Еквелем Н. Чиквуназа

Нигеријски универзитет – Нука

Апстакт

Библиотеке су створене као аутентичне и ауторитарне академске институције у којима се може доћи до свеколиког људског стваралаштва и у којима се оно обрађује, чува и до кога се лако долази, без обзира на пол, статус, вероисповест, расу или боју. Њихова основна улога је да задовоље потребе за информацијама код корисника и у друштву уопште. Ове улоге су раније испуњаване преко конвенционалних библиотечких услуга као што су набавка, складиштење, повраћај, каталогизација, размена информација, итд. Увођењем Информационо-комуникацине технологије у библиотеку информацине услуге су доживеле невиђене промене и трансформације. Овај рад даје увид у концептуалну позадину ИКТ-а и библиотеке, утицај ИКТ-а на библиотеке, у препреке које представљају претњу за будућност библиотека у овој ИКТ ери и које нуде могуће предлоге за креирање библиотека чију основу чини ИКТ.

Кључне речи: ИКТ, библиотеке, трансформација, информационо доба, дигитална ера, библиотекари и библиотечка професија, итд.

УВОД

Свет је постао глобално село у информационом добу због самог утицаја информационо-комуникацине технологије. Ова ИКТ наставља да се убрзано развија, мењајући начин на који људи комуницирају, на који индустрије производе и информације теку. Гарг (2013) каже да је ИКТ једна од највећих благодати која је у многоме променила наш живот. Онуоха и Обиалор (2015) су дубоко убеђени да је ово резултат њиховог све већег ослањања на креативни менаџмент и дистрибуцију информација. ИКТ је постао средиште око кога се цео универзум окреће. Стога су брзо прихватање и употреба Информационо-комуникационе технологије довеле до глобализације и уношења различитих извора знања. Са скорим глобалним развојем није тешко схватити колико су сва поља људског стваралаштва прожета ИКТ-ом. ИКТ је донела огромне промене у сваки аспект нашег живота у овом модерном добу. И библиотеке су укључене у то.

КОНЦЕПТУАЛНА ПОЗАДИНА

Генерално се термин ИКТ тумачи као комбинација компјутерских и комуникационих технологија које се користе за складиштење и ширење информација. У УНЕСКО-вом  тренинг модулу за ИКТ, као што Дејвид (2001) цитира, Информационо комуникациона технологија се описује као технологија која омогућава друштву да ствара, сакупља, сједињује, комуницира са, управља и обрађује информације у различитим медијима и разним дигиталним форматима у различите сврхе, тј. компјутерским и телекомуникационим технологијама, као што су лични компјутер, CD-ROM, кабловска ТВ, мобилни телефони и интернет. Кан (2016) сопственим речима поставља дефиницију да се ИКТ бави употребом компјутерске електронике и софтвера за претварање, складиштење, обраду, пренос и повраћај информација. То је генерички израз који покрива набавку, обраду, складиштење и ширење информација. Она укључује примену компјутера и комуникационе технологије са задатком да манипулише и контролише проток информација од њиховог стварања до различитих нивоа њихове искоришћености. Стога ИКТ представљају она оруђа и технологије које омогућују једноставније креирање и употребу информација, знања и идеја у свим врстама људског стваралаштва. Рајн (2006) је поделио ИКТ на три саставна дела: први је технолошки аспект (тј., машинерија и средства која су развијена из научног знања), информације којима технологија помаже да буду пренете и процес комуникације којем технологија помаже и служи као медијум за информисање. Информационо-комункациона технологија је класификована у неколико различитих функција, али је Хамелинк (1997) помогао да се језгровито прикаже њена подела на пет делова: технологије за прикупљање информација (као што су улазни уређаји), технологије складиштења (магнетофонске траке, компакт дискови, CD-ROM-ови, флеш дискови, итд.), технологије обраде (системски и примењиви софтвер), комуникационе технологије и технологије за приказивање. ИКТ су данас нашле широку примену и оне су се одомаћиле, стратешки дубоко укорењене као чвориште око кога се људска егзистенција врти.

Пре дигиталне ере, библиотека је сматрана обичним складиштем за књиге. Пирсон (2007) је описао библиотеке као ризнице и руднике у којима се чувају књиге. Отишао је чак и даље када је рекао да су људска достигнућа разних врста, у које спадају образовање, истраживање, иновације, бизнис и слободно време увек до извесне мере зависила од приступа информацијама или од онога што људи знају или што су рекли и кроз многе векове књиге су биле судови у којима се чувају и преносе ове ствари. То значи да су књиге створене да би биле средство комуникације између идеја, знања и информација свих врста , а библиотеке су постојале да би обезбедиле, организовале и учиниле приступ њима лакшим. Постоје и други извори информација, али када тражимо ауторитативно, кумулативно и поуздано место за обраду, складиштење и налажење информација, библиотеке предњаче. Али поред савремених трендова у технологији и њеног утицаја на информациону генерацију, обраду и ширење, концепт библиотечких и информационих центара се драстично променио од онога из ранијих дана.

Са променама које се данас дешавају, за библиотеку се може рећи да је у стању непрестаног кретања. Судбина опстанка библиотека је предмет озбиљне расправе. Многе се дебате воде о њиховој будућности. Библиотечка делатност се сусреће са великим питањима као што су та да ли ће уплив и динамика ИКТ-а у људска достигнућа довести библиотеку до изумирања? Ако библиотеке ипак и преживе, како ће изгледати у неколико наредних деценија? Ова питања су условила истраживања за овај рад.

У овој ИКТ ери веома је важно истаћи да библиотеке још увек раде свој посао и пружају услуге нетакнуте, али их спроводе на различите начине. Чак и са различитих становишта и због променљивих потреба корисника које су резултат брзог развоја технологије, библиотеке и библиотекари још увек испуњавају своју једину приоритетну улогу задовољавања информационих потреба својих корисника. Пошто ИКТ трансформише светска библиотечка занимања, она нису запостаљена, она хватају корак. Балакришнан (1996) је подржао ову идеју речима да библиотекари у дигиталном свету данас делују као чувари информација, као саветници у вези информација код корисника, као дилери информција и као стални ученици.

