Alison, 2010 Mobile Device User Research, California Digital Library, стр.  6

[12] Meier, Alison, 2010 Mobile Device User Research, California Digital Library,стр. 6

[13] Fielding, Bob, 21st Century libraries: changing forms, changing futures, Northamptonshire:Counrty Council, стр. 12.

[14] Godowski,Sarah,  Adams, Bisset, Adams, 21st Century libraries: changing forms, changing futures, Northamptonshire:Counrty Council,     стр. 15.

[15] Isto.

[16]Abu Bakar, Ahmad Baker, 2009., Education for digital librareis in Asian countries,  Asia-Pacific Conference on Library & Information Education & Practice, Inernational Islamic University Malaysia, Malaysia, стр. 460-462.

[17] Isto.

[18] Wang, Shiwei,2013.,  The Resource sharing and cooperative development of smart libraries in Asia, преузето са:: http://www.lib.nccu.edu.tw/blis/fulltext/82/82_1.pdf

[19] Ray, Joyce, The Digital library of the Middle East, http://www.bibalex.org/egyptdlw/papers/Joyce_Ray.pdf

[20] Bagnall, Roger, 2002.,  Library of Dreams, Alexandria, str. 348-362, према: Berti, Monica, Costal, Virgilio, The Ancient Library of Alexandria. A Model for Classical Scholarship in the Age of Million Book Libraries, u: CLIR proceedings of the International Symposium on the Scaife Digital Library, стр. 20.

[21] Janssen, Olaf, D., 2007., Building The European Digital Library: an insider’s point of view, Baltiomore, str. 48, преузето са: http://www.ala.org

[22] http://web3.nlib.ee/cenl/docs/annual_reports/CENL_Annual_Report_2012-2013.pdf

[23] Исто. CENL је инвеститор и власник European Libary.

[24] Edwards, Louise, Moyle, Martin, Strategies and business plan: 2013-2015,  Europeana Libraries,стр. 4.

[25]  Pérez, Jonathan Hernandez, 2013, Internet infodiversity: State of the art and future trends, Qualitative and Quantitative Methods in Libraries (QQML) , No. 4, стр.  483.

[26] Salman, Abdulsalam Abidun, Olanrewaju, Issa Abdulwahab, Library and information science practice in Nigeria: trends and issues, 2005,  Journal Home, Vol. 2, No 2., стр. 95

Марија Гордић
Универзитетска библиотека Крагујевац

Касни четрнаести век у Централној Европи, обележен је као златно доба науке и уметности оснивањем два веома значајна универзитета. Први, „Карлов“, основан 1348. године у Прагу, послужио је као узор властели Краљевине Пољске и владару краљу Казимиру III Великом, који је у престоничком Кракову 1364. године, основао „Краковску академију“- Studium Generale. Универзитет се у прво време налазио у једном од крила замка Вавела (Wawel). После смрти Казимира III, Универзитет је изгубио на својој моћи и утицајности, али од 1400. године, захваљујући финансијској подршци и задужбини Краља Владислава II Јагела и његове супруге Јадвиге, дотадашњи Краковски, а онда Јагелонски универзитет почиње свој вртоглави успон. Универзитет је пресељен у центар града у здање грађено у касно-готичком стилу, уједно променивши назив у Collegium Maius или Велика школа.

Комплекс се састојао од, за то време велике зграде са спољашњим, а касније и унутрашњим двориштем. Занимљивост овог Универзитета огледа се у томе што је простор за студенте и професоре био строго одељен, укључујући и дворишта. Унутрашње је било за студенте, као и доњи спрат где су се одржавала предавања, док је спољашње двориште нарочито уређено за професоре одисало мирном и опуштајућом атмосфером. На горњем спрату Цоллегиума налазиле су се заједничке и личне просторије професора. После Другог Светског рата, овај комплекс је претворен у музејски простор тако да се данас може проћи кроз сваку од соба и осетити дух тадашњег времена, јер су намештај, књиге, рукописи, слике, чак и неке личне ствари појединих професора до данас очувани и изложени као експонати.


