Ekvelem N. Čikvunaza
Nigerijski univerzitet – Nuka
Apstakt
Biblioteke su stvorene kao autentične i autoritarne akademske institucije u kojima se može doći do svekolikog ljudskog stvaralaštva i u kojima se ono obrađuje, čuva i do koga se lako dolazi, bez obzira na pol, status, veroispovest, rasu ili boju. Njihova osnovna uloga je da zadovolje potrebe za informacijama kod korisnika i u društvu uopšte. Ove uloge su ranije ispunjavane preko konvencionalnih bibliotečkih usluga kao što su nabavka, skladištenje, povraćaj, katalogizacija, razmena informacija, itd. Uvođenjem Informaciono-komunikacine tehnologije u biblioteku informacine usluge su doživele neviđene promene i transformacije. Ovaj rad daje uvid u konceptualnu pozadinu IKT-a i biblioteke, uticaj IKT-a na biblioteke, u prepreke koje predstavljaju pretnju za budućnost biblioteka u ovoj IKT eri i koje nude moguće predloge za kreiranje biblioteka čiju osnovu čini IKT.
Ključne reči: IKT, biblioteke, transformacija, informaciono doba, digitalna era, bibliotekari i bibliotečka profesija, itd.
UVOD
Svet je postao globalno selo u informacionom dobu zbog samog uticaja informaciono-komunikacine tehnologije. Ova IKT nastavlja da se ubrzano razvija, menjajući način na koji ljudi komuniciraju, na koji industrije proizvode i informacije teku. Garg (2013) kaže da je IKT jedna od najvećih blagodati koja je u mnogome promenila naš život. Onuoha i Obialor (2015) su duboko ubeđeni da je ovo rezultat njihovog sve većeg oslanjanja na kreativni menadžment i distribuciju informacija. IKT je postao središte oko koga se ceo univerzum okreće. Stoga su brzo prihvatanje i upotreba Informaciono-komunikacione tehnologije dovele do globalizacije i unošenja različitih izvora znanja. Sa skorim globalnim razvojem nije teško shvatiti koliko su sva polja ljudskog stvaralaštva prožeta IKT-om. IKT je donela ogromne promene u svaki aspekt našeg života u ovom modernom dobu. I biblioteke su uključene u to.
KONCEPTUALNA POZADINA
Generalno se termin IKT tumači kao kombinacija kompjuterskih i komunikacionih tehnologija koje se koriste za skladištenje i širenje informacija. U UNESKO-vom trening modulu za IKT, kao što Dejvid (2001) citira, Informaciono komunikaciona tehnologija se opisuje kao tehnologija koja omogućava društvu da stvara, sakuplja, sjedinjuje, komunicira sa, upravlja i obrađuje informacije u različitim medijima i raznim digitalnim formatima u različite svrhe, tj. kompjuterskim i telekomunikacionim tehnologijama, kao što su lični kompjuter, CD-ROM, kablovska TV, mobilni telefoni i internet. Kan (2016) sopstvenim rečima postavlja definiciju da se IKT bavi upotrebom kompjuterske elektronike i softvera za pretvaranje, skladištenje, obradu, prenos i povraćaj informacija. To je generički izraz koji pokriva nabavku, obradu, skladištenje i širenje informacija. Ona uključuje primenu kompjutera i komunikacione tehnologije sa zadatkom da manipuliše i kontroliše protok informacija od njihovog stvaranja do različitih nivoa njihove iskorišćenosti. Stoga IKT predstavljaju ona oruđa i tehnologije koje omogućuju jednostavnije kreiranje i upotrebu informacija, znanja i ideja u svim vrstama ljudskog stvaralaštva. Rajn (2006) je podelio IKT na tri sastavna dela: prvi je tehnološki aspekt (tj., mašinerija i sredstva koja su razvijena iz naučnog znanja), informacije kojima tehnologija pomaže da budu prenete i proces komunikacije kojem tehnologija pomaže i služi kao medijum za informisanje. Informaciono-komunkaciona tehnologija je klasifikovana u nekoliko različitih funkcija, ali je Hamelink (1997) pomogao da se jezgrovito prikaže njena podela na pet delova: tehnologije za prikupljanje informacija (kao što su ulazni uređaji), tehnologije skladištenja (magnetofonske trake, kompakt diskovi, CD-ROM-ovi, fleš diskovi, itd.), tehnologije obrade (sistemski i primenjivi softver), komunikacione tehnologije i tehnologije za prikazivanje. IKT su danas našle široku primenu i one su se odomaćile, strateški duboko ukorenjene kao čvorište oko koga se ljudska egzistencija vrti.
Pre digitalne ere, biblioteka je smatrana običnim skladištem za knjige. Pirson (2007) je opisao biblioteke kao riznice i rudnike u kojima se čuvaju knjige. Otišao je čak i dalje kada je rekao da su ljudska dostignuća raznih vrsta, u koje spadaju obrazovanje, istraživanje, inovacije, biznis i slobodno vreme uvek do izvesne mere zavisila od pristupa informacijama ili od onoga što ljudi znaju ili što su rekli i kroz mnoge vekove knjige su bile sudovi u kojima se čuvaju i prenose ove stvari. To znači da su knjige stvorene da bi bile sredstvo komunikacije između ideja, znanja i informacija svih vrsta , a biblioteke su postojale da bi obezbedile, organizovale i učinile pristup njima lakšim. Postoje i drugi izvori informacija, ali kada tražimo autoritativno, kumulativno i pouzdano mesto za obradu, skladištenje i nalaženje informacija, biblioteke prednjače. Ali pored savremenih trendova u tehnologiji i njenog uticaja na informacionu generaciju, obradu i širenje, koncept bibliotečkih i informacionih centara se drastično promenio od onoga iz ranijih dana.
Sa promenama koje se danas dešavaju, za biblioteku se može reći da je u stanju neprestanog kretanja. Sudbina opstanka biblioteka je predmet ozbiljne rasprave. Mnoge se debate vode o njihovoj budućnosti. Bibliotečka delatnost se susreće sa velikim pitanjima kao što su ta da li će upliv i dinamika IKT-a u ljudska dostignuća dovesti biblioteku do izumiranja? Ako biblioteke ipak i prežive, kako će izgledati u nekoliko narednih decenija? Ova pitanja su uslovila istraživanja za ovaj rad.