Иако су се функције библиотека у савременом информационом друштву промениле, њихове улоге и значај се још увек базирају на основном принципу библиотечке науке које је описао др. С. Р. Ранганатан у својих пет правила библиотекарства, а она су следећа: књиге су за коришћење, сваком читаоцу његова књига, свакој књизи њен читалац, уштедите време читаоцу и библиотека је организам који расте. Ових пет правила које је поставио Батачарја (1988) дају интерпретативно објашњење емпиријских чињеница из искуства и по технологији које су неопходне у вези са библиотечким услугама. Библиотеке још увек раде по овим основним правилима кроз њихове услуге које се шире и медијум који се појачава уз помоћ ИКТ-а. Стога је ИКТ донео промене и трансформације без преседана у библиотекама, а посебно у академским библиотекама и центрима информационих услуга. Онуоха и Обиалор (2015) су приметили да конвенционална библиотека и информационе услуге као што су ОПАК, корисничке услуге, референсне услуге, испорука докумената, међубиблиотечка позајмица, аудио-визуелне и корисничке услуге могу користити ефикасније и ефектније уз ИКТ пошто пружају пригодно радно време, простор, финансијску исплативост, брже и савременије ширење информација и укључивање крајњих корисника у процес информисања.

Уз помоћ ИКТ-а сада постоје различите форме библиотека и модела ширења информација. Омекву (2004) сматра са су данас доступне такве библиотеке као што су аутоматизоване библиотеке, мултимедијалне библиотеке, електронске библиотеке, виртуелне библиотеке и дигиталне библиотеке. Свака од ових форми библиотечких система које подржава ИКТ има своје посебне карактеристике, потребе, моделе сервисирања и проблема у вези са тим. Да би поткрепио ове тврдње, Шивакумар (2017) је изнео тврдњу да ИКТ мења концепт библиотека, њихових колекција и услуга и на тај начин уводе различите нове термине као што су дигиталне библиотеке и библиотекари, библиотеке без зидова, виртуелне библиотеке, хибридне библиотеке, клауд библиотеке, итд. ИКТ је у библиотеке унела невероватна побољшања и прилике за пружање ефикаснијих, ефектнијих и савременијих услуга.

ИКТ И БИБЛИОТЕКА БУДУЋНОСТИ

Будућност библиотеке у ИКТ добу је тако светла да се то тренутно манифестује у њеном начину организације, пословања и управљања. Успоравање еволуције и њено преживљавање до сада показује колико је библиотека флексибилна у присвајању нових технологија у току свог развоја. Библиотеке су предвиделе долазак и изумирање већине технологија. Хју Кенир (1986), предавач ирске књижевности на Џон Хопкинс универзитету, како га цитирају Онуоха и Обиалор (2015), каже „људи који се боје за своју будућност су по дефиницији отворени да уче од прошлости; а једна лекција коју прошлост треба да нас научи је да је свака нова технологија која се пријављује за увођење у тврђаву ума, безрезервно прво примљена са добродошлицом од стране библиотекара. Пре скоро једног века, библиотеке су биле прве зграде у које су уведене електричне сијалице, пре пола века библиотеке су биле међу првим зградама које су добиле клима уређаје, када су се фотокопир апарати искрали из корпоративних канцеларија, прво место на којем су постали доступни јавности била је библиотека.“

Промене које се дешавају у свим сферама људског стваралаштва, и у друштву уопште, пребацају притисак на библиотеку да се развија да би служила и новим структурама ИКТ-а које је створила, као и новим захтевима корисника и томе слично. Библиотеке зато поново брендирају и организују свој рад да би ухватиле корак са тренутним потребама овог информационог доба масовним ширењем ИКТ-а у друштву. Библиотеке данас обезбеђују пружање услуга на основу ИКТ-а својим корисницима укључујући и следеће како је набројао Кан (2016):

  • WEB приступ ОПАК-у
  • Испорука електронских докумената
  • Извори информација са друштвених мрежа
  • Испорука информација на десктопове корисника
  • Онлајн упутства
  • Онлајн саветничке услуге читаоцима

Штавише, већина библиотека има и још увек спроводи целовиту аутоматизацију у свом пословању и пружању услуга. Највећи део пословања у традиционалној библиотеци био је аутоматизован уз помоћ софтвера за аутоматизацију као што су каталогизација, циркулација, библиографска контрола, набавка, индексизација, итд. Барати, Лаганатан и Рајан (2017) отишли су и даље тако што су набројали нека друга библиотечка пословања и услуге која су побољшане праћењем напретка технологије, а она су следећа: „образовање корисника, услуге дигиталне библиотеке, персонализоване услуге, услуге преко интернета, референсне и информационе услуге, услуге дититалних референси, услуге корпоративних дигиталних библиотека и корисничке услуге.“ Потреба за овим трансформацијама у библиотекама се јавља углавном због експлозије информација и преоптерећења њима, различитих потреба и захтева читалаца, ограниченог буџета, примене ИКТ-а у свим областима, доступности бесплатних извора информација на интернету и дигиталних медија, између осталог (Анонимни аутор).

Захваљујући развоју следећих области, трансформација библиотечког система је постала изводљива:

  • Компјутерска и комуникациона технологија
  • Библиотечки софтвери за аутоматизацију
  • Доступност библиотечких извора информација на интернету
  • Бар кодови
  • Идентификација путем радио фреквенција (РФИД) и технологија путем електронских картица
  • Технологије са веба и интернета
  • Друштвене мреже (блогови, Фејсбук, Твитер, Апс, Скајп, Википедија, итд.)

