Маст. филол. Јелена Н. Смаилагић

Народна библиотека „Раде Драинац” у Прокупљу је поводом 110 година постојања библиотеке планирала научни скуп од 22-24. октобра 2020. године, „Књижевни легати у институцијама културе, сталне књижевно-меморијалне поставке и задужбине у Србији: садашњост и перспективе”, али због посебних епидемиолошких околности условљених вирусом КОВИД 19 конференција  није одржана. Одабраних двадесет саопштења предвиђених за излагање на научној конференцији су прикупљени и чине садржај истоименог зборника, који је приредио проф. др Горан Максимовић и написао уводни текст „Улога и значај књижевних легата“. За објављене текстове је истакао:

„Уводни текст Галине Васиљевне указује на значај библиотеке и легата једног од највећих свјетских писаца, класика руске књижевности Лава Николајевича Толстоја (1828‒1910), у Јасној Пољани, јасно истакавши изузетан однос других народа и култура, у овоме случају руског народа и руске књижевности и културе, према заоставштини својих великих писаца.

Остали текстови усмјерени су на српску књижевност и културу, као и библиотечке легате и музејске поставке истакнутих српских писаца и научника: од Врања, Прокупља,  Куршумлије, Грачанице, Ниша, Малог Црнића, Петровца на Млави и Београда, па све до Новог Сада и Даља. Аутори наведених расправа су: Александра Антић и Јасмина Кнежевић, Маја Аћимовић, Јелена Богдановић, Данијела Божичковић Радуловић, Радица Николић Павловић, Зорка Стојановић, Сања Бундало и Мирјана Томашевић, Небојша

Глишић, Ксенија Илић, Олга Јечменица, Марија Ивановић и Миланка Бабић Вукадинов, Александра Јовановић, Ђорђе Нешић, Драган Огњановић, Ивана Петковић, Вера Петровић и Јелена Смаилагић, Наташа Симић и Бранкица Костић. Двије расправе, Милице Миленковић и ЈованаМладеновића, баве се значајем пјесничких легата у настајању (Гордана Тодоровић, Душан З. Милачић), а једна расправа чије су ауторке Јелена Стошић и Мирјана Бојанић Ћирковић, посвећена је процесу формирања дигиталних легата у Србији.

У саопштењу Галине Васиљевне показано је богатство личне библиотеке Лава Николајевича Толстоја, која представља једну од најобухватнијих библиотека једног писца на свијету. Формирана је кроз три покољења, оснивач је био пишчев дјед по мајци Николај Сергејевич Волконски (1753‒1821), а допунили су је пишчеви родитељи. Најзначајнији корпус библиотеке формиран је за живота Лава Николајевича Толстоја, а још 1910. године имала је више од 22 хиљаде томова књига и свезака часописа. Посебно је наглашено да је од тога било више од 5 хиљада иностраних књига, а драгоцјеност чини око 250 наслова књига из 17‒18. вијека и неколико десетина књига из прве трећине 19. вијека. Издвојени су наслови Шекспира, Спинозе, Волтера, Русоа, Гетеа, Шлегела, као и Јована Златоустог и књиге бројних руских житија светих и сл.

Расправа о легатима и сталним књижевним поставкама несумњиво разоткрива богатство српске културе и књижевности, а поред тога указује и на могуће путеве стварања нових фондова и поставки које би могле да прикажу и бројне друге значајне ствараоце, а прије свега књижевнике, умјетнике и научнике.

Међу представљеним легатима по значају и разноврсности грађе нарочито се истиче Рукописно одељење Матице српске у Новом Саду, што је посебно приказано кроз излагање Александре Јовановић посвећено архивској грађи књижевника Вељка Петровића (1884‒1967).

Књижевна и културна заоставштина у граду Врању представљена је кроз опис легата Драгана Мининчића Циге који се чува у Јавној библиотеци „Бора Станковић”, а који је представљен кроз излагање Александре Антић и Јасмине Кнежевић.

Истовремено је саопштење Сање Бундало и Мирјане Томашевић указало на значај заоставштине др Јована Хаџи-Васиљевића (1866‒1948), која се чува у Завичајном одељењу Јавне библиотеке „Бора Станковић” у Врању и представља основу за стварање будуће сталне књижевно-меморијалне поставке.

