др Вера Петровић
библиотекар саветник
Скупштина Друштва библиотекара правних и сродних библиотека Југоисточне Европе, одржана је 1. јуна 2023. године у Ловрану за време међународне конференције 18.дани специјалних и високошколских библиотека. Годишњој скупштини присуствовало је једанаест чланова. Извештај о раду Друштва у предходној години, поднео је председник Драгутин Немец. Друштво је примило и два нова члана Игора Земљича из Централне правосудне библиотеке Врховног суда Републике Словеније у Љубљани и Ксенију Швенда-Радељак из Библиотеке Судијског центра социјалног рада при Правном факултету у Загребу.
Председник је истакао неколико будућих задатака на којима је потребно да се Друштво ангажује, а то су:
- Усмеравање сарадње на изради струковних модела и стандарда из подручја информацијске писмености, компетенција за правно библиотекарство. Ревитализација издавачке делатности Друштва.
- Објединити web странице Друштва, (постоје две), и на ту страницу ставити сва излагања и стручне радове са досадашњих скупова.
- Потребно је досадашња акта Друштва, ажурирати и по потреби припренити материјал за доношење нових, а све у сврху оперативнијег рада Друштва.
- Потребно је да се систематски ради на промоцији правног библиотекарства, његовог статуса, нових услуга и правцима његовог развоја.
- Планирати и организовати тематске сусрете, конференције и округле столове за наредни период. Проширити сарадњу са сродним институцијама регионалног и међународног карактера, као и са досадашшњим партнерима.
Постигнут је договор о обележавању 15.годишњице Друштва, објављивањем Зборника радова и Библиографије изабраних радова чланова Друштва, који су тематски усмерени на правно библиотекарство, рад Друштва и умрежавање.
Истакнута је потреба за ревизијом постојећег чланства, као и потписивање обрасца-дозволе за обраду личних података чланова Друштва, а све у складу са ралавантним законским прописима о употреби личних података.
Сви присутни чланови Друштва су истакли значај Ане Бачић на досадашњем волонтерском вођењу финансијских годишњих извештаја и у то име ће јој Друштво сачинити Захвалницу, која ће јој бити уручена првом приликом.
Виолетта Боттаззо, у име колегиница са Правног факултета у Љубљани, изнела је предлог организовања саветовања на Правном факултету, чиме би се постигла конкретна сарадња са Друштвом.
Присутни чланови на Скупштини Друштва су пожелели успешан рад колегама учесницима Округлг стола у Неуму, као и што већем одзиву чланова у Београду за време октобарског Сајма књига.
Мср Марија Булатовић
Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“
Регионални стручни скуп „Значење и трајање матичности у библиотекарству: заједнички темељи у региону“ је органозован поводом седамдесет година од оснивања Библиотечког центра Народне Републике Србије. Први у низу годишњих тематских стручних скупова из области библиотекарства носи назив Библиовезе, а одржан је 20. и 21. априла у Народној библиотеци Србије.
Скуп је отворио управник Народне библиотеке Србије Владимир Пиштало. На скупу су излагали искључиво предавачи по позиву из земље и региона, који су представили како различите матичне функције, тако и историјат својих библиотека.