Велика дворана на коју се прво наилази представљала је професорску читаоницу, место за састанке и библиотеку у којој се налази један део најстаријег фонда данашње Јагелонске универзитетске библиотеке. Слике Ректора, ктитора: Казимира Великог, Владислава Јагелонског и посебно краљице Јадвиге, красе најуочљивија места ове читаонице. Собе које се нижу, представљене су као интимне одаје, а музеј је нарочито поносан на собу Николе Коперника који је овде студирао. Његова спомен соба садржи старе арапске астролабе, географске карте, Ректорска обележја, као и чувени Јагелонски глобус, на коме је потпуно погрешно исцртан однос копна и мора као и саме удаљености континената, а највероватнији разлог јесте очување тајности постојања појединих колонија тадашњег света.

На Универзитету је усвојен Болоњски образац да и студенти имају право избора Ректора.

Обзиром да је читав средњовековни свет био базиран на систему хиерархије, где су се питања вере сматрала најважнијим, тако је и Цоллегиум маиус пратио тај тренд када су формирани факултети. Тако су филозофија, грчки језик, „слободне уметности“ и сличне дисциплине, имале далеко нижи ранг од веронауке, што се одражавало и на ранг професуре. Студенти би обично почињали своје студије на факултетима лепих уметности, а тек по њиховом завршетку, настављали би школовање на неком од других „виших“ факултета. Максимим којим се тежило, био је Теолошки факултет, који је сматран највишим, најтежим и самим тим свеобухватним. Хонорари професора такође су пратили ову расподелу.

Од формирања Collegium novum-а, 1887. године, промењено је правило избора Ректора, па је по угледу на Париски универзитет оно је постало искључиво право професора. Хиjерархија се огледала и у Ректорској Сали, малом чудном амфитеатру, где су се одржавала Већа Универзитета и где се знао тачан распоред седења учесника по важности дисциплина.

„Нова школа“ Collegium novum, је нео-готичка грађевина саграђена од 1873-1887. године. Од оснивања ova институција преузима рад „Велике школе“, која постаје један од департмана Јагелонске универзитетске библиотеке. Зграда је отворена на петстоту годишњицу од оснивања Универзитета. Она је административни центар Јагелонског универзитета, где су смештени кабинети Ректора, Декана и других истакнутих професора. Такође се у многим салама, по угледу на Collegium maius налазе огромни портрети оснивача и ктитора, од којих неки датирају још од почетка XIX века.
На горњем спрату постоји слушаоница названа по Јозефу Сзњском са спомен плочом у знак сећања на догађаје из 1939. током владавине Нацистичке Немачке, када је на Универзитету ухапшено 183 професора и одведено у логор Дахау.

Данас се Јагелонски универзитет састоји од 15 факултета, са исто толико семинарских библиотека, које заједно са јос око 30 институтских, чине окосницу Универзитетске библиотеке популарно назване „Јагелонка“. Захваљујући веома завидној колекцији рукописа, пољских књига, књига писаних о Пољској у и ван ње, стране научне литературе, Јагелонка се сматра националним спремиштем иако постоји огромна Национална библиотека Пољске у Варшави. Њен рад умногоме уздиже сам Јагелонски универзитет на високи пиједестал и сврстава у најбоље универзитете Европе.

Марија Гордић
Универзитетска библиотека Крагујевац

Набавка као један од полазних и нужних послова сваке библиотеке, захтева озбиљну припрему и планирање. Она се састоји из више сегмената који својим тачно утврђеним редоследом, омогућавају најбољи могући избор грађе коју треба уврстити у библиотечки фонд. Нарочито је важно обратити пажњу на изборе књига у временима када не постоји финансијски ослонац који би подржао неопходне, како дезидерате тако и не сувише ургентне публикације, из још шареноликијих области.