Сродна су по општем опредјељењу да представе легате у настајању и саопштења Јована Младеновића и Милице Миленковић. Младеновић је представио дјело и личност пјесника и романисте Душана З. Милачића (1892‒1979), кроз његову преписку са Радетом Драинцем и Бранимиром Ћосићем, а Милица Миленковић заоставштину пјесникиње Гордане Тодоровић (1933‒1979).

По изазовности, обиму и репрезентативности рукописне грађе, као и бројних других штампаних прилога, истакнуто мјесто у овом зборнику заузима приказ легата истакнутог фолклористе и историчара српске књижевности Војислава М. Јовановића Марамбоа (1884‒1968), који се налази у власништву Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић” у Београду, а који су детаљно представиле Вера Петровић и Јелена Смаилагић.__ Легат је формиран у кући Војислава М. Јовановића Марамбоа, која се налази у Бирчаниновој улици број 24 у Београду, а уписан је у регистар музеја-галерија 1988. године као Одељење за народну књижевност. У саопштењу је посебно истакнуто да библиотеку чине 6.292 свеске личне библиотеке, те да њен највреднији дио представљају зналачки набављане збирке и студије о народној књижевности. У фонд су укључени и рукописна заоставштина дародавца (са аутографима, исјечцима, исписима, преписком, личним документима). Документарну драгоцјеност чини и више од 1300 фотографија, 22 фотографске плоче, намјештај и лични предмети дародавца.

Двојица књижевника, Стеван Сремац (1855‒1906) и Бранко Миљковић (1934‒1961), заузимају значајно мјесто у сталној поставци Народног музеја у Нишу. Управо је Јелена Богдановић указала у свом саопштењу о аспектима музеолошке експозиције књижевне заоставштине ове двојице драгоцјених писаца српске књижевности, као једне од најбогатијих на српским културним просторима. Истакнуто је вријеме формирања и бројни вриједни артефакти ове двојне збирке. Познато је да је тадашња управа Народног музеја у Нишу 1951/52. године откупила од Милорада Павловића радну собу и рукописну

заоставштину Стевана Сремца. При томе је инвентарисан 91 предмет, међу којима издвајамо 33 оригинална аутографа, као и 16 аутографа Сремчевог ујака Јована Ђорђевића. У наведеном легату налазе се и бројни лични предмети, географске карте, умјетничке слике и литографије, фотографије и комадни намештај из пишчеве радне собе у Београду. Библиотека Стевана Сремца је 1954. године уведена у музејску књигу инвентара и данас броји 447 књига од којих je знатан број примјеракa у категорији старе књиге. Посебно је истакнуто да је збирка 2014. године проглашена за културно добро од

великог значаја.

Заоставштина пјесника Бранка Миљковића оформљена је на основу поклона који је његова породица даривала Народном музеју у Нишу 1971. године, поводом обиљежавања десетогодишњице пјесникове смрти, а основу је чинила Миљковићева радна соба, рукописи, књиге из личне библиотеке, као и личне пјесникове ствари. Заоставштина данас

посједује укупно 1649 предмета и чува се у збирци Бранка Миљковића. Као и Сремчева и ова књижевна збирка је 2014. године проглашена за културно добро од великог значаја. Истовремено је на комплементаран начин Ивана Петковић указала на специфичне „библиотеке целине” у Народној библиотеци „Стеван Сремац” у Нишу. У расправи је указано и на околности под којима је формирана Народна библиотека у Нишу захваљујући прегалаштву владике нишког Јеронима Јовановића (1825‒1894) који је тестаментом од 13. маја 1894. године „завештао кућу с двориштем, новац и личну библиотеку” за оснивање те библиотеке. Због различитих непредвиђених околности библиотекa је заиста и основана, али тек 1904. године. Највредније „библиотеке целине” у данашњој Народној библиотеци „Стеван Сремац” у Нишу припадају управо владики Јерониму и књижевнику Стевану Сремцу, а Ивана Петковић издваја и бројне друге колекције, међу__којима овом приликом указујемо на вриједне фондове пјесника, оснивача покрета сигнализма, Мирољуба Тодоровића, историчара и публицисте Драгољуба Мирчетића (1922‒2004) и географа Јована Ћирића (1922‒2011), професора Филозофског факултета у Нишу.

Посебну ексклузивност заузима саопштење Драгана Огњановића у којем је представљена књижевно-меморијална поставка посвећена дјелу и личности пјесника Радета Драинца (1899‒1943) у Прокупљу, а која је отворена 2019. године поводом обиљежавања 120 година од пјесниковог рођења.