Предавања:
- Мр сци. Биљана Зарић (Национална и универзитетска библиотека Босне и Херцеговине, Сарајево) – Јавне библиотеке и нове информацијске технологије
- Др Јана Михајловска-Иванов (НУ НУБ „Св. Климент Охридски“, Скопље) – Матична делатност во НУ НУБ „Св. Климент Охридски“, Скопје: развој и современи текови
- Мр Татјана Дуновић (Народна и универзитетска библиотека Републике Српске, Бања Лука) – Матична служба Народне и универзитетске библиотеке Републике Српске
- Проф. Др Александра Вранеш (Филолошки факултет Универзитета у Београду, Београд) – Допринос одељења за развој и унапређење библиотечке делатности Народне библиотеке Србије развоју научног рада у библиотекарству Србије
- Мр Ивана Тодоровић, Бојана Вукотић (Народна библиотека Србије, Београд) – Оснивање и рад Библиотечког центра Наридне библиотеке Србије
- Др сц. Марина Крпан Смиљанец (Национална и свеучилишна књижница у Загребу) – Улога матичне службе у заштити писане баштине у књижницама
- Новка Шокица Шуваковић (Библиотека Матице Српске, Нови Сад) – Функционисање матичности у служби развоја библиотекарства у Војводини
- Др сц. Александра Пикић Југовић (Национална и свеучилишна књижница у Загребу) – Организација матичне дјелатности књижница у Републици Хрватској
- Проф. Др Добрила Бегенишић (Народна библиотека Србије, Београд) – Матичне функције у библиотечком законодавству у Србији од конституисања до данас: са посебним освртом на надлежност Народне библиотеке Србије у њиховој реализацији
- Мр Вјенцеслава Шеваљевић (Национална библиотека Црне Горе „Ђурђе Црнојевић“, Цетиње) – Улога матичне службе националне библиотеке „Ђурђе Црнојевић“ у развоју библиотечке струке у Црној Гори са посебним освртом на период 2013-2023
- Марина Неђић (Библиотека града Београда, Београд) – Кад „Инспекторке из библиотеке“ крену у надзор: вршење надзора над стручним радом библиотека у матичној надлежности Библиотеке града Београда
- Мср Марија Булатовић, Маја Ђорђевић (Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“, Београд) – Матична делатност Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић“ у Београду
- Милена Бон (Народна и универзитетска библиотека, Љубљана) – Реорганизација матичности у редовно пословање и понуду активности библиотеке
- Душан Стошич, Марко Краљ (ИЗУМ, Марибор) – COBISS.net – мрежа информационих система библиотека и информационих система о истраживачкој делатности
Колеге су имале прилику и да међусобно размене искуства у току обиласка града са стручним водичем и дружења на свечаној вечери.
др Вера Петровић
библиотекар саветник
veramilanovicpetrovic@gmail.com
Међународна конференција, 18 по реду, одржала се већ традиционално у Ловрану у хотелу Ехцелсиор. Поред библиотекара из Хрватске, учествовале су колеге из Италије, Немачке, Француске, Кине, Словеније и Србије. Било је 36 излагања, 3 панел излагања, 5 позивних излагања, 3 округла стола, 3 радионице, 19 постерских излагања, а представљена су и два зборника са 16. и 17 дана.
Србија се представила са постерским излагањем: Културолошки значај дигитализације листа Дело (1894-1915.) Аутори су: Вера Петровић, Марија Булатовић и Јелена Смаилагић.
Текст постера:
Biblioteke su postala mesta za naučna i kulturna dešavanja. One su digitalizujući svoje fondove učinile kulturološku revoluciju. Digitalizacijom periodičnih publikacija, biblioteke su doprinele lakšem i dostupnijem sagledavanju istorijskih činjenica svih onih naučnih, istorijskih, kulturnih i informativnih sadržaja koji su bili tematski obrađeni u časopisima, listovima i novinama.
Delo: list za nauku, književnost i društveni život, izlazio je od 1894. do 1914. u Beogradu, a 1915. godine u Nišu. Nije izlazio 1900. i 1901. godine. U 20 godina izlaženja objavljene su 74 knjige u 226 svezaka. Ubraja se među najznačajnije časopise s kraja 19. veka i početka 20. Objavljuje rubrike iz književnosti, nauke, društveno-političkog i kulturnog života Srbije kroz različite priloge u svakom broju. Tekstovi su raspoređeni tako da drže pažnju čitalaca.
