dr Vera Petrović

bibliotekar savetnik

Skupština Društva bibliotekara pravnih i srodnih biblioteka Jugoistočne Evrope, održana je 1. juna 2023. godine u Lovranu za vreme međunarodne konferencije 18.dani specijalnih i visokoškolskih biblioteka. Godišnjoj skupštini prisustvovalo je jedanaest članova. Izveštaj o radu Društva u predhodnoj godini, podneo je predsednik Dragutin Nemec. Društvo je primilo i dva nova člana Igora Zemljiča iz Centralne pravosudne biblioteke Vrhovnog suda Republike Slovenije u Ljubljani i Kseniju Švenda-Radeljak iz Biblioteke Sudijskog centra socijalnog rada pri Pravnom fakultetu u Zagrebu.

Predsednik je istakao nekoliko budućih zadataka na kojima je potrebno da se Društvo angažuje, a to su:

  • Usmeravanje saradnje na izradi strukovnih modela i standarda iz područja informacijske pismenosti, kompetencija za pravno bibliotekarstvo. Revitalizacija izdavačke delatnosti Društva.
  • Objediniti web stranice Društva, (postoje dve), i na tu stranicu staviti sva izlaganja i stručne radove sa dosadašnjih skupova.
  • Potrebno je dosadašnja akta Društva, ažurirati i po potrebi pripreniti materijal za donošenje novih, a sve u svrhu operativnijeg rada Društva.
  • Potrebno je da se sistematski radi na promociji pravnog bibliotekarstva, njegovog statusa, novih usluga i pravcima njegovog razvoja.
  • Planirati i organizovati tematske susrete, konferencije i okrugle stolove za naredni period. Proširiti saradnju sa srodnim institucijama regionalnog i međunarodnog karaktera, kao i sa dosadaššnjim partnerima.

Postignut je  dogovor o obeležavanju 15.godišnjice Društva, objavljivanjem Zbornika radova i Bibliografije izabranih radova članova Društva, koji su tematski usmereni na pravno bibliotekarstvo, rad Društva i umrežavanje.

Istaknuta je potreba za revizijom postojećeg  članstva, kao i potpisivanje obrasca-dozvole za obradu ličnih podataka članova Društva, a sve u skladu sa ralavantnim zakonskim propisima o upotrebi ličnih podataka.

Svi prisutni članovi Društva su istakli značaj Ane Bačić na dosadašnjem volonterskom vođenju finansijskih godišnjih izveštaja i u to ime će joj Društvo sačiniti Zahvalnicu, koja će joj biti uručena prvom prilikom.

Violetta Bottazzo, u ime koleginica sa Pravnog fakulteta u Ljubljani, iznela je predlog organizovanja savetovanja na Pravnom fakultetu, čime bi se postigla konkretna saradnja sa Društvom.

Prisutni članovi na Skupštini Društva su poželeli uspešan rad kolegama učesnicima Okruglg stola u Neumu, kao i što većem odzivu članova u Beogradu za vreme oktobarskog Sajma knjiga.

Msr Marija Bulatović

                                                           Univerzitetska biblioteka „Svetozar Marković“

Regionalni stručni skup „Značenje i trajanje matičnosti u bibliotekarstvu: zajednički temelji u regionu“ je organozovan povodom sedamdeset godina od osnivanja Bibliotečkog centra Narodne Republike Srbije. Prvi u nizu godišnjih tematskih stručnih skupova iz oblasti bibliotekarstva nosi naziv Biblioveze, a održan je 20. i 21. aprila u Narodnoj biblioteci Srbije.

Skup je otvorio upravnik Narodne biblioteke Srbije Vladimir Pištalo. Na skupu su izlagali isključivo predavači po pozivu iz zemlje i regiona, koji su predstavili kako različite matične funkcije, tako i istorijat svojih biblioteka.