Изузетну врсту значаја за српску културу и науку има дјелатност Културног и научног центра „Милутин Миланковић” у Даљу, који је на репрезентативан начин представио руководилац центра Ђорђе Нешић. У саопштењу је посебно указано на значај Милутина Миланковића (1879‒1958) као једног од петнаест водећих свјетских научника који су се бавили планетом Земљом. Посебно је издвојена његова математичка теорија климе, позната као „Миланковићеви циклуси”. Прецизно су предочени подаци о научниковој родној кући, заштићеном споменику културе, који је деведесетих година 20. вијека био доведен до руба урушавања, као и каснијим напорима за њену обнову и уређење. Указано је на богату библиотеку и збирку слика у кући Миланковићевих, чији је већи дио смјештен у депоу САНУ, а мањи се налази у приватним збиркама и библиотекама. Након тога су предочене активности око оснивања Културног и научног центра „Милутин Миланковић”,

започете 2008/09. године, као и информације о осмишљавању сталне изложбене поставке о Миланковићевом дјелу. Описан је рад тог центра и његов едукативни карактер, који је посебно намијењен образовању младих. При томе је издвојен значај интерактивног софтвера „Канон Милутина Миланковића – водич за почетнике”, као и оних геомеханичких модела помоћу којих се тумаче Миланковићеви циклуси. Представљен је Миланковићев планетаријум, као и начини обуке у раду с младима путем астрономске радионице и телескопског осматрања небеских тијела, те сазнања о временским промјенама путем рада на малој метеоролошкој станици.

Значајни и богати књижевни легати у Библиотеци града Београда представљени су у саопштењу Марије Ивановић и Миланке Бабић Вукадинов. Ради се о три врсте књижевно-меморијалних збирки: „Библиотека целина Катарине Амброзић”, „Спомен-збирка Мирољуба Тодоровића” и „Легат у стварању Милорада Павића”.

Ништа мање значајне легате у Библиотеци „Милутин Бојић” у Београду представила је у свом исцрпном саопштењу Олга Јечменица. Пажњу је посебно усмјерила на двије збирке: „Легат архитекте Мирослава Миње Дедића” и „Легат редитеља Михаила Миљковића”. Значај и садржину „Легата проф. др Јордана Илића” на Православно-богословском факултету у Београду представила је Маја Аћимовић.

„Легат Бранка Лазића” који се налази у Народној библиотеци „Ђура Јакшић” у Петровцу на Млави описала је и предочила Ксенија Илић.

Изразито богату колекцију умјетничких слика Живана Марковића у Библиотеци „Србољуб__Митић” у Малом Црнићу представиле су Данијела Божичковић Радуловић, Радица Николић Павловић и Зорка Стојановић.

Истовремено је Небојша Гашић указао на значај два легата у Куршумлијској библиотеци и њихову несумњиву улогу у туристичком представљању овога града. Ради се о „Легату Академика Војина Шуловића” и „Легату композитора, кантаутора и песника Радета Вучковића” (у настајању).

Посебно мјесто припада саопштењу Наташе Симић и Бранкице Костић јер је у њему представљен први легат у Народној библиотеци Грачаница, који је посвећен Ђорђу Лекићу, професору Универзитета у Приштини и једном од оснивача Катедре за педагогију на тамошњем Филозофском факултету. Поред казивања о овом важном легату, у расправи су саопштене и трагичне околности из 1999. године, када је након протјеривања српског народа из Приштине и са највећег дијела Косова и Метохије, настала Народна библиотека у Грачаници. Претходно је та библиотека била одјељење Народне библиотеке из Приштине, а књижни фонд је углавном консолидован захваљујући обједињавању грачаничког корпуса  књига са другим мањим одјељењима, попут оних из Лапљег Села, Чаглавице и Доње Брњице. Основни фонд књига на српском језику из Народне библиотеке у Приштини остао је у посједу албанске власти и углавном је дуже од двије деценије недоступан српским читаоцима.

Завршним огледом Јелене Стошић и Мирјане Бојанић Ћирковић указано је на значај процеса дигитализације на стварање нових и представљање постојећих легата на простору Србије, као и стварање узајамне мреже са другим легатима у региону и свијету. Указано је на изразито важну улогу пројекта „Дигитални легати” који је покренуо Математички факултет у Београду у децембру 2014. године. Одмах иза тога битну улогу одиграо је и регионални пројекат „Дигитални грађанин” Народне библиотеке Србије у Београду из 2019. године. Након што су указале на дигитализацију легата као један од примарних циљева установа заштите у садашњости и перспективи, посебно је важно то што су ауторке дале преглед фондова бројних дигитализованих легата у установама културе на територији Србије.