U ovoj IKT eri veoma je važno istaći da biblioteke još uvek rade svoj posao i pružaju usluge netaknute, ali ih sprovode na različite načine. Čak i sa različitih stanovišta i zbog promenljivih potreba korisnika koje su rezultat brzog razvoja tehnologije, biblioteke i bibliotekari još uvek ispunjavaju svoju jedinu prioritetnu ulogu zadovoljavanja informacionih potreba svojih korisnika. Pošto IKT transformiše svetska bibliotečka zanimanja, ona nisu zapostaljena, ona hvataju korak. Balakrišnan (1996) je podržao ovu ideju rečima da bibliotekari u digitalnom svetu danas deluju kao čuvari informacija, kao savetnici u vezi informacija kod korisnika, kao dileri informcija i kao stalni učenici.
Iako su se funkcije biblioteka u savremenom informacionom društvu promenile, njihove uloge i značaj se još uvek baziraju na osnovnom principu bibliotečke nauke koje je opisao dr. S. R. Ranganatan u svojih pet pravila bibliotekarstva, a ona su sledeća: knjige su za korišćenje, svakom čitaocu njegova knjiga, svakoj knjizi njen čitalac, uštedite vreme čitaocu i biblioteka je organizam koji raste. Ovih pet pravila koje je postavio Batačarja (1988) daju interpretativno objašnjenje empirijskih činjenica iz iskustva i po tehnologiji koje su neophodne u vezi sa bibliotečkim uslugama. Biblioteke još uvek rade po ovim osnovnim pravilima kroz njihove usluge koje se šire i medijum koji se pojačava uz pomoć IKT-a. Stoga je IKT doneo promene i transformacije bez presedana u bibliotekama, a posebno u akademskim bibliotekama i centrima informacionih usluga. Onuoha i Obialor (2015) su primetili da konvencionalna biblioteka i informacione usluge kao što su OPAK, korisničke usluge, referensne usluge, isporuka dokumenata, međubibliotečka pozajmica, audio-vizuelne i korisničke usluge mogu koristiti efikasnije i efektnije uz IKT pošto pružaju prigodno radno vreme, prostor, finansijsku isplativost, brže i savremenije širenje informacija i uključivanje krajnjih korisnika u proces informisanja.
Uz pomoć IKT-a sada postoje različite forme biblioteka i modela širenja informacija. Omekvu (2004) smatra sa su danas dostupne takve biblioteke kao što su automatizovane biblioteke, multimedijalne biblioteke, elektronske biblioteke, virtuelne biblioteke i digitalne biblioteke. Svaka od ovih formi bibliotečkih sistema koje podržava IKT ima svoje posebne karakteristike, potrebe, modele servisiranja i problema u vezi sa tim. Da bi potkrepio ove tvrdnje, Šivakumar (2017) je izneo tvrdnju da IKT menja koncept biblioteka, njihovih kolekcija i usluga i na taj način uvode različite nove termine kao što su digitalne biblioteke i bibliotekari, biblioteke bez zidova, virtuelne biblioteke, hibridne biblioteke, klaud biblioteke, itd. IKT je u biblioteke unela neverovatna poboljšanja i prilike za pružanje efikasnijih, efektnijih i savremenijih usluga.
IKT I BIBLIOTEKA BUDUĆNOSTI
Budućnost biblioteke u IKT dobu je tako svetla da se to trenutno manifestuje u njenom načinu organizacije, poslovanja i upravljanja. Usporavanje evolucije i njeno preživljavanje do sada pokazuje koliko je biblioteka fleksibilna u prisvajanju novih tehnologija u toku svog razvoja. Biblioteke su predvidele dolazak i izumiranje većine tehnologija. Hju Kenir (1986), predavač irske književnosti na Džon Hopkins univerzitetu, kako ga citiraju Onuoha i Obialor (2015), kaže „ljudi koji se boje za svoju budućnost su po definiciji otvoreni da uče od prošlosti; a jedna lekcija koju prošlost treba da nas nauči je da je svaka nova tehnologija koja se prijavljuje za uvođenje u tvrđavu uma, bezrezervno prvo primljena sa dobrodošlicom od strane bibliotekara. Pre skoro jednog veka, biblioteke su bile prve zgrade u koje su uvedene električne sijalice, pre pola veka biblioteke su bile među prvim zgradama koje su dobile klima uređaje, kada su se fotokopir aparati iskrali iz korporativnih kancelarija, prvo mesto na kojem su postali dostupni javnosti bila je biblioteka.“
Promene koje se dešavaju u svim sferama ljudskog stvaralaštva, i u društvu uopšte, prebacaju pritisak na biblioteku da se razvija da bi služila i novim strukturama IKT-a koje je stvorila, kao i novim zahtevima korisnika i tome slično. Biblioteke zato ponovo brendiraju i organizuju svoj rad da bi uhvatile korak sa trenutnim potrebama ovog informacionog doba masovnim širenjem IKT-a u društvu. Biblioteke danas obezbeđuju pružanje usluga na osnovu IKT-a svojim korisnicima uključujući i sledeće kako je nabrojao Kan (2016):
- WEB pristup OPAK-u
- Isporuka elektronskih dokumenata
- Izvori informacija sa društvenih mreža
- Isporuka informacija na desktopove korisnika
- Onlajn uputstva
- Onlajn savetničke usluge čitaocima
Štaviše, većina biblioteka ima i još uvek sprovodi celovitu automatizaciju u svom poslovanju i pružanju usluga. Najveći deo poslovanja u tradicionalnoj biblioteci bio je automatizovan uz pomoć softvera za automatizaciju kao što su katalogizacija, cirkulacija, bibliografska kontrola, nabavka, indeksizacija, itd. Barati, Laganatan i Rajan (2017) otišli su i dalje tako što su nabrojali neka druga bibliotečka poslovanja i usluge koja su poboljšane praćenjem napretka tehnologije, a ona su sledeća: „obrazovanje korisnika, usluge digitalne biblioteke, personalizovane usluge, usluge preko interneta, referensne i informacione usluge, usluge dititalnih referensi, usluge korporativnih digitalnih biblioteka i korisničke usluge.“ Potreba za ovim transformacijama u bibliotekama se javlja uglavnom zbog eksplozije informacija i preopterećenja njima, različitih potreba i zahteva čitalaca, ograničenog budžeta, primene IKT-a u svim oblastima, dostupnosti besplatnih izvora informacija na internetu i digitalnih medija, između ostalog (Anonimni autor).
Zahvaljujući razvoju sledećih oblasti, transformacija bibliotečkog sistema je postala izvodljiva:
- Kompjuterska i komunikaciona tehnologija
- Bibliotečki softveri za automatizaciju
- Dostupnost bibliotečkih izvora informacija na internetu
- Bar kodovi
- Identifikacija putem radio frekvencija (RFID) i tehnologija putem elektronskih kartica
- Tehnologije sa veba i interneta
- Društvene mreže (blogovi, Fejsbuk, Tviter, Aps, Skajp, Vikipedija, itd.)