Predavanja:

  1. Mr sci. Biljana Zarić (Nacionalna i univerzitetska biblioteka Bosne i Hercegovine, Sarajevo) – Javne biblioteke i nove informacijske tehnologije
  2. Dr Jana Mihajlovska-Ivanov (NU NUB „Sv. Kliment Ohridski“, Skoplje) – Matična delatnost vo NU NUB „Sv. Kliment Ohridski“, Skopje: razvoj i sovremeni tekovi
  3. Mr Tatjana Dunović (Narodna i univerzitetska biblioteka Republike Srpske, Banja Luka) – Matična služba Narodne i univerzitetske biblioteke Republike Srpske
  4. Prof. Dr Aleksandra Vraneš (Filološki fakultet Univerziteta u Beogradu, Beograd) – Doprinos odeljenja za razvoj i unapređenje bibliotečke delatnosti Narodne biblioteke Srbije razvoju naučnog rada u bibliotekarstvu Srbije
  5. Mr Ivana Todorović, Bojana Vukotić (Narodna biblioteka Srbije, Beograd) – Osnivanje i rad Bibliotečkog centra Naridne biblioteke Srbije
  6. Dr sc. Marina Krpan Smiljanec (Nacionalna i sveučilišna knjižnica u Zagrebu) – Uloga matične službe u zaštiti pisane baštine u knjižnicama
  7. Novka Šokica Šuvaković (Biblioteka Matice Srpske, Novi Sad) – Funkcionisanje matičnosti u službi razvoja bibliotekarstva u Vojvodini
  8. Dr sc. Aleksandra Pikić Jugović (Nacionalna i sveučilišna knjižnica u Zagrebu) – Organizacija matične djelatnosti knjižnica u Republici Hrvatskoj
  9. Prof. Dr Dobrila Begenišić (Narodna biblioteka Srbije, Beograd) – Matične funkcije u bibliotečkom zakonodavstvu u Srbiji od konstituisanja do danas: sa posebnim osvrtom na nadležnost Narodne biblioteke Srbije u njihovoj realizaciji
  10. Mr Vjenceslava Ševaljević (Nacionalna biblioteka Crne Gore „Đurđe Crnojević“, Cetinje) – Uloga matične službe nacionalne biblioteke „Đurđe Crnojević“ u razvoju bibliotečke struke u Crnoj Gori sa posebnim osvrtom na period 2013-2023
  11. Marina Neđić (Biblioteka grada Beograda, Beograd) – Kad „Inspektorke iz biblioteke“ krenu u nadzor: vršenje nadzora nad stručnim radom biblioteka u matičnoj nadležnosti Biblioteke grada Beograda
  12. Msr Marija Bulatović, Maja Đorđević (Univerzitetska biblioteka „Svetozar Marković“, Beograd) – Matična delatnost Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“ u Beogradu
  13. Milena Bon (Narodna i univerzitetska biblioteka, Ljubljana) – Reorganizacija matičnosti u redovno poslovanje i ponudu aktivnosti biblioteke
  14. Dušan Stošič, Marko Kralj (IZUM, Maribor) – COBISS.net – mreža informacionih sistema biblioteka i informacionih sistema o istraživačkoj delatnosti

Kolege su imale priliku i da međusobno razmene iskustva u toku obilaska grada sa stručnim vodičem i druženja na svečanoj večeri.

dr Vera Petrović

bibliotekar savetnik

veramilanovicpetrovic@gmail.com

Međunarodna konferencija, 18 po redu, održala se već tradicionalno u Lovranu u hotelu Ehcelsior. Pored bibliotekara iz Hrvatske, učestvovale su kolege  iz Italije, Nemačke, Francuske, Kine, Slovenije i Srbije. Bilo je 36 izlaganja, 3 panel izlaganja, 5 pozivnih izlaganja, 3 okrugla stola, 3 radionice, 19 posterskih izlaganja, a predstavljena su i dva zbornika sa 16. i 17 dana.   

Srbija se predstavila sa posterskim izlaganjem: Kulturološki značaj digitalizacije lista Delo (1894-1915.) Autori su: Vera Petrović, Marija Bulatović i Jelena Smailagić.