List Delo je digitalizovan i dostupan svim korisnicima 24 sata za sveobuhvatna kulturološka proučavanja u Srbiji krajem 19. i početka 20. veka. Svi brojevi su dostupan na sajtu Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“: digitalna biblioteka, periodika, periodika od pre prvog svetskog rata, Delo. https://pretraziva.rs/show/delo–1894-01-01.pdf
Мр Весна Жупан
Дипл. информатор саветник
Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“ Београд
Увод
Конференција ТОТ (ТОТh) која је одржана у граду Шамбери (Chambéry) у Француској од 1 – 2 јуна 2023, окупила је ауторе радова из домена терминологије и онтологије, али и остале заинтересоване за ову проблематику са различитих меридијана. Домаћин скупа био је Универзитет Савоја – Мон Блан (Université Savoie – Mont Blanc). Одржавање овог скупа помогли су Министарство културе Француске, затим поменути Универзитет у Савоји, Универзитет Крита (Грчка), Европска асоцијација за терминологију, и Термкорд (TermCoord) (Луксембург). Шамбери није далеко од Лиона, а саобраћај између два града редовно функционише. Осим тога, несметано функционише и превоз од лионског Аеродрома Сент – Егзипери (Aéroport : Saint-Exupéry) до Шамберија.
Toт или Теут како се на српском каже, био је египатско божанство, проналазач бројева и слова. Мирио је богове, а сматрају га заштитником исцелитељства. Тот је бог мудрости и знања. На сликама се Тот приказује као човек са главом мочварне птице тј. ибиса. На сајту ове угледне конференције, ТОТ је насликан као њен лого што би се могло сматрати веома добрим маркетиншким потезом, тим пре што су Египћани понекад приказивали ово биће са папирусом и „тинтом“ за писање. Сматрали су чак и да је Тот изумео египатско писмо те је важио, сасвим поуздано, за заштитника писара.
Овогодишњи скуп ТОТ
У списку предвиђених тема за скуп ТОТ, јасно и недвосмислено била су наведена: информациона претраживања, примена терминологије и / или онтологије у библиотекарству и информатици, дигиталној хуманистици и културном наслеђу, образовању, медицини, финансијама, стандардизацији, итд. Председавајући тог скупа био је проф. др Кристоф Рош (Christophe Roche) који је стручњак у домену вештачке интелигенције. Тема рада који је Весна Жупан тј. ауторка ових редова представила на конференцији ТОТ у виду постера гласи:
ПРЕДУЗЕТНИЧКА ТЕРМИНОЛОГИЈА У БАЗАМА ПОДАТАКА АКАДЕМСКОГ БИБЛИОТЕКАРСТВА СРБИЈЕ (Енглески).
Тај рад је на енглеском језику са сажетком на француском, а поднет је био у виду пдф-а као предлог постера што је било у складу са пропозицијама скупа ТОТ 2023. Званични језици овог скупа били су француски и енглески како је и раније био случај. Предвиђено је било да постери буду изложени у холу Универзитета. Тако се и одвијао скуп у сегменту постерске сесије. Међутим, аутор постера имао је као обавезу и да наступи преко микрофона како би из седећег положаја представио свој постер на језику на ком га је претходно урадио. Они који нису били у могућности да допутују користили су могућност да учествују у раду конференције он-лајн.
Скуп се одвијао у складу са планом те међународне конференције. Аутори су излагали радове у складу са темом. Излагања су била праћена слајдовима, а уз употребу графичких приказа, табела, цртежа и других илустрација.
Скренула бих пажњу на то да је француски премијер Рејмон Бар (Raymond Barre), потписао још 1979. године декрет којим центар за науку и културу „Савоја – Мон Блан“ стиче статус Универзитета. Међу некадашњим председницима Универзитета Савоја је и Карло Рубиa (Carlo Rubbia), добитник Нобелове награде за физику. Само то је довољно па да сви схвате колико се велика и озбиљна пажња на овом Универзитету поклања науци и њеном развоју.
Универзитетска библиотека која припада локацији Бурже ди Лак (Bourget du Lac), налази се у непосредној близини објекта у којем је одржан овогодишњи скуп ТОТh 2023. У слободном приступу су монографије у тој Библиотеци тако да корисници могу прићи делима на полицама и погледати их пре него што се определе за позајмицу. Тастатуре су француске, а то значи да је другачији распоред слова него на тастатурама у нашим библиотекама.