IZAZOVI BIBLIOTEKE U IKT ERI
Pre nekoliko godina nismo imali Internet i Gugl je bio na samim počecima. Ove tehnologije su toliko nove za bibliotečku profesiju, a njen razvoj je toliko brz. Činjenica je da biblioteke zadržavaju svoju obrazovnu, profesionalnu i zabavnu funkciju, ali Pirson (2007) kaže da se ušlo u suštinu ove filozofije još ranije. Otišao je i dalje kada se izjavio da su su predviđanja njihovog kraja u budućnosti dešavala u pozadini velike neizvesnosti u vezi stabilnosti novih medija. Iako su razvoj tehnologije i njen uticaj na biblioteke previše očigledni, nesigurnost koja leži u ovoj tehnologiji stoji kao opasnost opstanku biblioteke. Ove tehnologije se regularno rapidno transformišu sa svim svojim komplikovanim karakteristikama tako da eksplozivni rast IKT-a i njena upotreba u bibliotekama kako je to postavio Omosor (2014) ima uticaja na bibliotekare i poteže ozbiljna pitanja u vezi potrebe za prilagođavanjem novim zadacima i aktivnostima u globalno povezanom svetu. Ona zahteva redovno ažuriranje ili totalnu promenu tehnologije, prekvalifikaciju osoblja i stvaranje svesti kod korisnika biblioteke o savremenim trendovima koji izbijaju na površinu.
Ostali izazovi su sledeći:
1 FINANSIRANJE: Neki od najvećih izazova sa kojima se biblioteke sreću su nedostatak finansija i nemar. Njihove matične institucije nalaze da je finansiranje biblioteke sporedna potreba. Transformacija tradicionalne biblioteke u digitalnu biblioteku iziskuje mnogo sredstava. Šivakumar (2017) zastupa mišljenje da IKT zahtevaju više sredstava za svoju infrastrukturu i kontinuirane usluge. IKT-ova infrastruktura uključije hardver, softver i ostale telekomunikacione kapacitete koji zavise od kapitala. Kvadri (2012) je primetio da brzi tempo i nestalna priroda tehnološkog razvoja zahteva održivo finansiranje. Stoga, budućnost biblioteka u ovoj IKT eri najvećim delom zavisi od količine sredstava kojima raspolažu.
- TEHNOLOŠKA INFRASTRUKTURA: Biblioteka se danas susreće sa neadekvatnom tehnološkom infrastrukturom koja je potrebna za integrisanje IKT-a u svakodnevno poslovanje. Biblioteke se takođe susreću sa mnoštvom spoljnjih i unutrašnjih sistemskih faktora kako je primetio Jansen (2005), a faktori kao što su električna energija, saobraćajna mreža, uvozna carina, itd., mogu da predstavljaju ozbiljnu smetnju prilikom pružanja internet usluga, posebno na afričkom kontinentu. Biblioteke prolaze kroz slabu ili totalno nepostojeću IKT upravljačku politiku, nizak nivo internet povezanosti, nedovoljnu snabdevenost električnom energijom, mali broj kompjutera, itd. (Kvadri 2012).
- EKSPERTIZA: Suštinski izazov sa kojim se sreće bibliotečka profesija je pripremanje profesionalaca za efikasnu upotrebu tehnologije. Transformacija koja se odvija u biblioteci donela je sa sobom promenu u tradicionalnim ulogama koje bibliotekar ostvaruje. Profesionalni bibliotekari se susreću sa izazovima dinamične tehnološke sredine koja zahteva opsežnu i efikasnu upotrebu IKT-a da bi opstali i zadovoljili promenjljive i komplikovane potrebe za informcijama kod korisnika u svojoj zajednici (Gerg, 2013). Od bibliotekara se sada traži da budu konsultanti za pružanje informacija vladajući specifičnim informacionim veštinama. Najveći deo bibliotečkog osoblja koji je pružao bibliotečke usluge u tradicionalnoj eri danas nalazi da je teško izaći na kraj sa savremenim tehnološkim trendom. Biblioteci su potrebni bibliotekari orijentisani na tehnološko upravljanje bibliotekom u celini.
- BIS NASTAVNI PROGRAM: Razvoj i inovacije u IKT-u su unapredili promene u nastavnom programu na bibliotečko-informacionim studijama. Uprkos naporima BIS-ovin profesionalnih tela koje su učinili u razvijanju modularnih nastavnih programa i potrebom da svi nastavni odseci revidiraju svoje programe uvođenjem većeg broja IT komponenti, Mahapatra (2006) tvrdi da BIS katedre prolaze kroz izazove zahvaljujući mnogim faktorima kao što su: nedostatak potrebne opreme za sprovođenje nastave IKT-a baziranog na praktičnom radu, nedostatak osoblja obučenog za IKT, nedostatak usaglašenosti u sadržajima kursa, granjanje kurseva i povećanje broja istih, nedostatak akreditacija, manjak u obezbeđenim budžetima, itd. U gotovo svim bibliotekama, većina iskusnih profesionalaca je završila svoje bibliotečko obrazovanje bez velikog upliva u praktične aspekte IKT aplikacija.
Mnogi drugi izazovi su obimni i pomenuti od strane velokog broja istraživača. Najčešći su zaštita od onlajn i virtuelnog kriminala, pitanje autorskih prava, nedostatak jasnoće u budućim neadekvatnim bibliotečkim infrastrukturama, organizacionim strukturama, otpor promenama i nedostatak kulturne konsolidacije potencijalnih korisnika, nepostojanje IKT politike, itd. (Šivakumar (2017), Maman (2015), Kvadri (2012), Šerpa (2012) i Bagarti, Loganatan, Rajan (2017)).
MOGUĆI PREDLOZI ZA KREIRANJE BIBLIOTEKE ZASNOVANE NA IKT-U
Šivakumar (2017) smatra da je osnivanje jedne digitalne biblioteke bez osvežavanja informacione tehnologije i poznavanja informacionog povraćaja kod svih profesionalnih bibliotekara težak zadatak. Dole su navedeni neki od autorovih predloga za kreiranje biblioteke orijentisane na IKT u budućnosti.
DOKVALIFIKACIJA: IKT veštine su podjednako važan preduslov za korišćenje usluga e-biblioteke kao i deljenje izvora (Kvadri 2012). Za uspešnu primenu Digitalne biblioteke presudno je da su bibliotekari dobro obučeni i da poseduju potrebna znanja i veštine s tim u vezi. Zajedno sa Šerpom (2017) on je dole dao listu tehnoloških veština koje bibliotekar treba da stekne u ovom IKT dobu:
1.Tradicionalne/osnovne veštine: Ovo su osnovne veštine koje su potrebne u vođenju biblioteke. One uključuju klasifikaciju, katalogizaciju, indeksizaciju, apstrahovanje, itd.