У зависности од врсте библиотеке, разноликост грађе представља круцијално полазиште. Јавне библиотеке, немају обавезу прибављања стручне грађе, што не мора да буде искључивост њихове набавке, као што стручне (семинарске) библиотеке, нису у обавези да набављају било шта, што је ван области за које су везане. На тај начин, они своје фондове могу квалитетније и селективније да обнављају, чувају и на крају и расходују.

Универзитетске, као и семинарске библиотеке најчешће се убрајају у истраживачке. То су институције научних заједница који садржи велики скуп различитих публикација из свих научно-истраживачких области која није прикупљена за ограничено или читање из задовољства, већ за потребе научног испитивања.

Од почетака оснивања ових врста библиотека, углавном се водило рачуна о самоодрживости, самодовољности и очувања по сваку цену укупног фонда. Међутим, временом, савремени токови друштва условили су велику продукцију писаног материјала. Тако, је универзитетска библиотека богатећи своје фондове, неминовно достигла одређену критичну масу публикација, претварајући свој фонд у гомиле необрађеног и недовољно добро ускладиштеног материјала.

Свака универзитетска библиотека има обавезу да сакупља и чува комплетну издавачку делатност универзитета коме припада. На тај начин је и фонд студентима доступан. Трудећи се да се један уџбеник не набави само у једном примерку, набавка је инсистирала на много већем броју јединица истог наслова. Ранији Закон о библиотечкој делатности условљавао је да постоји одређени однос између броја запослених и броја књижног фонда па је и то био разлог великог броја истих наслова у фондовима. Уџбеници су добијали своја допуњена и измењена издања тако да је број књига почео да озбиљно оптерећује магацинске просторе.

Колико год је набавка богатила библиотеку, толико је и расходовање грађе било потребно, па и данас чини круцијални фактор у раду и квалитетном одржавању фондова.

Многе библиотеке нису у стању да испоштују законску обавезу чувања грађе, а што се нарочито односи на фондове старих и ретких књига, картографске и других врста некњижне грађе. На овако неадекватан начин чувања, а у складу са временом и финансијама којима смо максимално ограничени, већина великих библиотека, без обзира на жеље и труд око конзервације грађе, неминовно долази у колизију са самом собом. После неког времена, трошна грађа, поприма облик неупотребљиве форме и уколико се не предузму одређене мере, многе библиотеке немају другог избора до расходовања јединица.

Оно што је обавеза, а чега би се свака од универзитетских библиотека требало да строго придржава, јесте задржавање одређеног броја примерка истог наслова, неактуелних уџбеника и друге уџбеничке литературе. Овако се праве мале архивске базе одређеног универзитета, јер оне и треба да представљају одређени печат једног времена.

Расходовањем се, по договору установе са Управним и Надзорним одборима, задржавају само минимални број примерка, а остали се размењују или поклањају другим заинтересованим установама.

При расходовању грађе важно је држати се најновијих законских прописа, па је тако у Службеном гласнику бр 47. из 29. маја 2013. године , на страни 52, тачно наведен поступак отписа библиотечко-инфирмационе грађе и извора и то у члановима 36, 37 и 38.
Књиге се могу отписати на три начина, и то као:
1. књиге које нису пронађене у фонду
2. дотрајале и неупотребљиве (оштећене)
3. невраћене од стране корисника.

Наравно културна добра, као и старе и ретке књиге не подлежу овом третману.