Tekst postera:

Biblioteke su postala mesta za naučna i kulturna dešavanja. One su digitalizujući svoje fondove učinile kulturološku revoluciju. Digitalizacijom periodičnih publikacija, biblioteke su doprinele lakšem i dostupnijem sagledavanju istorijskih činjenica svih onih naučnih, istorijskih, kulturnih i informativnih sadržaja koji su bili tematski obrađeni u časopisima, listovima i novinama.

Delo: list za nauku, književnost i društveni život, izlazio je od 1894. do 1914. u Beogradu, a 1915. godine u Nišu. Nije izlazio 1900. i 1901. godine. U 20 godina izlaženja objavljene su 74 knjige u 226 svezaka. Ubraja se među najznačajnije časopise s kraja 19. veka i početka 20. Objavljuje rubrike iz književnosti, nauke, društveno-političkog i kulturnog života Srbije kroz različite priloge u svakom broju. Tekstovi su raspoređeni tako da drže pažnju čitalaca.

List Delo je digitalizovan i dostupan svim korisnicima 24 sata za sveobuhvatna kulturološka proučavanja u Srbiji krajem 19. i početka 20. veka. Svi brojevi su dostupan na sajtu Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“: digitalna biblioteka, periodika, periodika od pre prvog svetskog rata, Delo. https://pretraziva.rs/show/delo–1894-01-01.pdf

Mr Vesna Župan

Dipl. informator savetnik

Univerzitetska biblioteka „Svetozar Marković“ Beograd

Uvod

Konferencija TOT (TOTh) koja je održana u gradu Šamberi (Chambéry) u Francuskoj od 1 – 2 juna 2023, okupila je autore radova iz domena terminologije i ontologije, ali i ostale zainteresovane za ovu problematiku sa različitih meridijana. Domaćin skupa bio je Univerzitet Savoja – Mon Blan (Université Savoie – Mont Blanc). Održavanje ovog skupa pomogli su Ministarstvo kulture Francuske, zatim pomenuti Univerzitet u Savoji, Univerzitet Krita (Grčka), Evropska asocijacija za terminologiju, i Termkord (TermCoord) (Luksemburg). Šamberi nije daleko od Liona, a saobraćaj između dva grada redovno funkcioniše. Osim toga, nesmetano funkcioniše i prevoz od lionskog Aerodroma Sent – Egziperi (Aéroport : Saint-Exupéry) do Šamberija.

Tot ili Teut kako se na srpskom kaže, bio je egipatsko božanstvo, pronalazač brojeva i slova. Mirio je bogove, a smatraju ga zaštitnikom isceliteljstva. Tot je bog mudrosti i znanja. Na slikama se Tot prikazuje kao čovek sa glavom močvarne ptice tj. ibisa. Na sajtu ove ugledne konferencije, TOT je naslikan kao njen logo što bi se moglo smatrati veoma dobrim marketinškim potezom, tim pre što su Egipćani ponekad prikazivali ovo biće sa papirusom i „tintom“ za pisanje. Smatrali su čak i da je Tot izumeo egipatsko pismo te je važio,  sasvim pouzdano, za zaštitnika pisara.

Ovogodišnji skup TOT

U spisku predviđenih tema za skup TOT, jasno i nedvosmisleno bila su navedena: informaciona pretraživanja, primena terminologije i / ili ontologije u bibliotekarstvu i informatici, digitalnoj humanistici i kulturnom nasleđu, obrazovanju, medicini, finansijama, standardizaciji, itd. Predsedavajući tog skupa bio je prof. dr Kristof Roš (Christophe Roche) koji je stručnjak u domenu veštačke inteligencije. Tema rada koji je Vesna Župan tj. autorka ovih redova predstavila na konferenciji TOT u vidu postera glasi:

PREDUZETNIČKA TERMINOLOGIJA U BAZAMA PODATAKA AKADEMSKOG BIBLIOTEKARSTVA SRBIJE (Engleski).