ИЗАЗОВИ БИБЛИОТЕКЕ У ИКТ ЕРИ

Пре неколико година нисмо имали Интернет и Гугл је био на самим почецима. Ове технологије су толико нове за библиотечку професију, а њен развој је толико брз. Чињеница је да библиотеке задржавају своју образовну, професионалну и забавну функцију, али Пирсон (2007) каже да се ушло у суштину ове филозофије још раније. Отишао је и даље када се изјавио да су су предвиђања њиховог краја у будућности дешавала у позадини велике неизвесности у вези стабилности нових медија. Иако су развој технологије и њен утицај на библиотеке превише очигледни, несигурност која лежи у овој технологији стоји као опасност опстанку библиотеке. Ове технологије се регуларно рапидно трансформишу са свим својим компликованим карактеристикама тако да експлозивни раст ИКТ-а и њена употреба у библиотекама како је то поставио Омосор (2014) има утицаја на библиотекаре и потеже озбиљна питања у вези потребе за прилагођавањем новим задацима и активностима у глобално повезаном свету. Она захтева редовно ажурирање или тоталну промену технологије, преквалификацију особља и стварање свести код корисника библиотеке о савременим трендовима који избијају на површину.

Остали изазови су следећи:

1 ФИНАНСИРАЊЕ: Неки од највећих изазова са којима се библиотеке срећу су недостатак финансија и немар. Њихове матичне институције налазе да је финансирање библиотеке споредна потреба. Трансформација традиционалне библиотеке у дигиталну библиотеку изискује много средстава. Шивакумар (2017) заступа мишљење да ИКТ захтевају више средстава за своју инфраструктуру и континуиране услуге. ИКТ-ова инфраструктура укључије хардвер, софтвер и остале телекомуникационе капацитете који зависе од капитала. Квадри (2012) је приметио да брзи темпо и нестална природа технолошког развоја захтева одрживо финансирање. Стога, будућност библиотека у овој ИКТ ери највећим делом зависи од количине средстава којима располажу.

  1. ТЕХНОЛОШКА ИНФРАСТРУКТУРА: Библиотека се данас сусреће са неадекватном технолошком инфраструктуром која је потребна за интегрисање ИКТ-а у свакодневно пословање. Библиотеке се такође сусрећу са мноштвом спољњих и унутрашњих системских фактора како је приметио Јансен (2005), а фактори као што су електрична енергија, саобраћајна мрежа, увозна царина, итд., могу да представљају озбиљну сметњу приликом пружања интернет услуга, посебно на афричком континенту. Библиотеке пролазе кроз слабу или тотално непостојећу ИКТ управљачку политику, низак ниво интернет повезаности, недовољну снабдевеност електричном енергијом, мали број компјутера, итд. (Квадри 2012).
  2. ЕКСПЕРТИЗА: Суштински изазов са којим се среће библиотечка професија је припремање професионалаца за ефикасну употребу технологије. Трансформација која се одвија у библиотеци донела је са собом промену у традиционалним улогама које библиотекар остварује. Професионални библиотекари се сусрећу са изазовима динамичне технолошке средине која захтева опсежну и ефикасну употребу ИКТ-а да би опстали и задовољили промењљиве и компликоване потребе за информцијама код корисника у својој заједници (Герг, 2013). Од библиотекара се сада тражи да буду консултанти за пружање информација владајући специфичним информационим вештинама. Највећи део библиотечког особља који је пружао библиотечке услуге у традиционалној ери данас налази да је тешко изаћи на крај са савременим технолошким трендом. Библиотеци су потребни библиотекари оријентисани на технолошко управљање библиотеком у целини.
  3. БИС НАСТАВНИ ПРОГРАМ: Развој и иновације у ИКТ-у су унапредили промене у наставном програму на библиотечко-информационим студијама. Упркос напорима БИС-овин професионалних тела које су учинили у развијању модуларних наставних програма и потребом да сви наставни одсеци ревидирају своје програме увођењем већег броја ИТ компоненти, Махапатра (2006) тврди да БИС катедре пролазе кроз изазове захваљујући многим факторима као што су: недостатак потребне опреме за спровођење наставе ИКТ-а базираног на практичном раду, недостатак особља обученог за ИКТ, недостатак усаглашености у садржајима курса, грањање курсева и повећање броја истих, недостатак акредитација, мањак у обезбеђеним буџетима, итд. У готово свим библиотекама, већина искусних професионалаца је завршила своје библиотечко образовање без великог уплива у практичне аспекте ИКТ апликација.

Многи други изазови су обимни и поменути од стране велоког броја истраживача. Најчешћи су заштита од онлајн и виртуелног криминала, питање ауторских права, недостатак јасноће у будућим неадекватним библиотечким инфраструктурама, организационим структурама, отпор променама и недостатак културне консолидације потенцијалних корисника, непостојање ИКТ политике, итд. (Шивакумар (2017), Маман (2015), Квадри (2012), Шерпа (2012) и Багарти, Логанатан, Рајан (2017)).

МОГУЋИ ПРЕДЛОЗИ ЗА КРЕИРАЊЕ БИБЛИОТЕКЕ ЗАСНОВАНЕ НА ИКТ-У

Шивакумар (2017) сматра да је оснивање једне дигиталне библиотеке без освежавања информационе технологије и познавања информационог повраћаја код свих професионалних библиотекара тежак задатак. Доле су наведени неки од ауторових предлога за креирање библиотеке оријентисане на ИКТ у будућности.

ДОКВАЛИФИКАЦИЈА: ИКТ вештине су подједнако важан предуслов за коришћење услуга е-библиотеке као и дељење извора (Квадри 2012). За успешну примену Дигиталне библиотеке пресудно је да су библиотекари добро обучени и да поседују потребна знања и вештине с тим у вези. Заједно са Шерпом (2017) он је доле дао листу технолошких вештина које библиотекар треба да стекне у овом ИКТ добу:

1.Традиционалне/основне вештине: Ово су основне вештине које су потребне у вођењу библиотеке. Оне укључују класификацију, каталогизацију, индексизацију, апстраховање, итд.