Овом приликом указујемо на само неке од њих из сљедећих библиотека: Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић” у Београду, Библиотеке града Београда, Народне библиотеке „Вук Караџић” у Крагујевцу, Народне библиотеке „Стеван Сремац” у Нишу, Народне библиотеке „Љубомир Ненадовић” у Ваљеву, Народне библиотеке „Раде Драинац” у Прокупљу, Народне библиотеке „Вук Караџић” у Пријепољу и сл.

Зборник који се налази пред нама не само да указује на улогу и значај легата и сталних меморијално-књижевних поставки у културном, образовном и научном животу нашег народа, већ нам открива и бројна нова сазнања о легатима, библиотекама цјелинама, фондовима и завјештањима, рукописним и завичајним одјељењима, процесу дигитализације фондова и легата, који се налазе на простору Србије, као и других заграничних, сродних поднебља. Истовремено нас упућује и на припремљену грађу за отварање__могућих нових легата, задужбина и сталних поставки, као и на бројне задужбине српских писаца и научника, које обогаћују фондове појединих библиотека или употпуњују програме бројних културних центара. Уврштена саопштења упућују на још једну важну драгоцјеност, на посвећене људе који раде у тим легатима и фондовима, а који своју дјелатност виде као изузетан позив и трајну културну мисију. Вјерујемо да је на овај начин, појавом овога зборника, отворена једна велика истраживачка област и да су назначене смјернице за бројне нове научне скупове који би требало да буду усмјерени на сродна питања и достигнућа српске културе, подједнако на простору Србије, али и другим заграничним областима у којима вијековима живи и ствара српски народ.“

Уређивачки одбор зборника су: Драган Огњановић (Народна библиотека „Раде Драинац”, Прокупље); Галина Васиљевна Алексејева/Галина Васильевна Алексеева (ИКОМ; Универзитет у Канади); Гордана Ђилас (Библиотека Матице српске); Др Дејан Вукићевић (Народна библиотека Србије); Доц. др Мирјана Бојанић Ћирковић (Универзитет у Нишу)

Рецензенти су: Проф. др Горан Максимовић (Универзитет у Нишу) и Проф. др Душко Певуља (Универзитет у Бањој Луци).

Лектуру,  коректуру и УДК бројеве је урадила Марија Шапић.

Техничку припрему урадио је Миле Ж. Ранђеловић, а дизајн корица Иван Мишић.

Зборник је издала Народна библиотека „Раде Драинац” у Прокупљу 2021. године.

          Мирјана Нешић, библиотекар саветник

                                                                      Академија техничких струковних студија Београд

Светски библиотечки и информациони конгрес IFLA-e одржан је уживо након две године паузе због пандемије, у Међународном конгресном центру у Даблину, у Ирској, од 26. до 29. јула 2022. године. Конгрес је окупио преко 2000 учесника, 200 волонтера из 96 земаља света.

Из обиља сјајних сесија, предавања и радионица издвојила бих неколико:

Радионица „IFLA Guidelines for LIS Education Programmes (New IFLA Standard)“ Ова специјална радионица ИФЛА-ине секције за образовање и обуку (СЕТ) је имала за циљ да ангажује ЛИС професионалце, едукаторе, студенте, удружења и заинтересоване стране у коришћењу недавно одобрених ИФЛА Смерница за професионалне образовне програме ЛИС-а за локални контекст. Нове смернице, које су сада стандард ИФЛА, служе као оквир за развој образовних програма за библиотечке и информационе науке/студије (ЛИС) и промовишу квалитет ЛИС образовних програма на додипломском, постдипломском или континуираном образовању.Засноване на принципима једнакости, разноликости, инклузије и приступачности, нове смернице ће бити од интереса за ЛИС образовну администрацију, академско особље, студенте, професионалне практичаре, владу, професионална тела и друге заинтересоване стране ангажоване са знањем и вештинама које се очекују од ЛИС-а професионалци.

https://repository.ifla.org/bitstream/123456789/1987/2/LIS%20Guidelines%202022.pdf

Такође, одличнa сесија „Кафе знања: Заједно окренути будућности: повезивање, учење, дељење“, где се у групама окупило много библиотекара у разговорима на теме коучинга и менторинга, тренинга и професионалног развоја, комуникације и развоја лидерства.