Taj rad je na engleskom jeziku sa sažetkom na francuskom, a podnet je bio u vidu pdf-a kao predlog postera što je bilo u skladu sa propozicijama skupa TOT 2023. Zvanični jezici ovog skupa bili su francuski i engleski kako je i ranije bio slučaj. Predviđeno je bilo da posteri budu izloženi u holu Univerziteta. Tako se i odvijao skup u segmentu posterske sesije. Međutim, autor postera imao je kao obavezu i da nastupi preko mikrofona kako bi iz sedećeg položaja predstavio svoj poster na jeziku na kom ga je prethodno uradio. Oni koji nisu bili u mogućnosti da doputuju koristili su mogućnost da učestvuju u radu konferencije on-lajn.

Skup se odvijao u skladu sa planom te međunarodne konferencije. Autori su izlagali radove u skladu sa temom. Izlaganja su bila praćena slajdovima, a uz upotrebu grafičkih prikaza, tabela, crteža i drugih ilustracija.

Skrenula bih pažnju na to da je francuski premijer Rejmon Bar (Raymond Barre), potpisao još 1979. godine dekret kojim centar za nauku i kulturu „Savoja – Mon Blan“ stiče status Univerziteta. Među nekadašnjim predsednicima Univerziteta Savoja je i Karlo Rubia (Carlo Rubbia), dobitnik Nobelove nagrade za fiziku. Samo to je dovoljno pa da svi shvate koliko se velika i ozbiljna pažnja na ovom Univerzitetu poklanja nauci i njenom razvoju.

Univerzitetska biblioteka koja pripada lokaciji Burže di Lak (Bourget du Lac), nalazi se u neposrednoj blizini objekta u kojem je održan ovogodišnji skup TOTh 2023. U slobodnom pristupu su monografije u toj Biblioteci tako da korisnici mogu prići delima na policama i pogledati ih pre nego što se opredele za pozajmicu. Tastature su francuske, a to znači da je drugačiji raspored slova nego na tastaturama u našim bibliotekama.

Zaključak

Program skupa bio je razgranat. Žiri je pažljivo odabirao radove izdvajajući one u kojima je pronalašao potencijal za širenje teksta. Zbornici su do sada bili u slobodnom pristupu, a u kompletnom tekstu. To omogućava ostalim potencijalnim učesnicima da procene da li bi mogli da učestvuju kao autori ili bi samo pohađali konferenciju i eventualno diskutovali. Na ovogodišnjem skupu učesnici su bili obavešteni da je objavljeno štampano izdanje zbornika sa konferencije TOT 2022.

Autori postera jesu ujedno i autori kratkih radova. Podrobnije informacije o radu ove međunarodne konferencije dostupne su preko sajta čija veb adresa glasi:

http://toth.condillac.org/.

Zajednica poznata pod nazivom TOT okuplja, inače, pripadnike dvadesetak narodnosti. To su lica koje veže zainteresovanost za probleme terminologije i ontologije iz različitih domena. TOT je otvoren za ljude različitih profila. Na njegovim skupovima se pojavljuju osobe koje rade kao nastavno osoblje univerziteta, zatim ljudi iz prakse, istraživači, lica iz poslovnog sveta, i sl. Susreti TOT-a omogućavaju razmenu misli i ideja kao i praktičnih rešenja. Vodeći ljudi u zajednici TOT nastoje da sačuvaju kontakt sa učesnicima skupa, da neguju i unapređuju saradnju u svom profesionalnom domenu imajući u vidu kolege sa različitih govornih područja i iz različitih sfera interesovanja. Osnovano se može smatrati da će tako biti i dalje, ako ne isto, ono makar približno, a na zadovoljstvo organizatora ovog skupa kao i njegovih učesnika.

(autor Kal Lafonten)

Prevod: Matea Milošević i Svjetlana Đelić

AI Tools for Libraries – by Cal LaFountain

Od održavanja korisničke evidencije do obrade novih materijala, tu je veštačka inteligencija (AI).