  1. Вештине повраћаја информација: Ово укључује сакупљање и организацију података у електронској форми, технике индексизације, селекцију и процену извора, технике претраге, технике ажурирања.
  2. Комуникационе вештине: Библиотекари би требало да делују као посредници између оних који користе или траже информације и извора информација или пружаоца информација.
  3. Вештина коришћења мрежа за компјутерску комуникацију: Вештине баратања различитим архитектурама компјутерских комуникационих мрежа и система као што су LAN, MAN и WAN, итд. које се захтевају од дигиталног библиотекара.
  4. Вештина коришћења Интернета: Вештине за коришћење Интернета и осталих мрежа које су повезане са библиотеком као што су INFLIBNET, CALIBNET, DELNET, итд. које се траже од модерног, професионалног библиотекара који ради у ИТ окружењу на решавању проблема и изазова који се јављају у грађењу и одржавању библиотеке која је заснована на дигиталној мрежи.
  5. Вештине које користе технолошке алате: Библиотекар би требало да буде упознат са вештинама у баратању производима информацине технологије, посебно са тастатуром, оперативним системом, софтвером, физичким коришћењем пратеће компјутерске опреме, телекомуникационим производима, ДБМС-ом, менаџментом података и фајлова, ДТП процесуирањем речи, израдом извештаја, итд.

РЕСТРУКТУРИРАЊЕ БИС НАСТАВНОГ ПРОГРАМА

Библиотечка професија се сусреће са изазовом припремања њених професионалаца за ефикасније коришћење технологије. Иако је библиотечка информатика научна дисциплина која се развија и која је доживела огроман развој у модерно доба, она није стекла одговарајући статус борећи са новим задацима које је са собом донела ИКТ. Према Сингу (2000), раст библиотечке делатности зависи од развоја библиотечке информатике као науке јер образовање и обука које усмеравају професију и овај раст морају да се манифестују у БИС наставном програму. Ти БИС наставни програми би требало да консолидују ИКТ концепте, знања, вештине и постигнућа у суштинске компетенције и БИС школе би морале да обезбеде одговарајуће садржаје и праксу која би омогућила ефикасно коришћње ИКТ-а. Реструктурирање  БИС наставног програма у задржавању униформности садржаја курса, инкорпорисању промена у традиционалне предмете и придавању више важности практичним аспектима професије је битно за сусретање са променама у библиотекарству. Варалакшми (2007) је приметио да је одговорност на БЛС одсецима да развију праве стручњаке са основним компетенцијама да руководе библиотекама и информационим центрима различитог спектра и природе, у распону од мале, сеоске библиотеке до добро организоване дигиталне библиотеке. Даље, библиотеке би требало да развијају сталне трениг програме примене ИКТ-а и да буду обавезне за професионалне библиотекаре без обзира на њихово искуство и област деловања да би развили основне компетенције а тиме и унапредили квалитет библиотечких услуга а тиме и да би се припремили за сусрет са неочекиваним у развоју ИКТ-а.

ОПРЕМАЊЕ БИБЛИОТЕКА ТЕХНОЛОШКОМ ИНФРАСТРУКТУРОМ

Примена ИКТ-а и осталих техника у различитим библиотечким активностима је основни узрок трансформисања традиционалних библитека. Борати, Лонгатан и Рајан (2017) изнели су став да библиотечка инфраструктура мора бити креирана на такав начин да расположива опрема и простор буду лако приступачни свакоме ко се среће са промењљивим потребама заједница. Ова опрема и простор се углавном класификују као Инфраструктура колекција, Инфраструктура приступа, Мреже компјутера, Контрола приступа и Организација дигиталних извора. Библиотеке би требало опремити различитим низом технологија и софтвера да би они одговарали овој ИКТ ери, а принери за то су Технологије виртуелних референци, Интегрисани библиотечки системи (ИБС), Аутоматизовани програми контролисани порукама од стране ментора, Софтвер за организацију рада и догађаја, Мобилне апликације за е-књигу, Систем за управљање циркулацијом, Технологије за креирање простора као што је 3D штампање, Развој WEB дизајна и управљање софтвером, Софтвер за библиографску обуку, Производи инструкционог дизајна, Широки спектар софтверских апликација за учионицу, Епл и Мајкрософт системи, Управљачки системи за електронске резерве, Софтвер за серијско управљање, Интегрисани алати за претрагу, Системи за управљање интелектуалном својином/ауторским правима, Компјутери, штампачи, стална снабдевеност електричном енергијом, непрекидна интернет провајдерска услуга, итд. Библиотеке морају бити опремљене.

ЗАКЉУЧАК

ИКТ је променио модел услуге у свакој институцији, а ни библиотека није изузета. Установе које не успевају да ухвате корак са променама изумреће јер ће њихове услуге бити неважне у сусрету са садашњим потребама информационог доба. Омосор (2014) је приметио да је данашњи задатак библиотеке да обезбеди информацоне услуге и приступ информационим изворима знатно унапређен коришћењем Информационо-комуникационе технологије (ИКТ-а). Уз помоћ ИКТ-а библиотечке услуге попримају нова значења и конструкције. Библиотекари би требало да буду у најбољем положају да помогну својој разноврсној корисничкој заједници обезбеђујући јој све врсте претраживања, спремне референсне услуге, библиографске услуге, услуге селективног ширења информација,итд (Шерпа 2017). Библиотеке већ живе у будућности јер у својим различитим капацитетима неке библиотеке већ масовно укључују ИКТ у своје услуге док остале, посебно оне у земљама у развоју као што је Нигерија, још увек уводе различите форме аутоматизације у своје услуге и програме. Ако се праве ствари ураде у право време, веома је очигледно да ни једна од функција библиотеке неће стати да функционише у процесу трансформисања али може знатно да промени квалитет и модел управљања. Будућност библиотеке у ИКТ ери је зато светла и добродошла.