- Veštine povraćaja informacija: Ovo uključuje sakupljanje i organizaciju podataka u elektronskoj formi, tehnike indeksizacije, selekciju i procenu izvora, tehnike pretrage, tehnike ažuriranja.
- Komunikacione veštine: Bibliotekari bi trebalo da deluju kao posrednici između onih koji koriste ili traže informacije i izvora informacija ili pružaoca informacija.
- Veština korišćenja mreža za kompjutersku komunikaciju: Veštine baratanja različitim arhitekturama kompjuterskih komunikacionih mreža i sistema kao što su LAN, MAN i WAN, itd. koje se zahtevaju od digitalnog bibliotekara.
- Veština korišćenja Interneta: Veštine za korišćenje Interneta i ostalih mreža koje su povezane sa bibliotekom kao što su INFLIBNET, CALIBNET, DELNET, itd. koje se traže od modernog, profesionalnog bibliotekara koji radi u IT okruženju na rešavanju problema i izazova koji se javljaju u građenju i održavanju biblioteke koja je zasnovana na digitalnoj mreži.
- Veštine koje koriste tehnološke alate: Bibliotekar bi trebalo da bude upoznat sa veštinama u baratanju proizvodima informacine tehnologije, posebno sa tastaturom, operativnim sistemom, softverom, fizičkim korišćenjem prateće kompjuterske opreme, telekomunikacionim proizvodima, DBMS-om, menadžmentom podataka i fajlova, DTP procesuiranjem reči, izradom izveštaja, itd.
RESTRUKTURIRANJE BIS NASTAVNOG PROGRAMA
Bibliotečka profesija se susreće sa izazovom pripremanja njenih profesionalaca za efikasnije korišćenje tehnologije. Iako je bibliotečka informatika naučna disciplina koja se razvija i koja je doživela ogroman razvoj u moderno doba, ona nije stekla odgovarajući status boreći sa novim zadacima koje je sa sobom donela IKT. Prema Singu (2000), rast bibliotečke delatnosti zavisi od razvoja bibliotečke informatike kao nauke jer obrazovanje i obuka koje usmeravaju profesiju i ovaj rast moraju da se manifestuju u BIS nastavnom programu. Ti BIS nastavni programi bi trebalo da konsoliduju IKT koncepte, znanja, veštine i postignuća u suštinske kompetencije i BIS škole bi morale da obezbede odgovarajuće sadržaje i praksu koja bi omogućila efikasno korišćnje IKT-a. Restrukturiranje BIS nastavnog programa u zadržavanju uniformnosti sadržaja kursa, inkorporisanju promena u tradicionalne predmete i pridavanju više važnosti praktičnim aspektima profesije je bitno za susretanje sa promenama u bibliotekarstvu. Varalakšmi (2007) je primetio da je odgovornost na BLS odsecima da razviju prave stručnjake sa osnovnim kompetencijama da rukovode bibliotekama i informacionim centrima različitog spektra i prirode, u rasponu od male, seoske biblioteke do dobro organizovane digitalne biblioteke. Dalje, biblioteke bi trebalo da razvijaju stalne trenig programe primene IKT-a i da budu obavezne za profesionalne bibliotekare bez obzira na njihovo iskustvo i oblast delovanja da bi razvili osnovne kompetencije a time i unapredili kvalitet bibliotečkih usluga a time i da bi se pripremili za susret sa neočekivanim u razvoju IKT-a.
OPREMANJE BIBLIOTEKA TEHNOLOŠKOM INFRASTRUKTUROM
Primena IKT-a i ostalih tehnika u različitim bibliotečkim aktivnostima je osnovni uzrok transformisanja tradicionalnih bibliteka. Borati, Longatan i Rajan (2017) izneli su stav da bibliotečka infrastruktura mora biti kreirana na takav način da raspoloživa oprema i prostor budu lako pristupačni svakome ko se sreće sa promenjljivim potrebama zajednica. Ova oprema i prostor se uglavnom klasifikuju kao Infrastruktura kolekcija, Infrastruktura pristupa, Mreže kompjutera, Kontrola pristupa i Organizacija digitalnih izvora. Biblioteke bi trebalo opremiti različitim nizom tehnologija i softvera da bi oni odgovarali ovoj IKT eri, a prineri za to su Tehnologije virtuelnih referenci, Integrisani bibliotečki sistemi (IBS), Automatizovani programi kontrolisani porukama od strane mentora, Softver za organizaciju rada i događaja, Mobilne aplikacije za e-knjigu, Sistem za upravljanje cirkulacijom, Tehnologije za kreiranje prostora kao što je 3D štampanje, Razvoj WEB dizajna i upravljanje softverom, Softver za bibliografsku obuku, Proizvodi instrukcionog dizajna, Široki spektar softverskih aplikacija za učionicu, Epl i Majkrosoft sistemi, Upravljački sistemi za elektronske rezerve, Softver za serijsko upravljanje, Integrisani alati za pretragu, Sistemi za upravljanje intelektualnom svojinom/autorskim pravima, Kompjuteri, štampači, stalna snabdevenost električnom energijom, neprekidna internet provajderska usluga, itd. Biblioteke moraju biti opremljene.
ZAKLJUČAK
IKT je promenio model usluge u svakoj instituciji, a ni biblioteka nije izuzeta. Ustanove koje ne uspevaju da uhvate korak sa promenama izumreće jer će njihove usluge biti nevažne u susretu sa sadašnjim potrebama informacionog doba. Omosor (2014) je primetio da je današnji zadatak biblioteke da obezbedi informacone usluge i pristup informacionim izvorima znatno unapređen korišćenjem Informaciono-komunikacione tehnologije (IKT-a). Uz pomoć IKT-a bibliotečke usluge poprimaju nova značenja i konstrukcije. Bibliotekari bi trebalo da budu u najboljem položaju da pomognu svojoj raznovrsnoj korisničkoj zajednici obezbeđujući joj sve vrste pretraživanja, spremne referensne usluge, bibliografske usluge, usluge selektivnog širenja informacija,itd (Šerpa 2017). Biblioteke već žive u budućnosti jer u svojim različitim kapacitetima neke biblioteke već masovno uključuju IKT u svoje usluge dok ostale, posebno one u zemljama u razvoju kao što je Nigerija, još uvek uvode različite forme automatizacije u svoje usluge i programe. Ako se prave stvari urade u pravo vreme, veoma je očigledno da ni jedna od funkcija biblioteke neće stati da funkcioniše u procesu transformisanja ali može znatno da promeni kvalitet i model upravljanja. Budućnost biblioteke u IKT eri je zato svetla i dobrodošla.