Закључак
Програм скупа био је разгранат. Жири је пажљиво одабирао радове издвајајући оне у којима је проналашао потенцијал за ширење текста. Зборници су до сада били у слободном приступу, а у комплетном тексту. То омогућава осталим потенцијалним учесницима да процене да ли би могли да учествују као аутори или би само похађали конференцију и евентуално дискутовали. На овогодишњем скупу учесници су били обавештени да је објављено штампано издање зборника са конференције ТОТ 2022.
Аутори постера јесу уједно и аутори кратких радова. Подробније информације о раду ове међународне конференције доступне су преко сајта чија веб адреса гласи:
Заједница позната под називом ТОТ окупља, иначе, припаднике двадесетак народности. То су лица које веже заинтересованост за проблеме терминологије и онтологије из различитих домена. ТОТ је отворен за људе различитих профила. На његовим скуповима се појављују особе које раде као наставно особље универзитета, затим људи из праксе, истраживачи, лица из пословног света, и сл. Сусрети ТОТ-а омогућавају размену мисли и идеја као и практичних решења. Водећи људи у заједници ТОТ настоје да сачувају контакт са учесницима скупа, да негују и унапређују сарадњу у свом професионалном домену имајући у виду колеге са различитих говорних подручја и из различитих сфера интересовања. Основано се може сматрати да ће тако бити и даље, ако не исто, оно макар приближно, а на задовољство организатора овог скупа као и његових учесника.
(аутор Кал Лафонтен)
Превод: Матеа Милошевић, Свјетлана Ђелић и Шејла Џидић
AI Tools for Libraries – by Cal LaFountain
Од одржавања корисничке евиденције до обраде нових материјала, ту је вештачка интелигенција (AI).
Вештачка интелигенција захватила је многе сфере, од академске, преко пословне до културне. Самим тим ни библиотеке нису изузете. Док многе институције зазиру од вештачке интелигенције, библиотеке које користе ове нове алате олакшаће своје свакодневне задатке, унапредиће домете деловања и много тога. У овом раду сагледани су неки од популарних тренутно доступних алата вештачке интелигенције и начини како библиотекари могу да их користе ради остваривања основних циљева своје делатности.
Референтне и корисничке услуге
Пошто се, у циљу остваривања бољих резултата, савремени алати вештачке интелигенције ослањају на огромне скупове података, идеални су да понуде материјал о одређеној теми који ће највише користи имати на инфо-пулту будући да су захтеви корисника често нејасни. Ништа не може да замени непосредну комуникацију, али уз алате вештачке интелигенције библиотекари ће лакше предложити сличне наслове, а притом неће пореметити своје уобичајене послове.
За ChatGPT (Chat Generative Pre-trained Transformer – генерисани разговор са претходно обученим трансформатором) вероватно су чули чак и они којима је свет вештачке интелигенције новост. Како, почетком фебруара 2023, Ројтерс извештава ChatGPT, који је покренула компанија OpenAI, достигао је 100 милиона корисника на месечном нивоу, брже од иједне апликације у историји интернета. Брз раст није само истакао потребу за алатима заснованим на вештачкој интелигенцији, већ је поставио полазиште за алате вештачке интелигенције намењене за корисничку подршку. По свом обиму ова апликација је фасцинантна, али њени противници упућују и на неке очигледне недостатке: понекад неусклађена, са корисничким интерфејсом који је далеко од оптималног, апликација је склона и фабриковању резултата па често нуди смешне и погрешне одговоре. Па ипак, ChatGPT и OpenAI представљају неке од најсветлијих перспектива на хоризонту вештачке интелигенције.
Слично апликацијама Siri и Alexa, роботи за разговор (chatbots) засновани на вештачкој интелигенцији привлаче кориснике, делимично услед њиховог разговорног карактера. Интегрисање слоја вештачке интелигенције у обраду корисничких захтева је нешто што би свака библиотека требало да започне. Ако ChatGPT није довољно занимљив некој институцији, постоји мноштво других конверзацијских алата, међу којима се могу издвојити и многобројни домени који укључују сервисе за библиотеке.