Исто тако – одлична сесија: Agile in the Library: методе и алати за управљање пројектима, сарадњу и иновације, која је показала како су, током последњих година, библиотеке усвојиле методологије и алате из других професионалних области како би унапредиле управљање библиотекама и услуге. Агилно управљање пројектима је популарна методологија развоја софтвера која се користи у ИТ области, заснована на итерацији, фокусирању на корисника и прилагођавању променама.

Мирјана Нешић, координаторка библиотека из Академије техничких струковних студија Београд и чланица Заједнице високошколских библиотека Србије учествовала је на конгресу, реализујући радионицу за библиотекаре „Digital skills on fire“, као представница IFLA AVMS (секције за аудиовизуелну и мултимедијалну грађу), а у сарадњи са IFLA New Professionals SIG.

Са радионице „Digital skills on fire“

Радионица је била изузетно успешна, a бавила се темом коришћења апликација и програма отвореног кода за помоћ корисницима у креирајању дигиталних садржаја. Учесници су научили како да креирају, користе и деле неке од мултимедијалних садржаја, као што су постери, кратке анимације и промотивни видео снимци. Такође бавили смо се и синтетичким медијским апликацијама које се користе за манипулацију аудиовизуелним садржајем, алатима који се користе за ширење дезинформација, као и унапређивањем вештина које се користе за процену и верификацију информација.

Радионица је резонирала са темом конгреса “Inspire, Engage, Enable, Connect”, те је инспирисала и ангажовала преко 50 библиотекара из целог света.

Са радионице „Digital skills on fire“

Награду „Народна библиотека године“ коју додељује ИФЛА сваке године у циљу одавања почасти новим јавним библиотекама. Награда, отворена за јавне библиотеке широм света, додељује се библиотеци која је најбоље успела да комбинује отворену и функционалну архитектуру са креативним ИТ решењима и која укључује и дигитални развој и локалну културу. Овогодишњи победник је Missoula Public Library, Монтана, САД.https://www.missoulapubliclibrary.org/

На линку https://www.youtube.com/playlist?list=PLV81siTMahbuJpAjacTKcbgrq0KClBswM могуће је погледати онлајн сесије, као и свечано отварање и затварање конгреса.

Др Добрила Бегенишић

Народна библиотека Србије

Др Вера Петровић

Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“

Друштво библиотекара Републике Српске  је ове године прославило двадесет пет година успешног рада. Одржан је стручни скуп на коме је 95 учесника изложило 56 радова. Скуп је одржан у Требињу 27. и 28. априла, са преко 300 библиотекара из Републике Српске, Србије, Црне Горе и региона. Присутни су били библиотекари из свих типова библиотека: јавних, школских, високошколских, универзитетских и специјалних. Организациони рад овог скупа се одвијао паралелно у две сесије. Оквирне теме биле су „Улога нове генерације библиотекара у развоју библиотекарства“ и „Фондови – изградња и видљивост“. Треба истаћи да су разматране теме битне за развој модерног библиотекарства, чувања и заштите фондова као и изградње колекција, посебних збирки, завичајних збирки, зелене библиотеке, библиографија, улога библиотека у заштити културних добара,  улога библиотекара у савременом окружењу, значај модернизације образовања, заштита и конзервација библиотечке грађе, а представљени су и веома занимљиви примери добре праксе. Излагање учесника је било ограничено на 8 минута, али је после сваке сесије било времена и за врло динамичну  дискусију.

Презентовани су радови:

  1. Савремено друштво и мултикултурна библиотека / Наташа Ј.Симић-НБС-Београд
  2. Ретке књиге у фонду Матичне библиотеке Источно Сарајево / Ивана Куљанин, Бранислава Милошевић – Матична библиотека И.Сарајево
  3. Повеља краљице Аустрије Марије Терезије о статусу слободног и краљевског града Maria Theresiopolis из 1979. године / Мa Маша Младеновић-Суботица
  4. Библиотеке као ресурс друштва 21.века кроз примере некњижне грађе из фондова Посебних збирки Библиотеке Матице Српске / Ирена Зечевић, Александар Радовић – Библиотека Матице Српске Нови Сад
  5. Фондови, изградња, видљивост / Бојана З. Петковић, Горан Д.Гарчевић, Драгана М.Маринковић, Јасмина Иванковић – Библиотека „Димитрије Туцовић“Лазаревац
  6. Библиотекари као носиоци промена у свету развоја нових технологија / Петра Рајковић, Жељана Арсеновић, Александра Јовић – Народна библиотека „Филип Вишњић“ Бијељина  
  7. Креирање фонда кроз дигитализацију / Олга Јечменица – Библиотека „Милутин Бојић“ – Београд
  8. Фонд реткости и његова доступност у Универзитетској библиотеци „Светозар Марковић“/ Марија Булатовић,Маја Ђорђевић, Оја Кринуловић, др Вера Петровић – Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“, Београд
  9. Етика у библиотекарству – дужност, привилегија, изазов / Aлександра  Рендић и Оријана Вуковић(виши библиотекари, НУБ РС )
  10. New normal изазови и могућности за библиотеке – Пример добре праксе  Digital Citizen (ship) / Сузана Танасијевић, Ивана Пешић – Народа библиотека „Радислав Никчевић“ Јагодина
  11. Фонд ретке књиге – ратна издања / Нада Димитријевић, Марко Бојић – Народна библотека „Радислав Никчевић“ Јагодина
  12. Развој библиотечких збирки (потребе насупрот жељама) / мр Татјана Дуновић, библиотекар савјетник, НУБ РС 
  1. Светли сигнали из Библиотеке / Соња Шуковић, Славица Младеновић, Гордана Ивковић – Народна библиотека „Стеван Сремац“, Ниш
  2. Улога нове генерације библиотекара у развоју билиотекарства / Александра Вучановић, Слободанка Јовић – Филолошки факултет, Бања Лука
  3. Збирка књига штампана готицом / Маријана Петронић – Матична библиотека Источно Сарајево
  4. Са библиотекаром кроз животне вештине / Бранкица Радоњић – Основна школа „Бранко Ћопић“ Прњавор
  5. Школске библиотеке у светлу поштовања различитости / Душица Липовац – НУБРС
  6. Улога нове генерације библиотекара у развоју библиотекарства / Александра Димитријевић, Марија Симовић, Ивана Хренко – НБ „Стеван Првовенчани“ Краљево
  7. Материјали за превентивну заштиту и конверзација библиотечких фондова / Весна Шујица – УБ „Светозар Марковић“ Београд
  8. Каталошки листићи из деведесетих у 21 веку / Маја Дејановић – НБ Градишка
  9. Зелена библиотека-место за еколошко освешћивање деце и младих / Даниела Скоковић, Младен Мајсторовић – НБ Пожега
  10. Специфични фондови за специфичне кориснике / др Славица Гостимировић, Младенка Благојевић, НБ Добој
  11. Сектор универзитетске јединице ЈУ НУБ РС- фондови, услуге, библиотекари / Ранка  Тубић, Милијана Бојић, Срђан Војводић, НУБРС
  12. Завичајна збирка Народне библиотеке Грачаница / Наташа Симић, Бранкица Костић, НБ Србије, НБ Грачаница
  13. Посвете у личним библиотекама Православног богословског факултета / Маја Аћимовић, Љиљана Башић,Православни богословски факултет Београд,НБС
  14. Библиографија као фактор изградње и неговање видљивости / Александра Улетиловић, Татјана Миљевић, НУБ РС
  15. Библиотека и непокретно културно наслеђе Палежа и Обреновца: прилике и перспективе / Ивана Јаношевић, Библиотека  „Влада Аксентијевић“ Обреновац