REFERENCE
Balakrishnan, N. (1996). Impact of information Technology on Library Science. In N. M.
Malwad (Ed.), Digital Libraries: Dynamic Storehouse of Digitized Information (pp. 115-
118). NewDelhi: New Age International Ltd.
Barathi, S., Loganathan, G, Rajan, V.R. (2017). Emerging Technological Innovations in Library
Knowledge Management and Services. Advances in Computational Sciences and
Technology: 10(5)
Bhattacharya, G. (1988). A Stable Theory in terms of Five Normative Principles. In T. S.
Rajagopalan, Relevance of Ranganathan’s Contributions to Library Science (pp. 11-16).
New Delhi: Vikas Publishing.
David, T. L. (2001). ICT for Library and Information Professionals: A Training Package for
Developing Countries(ICTLIP). Retrieved June 26, 2009, from eLibraryDownloadPage:
http://www2.unescobkk.org/elib/ publications/ictlip/index.htm
Hamelink, C. J. (1997). New Information and Communication Technologies Social Development
and Cultural Change. Geneva: UNRISD
Jensen, M. (2005). The African experience: Building both supply and demand: A presentation at
the InfoDev workshop, March 14, 2005 at the World Bank Office, Paris. Available:
http://www.infodev.org/en/Publication.52.html.
Khan, J. (2016). Impact of Information Communication Technology on Library and its Services
International Journal of Research – Granthaalayah, 4(9): 97-100
Mahapatra, G. (2006). LIS education in India: Emerging paradigms, challenges and propositions
in the digital era. Retrieved March 14, 2010, from
http://arizona.openrepository.com/arizona/ bitstream/
10150/106109/1/89.Gayatri_Mahapatra.long.pdf
Mahapatra, G. (2006). LIS education in India: Emerging paradigms, challenges and propositions
in the digital era. Retrieved March 14, 2010, from
http://arizona.openrepository.com/arizona/ bitstream/
10150/106109/1/89.Gayatri_Mahapatra.long.pdf
Mamman, E.S. (2015). Utilization of information and communication technologies (ICTS) in
public Library services in Nigeria. A PH.d thesis submitted to the department of library
and information science, university of Nigeria Nsukka.
Manish Garg, M. (2013). Libraries in the Era of ICT: An Overall Transformation. International
Journal of Library and Information Studies. 3 (1)
Omekwu, C.O., (2004), Analysis of the Current Challenges in Accessing Legal Information.
Omosor, U.A. (2014). Effect of Technology on Librarians in Academic Libraries in Nigeria.
Journal of information and knowledge management. 5(2).
Onuoha, J.A. and Obialor, D.C. (2015). The Impact of Information Technology on Modern
Librarianship: A Reflective Study. Information and Knowledge Management: 5(11).
Retrieved from www.iiste.org
Pearson, D. (2007). Libraries as history: important of library beyond their texts. An edited
version of a lecture given on October 2007 as the first Charles Holden Memorial lecture,
sponsored by the friends of senate house library.
Quadri, G.O. (2012). Impact of ICT Skills on the Use of E-Resources by Information
Professionals: A Review of Related Literature. Library Philosophy and Practice (ejournal).
Retrieved from http://digitalcommons.unl.edu/libphilprac/762
Rhine, L. (2006 ). The Impact of Information Technology on Health Information Access in Sub-
Saharan Africa: the divide within the divide. Information Development 22, 242.
Sherpa, D.D. (2017). Changing role of librarians in the digital library environment: skills, current
trends and challenges. International Journal of Library & Information Science (IJLIS):
6(6), pp. 68–74
Shivakumar G.T., (2017). Impact of digital era on academic Libraries: it’s play with library
Professionals. International Journal of Library & Information Science (IJLIS). 6(4).
Retrieved from
http://www.iaeme.com/IJLIS/issues.asp?JType=IJLIS&VType=6&IType=4
Singh, S. (2000). Library and Information Science Education in India : Growth and Trends.
University News , 38 (6), 45-48.
Varalakshmi, R. S. (2007). Need for National Consensus on Library and Information Science
Education in India. DESIDOC Bulletin of Information Technology , 27 (2), 13-20.
Snježana Furundžić, Diplomirani biblotekar informatičar
Univerzitetska biblioteka „Svetozar Marković“
B-fond u Univerzitetskoj biblioteci „Svetozar Marković“ čine publikacije iz oblasti bibliotekarstva i informacionih nauka, arhivistike i muzeologije.
Fond je formiran krajem 2014. godine odabirom stručne literature iz dotadašnjeg fonda knjiga sa istom tematikom, koji se nalazio u magacinskom prostoru, sa željom da se, prvenstveno, napravi izbor u skladu sa nastavnim programom na Katedri za bibliotekarstvo i informatiku Filološkog fakulteta u Beogradu, i na taj način podigne nivo efikasnosti u pružanju podrške učenju i stručnom usavršavanju.
Publikacije koje se nalaze u Fondu su dostupne i ostalim članovima Biblioteke koji su zainteresovani za ove oblasti.
B fond je smešten u okviru digitalne čitaonice[1], sa idejom da se u dogledno vreme omogući njegovo korišćenje i u elektronskoj formi (plan je da se ceo Fond u skorije vreme digitalizuje). U čitaonici su obezbeđeni i uslovi za timski rad studenata uz prethodnu najavu i dogovor o rezervaciji mesta i termina.
Knjige i priručnici koji pripadaju B-fondu (oko 600 publikacija) su u slobodnom pristupu, što omogućava korisnicima da sami, ili uz pomoć bibliotekara, odaberu potrebnu literaturu. Broj publikacija varira iz razloga što se Fond obogaćuje novim aktuelnim publikacijama, a deo fonda koji se slabije koristi vraća se u magacinski prostor.
Da bi se Fond uspešno formirao bilo je potrebno doneti kriterijume za odabir publikacija. Odlučeno je da se prvenstveno uvrste publikacije koje su preporučene kao obavezna literatura na Katedri za bibliotekarstvo i informatiku Filološkog fakulteta u Beogradu. Osim toga pretraživanjem lisnog i elektronskog katalog UBSM[2] izabrane su publikacije koje odgovaraju programu Katedre. U izboru kriterijuma i publikacija učestvovali su bibliotekari savetnici i diplomirani bibliotekari.