Можете користити апликацију Andi (andisearch.com) уколико вршите опште или детаљно претраживање одређене теме. Резултати се углавном поклапају са резултатима на гуглу, али понекад упуте и на претрагу коју библиотекари превиде. Брза претрага књига о Другом светском рату нпр. упућује на списак који је саставио Национални музеј Другог светског рата (The National WWII Museum).
Quickchat (quickchat.ai/product), алат вештачке интелигенције који је такође покренула компанија OpenAI, интелигентни је помоћник за ћаскање који се може интегрисати на веб-сајт. Коришћење овог алата у комбинацији са људским ресурсима може помоћи библиотекама да избегну дуплирање посла. Када већина јавних установа имплементира вештачку интелигенцију, и библиотеке ће морати да следе тај пример како би одговориле на очекивања корисника.
Слике и графички дизајн
Платформе друштвених мрежа препуне су хибридних слика политичара и животиња генерисаних помоћу вештаче интелигенције, футуристичких пејзажа са фотореалним детаљима и аниме приказа познатих историјских догађаја. У области илустрације вештачка интелигенција наилази на ограничења само у уму корисника. Нови модели вештачке интелигенције у графичком дизајну замењују досадне радње приликом израде једноставних креација. Једна од врхунских апликација за дизајн Midjourney (midjourney.com) омогућила је новим корисницима да на серверу Discord тестирају своје идеје кроз машински вођене командне линије. Да би се постигао жељени резултат, једноставно треба укуцати команду која описује било какву слику коју корисник жели да креира. На основу ње ова апликација предлаже четири одговарајуће слике, које се касније могу дорађивати уношењем кратког текста (prompt) на основу кога апликација ствара четири нове слике. Када корисник буде задовољан крајњим резултатом, слику је могуће увеличати до високог квалитета и спремити у JPEG формату за даљу употребу.
Иако овим новим креативним алаткама недостаје људски фактор, оне пружају забавну и често упечатљиву имажерију. Библиотеке настоје да дају нову димензију рачунарима у својим медијским лабораторијама, а креативни радни простори нуде прегршт опција. Неке од водећих апликације вештачке интелигенције у области графичког дизајна су: Craiyon, PhotoRoom, Alpaca, Lexica и Playground AI. Будући да су ови алати новитет, најбоље их је посматрати као ништа више до занимљиве експерименте који се могу додати библиотечком медијском центру. Оне су такође сјајан пример за приказивање на друштвеним догађајима у чијем је фокусу вештачка интелигенција.
Истраживање
Са појавом интернет претраживача убрзано се развијала и истраживачка активност. Популарни библиотечки сервиси, попут ILL-а, у прикупљању резултата сада се ослањају на удаљене базе података и пружају прецизне прегледе библиотечких фондова на државном, националном и глобалном нивоу. Са вештачком интелигенцијом ово напредовање истраживачког рада прати логичну путању ка проширивању граница.
Рад Истраживачког центра Пју (Pew Research Center’s) „Библиотечке услуге у дигитално доба: Резиме резултата“ („Library Services in the Digital Age: Summary of Findings“) приказује променљиву перспективу захтева корисника у вези са библиотечким истраживањима. У односу на интернет истраживачке сервисе, који омогућавају корисницима да поставе питање и добију одговор, студија је показала да би 37% Американаца од 16 година и старијих радије користило услугу „питај библиотекара“, док је 36% рекло да постоји делимична вероватноћа да се одлуче на то. Штавише, 80% њих слажу се у томе да библиотекари-информатори имају „веома важну“ улогу у библиотекама.