REFERENCE

Balakrishnan, N. (1996). Impact of information Technology on Library Science. In N. M.

Malwad (Ed.), Digital Libraries: Dynamic Storehouse of Digitized Information (pp. 115-

118). NewDelhi: New Age International Ltd.

Barathi, S., Loganathan, G, Rajan, V.R. (2017). Emerging Technological Innovations in Library

Knowledge Management and Services. Advances in Computational Sciences and

Technology: 10(5)

Bhattacharya, G. (1988). A Stable Theory in terms of Five Normative Principles. In T. S.

Rajagopalan, Relevance of Ranganathan’s Contributions to Library Science (pp. 11-16).

New Delhi: Vikas Publishing.

David, T. L. (2001). ICT for Library and Information Professionals: A Training Package for

Developing Countries(ICTLIP). Retrieved June 26, 2009, from eLibraryDownloadPage:

http://www2.unescobkk.org/elib/ publications/ictlip/index.htm

Hamelink, C. J. (1997). New Information and Communication Technologies Social Development

and Cultural Change. Geneva: UNRISD

Jensen, M. (2005). The African experience: Building both supply and demand: A presentation at

the InfoDev workshop, March 14, 2005 at the World Bank Office, Paris. Available:

http://www.infodev.org/en/Publication.52.html.

Khan, J. (2016). Impact of Information Communication Technology on Library and its Services

International Journal of Research – Granthaalayah, 4(9): 97-100

Mahapatra, G. (2006). LIS education in India: Emerging paradigms, challenges and propositions

in the digital era. Retrieved March 14, 2010, from

http://arizona.openrepository.com/arizona/ bitstream/

10150/106109/1/89.Gayatri_Mahapatra.long.pdf

Mahapatra, G. (2006). LIS education in India: Emerging paradigms, challenges and propositions

in the digital era. Retrieved March 14, 2010, from

http://arizona.openrepository.com/arizona/ bitstream/

10150/106109/1/89.Gayatri_Mahapatra.long.pdf

Mamman, E.S. (2015). Utilization of information and communication technologies (ICTS) in

public Library services in Nigeria. A PH.d thesis submitted to the department of library

and information science, university of Nigeria Nsukka.

Manish Garg, M. (2013). Libraries in the Era of ICT: An Overall Transformation. International

Journal of Library and Information Studies. 3 (1)

Omekwu, C.O., (2004), Analysis of the Current Challenges in Accessing Legal Information.

Omosor, U.A. (2014). Effect of Technology on Librarians in Academic Libraries in Nigeria.

Journal of information and knowledge management. 5(2).

Onuoha, J.A. and Obialor, D.C. (2015). The Impact of Information Technology on Modern

Librarianship: A Reflective Study. Information and Knowledge Management: 5(11).

Retrieved from www.iiste.org

Pearson, D. (2007). Libraries as history: important of library beyond their texts. An edited

version of a lecture given on October 2007 as the first Charles Holden Memorial lecture,

sponsored by the friends of senate house library.

Quadri, G.O. (2012). Impact of ICT Skills on the Use of E-Resources by Information

Professionals: A Review of Related Literature. Library Philosophy and Practice (ejournal).

Retrieved from http://digitalcommons.unl.edu/libphilprac/762

Rhine, L. (2006 ). The Impact of Information Technology on Health Information Access in Sub-

Saharan Africa: the divide within the divide. Information Development 22, 242.

Sherpa, D.D. (2017). Changing role of librarians in the digital library environment: skills, current

trends and challenges. International Journal of Library & Information Science (IJLIS):

6(6), pp. 68–74

Shivakumar G.T., (2017). Impact of digital era on academic Libraries: it’s play with library

Professionals. International Journal of Library & Information Science (IJLIS). 6(4).

Retrieved from

http://www.iaeme.com/IJLIS/issues.asp?JType=IJLIS&VType=6&IType=4

Singh, S. (2000). Library and Information Science Education in India : Growth and Trends.

University News , 38 (6), 45-48.

Varalakshmi, R. S. (2007). Need for National Consensus on Library and Information Science

Education in India. DESIDOC Bulletin of Information Technology , 27 (2), 13-20.

Сњежана Фурунџић, Дипломирани библотекар информатичар
Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“

Б-фонд у Универзитетској библиотеци „Светозар Марковић“ чине публикације из области библиотекарства и информационих наука, архивистике и музеологије.

Фонд је формиран крајем 2014. године  одабиром стручне литературе из дотадашњег фонда књига са истом тематиком, који се налазио у магацинском простору, са жељом да се, првенствено, направи избор у складу са наставним програмом на Катедри за библиотекарство и информатику Филолошког факултета у Београду, и на тај начин подигне ниво ефикасности у пружању подршке учењу и стручном усавршавању.

Публикације које се налазе у Фонду су  доступне и осталим члановима Библиотеке који су заинтересовани за ове области.

Б фонд је смештен у оквиру дигиталне читаонице[1], са идејом да се у догледно време омогући његово коришћење и у електронској форми (план је да се цео Фонд у скорије време дигитализује). У читаоници су обезбеђени и услови за тимски рад студената  уз претходну најаву и договор о резервацији места и термина.

Књиге и приручници који припадају Б-фонду (око 600 публикација) су у слободном приступу, што омогућава корисницима да сами, или уз помоћ библиотекара, одаберу потребну литературу. Број публикација варира из разлога што се Фонд обогаћује новим актуелним публикацијама, а део фонда који се слабије користи враћа се у магацински простор.

Да би се Фонд успешно формирао било је потребно донети критеријуме за одабир публикација. Одлучено је да се првенствено уврсте публикације које су препоручене као обавезна литература на Катедри за библиотекарство и информатику Филолошког факултета у Београду. Осим тога претраживањем лисног и електронског каталог УБСМ[2] изабране су публикације које одговарају програму Катедре. У избору критеријума и публикација учествовали су библиотекари саветници и дипломирани библиотекари.