  16. Завичајна баштина и вредности кроз перцепцију детета / мр Мирела Шарић, Оријана Вуковић, НУБ РС
  17. Завичајно одељење – пут од традиције до иновације / Драгана Петрић, Душанка Папић, НБ „Вељко Петровић“ Бачка Паланка
  1. Златни сјај српског блага:стара и ретка књига у Завичајном одељењу БГБ / Миланка Бабић Вукадинов, Станка Јовичић, БГБ,Београд
  2. Презентација Фонда старе и ретке књиге НБЦГ „Ђурђе Црнојевић“ / Драгана Марковић – НБЦГ „Ђурђе Црнојевић“
  1. Значај заштите културних добара и вођење Регистра старе и ретке библиотечке грађе од  изузетног и великог значаја / Ана Вукобрат, НБС, Београд
  2. Књига као културно благо – ретка књига у легатима Универзитетске библиотеке у Крагујевцу / Љиљана Станимировић – Универзитетска библиотека Крагујевац
  3. Изградња завичајне збирке фотографија у Матичној библиотеци „Љубомир Ненадовић“ Ваљево / Виолета Д. Милошевић, Матична библиотека „Љубомир Ненадовић“ Ваљево
  4. Графичка збирка Народне библиотеке Србијекао национални трезор визуелне културе / Славен Попара, НБС
  5. Набавна политика и изградња фондова у малој библиотеци – потребе, могућности и изазови / Јелка Панић, Градска библиотека „Божидар Кнежевић“, Уб
  6. Национални фонд Републике Српске – улога и значај / Mилијана Бојић, Aлександра Стошић, Рaнка Тубић, НУБ РС
  7. Школска библиотека – у корак са 21. веком: примери из праксе / Јована П. Остојић, Основна школа „Бошко Буха“ Штрпци
  8. Графичка збирка Народне библиотеке Србије у оку јавности / Горана Стевановић, Народна библиотека Србије Београд
  9. Бисер књиге: едиције књижевности за децу Краљевине Југославије у фонду Библиотеке Учитељског факултета / Јелица Илић Минић, Владимир Брборић, Учитељски факултет, Београд
  10. Сусрет у облаку – Онлајн програми културе БГБ / Виолета Ђорђевић, Владислава Ивковић Марковић, БГБ
  11. Библиотеке какве људи желе – примена design thinking методологије у библиотекама / Милица Матијевић – Библиотека „Димитрије Туцовић“ Лазаревац
  12. Завичајни фонд као сегмент савремене науке о књизи / Валентина Живић, ЈУ НБ „Филип Вишњић“ Бијељина
  13. Дедикација као јавна истина и исказивање поштовања / Анђа Бијелић, Душица Мурић, Илија Смиљанић –  Народна библиотека Ужице 
  14. Континуирано образовање као битна претпоставка модерног библиотекарства / др Добрила Бегенишић – НБС
  15. Фондови старе и ретке књиге у библиотекама Музичке академије и Пољопривредног факултета Универзитета у Источном Сарајеву / Мр Сњежана Галинац, Горан Капор – Музичка академија, Пољопривредни факултет Универзитета у Источном Сарајеву
  16. Односи с јавношћу и имиџ јавних библиотека у Црној Гори / Весна Асановић, Народна библиотека „Радосав Љумовић“ Подгорица
  17. Потрага за благом ретких издања / Наташа Филип, Народна библиотека „Доситеј Обрадовић“ Стара Пазова
  18. Завичајне збирке – корак даље (сарадња са дечијим одељењима у школама) / Биљана Ћелић, Народна библиотека Мркоњић Град
  19. Библиотека као културни и образовни центар / Негосава Стјепановић- Народна библиотека и музејска збирка
  20. Непознати протокол главних скупштина редовних заседања Читалаштва крагујевачког од 1854. / Татјана Јанковић, Мирко Демић
  21. Фондови ретких књига сва грађа / Ивана Јованић, Весна Јовић
  22. Школска библиотека у новој реалности / Ивана Ранковић, Ана Дуковић, Маријана Радановић Пејовић
  23. На путу ка савременој школској библиотеци / Данијела З. Мандић
  24. Национални фонд Републике Српске- улога и значај / Милијана Бојић, Александра Стошић, Ранка Тубић НУБРС
  25. Значај ЈУ специјална библиотека за слепа и слабовида лица / Желимир Радиновић