Veštačka inteligencija zahvatila je mnoge sfere, od akademske, preko poslovne do kulturne. Samim tim ni biblioteke nisu izuzete. Dok mnoge institucije zaziru od veštačke inteligencije, biblioteke koje koriste ove nove alate olakšaće svoje svakodnevne zadatke, unaprediće domete delovanja i mnogo toga. U ovom radu sagledani su neki od popularnih trenutno dostupnih alata veštačke inteligencije i načini kako bibliotekari mogu da ih koriste radi ostvarivanja osnovnih ciljeva svoje delatnosti.

Referentne i korisničke usluge

Pošto se, u cilju ostvarivanja boljih rezultata, savremeni alati veštačke inteligencije oslanjaju na ogromne skupove podataka, idealni su da ponude materijal o određenoj temi koji će najviše koristi imati na info-pultu budući da su zahtevi korisnika često nejasni. Ništa ne može da zameni neposrednu komunikaciju, ali uz alate veštačke inteligencije bibliotekari će lakše predložiti slične naslove, a pritom neće poremetiti svoje uobičajene poslove.

Za ChatGPT (Chat Generative Pre-trained Transformer – generisani razgovor sa prethodno obučenim transformatorom) verovatno su čuli čak i oni kojima je svet veštačke inteligencije novost. Kako, početkom februara 2023, Rojters izveštava ChatGPT, koji je pokrenula kompanija OpenAI, dostigao je 100 miliona korisnika na mesečnom nivou, brže od ijedne aplikacije u istoriji interneta. Brz rast nije samo istakao potrebu za alatima zasnovanim na veštačkoj inteligenciji, već je postavio polazište za alate veštačke inteligencije namenjene za korisničku podršku. Po svom obimu ova aplikacija je fascinantna, ali njeni protivnici upućuju i na neke očigledne nedostatke: ponekad neusklađena, sa korisničkim interfejsom koji je daleko od optimalnog, aplikacija je sklona i fabrikovanju rezultata pa često nudi smešne i pogrešne odgovore. Pa ipak, ChatGPT i OpenAI predstavljaju neke od najsvetlijih perspektiva na horizontu veštačke inteligencije.

Slično aplikacijama Siri i Alexa, roboti za razgovor (chatbots) zasnovani na veštačkoj inteligenciji privlače korisnike, delimično usled njihovog razgovornog karaktera. Integrisanje sloja veštačke inteligencije u obradu korisničkih zahteva je nešto što bi svaka biblioteka trebalo da započne. Ako ChatGPT nije dovoljno zanimljiv nekoj instituciji, postoji mnoštvo drugih konverzacijskih alata, među kojima se mogu izdvojiti i mnogobrojni domeni koji uključuju servise za biblioteke.

Možete koristiti aplikaciju Andi (andisearch.com) ukoliko vršite opšte ili detaljno pretraživanje određene teme. Rezultati se uglavnom poklapaju sa rezultatima na guglu, ali ponekad upute i na pretragu koju bibliotekari previde. Brza pretraga knjiga o Drugom svetskom ratu npr. upućuje na spisak koji je sastavio Nacionalni muzej Drugog svetskog rata (The National WWII Museum).

Quickchat (quickchat.ai/product), alat veštačke inteligencije koji je takođe pokrenula kompanija OpenAI, inteligentni je pomoćnik za ćaskanje koji se može integrisati na veb-sajt. Korišćenje ovog alata u kombinaciji sa ljudskim resursima može pomoći bibliotekama da izbegnu dupliranje posla. Kada većina javnih ustanova implementira veštačku inteligenciju, i biblioteke će morati da slede taj primer kako bi odgovorile na očekivanja korisnika.