Након тога требало је књиге издвојити из магацинског простора и преселити у полице у читаоници. Све публикације у Б-фонду добиле су нови локацијски податак, тако да  у електронском каталогу Библиотеке сада носе ознаку Б.

Референсни рад библиотекара који је ангажован у раду Фонда, као новог библиотечког сервиса, подразумева: консултације о избору релевантне литературе за семинарске радове, консултације путем е-поште, претраживање електронског каталога, пружање помоћи корисницима при коришћењу грађе у читаоници, обука корисника за самостално коришћење Б-фонда у слободном приступу, обезбеђивање услова за тимски рад студената (комуникација е-поштом, договарање термина и помоћ приликом избора литературе).

Две године након формирања осетила се потреба да се сагледају очекивања и задовољство студената Катедре за библиотекарство и информатику дотадашњим радом Б-фонда. У ту сврху обављена је електронска анкета[3]. Анкетирано је 37 студената прве и друге године. На анкету је одговорило 25 студента.

Резултати анкете :

Које услуге библиотеке користите?

    

Коју врсту информационих извора чешће користите?

Да ли користите Б-фонд (фонд стручне литературе из области библиотекарства, који се налази у слободном приступу) у УБСМ?

Да ли сте користили или користите Б-фонд у некој другој библиотеци?

 

Да ли вам слободан приступ књигама олакшава одабир литературе?

Које од следећих активности бисте радо обављали у библиотеци?

У ком домену вам је потребна стручна помоћ библиотекара ?

Који облик виртуелне комуникације вам одговара,  када је у питању коришћење Б-фонда?

Из показаних резултата анкете могу се извести следећи закључци:

  • преко 70 посто анкетираних студената Катедре за библиотекарство и информатику су чланови УБСМ, и углавном долазе у  библиотеку да би позајмили публикације и користили читаонице.
  • Постојање Б-фонда (фонд стручне литературе из области библиотекарства, који се налази у слободном приступу) преко 70 посто испитаника види као добар начин да одаберу потребну литературу за своје студије.
  • Преко 50 посто анкетираних  подједнако користи папирне и електронске изворе, док се 9 посто њих се определило само за електронске изворе.
  • 80  процената сматра да им је стручна помоћ библиотекара важна у два сегмента: претраживање каталога и препорука и консултације у одабиру литературе и других релевантних извора.
  • као облик најпожељније виртуелне комуникације са библиотекарима, када је у питању Б-фонд, наводе електронску пошту и електронско наручивање публикација.
  • интересантан податак је – преко 80 процената анкетираних студената се изјаснило да би врло радо у библиотеци припремали своје семинарске радове, презентације и обављали неке тимске задатке.

Горе наведени закључци показују да се формирање Б-фонда у УБСМ показало оправданим, те да би убудуће требало ставити акценат на развој како папирног тако и  електронског фонда, као и на унапређење услова за активности студената које су они у својим одговорима навели као приоритетне.

Досадашње облике виртуелне комуникације са библиотекарима (е-пошта и интернет наручивање) треба наставити. Пракса је да студенти е-поштом контактирају библиотекаре из Б-фонда и унапред најаве свој долазак у читаоницу и/или замоле за стручну помоћ у проналажењу потребне литературе. Оваква пракса је нарочито корисна у новонасталим околностима пандемије.

Што се тиче сарадње са Катедром, која се показала веома успешном, планира се и убудуће (на почетку сваке школске године) одлазак на факултет и директан контакт са студентима прве године студија ради упознавања са постојањем Б-фонда и кратким упутствима о начину коришћења, као и комуникација са студентима путем е-поште и друштвених мрежа.

И надаље ће се радити на ажурирању Фонда, одабиру актуелних публикација, допуни новим публикацијама, као и наставаку дигитализације.

[1] „Мала простонародна читаоница“ која се налази на другом спрату Библиотеке

[2] Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“

[3] Анкету реализовали библиотекари Никола Крсмановић и Сњежана Фурунџић

(ENSSIB, Вилербан, 18-19 новембар 2019)

Мр Весна Жупан
Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“

Увод

Пето дигитално бијенале одржано је у радној атмосфери веома познате стручне школе у Вилербану, надомак Лиона. Национална школа за библиотечко-информациону струку ENSSIB (École Nationale Supérieure des Sciences de l’Information et des bibliothèques) која је позната широм Европе и света, одржава веома добро осмишљене стручне скупове из своје делатности, које похађају студенти постдипломци, библиотекари различитих професионалних рангова, предавачи, итд. Сваке друге године се, дакле, одржава овакав вид бијенала током кога најпознатији и најуспешнији франкофони стручњаци из домена библиотекарства и информатике разматрају актуелне теме како би колегама у аудиторијуму расветлили проблематику процеса дигитализације.

Током оваквог скупа слушаоци могу да се упознају са најфреквентнијим терминима који циркулишу кроз стручне медије у новије доба, затим са новим пројектима у библиотекарству Француске, са пратећим дилемама и начинима за њихово отклањање.

Конвергенција на вебу је оно на шта су учесници били све време усредсређени током Петог дигиталног бијенала које је одржано у Вилербану новембра 2019. Радови су се излагали углавном усмено уз коришћење слајдова, или, пак, у виду постера. Током овог дводневног скупа одржаване су радионице интерактивног карактера.

О Дититалном бијеналу 2019

Тема поменутог бијенала била је: „Веб – према конвергенцији правила, формата, података?“  Уз остала надлежна лица, присутне је поздравила директорка Школе, госпођа Натали Марсеру-Рамел (Nathalie Marcerou-Ramel) која је на дужност директора ступила месец дана раније, а задржала је до момента отварања поменутог бијенала и функцију директора за наставу. Детаљније информације о раду Школе могу се пронаћи на њеном сајту чија веб адреса гласи:

https://www.enssib.fr/.