На скупу је промовисана књига „Изабрани радови“ проф. др Љубинке Петровић Башовић, коју је приредио проф. др Војислав Максимовић, а издала Матична библиотека у Источном Сарајеву 2021. године.

Скуп је улепшала изложба слика „011-Момо Капор“, Бојана Кундачине, у организацији и просторијама Народне библиотеке Требиње.

Другог дана, после изложених радова су донети закључци: да је посебна обавеза библиотекара заштита традиционалног фонда као основе за формирање дигиталних збирки, промоција библиотека као начин савременог функционисања, изградња завичајних фондова и рад на обради и промоцији ове грађе, осавремењавање образовања библиотекара и његово усклађивање са потребама модерних библиотекара и савремених корисника, а можемо слободно да нагласимо да је непрекидно усавршавање услов нашег опстанка на тржишту информација.

И ове године посебна пажња посвећена је школским библиотекама и темама значајним за школске библиотекаре. Ове године наметнула се тема законске регулативе за школске библиотеке, те су стога изведени следећи закључци: да се полагање стручног испита за школске библиотекаре врати, да се промене нормативи при формирању радних места за стручне сараднике библиотекаре, да се стручни сарадник-библиотекар сврста у исти платни разред заједно са другим сарадницима у школи.

Библиотеке као институције памћења имају пред собом у данашње време веома комплексне задатке којима ће моћи да одговоре само ако библиотекари буду спремни да савладавају нове вештине и да се стално усавршавају. Управо овај скуп и број присутних библиотекара је потврдио спремност библиотекара да се усавршавају, размењују искуства, повезују на заједничким пројектима, за добробит библиотечке заједнице, и њених корисника.

MSc Оја Кринуловић, дипломирани библитекар саветник

Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“, Београд

Монографија под називом Дигиталне збирке старих и ретких књига у Универзитетској библиотеци „Светозар Марковић“  је дело три аутора Вере Петровић, Марије Булатовић и Маје Ђорђевић, библиотекара запослених у Универзитетској библиотеци „Светозар Марковић“ у Београду.  

У  Универзитетској библиотеци „Светозар Марковић” пројекат дигитализације је започео 2008. године под покровитељством Министарства културе и информисања Републике Србије. Обзиром да Универзитетска библиотека у свом фонду има и стару и ретку библиотечку грађу, старе и ретке штампане књиге, часописе, новине, архивску збирку, збирку карата, а од посебног значаја су ћирилске и оријенталне публикације, према пројекту је било предвиђено да се прво дигитализују рукописи, рукописне и штампане књиге, које представљају културно добро од изузетног значаја.

Стара и ретка публикација представља културно благо од посебног значаја за Републику Србију, тако да има и посебну заштиту која је утврђена законом. У стару и ретку грађу спадају:

  • старе српске књиге
  • Старе стране књиге (у рукопису и штампане)
  • Ретке књиге
  • Посебне збирке

Ауторке Вера Петровић, Марија Булатовић и Маја Ђорђевић су библиотекари са дугим и богатим радним искуством у области библиотекарства. Оне су одлучиле да цео  дигитилазовани библиотечки опус везан за стару и ретку библиотечку грађу обједине у једну целину и тако су објавиле монографију под називом Дигиталне збирке старих и ретких књига у Универзитетској библиотеци „Светозар Марковић“.

Монографија је објављена 2021. године, написана је на 80 страна и садржи велики број илустрација из фонда реткости као и  линкова који воде до дигитализованог штива. Издавач ове публикације је Министарство културе и информисања Републике Србије.

Публикација  садржи следеће целине:

  • Врста књиге
  • Појава штампарије
  • Стара и ретка библиотечка грађа
  • Фонд реткости у Универзитетској библиотеци „Светозар Марковић“
  • Дигитализација у Универзитетској библиотеци „Светозар Марковић“
  • Дигитална библиотека у Универзитетској библиотеци „Светозар Марковић“
  • Дигитализовани рукописи у Универзитетској библиотеци „Светозар Марковић“
  • Дигитализоване књиге у Универзитетској библиотеци „Светозар Марковић“
  • Посебна библиотека Мирослава Премруа
  • Посебна библиотека Ота Кармина
  • Посебна библиотекадр Хајнриха Кристенсена
  • Посебна библиотека Јоце Вујића
  • Избор књига из трезора библиотеке
  • Збирка старе и ретке књиге
  • Старе и ретке граматике и граматичке полемике
  • Старе и ретке књиге за децу и младе
  • Јован Јовановић Змај у фонду Универзитетске библиотеке
  • Књиге Ђорђа М. Станојевића
  • Рукописи Исидоре Секулић
  • Новине
  • Први репозиторијум
  • Дигитализоване књиге у оквиру виртуелних изложби
  • Општи услови коришћења

Ауторке овог дела су имале циљ  да се на једном месту нађе све шта је дигитализовано из фонда реткости Универзитетске библиотеке и да се на тај начин корисницима укаже да у било ком тренутку могу приступити фонду реткости. На тај начин корисницима је омогућено да без доласка у Библиотеку могу да добију информацију која им је потребна, а фонд реткости у штампаној форми остаје заштићен од хабања. У књизи је напоменуто да уколико се материјал из репозиторију Универзитетске библиотеке Светозар Марковић користи у неком пројекту, неопходно је да се наведе да је преузето из репозиторијума, и да је забрањена било каква дистрибуција и коришћење у комерцијалне сврхе.