Nakon toga trebalo je knjige izdvojiti iz magacinskog prostora i preseliti u police u čitaonici. Sve publikacije u B-fondu dobile su novi lokacijski podatak, tako da u elektronskom katalogu Biblioteke sada nose oznaku B.
Referensni rad bibliotekara koji je angažovan u radu Fonda, kao novog bibliotečkog servisa, podrazumeva: konsultacije o izboru relevantne literature za seminarske radove, konsultacije putem e-pošte, pretraživanje elektronskog kataloga, pružanje pomoći korisnicima pri korišćenju građe u čitaonici, obuka korisnika za samostalno korišćenje B-fonda u slobodnom pristupu, obezbeđivanje uslova za timski rad studenata (komunikacija e-poštom, dogovaranje termina i pomoć prilikom izbora literature).
Dve godine nakon formiranja osetila se potreba da se sagledaju očekivanja i zadovoljstvo studenata Katedre za bibliotekarstvo i informatiku dotadašnjim radom B-fonda. U tu svrhu obavljena je elektronska anketa[3]. Anketirano je 37 studenata prve i druge godine. Na anketu je odgovorilo 25 studenta.
Rezultati ankete :
Koje usluge biblioteke koristite?
Koju vrstu informacionih izvora češće koristite?
Da li koristite B-fond (fond stručne literature iz oblasti bibliotekarstva, koji se nalazi u slobodnom pristupu) u UBSM?
Da li ste koristili ili koristite B-fond u nekoj drugoj biblioteci?
Da li vam slobodan pristup knjigama olakšava odabir literature?
Koje od sledećih aktivnosti biste rado obavljali u biblioteci?
U kom domenu vam je potrebna stručna pomoć bibliotekara ?
Koji oblik virtuelne komunikacije vam odgovara, kada je u pitanju korišćenje B-fonda?
Iz pokazanih rezultata ankete mogu se izvesti sledeći zaključci:
- preko 70 posto anketiranih studenata Katedre za bibliotekarstvo i informatiku su članovi UBSM, i uglavnom dolaze u biblioteku da bi pozajmili publikacije i koristili čitaonice.
- Postojanje B-fonda (fond stručne literature iz oblasti bibliotekarstva, koji se nalazi u slobodnom pristupu) preko 70 posto ispitanika vidi kao dobar način da odaberu potrebnu literaturu za svoje studije.
- Preko 50 posto anketiranih podjednako koristi papirne i elektronske izvore, dok se 9 posto njih se opredelilo samo za elektronske izvore.
- 80 procenata smatra da im je stručna pomoć bibliotekara važna u dva segmenta: pretraživanje kataloga i preporuka i konsultacije u odabiru literature i drugih relevantnih izvora.
- kao oblik najpoželjnije virtuelne komunikacije sa bibliotekarima, kada je u pitanju B-fond, navode elektronsku poštu i elektronsko naručivanje publikacija.
- interesantan podatak je – preko 80 procenata anketiranih studenata se izjasnilo da bi vrlo rado u biblioteci pripremali svoje seminarske radove, prezentacije i obavljali neke timske zadatke.
Gore navedeni zaključci pokazuju da se formiranje B-fonda u UBSM pokazalo opravdanim, te da bi ubuduće trebalo staviti akcenat na razvoj kako papirnog tako i elektronskog fonda, kao i na unapređenje uslova za aktivnosti studenata koje su oni u svojim odgovorima naveli kao prioritetne.
Dosadašnje oblike virtuelne komunikacije sa bibliotekarima (e-pošta i internet naručivanje) treba nastaviti. Praksa je da studenti e-poštom kontaktiraju bibliotekare iz B-fonda i unapred najave svoj dolazak u čitaonicu i/ili zamole za stručnu pomoć u pronalaženju potrebne literature. Ovakva praksa je naročito korisna u novonastalim okolnostima pandemije.
Što se tiče saradnje sa Katedrom, koja se pokazala veoma uspešnom, planira se i ubuduće (na početku svake školske godine) odlazak na fakultet i direktan kontakt sa studentima prve godine studija radi upoznavanja sa postojanjem B-fonda i kratkim uputstvima o načinu korišćenja, kao i komunikacija sa studentima putem e-pošte i društvenih mreža.
I nadalje će se raditi na ažuriranju Fonda, odabiru aktuelnih publikacija, dopuni novim publikacijama, kao i nastavaku digitalizacije.
[1] „Mala prostonarodna čitaonica“ koja se nalazi na drugom spratu Biblioteke
[2] Univerzitetska biblioteka „Svetozar Marković“
[3] Anketu realizovali bibliotekari Nikola Krsmanović i Snježana Furundžić
(ENSSIB, Vilerban, 18-19 novembar 2019)
Mr Vesna Župan
Univerzitetska biblioteka „Svetozar Marković“
Uvod
Peto digitalno bijenale održano je u radnoj atmosferi veoma poznate stručne škole u Vilerbanu, nadomak Liona. Nacionalna škola za bibliotečko-informacionu struku ENSSIB (École Nationale Supérieure des Sciences de l’Information et des bibliothèques) koja je poznata širom Evrope i sveta, održava veoma dobro osmišljene stručne skupove iz svoje delatnosti, koje pohađaju studenti postdiplomci, bibliotekari različitih profesionalnih rangova, predavači, itd. Svake druge godine se, dakle, održava ovakav vid bijenala tokom koga najpoznatiji i najuspešniji frankofoni stručnjaci iz domena bibliotekarstva i informatike razmatraju aktuelne teme kako bi kolegama u auditorijumu rasvetlili problematiku procesa digitalizacije.
Tokom ovakvog skupa slušaoci mogu da se upoznaju sa najfrekventnijim terminima koji cirkulišu kroz stručne medije u novije doba, zatim sa novim projektima u bibliotekarstvu Francuske, sa pratećim dilemama i načinima za njihovo otklanjanje.
Konvergencija na vebu je ono na šta su učesnici bili sve vreme usredsređeni tokom Petog digitalnog bijenala koje je održano u Vilerbanu novembra 2019. Radovi su se izlagali uglavnom usmeno uz korišćenje slajdova, ili, pak, u vidu postera. Tokom ovog dvodnevnog skupa održavane su radionice interaktivnog karaktera.
O Dititalnom bijenalu 2019
Tema pomenutog bijenala bila je: „Veb – prema konvergenciji pravila, formata, podataka?“ Uz ostala nadležna lica, prisutne je pozdravila direktorka Škole, gospođa Natali Marseru-Ramel (Nathalie Marcerou-Ramel) koja je na dužnost direktora stupila mesec dana ranije, a zadržala je do momenta otvaranja pomenutog bijenala i funkciju direktora za nastavu. Detaljnije informacije o radu Škole mogu se pronaći na njenom sajtu čija veb adresa glasi:
https://www.enssib.fr/.