Slike i grafički dizajn

Platforme društvenih mreža prepune su hibridnih slika političara i životinja generisanih pomoću veštače inteligencije, futurističkih pejzaža sa fotorealnim detaljima i anime prikaza poznatih istorijskih događaja. U oblasti ilustracije veštačka inteligencija nailazi na ograničenja samo u umu korisnika. Novi modeli veštačke inteligencije u grafičkom dizajnu zamenjuju dosadne radnje prilikom izrade jednostavnih kreacija. Jedna od vrhunskih aplikacija za dizajn Midjourney (midjourney.com) omogućila je novim korisnicima da na serveru Discord testiraju svoje ideje kroz mašinski vođene komandne linije. Da bi se postigao željeni rezultat, jednostavno treba ukucati komandu koja opisuje bilo kakvu sliku koju korisnik želi da kreira. Na osnovu nje ova aplikacija predlaže četiri odgovarajuće slike, koje se kasnije mogu dorađivati unošenjem kratkog teksta (prompt) na osnovu koga aplikacija stvara četiri nove slike. Kada korisnik bude zadovoljan krajnjim rezultatom, sliku je moguće uveličati do visokog kvaliteta i spremiti u JPEG formatu za dalju upotrebu.

Iako ovim novim kreativnim alatkama nedostaje ljudski faktor, one pružaju zabavnu i često upečatljivu imažeriju. Biblioteke nastoje da daju novu dimenziju računarima u svojim medijskim laboratorijama, a kreativni radni prostori nude pregršt opcija. Neke od vodećih aplikacije veštačke inteligencije u oblasti grafičkog dizajna su: Craiyon, PhotoRoom, Alpaca, Lexica i Playground AI. Budući da su ovi alati novitet, najbolje ih je posmatrati kao ništa više do zanimljive eksperimente koji se mogu dodati bibliotečkom medijskom centru. One su takođe sjajan primer za prikazivanje na društvenim događajima u čijem je fokusu veštačka inteligencija.

Istraživanje

Sa pojavom internet pretraživača ubrzano se razvijala i istraživačka aktivnost. Popularni bibliotečki servisi, poput ILL-a, u prikupljanju rezultata sada se oslanjaju na udaljene baze podataka i pružaju precizne preglede bibliotečkih fondova na državnom, nacionalnom i globalnom nivou. Sa veštačkom inteligencijom ovo napredovanje istraživačkog rada prati logičnu putanju ka proširivanju granica.

Rad Istraživačkog centra Pju (Pew Research Center’s) „Bibliotečke usluge u digitalno doba: Rezime rezultata“ („Library Services in the Digital Age: Summary of Findings“) prikazuje promenljivu perspektivu zahteva korisnika u vezi sa bibliotečkim istraživanjima. U odnosu na internet istraživačke servise, koji omogućavaju korisnicima da postave pitanje i dobiju odgovor, studija je pokazala da bi 37% Amerikanaca od 16 godina i starijih radije koristilo uslugu „pitaj bibliotekara“, dok je 36% reklo da postoji delimična verovatnoća da se odluče na to. Štaviše, 80% njih slažu se u tome da bibliotekari-informatori imaju „veoma važnu“ ulogu u bibliotekama.

U kontekstu „referentne usluge“ (neposredne pomoći korisnicima biblioteka koji traže informacije), veštačka inteligencija postaje sve dragoceniji alat jer pomaže bibliotekaru-informatoru da brzo pronađe relevantne rezultate u korpusu fizičkih i digitalnih izvora. Osim toga, upotreba savremenih sredstava, kao podrške istraživačkim procesima, obezbediće bibliotekarima da ostanu značajan činilac za svoju zajednicu. Novi Majkrosoftov pretraživač Bing, koji funkcioniše na osnovama veštačke inteligencije, prikazuje ovaj koncept na svakodnevnom nivou. Bibliotekari-informatori sa iskustvom uskoro će biti u prilici da potvrde sve veće korišćenje modela veštačke inteligencije u tradicionalnim metodama pretrage. Štaviše, ekspanzija aplikacija pomoću kojih se vara prilikom pisanja školskih eseja i lažiraju razni dokumenti, učinila je pouzdane informacije i proverljivost činjenica važnijim nego ikada.

Bibliotečka pretraga pružila je mnogo više od spiska knjiga za plažu. Ovo polje uskoro će imati i nove zahteve u eri veštačke inteligencije. Kao i kod svih alata pomenutih u ovom članku, aplikacije veštačke inteligencije koje se koriste za naučno-istraživački rad imaju svoje vreme i mesto. Na prvom mestu usluge usmerene ka korisnicima, poput onih koje pružaju upravo bibliotekari za podršku naučno-istraživačkom radu, predstavljaju stub odbrane protiv negativnih posledica veštačke inteligencije.