Аутори радова су говорили и дискутовали о проблемима појављивања грађе на вебу. Међу говорницима је било оних који су сагледавали тематику више из информатичког угла, затим библиографског, филозофског, али је свима заједничко то да су пре свега и изнад свега, имали на уму делатност библиотека различитог профила.

У Француској се још увек одвија „библиографска транзиција“. Наиме, политика отвореног приступа намеће другачији начин размишљања и рада библиотекарима који се баве каталогизацијом и класификацијом библиотечке грађе. Постоји сада неопходност да се примењује RDA (Resource Description and Access) те се радни процес свих библиотекара прилагођава примени међународних стандарда у новом технолошком окружењу.

Мада су сва излагања у току овогодишњег бијенала била сврсисходна, поменула бих нека имена: Емануел Брандл (Emmanuel Brandl), доктор социологије који је и особа за контакт (ENSSIB), затим Милад Дуеи (Milad Doueihi), историчар религија са Сорбоне који се бави дигиталном хуманиором, Сет Ван Олан (Seth Van Hooland) са Слободног универзитета у Бриселу, као и колегиница Делфин Мериен (Delphine Merrien, ENSSIB) која је држала радионицу Библио-додир (BiblioTouch). Сва су излагања била осмишљена на одговарајући начин. Радионица БиблиоДодир одвијала се у салону Библиотеке која је веома савремено и удобно опремљена.

Koлеге су више пута у излагањима поменуле значај маркетинга у процесу приближавања дигиталне књиге читаоцима, а узимајућу у обзир све активности које се у оквиру њега могу обављати како би тај процес био што успешније вођен. Промотивне активности су у оквиру тога истакнуте као неопходне. Радови су потекли углавном из професионалне праксе учесника скупа. Охрабрујуће је то што је више младих људи узело учешћа у раду Дигиталног бијенала, али још више охрабрује чињеница да је било учесника различите старосне доби што значи да сви осећају неопходност неговања и унапређивања властитих знања из домена библиотекарства и информатике.

Награда за дигиталну иновацију

Постери који су били припремљени за овај скуп, постављени су били на за то посебно предвиђено место у холу зграде. Сви су били професионално и лепо урађени. Према мишљењу надлежних, сви постери су били добри.

Награда за дигиталну иновацију 2019 додељена је пројекту Лимедиа који је развијало министарство културе. Овај пројекат је омогућио да корисници дођу у контакт са изузетно великим бројем дигиталних докумената у виду текста и слике, а који уз остало описују обичаје и традицију Лорене. Награда за постер, иначе, није никакав финансијски нити материјални примитак. Она се састоји, једноставно, у већој видљивости аутора постера за медије. Ближе информације о овоме пројекту могу се пронаћи на следећој веб адреси:

https://limedia.fr/

                       Мој постер био је један од шест изложених на овом Дигиталном бијеналу. Наслов тог рада гласио је, дакле:

„Изложба у дигиталном окружењу: Студентско пролеће у светлу академског библиотекарства Србије (1968-2018)“. (Француски)

Закључак 

С обзиром на то да је скуп одржан на месту које је веома меродавно за развој библиотекарства и информатике, мишљења сам да би збивања у овој Школи требало што редовније пратити. Делим мишљење оних колега са Дигиталног бијенала 2019 који се слажу са тим да је позитивно што постоји јединство у ставу о неопходности примене стандарда, али да је много корисније примењивати их него о томе разговарати. Изгледа да у Француској има установа у којима се библиографска правила не примењују најдоследније те се запажа разлика у квалитету библиографских записа од једне до друге библиотеке, која наводи стручњаке на заједничку акцију у погледу отклањања тих и таквих одступања. На крају крајева, и овакав скуп јесте једна од тих акција у намери да се библиографски и други послови у библиотекама Француске одвијају на што педантнији и стручпнији начин.

Изнето је више пута у току овога скупа да нека библиотека негује сарадњу са малим предузећем које за њу обавља одређене, јасно прецизиране послове. Сматрам да би мањим кооперантима и ми у академском библиотекарству Србије могли да посвећујемо више пажње. То је добар начин да се понекад постигну бољи резултати у послу, а и остваре неке значајније уштеде.

Белгија, Алжир, Уједињено Краљевство, Србија, јесу неке од земаља из којих су пристигли учесници Дигиталног бијенала 2019. Начин рада овог скупа јесте такав да је након сваког излагања, у току сваког од округлих столова, а било их је неколико, ма који од учесника могао да постави питање. Интерактивност је била, дакле, на високом нивоу што изискује од свих аутора виши степен одговорности али је и корист за учеснике овога скупа већа тим пре што живимо и радимо у време све присутнијих технолошких промена. Мишења сам да би по угледу на ово Дигитално бијенале, степен интерактивности могао да се повиси у раду оних стручних скупова из библиотекарства који се одржавају у региону Западног Балкана. Тиме бисмо сигурно били корак ближе развијеној Европи.

Oвих дана се на сајту школе ENSSIB (École Nationale Supérieure des Sciences de l’Information et des bibliothèques) у Вилербану, која је била домаћин многих стручних скупова из библиотечко-информационе струке, а и Дигиталног бијенала 2019, може прочитати да је затворена за јавност и персонал од 16. марта 2020. због Корона вируса COVID – 19. Тиме казују својим колегама из Европе и света са колико опреза гледају на новонасталу ситуацију у којој епидемија поменутог вируса односи сваки дан животе недужних грађана. Мада тешка, оваква ситуација јесте права шанса и изазов да се друштво што више активира и почне да функционише као Информационо друштво.