У контексту „референтне услуге“ (непосредне помоћи корисницима библиотека који траже информације), вештачка интелигенција постаје све драгоценији алат јер помаже библиотекару-информатору да брзо пронађе релевантне резултате у корпусу физичких и дигиталних извора. Осим тога, употреба савремених средстава, као подршке истраживачким процесима, обезбедиће библиотекарима да остану значајан чинилац за своју заједницу. Нови Мајкрософтов претраживач Bing, који функционише на основама вештачке интелигенције, приказује овај концепт на свакодневном нивоу. Библиотекари-информатори са искуством ускоро ће бити у прилици да потврде све веће коришћење модела вештачке интелигенције у традиционалним методама претраге. Штавише, експанзија апликација помоћу којих се вара приликом писања школских есеја и лажирају разни документи, учинила је поуздане информације и проверљивост чињеница важнијим него икада.
Библиотечка претрага пружила је много више од списка књига за плажу. Ово поље ускоро ће имати и нове захтеве у ери вештачке интелигенције. Као и код свих алата поменутих у овом чланку, апликације вештачке интелигенције које се користе за научно-истраживачки рад имају своје време и место. На првом месту услуге усмерене ка корисницима, попут оних које пружају управо библиотекари за подршку научно-истраживачком раду, представљају стуб одбране против негативних последица вештачке интелигенције.
Копирајт (писање текста) и аутрич (досег)
Библиотеке избегавају коришћење језичких алата вештачке интелигенције. Испрва изгледају незанимљиви, чак неетички у одређеним контекстима. Налажење пречица и фабриковање идеја помоћу вештачке интелигенције ствара зазор од ових технологија, али многи алати који користе вештачку интелигенцију за генерисање језика имају и предности у ширем контексту.
Старији алати за исправљање текста (попут Grammarly-ја и Hemingway Editor-а утрли су пут новој ери апликација за писање заснованих на вештачкој интелигенцији. Неки модерни примери укључују: Copy (copy.ai), Anyword (anyword.com) и Peppertype (peppertype.ai). Помоћни алати за писање нису замена за људско искуство и изражавање. Мислити да ће машински писци заменити људе обезвређује процес писања у корист исхода. Па ипак, алати за писање засновани на вештачкој интелигенцији у библиотекама, а и шире, имају своје место. Приликом формулисања (или реформулисања) маркетинг кампања, писања текстова за веб-странице и других информативних садржаја, добро дође растерећење од претераног промишљања и рада. Прави алат подешава садржај тако да оствари повољније рангирање на претраживачима и омогућава већем броју корисника проналажење услуга и приступа библиотечким сервисима.
Hypotenuse (hypotenuse.ai) развија овај концепт нуђењем комплетног пакета алата заснованог на вештачкој интелигенцији који је погодан за брејнсторминг, претрагу и састављање докумената. Његов алат Content Detective користи постојеће податке и статистику и помаже да се пруже потпунији подаци.
Примењивана у свету продаје, апликација Typewise (typewise.app) користи предикцију у смислу обликовања текста помоћу доступних алата заснованих на АI. Њене карактеристике укључују аутоматске одговоре, исечке, предвиђање наставка реченице и превођење у реалном времену. Веће библиотеке које обухватају различиту популацију корисника можда ће желети да размотре имплементацију ове или сличне апликације за пружање услуга на целом сајту.
Каталогизација помоћу вештачке интелигенције
Они који се баве каталогизацијом вероватно су упознати са неким обликом аутоматизације. Алати који се ослањају на вештачку интелигенцију имају потенцијал да доносе нове токове рада у библиотечки каталог. Ако је упоредимо са другим аспектима библиотекарства, каталогизација пролази кроз најочигледнију и најбржу еволуцију. Од каталошких листића до дигитализованих система, стручњаци за каталогизацију увек траже начине да смање забуну и побољшају вођење евиденције и претраге.