Autori radova su govorili i diskutovali o problemima pojavljivanja građe na vebu. Među govornicima je bilo onih koji su sagledavali tematiku više iz informatičkog ugla, zatim bibliografskog, filozofskog, ali je svima zajedničko to da su pre svega i iznad svega, imali na umu delatnost biblioteka različitog profila.
U Francuskoj se još uvek odvija „bibliografska tranzicija“. Naime, politika otvorenog pristupa nameće drugačiji način razmišljanja i rada bibliotekarima koji se bave katalogizacijom i klasifikacijom bibliotečke građe. Postoji sada neophodnost da se primenjuje RDA (Resource Description and Access) te se radni proces svih bibliotekara prilagođava primeni međunarodnih standarda u novom tehnološkom okruženju.
Mada su sva izlaganja u toku ovogodišnjeg bijenala bila svrsishodna, pomenula bih neka imena: Emanuel Brandl (Emmanuel Brandl), doktor sociologije koji je i osoba za kontakt (ENSSIB), zatim Milad Duei (Milad Doueihi), istoričar religija sa Sorbone koji se bavi digitalnom humaniorom, Set Van Olan (Seth Van Hooland) sa Slobodnog univerziteta u Briselu, kao i koleginica Delfin Merien (Delphine Merrien, ENSSIB) koja je držala radionicu Biblio-dodir (BiblioTouch). Sva su izlaganja bila osmišljena na odgovarajući način. Radionica BiblioDodir odvijala se u salonu Biblioteke koja je veoma savremeno i udobno opremljena.
Kolege su više puta u izlaganjima pomenule značaj marketinga u procesu približavanja digitalne knjige čitaocima, a uzimajuću u obzir sve aktivnosti koje se u okviru njega mogu obavljati kako bi taj proces bio što uspešnije vođen. Promotivne aktivnosti su u okviru toga istaknute kao neophodne. Radovi su potekli uglavnom iz profesionalne prakse učesnika skupa. Ohrabrujuće je to što je više mladih ljudi uzelo učešća u radu Digitalnog bijenala, ali još više ohrabruje činjenica da je bilo učesnika različite starosne dobi što znači da svi osećaju neophodnost negovanja i unapređivanja vlastitih znanja iz domena bibliotekarstva i informatike.
Nagrada za digitalnu inovaciju
Posteri koji su bili pripremljeni za ovaj skup, postavljeni su bili na za to posebno predviđeno mesto u holu zgrade. Svi su bili profesionalno i lepo urađeni. Prema mišljenju nadležnih, svi posteri su bili dobri.
Nagrada za digitalnu inovaciju 2019 dodeljena je projektu Limedia koji je razvijalo ministarstvo kulture. Ovaj projekat je omogućio da korisnici dođu u kontakt sa izuzetno velikim brojem digitalnih dokumenata u vidu teksta i slike, a koji uz ostalo opisuju običaje i tradiciju Lorene. Nagrada za poster, inače, nije nikakav finansijski niti materijalni primitak. Ona se sastoji, jednostavno, u većoj vidljivosti autora postera za medije. Bliže informacije o ovome projektu mogu se pronaći na sledećoj veb adresi:
https://limedia.fr/
Moj poster bio je jedan od šest izloženih na ovom Digitalnom bijenalu. Naslov tog rada glasio je, dakle:
„Izložba u digitalnom okruženju: Studentsko proleće u svetlu akademskog bibliotekarstva Srbije (1968-2018)“. (Francuski)
Zaključak
S obzirom na to da je skup održan na mestu koje je veoma merodavno za razvoj bibliotekarstva i informatike, mišljenja sam da bi zbivanja u ovoj Školi trebalo što redovnije pratiti. Delim mišljenje onih kolega sa Digitalnog bijenala 2019 koji se slažu sa tim da je pozitivno što postoji jedinstvo u stavu o neophodnosti primene standarda, ali da je mnogo korisnije primenjivati ih nego o tome razgovarati. Izgleda da u Francuskoj ima ustanova u kojima se bibliografska pravila ne primenjuju najdoslednije te se zapaža razlika u kvalitetu bibliografskih zapisa od jedne do druge biblioteke, koja navodi stručnjake na zajedničku akciju u pogledu otklanjanja tih i takvih odstupanja. Na kraju krajeva, i ovakav skup jeste jedna od tih akcija u nameri da se bibliografski i drugi poslovi u bibliotekama Francuske odvijaju na što pedantniji i stručpniji način.
Izneto je više puta u toku ovoga skupa da neka biblioteka neguje saradnju sa malim preduzećem koje za nju obavlja određene, jasno precizirane poslove. Smatram da bi manjim kooperantima i mi u akademskom bibliotekarstvu Srbije mogli da posvećujemo više pažnje. To je dobar način da se ponekad postignu bolji rezultati u poslu, a i ostvare neke značajnije uštede.
Belgija, Alžir, Ujedinjeno Kraljevstvo, Srbija, jesu neke od zemalja iz kojih su pristigli učesnici Digitalnog bijenala 2019. Način rada ovog skupa jeste takav da je nakon svakog izlaganja, u toku svakog od okruglih stolova, a bilo ih je nekoliko, ma koji od učesnika mogao da postavi pitanje. Interaktivnost je bila, dakle, na visokom nivou što iziskuje od svih autora viši stepen odgovornosti ali je i korist za učesnike ovoga skupa veća tim pre što živimo i radimo u vreme sve prisutnijih tehnoloških promena. Mišenja sam da bi po ugledu na ovo Digitalno bijenale, stepen interaktivnosti mogao da se povisi u radu onih stručnih skupova iz bibliotekarstva koji se održavaju u regionu Zapadnog Balkana. Time bismo sigurno bili korak bliže razvijenoj Evropi.
Ovih dana se na sajtu škole ENSSIB (École Nationale Supérieure des Sciences de l’Information et des bibliothèques) u Vilerbanu, koja je bila domaćin mnogih stručnih skupova iz bibliotečko-informacione struke, a i Digitalnog bijenala 2019, može pročitati da je zatvorena za javnost i personal od 16. marta 2020. zbog Korona virusa COVID – 19. Time kazuju svojim kolegama iz Evrope i sveta sa koliko opreza gledaju na novonastalu situaciju u kojoj epidemija pomenutog virusa odnosi svaki dan živote nedužnih građana. Mada teška, ovakva situacija jeste prava šansa i izazov da se društvo što više aktivira i počne da funkcioniše kao Informaciono društvo.