Јелена Андоновски
Наташа Дакић
Маја Ђорђевић
Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“

Сарадња и партнерства – креирање нове заједничке визије за библиотеке
Годишњи стручно-научни скуп Заједнице матичних библиотека Србије, 14. Библионет по реду, ове, 2020. године, одржан је у Врању од 01. до 03. октобра под покровитељством Министарства културе и информисања Републике Србије. Према плану који је крајем 2019. године направила Заједница, скуп је првобитно требало да буде одржан од 04. до 06. јуна 2020. Међутим, због неповољне епидемиолошке ситуације изазване пандемијом вируса ЦОВИД-19 скуп је био одложен, најпре за термин од 27. до 29. августа, а затим, након новог одлагања, успешно реализован уз поштовање свих прописаних епидемиолошких мера првих дана у октобру. Тема овогодишњег скупа била је Сарадња и партнерства: креирање нове заједничке визије за библиотеке, а њему је присуствовало око 80 библиотекара из библиотека широм Србије. Био је испраћен и од стане локалних медија како у најави тако и током његовог одржавања.

Скуп је одржан на две локације у Врању, у Народном позоришту “Бора Станковић” и у сали за конференције хотела “Ројал путник”, а програм конференције је био подељен на три тематске области:

  • предавања гостију и библиотеке домаћина;
  • међународна сарадња и партнерства;
  • регионална и локална сарадња и партнерства.

Поред радног дела конференције учесници скупа имали су задовољство и да се упознају са културним знаменитостима Врања. Овај скуп годинама уназад, поред библиотекара из Србије, окупља и излагаче из библиотека ван наше земље који са домаћим библиотекарима остварују плодоносну сарадњу у различитим делатностима из области библиотекарства. Нажалост, планирано учешће страних излагача ове године је изостало због лоше епидемиолошке ситуације, али то ни у ком случају није умањило успешност скупа. Kолеге из библиотека у Србији изврсно су представили међународну сарадњу са страним колегама као и постигнуте резултате.

Скуп је свечано отворен 1. октобра у позоришту ,,Бора Станковић’’ након регистрације учесника. Свечани програм обухватио је поздравне речи представника оснивача на републичком и локалном нивоу, Заједнице матичних библиотека Србије и домаћина скупа, а затим је лауреатима, мр Снежани Ненезић, директорки Народне библиотеке Kрушевац и Жељку Стојановићу, доскорашњем директору Народне библиотеке „Атанасије Стојковић“ из Руме, уручена годишња награда Заједнице матичних библиотека Србије која се додељује за целокупан допринос развоју библиотекарства и културе у целини, а носи име великог Ђуре Даничића. Свечано отварање увеличали су чланови локалног вокално-инструменталног састава Извор својим музичким програмом, а посетиоци су присуствовали и отварању изложбе Зона Довлатов коју су приредили чланови читалачког клуба Ужичке гимназије, Ужичка књижевна република и Библиотека, а која је као путујућа изложба стигла и у Народно позориште “Бора Станковић”.

Библионет 2020
Слика. 1: Свечано отварање конференције у Народном позоришту „Бораа Станковић“

После свечаног отварања скупа започео је радни део конференције који је одржан на Великој сцени позоришта “Бора Станковић” предавањима колегиница из Библиотеке Центра за културу Kладово и Народне библиотеке “Бора Становић” из Врања које су представиле успешну међународну сарадњу и приказале постигнуте резултате. Након завршеног радног дела била је организована посета Јавној библиотеци “Бора Станковић” и панорамски обилазак културних знаменитости града Врања: Градске скупштине и Народног музеја. Дан је завршен свечаном вечером у ресторану на брду Пржар.

Други радни дан конференције одржан је у сали за конференције хотела „Ројал путник“. Прва сесија обухватала је предавања из области међународне сарадње и партнерства у оквиру које су библиотекари из Народне библиотеке Србије, Библиотеке града Београда и Дома културе Студентски град приказали своја искуства у сарадњи са колегама у свету и постигнуте резултате. Друга сесија која је за тему имала регионалну и локалну сарадњу и партнерства, била је по броју радова обимнија па самим тим и подељена на две подсесије у којима су библиотекари из Универзитетске библиотеке “Светозар Марковић”, Народне библиотеке Србије, Библиотеке града Београда, Народне библиотеке Kрушевац, Библиотеке “Димитрије Туцовић” из Лазаревца, Народне библиотеке Kраљево, Народне библиотеке “Вељко Петровић” из Бачке Паланке и Градске библиотеке Нови Сад приказали своја искуства у сарадњи са колегама из библиотека и културних институција у Србији и региону и постигнуте резултате. Тог другог дана представљено је укупно 14 радова, од тога 5 у првој сесији и 9 у другој. Универзитетска библиотека “Светозар Марковић” у Београду представила је на скупу један пример добре праксе који обухвата сарадњу институција културе у земљи и региону са циљем креирања велике претраживе дигиталне библиотеке завичајних збирки српског културног простора. Рад под називом „Претраживе дигиталне завичајне збирке српског културног простора: нови облици сарадње институција културе“ је написан у коауторству са колегама из Градске библиотеке у Новом Саду и Народне и универзитетске библиотеке у Бањалуци при чему су представљена искуства и постигнути резултати сарадње ових установа са Универзитетском библиотеком. Други дан је завршен посетама Музеј кући Боре Станковића и представи у позоришту “Бора Станковић”, док је трећи дан традиционално био резервисан за факултативни излет када су учесници скупа посетили манастир Прохор Пчињски.

Слика 2. Други радни дан у у сали за конференције хотела „Ројал путник“

Слика 3. Представљање коауторског рада „Претраживе дигиталне завичајне збирке српског културног простора: нови облици сарадње институција културе“

Слика 4. Посета Музеј кући Бора Станковић

Циљ овогодишњег Библионета био је да се на једном месту прикажу искуства библиотекара из Србије која се односе на примере добре праксе, успешне пројекте и реализоване могућности, имајући у виду све видове партнерства и сарадње, чиме би се, као и до сада, утицало на проток идеја међу домаћим библиотекама и буђење енергије за нове пројекте. Уз бројне препреке, два одлагања, али и велику подршку локалне заједнице, поштујући све прописане мере опреза, скуп је успешно реализован, а зацртани циљеви испуњени.