Kopirajt (pisanje teksta) i autrič (doseg)

Biblioteke izbegavaju korišćenje jezičkih alata veštačke inteligencije. Isprva izgledaju nezanimljivi, čak neetički u određenim kontekstima. Nalaženje prečica i fabrikovanje ideja pomoću veštačke inteligencije stvara zazor od ovih tehnologija, ali mnogi alati koji koriste veštačku inteligenciju za generisanje jezika imaju i prednosti u širem kontekstu.

Stariji alati za ispravljanje teksta (poput Grammarly-ja i Hemingway Editor-a utrli su put novoj eri aplikacija za pisanje zasnovanih na veštačkoj inteligenciji. Neki moderni primeri uključuju: Copy (copy.ai), Anyword (anyword.com) i Peppertype (peppertype.ai). Pomoćni alati za pisanje nisu zamena za ljudsko iskustvo i izražavanje. Misliti da će mašinski pisci zameniti ljude obezvređuje proces pisanja u korist ishoda. Pa ipak, alati za pisanje zasnovani na veštačkoj inteligenciji u bibliotekama, a i šire, imaju svoje mesto. Prilikom formulisanja (ili reformulisanja) marketing kampanja, pisanja tekstova za veb-stranice i drugih informativnih sadržaja, dobro dođe rasterećenje od preteranog promišljanja i rada. Pravi alat podešava sadržaj tako da ostvari povoljnije rangiranje na pretraživačima i omogućava većem broju korisnika pronalaženje usluga i pristupa bibliotečkim servisima.

Hypotenuse (hypotenuse.ai) razvija ovaj koncept nuđenjem kompletnog paketa alata zasnovanog na veštačkoj inteligenciji koji je pogodan za brejnstorming, pretragu i sastavljanje dokumenata. Njegov alat Content Detective koristi postojeće podatke i statistiku i pomaže da se pruže potpuniji podaci.

Primenjivana u svetu prodaje, aplikacija Typewise (typewise.app) koristi predikciju u smislu oblikovanja teksta pomoću dostupnih alata zasnovanih na AI. Njene karakteristike uključuju automatske odgovore, isečke, predviđanje nastavka rečenice i prevođenje u realnom vremenu. Veće biblioteke koje obuhvataju različitu populaciju korisnika možda će želeti da razmotre implementaciju ove ili slične aplikacije za pružanje usluga na celom sajtu.

Katalogizacija pomoću veštačke inteligencije

Oni koji se bave katalogizacijom verovatno su upoznati sa nekim oblikom automatizacije. Alati koji se oslanjaju na veštačku inteligenciju imaju potencijal da donose nove tokove rada u bibliotečki katalog. Ako je uporedimo sa drugim aspektima bibliotekarstva, katalogizacija prolazi kroz najočigledniju i najbržu evoluciju. Od kataloških listića do digitalizovanih sistema, stručnjaci za katalogizaciju uvek traže načine da smanje zabunu i poboljšaju vođenje evidencije i pretrage.

Najinteresantnija dešavanja u ovom sektoru dolaze iz vodećih tehnoloških kompanija. Giganti poput Majkrosofta i Gugla nedavno su rebrendirani u kompanije koje prvenstveno razvijaju veštačku inteligenciju. Majkrosoftova nova usluga „Syntex“ nudi paket alata zasnovanih na veštačkoj inteligenciji kojim se ističu nove perspektive korisničke usluge ove kompanije. Nedavni članak u časopisu Svet kompjutera (Computerworld) opisuje kako Majkrosoftov „Syntex“ uključuje ubrzanu obradu dokumenata, beležaka, formatiranje sadržaja, upit sadržaja, i još usluga koje će uskoro stići.