Постојање електронског каталога и коришћењем његових могућности да се издвоје инвентарни бројеви или сигнатуре (у зависности од тога како је се библиотека одлучила да води фонд), процес проналажења задужених публикација које нису враћене више од три године и после упорних опомена, је додатно олакшавајућа алатка којом се библиотекари, чланови формиране Пописне комисије радо служе. Кроз инвентарне књиге, даље наилазимо на напомене да је нека књига већ отписана или оштећена па је и на тај начин оправдан отпис и физички ослобођено место на полицама за ново пристигле наслове. Веома често, библиотеке нису у стању да поправе и санирају публикације које су у великој мери оштећене. Обично су корисници највећи кривци када говоримо о оштећењима, јер подвлачењем, додавањем текста по маргинама одређених страница, онемогућава се било каква поправка, а често се други корисници одлучују да такве примерке не позајмљују. Ова врста публикација обично завршава као отписана грађа.

Као значајна прича, намеће се стање фонда серијских публикација (континуираних извора). Развојем науке и цивилизације саме по себи, информације су постале брз и важан начин ширења знања. Часописи, зборници, билтени и друга континуирана грађа, одабирани су од стране научно-наставног кадра, као лакши, једноставнији и сигурнији пут преношења информација. Један актуелни часопис постао је много занимљивија грађа коју корисници потражују. Статус аналитичке каталошке обраде, на тај начин постаје веома битан у библиотекарству или боље рећи неопходан. Међутим, поједине науке су почеле да се развијају много брже од осталих и превазиђеност старијих годишта области таквих дисциплина, постала је стварност и баласт сваке библиотеке. Застарелост области из марксизма, информатичких почетака и слично, били су први показатељи да се нешто треба мењати. Магацини су се пунили новим серијским публикацијама, са свежим и траженијим садржајима. Тако се неминовно поново наметало питање шта радити са старим увезаним и годинама не издаваним бројевима. Решење је отпис приликом ревизије.

Дилема сваке пописне комисије јесте велика и делимично оправдана, јер одстрањивање било које јединице из фондова мења његов квантитет, али и претставља велику одговорност и знање које би требало да чланови поседују. Због тога би било потребно увек одабирати с једне стране људе из Одељења набавке, а са друге библиотекаре и књижничаре, обавезно из Одељења позајмице, који су највише упућени у дезидератну грађу.

Обавеза комисије је прикупљање пропратне документације као сто су инвентарне књиге, формирање образаца за расход, прецизне табеле са тачним ознакама грађе како би лакше, прецизније и доследније попис био обављен. Обично се формирају групе које се раде на начин који је претходно договорен како не би било различитих ознака.
При завршетку физичког дела посла, приступа се инвентарним напоменама, било да се евидентирају у књигама или електронским базама.

Посебан случај, а најчешће занемарен, су школске библиотеке које имају проблем, како са кадровима, тако и са набавком и расходовањем. Годинама је запостављање оваквих институција било нека помирљива појава јавности. Кадар је смењиван на начин који је одговарао школама и фондовима часова, не водећи рачуна о квалитету самог односа према библиотечком послу. Не бих ишла тако далеко да кажем да су школски библиотекари постајали “кадровски вишкови”, али понекад је и то био случај. Њихово недовољно познавање фонда и често одсуство жеље за задржавањем на том радном месту па тако и озбиљим радом у библиотеци, највише се одражавало на занемарени и необновљени фонд, који често није био у колерацији са наставним програмима. Због тога је врло важно утицати на формирање радних група и програма како би се професионалност школских библиотекара унапредило. Такође је неопходно осамостаљивати кадар тако да препознају најадекватини начин рада одређене институције и ускладити савремене тенденције у библиотекарству са потребама и васпитно-образовним захтевима.

Савремено доба умогоме ће помоћи библиотекама и библиотекарима уколико говоримо о самом смештају фонда тј. недостатку простора. Путем дигитализације, раније помињана стара и ретка књига трајно ће бити сачувана, као и неактуелни уџбеници из ранијих година. Тако ће се лакше ослободити простор, а сам фонд неће бити угрожен. Иако све упућује да ће једног дана књига престати да постоји у папирној форми, дубоко сам убеђена да до тога никада неће доћи јер и даље постоје потребе и љубав према таквим форматима.