Најинтересантнија дешавања у овом сектору долазе из водећих технолошких компанија. Гиганти попут Мајкрософта и Гугла недавно су ребрендирани у компаније које првенствено развијају вештачку интелигенцију. Мајкрософтова нова услуга „Syntex“ нуди пакет алата заснованих на вештачкој интелигенцији којим се истичу нове перспективе корисничке услуге ове компаније. Недавни чланак у часопису Свет компјутера (Computerworld) описује како Мајкрософтов „Syntex“ укључује убрзану обраду докумената, бележака, форматирање садржаја, упит садржаја, и још услуга које ће ускоро стићи.
Гугл такође ради на повећању броја услуга вештачке интелигенције тако што усмерава своје сервисе на побољшање резултата претраге, узима у обзир растуће потребе корисника и шири алгоритамско индексирање. Многи савремени алати вештачке интелигенције имају потенцијалну примену у библиотечким каталошким системима – од вођења матичне евиденције до обраде нових материјала. У овом тренутку на хоризонту постоји много прилика, али само неколико одрживих опција.
Истраживање са Iris.ai-а проширује се на то како вештачка интелигенција мења перспективу модерног библиотечког каталога кроз индексирање садржаја. Према извештају, с обзиром да вештачка интелигенција може идентификовати појмове и доделити им одговарајуће кључне речи, алати за индексирање ће побољшати утемељеност и квалитет информација. Уз то, истиче се у једном чланку на веб-сајту Iris.ai: „Аутоматизација индексирања ће, такође, помоћи читаоцу да пронађе нову литературу и да се креће кроз различите дисциплине“ на начин који конвенционално ручно индексирање не подржава.
Креативни алати
Када библиотека има заједничке радне просторе, медија центар за тинејџере или слично инспиративно окружење, онда алати вештачке интелигенције ту могу бити најефикаснији. Многе од оваквих апликација шире креативне могућности док при томе остају буџетски оптималне. За читаонице намењене младима, увођење апликација вештачке интелигенције је одличан начин да се образују млади знатижељни умови о будућим перспективама дигиталне креативности.
Пакет поузданих алата за уређивање које можемо наћи на Descript-у (descript.com) омогућавају невероватну брзину и тачност приликом уређивања подкаста, предавања и осталих дугачких аудио-фајлова који садрже сложени људски говор. Descript је убрзано постаје индустријски стандард за студије широм света. Са иновативним пакетом алата, корисници могу аутоматски да елиминишу шум усана из говора и уреде аудио-записе у текстуалном облику.
У свету музичке продукције апликације попут Harmonai (harmonai.org) користе чудо вештачке интелигенције за оснаживање свих људи у смеру стварања музике и звучних ефеката са лакоћом. Апликација Boomy (boomy.com) има сличне циљеве јер продуцентима пружа могућности да стварају оригиналан звук и аутентичну мелодију, све помоћу вештачке интелигенције.
Закључак
Овај чланак није написала вештачка интелигенција. За годину дана ова тврдња звучаће мање вероватно. Али уместо да живе у страху од вештачке интелигенције и могућих проблематичних исхода њеног развоја, библиотекари имплементацијом алата о којима је било речи у овом чланку могу бити корак испред. Као и свака друга независна технологија, ови алати још су у почетним фазама развоја, тако да нема потребе строго се везивати за било који од њих. На раскрсници нових технологија вештачке интелигенције и услуга заједници, библиотеке ће, у тежњи да корисницима створе ефикасније и иновативније окружење, сигурно пронаћи нешто што могу применити.
Извори:
Reuters, „ChatGPT Sets Record for Fastest-Growing User Base – Analyst Note,“ reuters.com/technology/chatgpt-sets-record-fastest-growing-userbase-analyst-note-2023-02-01.
Computerworld, „Microsoft Relaunches Syntex With Broad Set of AI-Based Content Management Tools,“ computerworld.com/article/3676509/microsoft-relaunches-syntex-with-broad-set-of-ai-based-contentmanagement-tools.html.
Pew Research Center, „Library Services in the Digital Age – Summary of Findings,“ pewresearch.org/internet/2013/01/22/library-services.
Iris.ai, „7 Ways AI Is Changing Libraries,“ iris.ai/academics/7-ways-aichanges- libraries.