Gugl takođe radi na povećanju broja usluga veštačke inteligencije tako što usmerava svoje servise na poboljšanje rezultata pretrage, uzima u obzir rastuće potrebe korisnika i širi algoritamsko indeksiranje. Mnogi savremeni alati veštačke inteligencije imaju potencijalnu primenu u bibliotečkim kataloškim sistemima – od vođenja matične evidencije do obrade novih materijala. U ovom trenutku na horizontu postoji mnogo prilika, ali samo nekoliko održivih opcija.

Istraživanje sa Iris.ai-a proširuje se na to kako veštačka inteligencija menja perspektivu modernog bibliotečkog kataloga kroz indeksiranje sadržaja. Prema izveštaju, s obzirom da veštačka inteligencija može identifikovati pojmove i dodeliti im odgovarajuće ključne reči, alati za indeksiranje će poboljšati utemeljenost i kvalitet informacija. Uz to, ističe se u jednom članku na veb-sajtu Iris.ai: „Automatizacija indeksiranja će, takođe, pomoći čitaocu da pronađe novu literaturu i da se kreće kroz različite discipline“ na način koji konvencionalno ručno indeksiranje ne podržava.

Kreativni alati

Kada biblioteka ima zajedničke radne prostore, medija centar za tinejdžere ili slično inspirativno okruženje, onda alati veštačke inteligencije tu mogu biti najefikasniji. Mnoge od ovakvih aplikacija šire kreativne mogućnosti dok pri tome ostaju budžetski optimalne. Za čitaonice namenjene mladima, uvođenje aplikacija veštačke inteligencije je odličan način da se obrazuju mladi znatiželjni umovi o budućim perspektivama digitalne kreativnosti.

Paket pouzdanih alata za uređivanje koje možemo naći na Descript-u (descript.com) omogućavaju neverovatnu brzinu i tačnost prilikom uređivanja podkasta, predavanja i ostalih dugačkih audio-fajlova koji sadrže složeni ljudski govor. Descript je ubrzano postaje industrijski standard za studije širom sveta. Sa inovativnim paketom alata, korisnici mogu automatski da eliminišu šum usana iz govora i urede audio-zapise u tekstualnom obliku.

U svetu muzičke produkcije aplikacije poput Harmonai (harmonai.org) koriste čudo veštačke inteligencije za osnaživanje svih ljudi u smeru stvaranja muzike i zvučnih efekata sa lakoćom. Aplikacija Boomy (boomy.com) ima slične ciljeve jer producentima pruža mogućnosti da stvaraju originalan zvuk i autentičnu melodiju, sve pomoću veštačke inteligencije.

Zaključak

Ovaj članak nije napisala veštačka inteligencija. Za godinu dana ova tvrdnja zvučaće manje verovatno. Ali umesto da žive u strahu od veštačke inteligencije i mogućih problematičnih ishoda njenog razvoja, bibliotekari implementacijom alata o kojima je bilo reči u ovom članku mogu biti korak ispred. Kao i svaka druga nezavisna tehnologija, ovi alati još su u početnim fazama razvoja, tako da nema potrebe strogo se vezivati za bilo koji od njih. Na raskrsnici novih tehnologija veštačke inteligencije i usluga zajednici, biblioteke će, u težnji da korisnicima stvore efikasnije i inovativnije okruženje, sigurno pronaći nešto što mogu primeniti.

Izvori:

Reuters, „ChatGPT Sets Record for Fastest-Growing User Base – Analyst Note,“ reuters.com/technology/chatgpt-sets-record-fastest-growing-userbase-analyst-note-2023-02-01.

Computerworld, „Microsoft Relaunches Syntex With Broad Set of AI-Based Content Management Tools,“ computerworld.com/article/3676509/microsoft-relaunches-syntex-with-broad-set-of-ai-based-contentmanagement-tools.html.

Pew Research Center, „Library Services in the Digital Age – Summary of Findings,“ pewresearch.org/internet/2013/01/22/library-services.

Iris.ai, „7 Ways AI Is Changing Libraries,“ iris.ai/academics/7-ways-aichanges- libraries.