Jelena Andonovski
Nataša Dakić
Maja Đorđević
Univerzitetska biblioteka „Svetozar Marković“
Saradnja i partnerstva – kreiranje nove zajedničke vizije za biblioteke
Godišnji stručno-naučni skup Zajednice matičnih biblioteka Srbije, 14. Biblionet po redu, ove, 2020. godine, održan je u Vranju od 01. do 03. oktobra pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije. Prema planu koji je krajem 2019. godine napravila Zajednica, skup je prvobitno trebalo da bude održan od 04. do 06. juna 2020. Međutim, zbog nepovoljne epidemiološke situacije izazvane pandemijom virusa COVID-19 skup je bio odložen, najpre za termin od 27. do 29. avgusta, a zatim, nakon novog odlaganja, uspešno realizovan uz poštovanje svih propisanih epidemioloških mera prvih dana u oktobru. Tema ovogodišnjeg skupa bila je Saradnja i partnerstva: kreiranje nove zajedničke vizije za biblioteke, a njemu je prisustvovalo oko 80 bibliotekara iz biblioteka širom Srbije. Bio je ispraćen i od stane lokalnih medija kako u najavi tako i tokom njegovog održavanja.
Skup je održan na dve lokacije u Vranju, u Narodnom pozorištu “Bora Stanković” i u sali za konferencije hotela “Rojal putnik”, a program konferencije je bio podeljen na tri tematske oblasti:
- predavanja gostiju i biblioteke domaćina;
- međunarodna saradnja i partnerstva;
- regionalna i lokalna saradnja i partnerstva.
Pored radnog dela konferencije učesnici skupa imali su zadovoljstvo i da se upoznaju sa kulturnim znamenitostima Vranja. Ovaj skup godinama unazad, pored bibliotekara iz Srbije, okuplja i izlagače iz biblioteka van naše zemlje koji sa domaćim bibliotekarima ostvaruju plodonosnu saradnju u različitim delatnostima iz oblasti bibliotekarstva. Nažalost, planirano učešće stranih izlagača ove godine je izostalo zbog loše epidemiološke situacije, ali to ni u kom slučaju nije umanjilo uspešnost skupa. Kolege iz biblioteka u Srbiji izvrsno su predstavili međunarodnu saradnju sa stranim kolegama kao i postignute rezultate.
Skup je svečano otvoren 1. oktobra u pozorištu ,,Bora Stanković’’ nakon registracije učesnika. Svečani program obuhvatio je pozdravne reči predstavnika osnivača na republičkom i lokalnom nivou, Zajednice matičnih biblioteka Srbije i domaćina skupa, a zatim je laureatima, mr Snežani Nenezić, direktorki Narodne biblioteke Kruševac i Željku Stojanoviću, doskorašnjem direktoru Narodne biblioteke „Atanasije Stojković“ iz Rume, uručena godišnja nagrada Zajednice matičnih biblioteka Srbije koja se dodeljuje za celokupan doprinos razvoju bibliotekarstva i kulture u celini, a nosi ime velikog Đure Daničića. Svečano otvaranje uveličali su članovi lokalnog vokalno-instrumentalnog sastava Izvor svojim muzičkim programom, a posetioci su prisustvovali i otvaranju izložbe Zona Dovlatov koju su priredili članovi čitalačkog kluba Užičke gimnazije, Užička književna republika i Biblioteka, a koja je kao putujuća izložba stigla i u Narodno pozorište “Bora Stanković”.
Slika. 1: Svečano otvaranje konferencije u Narodnom pozorištu „Boraa Stanković“
Posle svečanog otvaranja skupa započeo je radni deo konferencije koji je održan na Velikoj sceni pozorišta “Bora Stanković” predavanjima koleginica iz Biblioteke Centra za kulturu Kladovo i Narodne biblioteke “Bora Stanović” iz Vranja koje su predstavile uspešnu međunarodnu saradnju i prikazale postignute rezultate. Nakon završenog radnog dela bila je organizovana poseta Javnoj biblioteci “Bora Stanković” i panoramski obilazak kulturnih znamenitosti grada Vranja: Gradske skupštine i Narodnog muzeja. Dan je završen svečanom večerom u restoranu na brdu Pržar.
Drugi radni dan konferencije održan je u sali za konferencije hotela „Rojal putnik“. Prva sesija obuhvatala je predavanja iz oblasti međunarodne saradnje i partnerstva u okviru koje su bibliotekari iz Narodne biblioteke Srbije, Biblioteke grada Beograda i Doma kulture Studentski grad prikazali svoja iskustva u saradnji sa kolegama u svetu i postignute rezultate. Druga sesija koja je za temu imala regionalnu i lokalnu saradnju i partnerstva, bila je po broju radova obimnija pa samim tim i podeljena na dve podsesije u kojima su bibliotekari iz Univerzitetske biblioteke “Svetozar Marković”, Narodne biblioteke Srbije, Biblioteke grada Beograda, Narodne biblioteke Kruševac, Biblioteke “Dimitrije Tucović” iz Lazarevca, Narodne biblioteke Kraljevo, Narodne biblioteke “Veljko Petrović” iz Bačke Palanke i Gradske biblioteke Novi Sad prikazali svoja iskustva u saradnji sa kolegama iz biblioteka i kulturnih institucija u Srbiji i regionu i postignute rezultate. Tog drugog dana predstavljeno je ukupno 14 radova, od toga 5 u prvoj sesiji i 9 u drugoj. Univerzitetska biblioteka “Svetozar Marković” u Beogradu predstavila je na skupu jedan primer dobre prakse koji obuhvata saradnju institucija kulture u zemlji i regionu sa ciljem kreiranja velike pretražive digitalne biblioteke zavičajnih zbirki srpskog kulturnog prostora. Rad pod nazivom „Pretražive digitalne zavičajne zbirke srpskog kulturnog prostora: novi oblici saradnje institucija kulture“ je napisan u koautorstvu sa kolegama iz Gradske biblioteke u Novom Sadu i Narodne i univerzitetske biblioteke u Banjaluci pri čemu su predstavljena iskustva i postignuti rezultati saradnje ovih ustanova sa Univerzitetskom bibliotekom. Drugi dan je završen posetama Muzej kući Bore Stankovića i predstavi u pozorištu “Bora Stanković”, dok je treći dan tradicionalno bio rezervisan za fakultativni izlet kada su učesnici skupa posetili manastir Prohor Pčinjski.
Slika 2. Drugi radni dan u u sali za konferencije hotela „Rojal putnik“
Slika 3. Predstavljanje koautorskog rada „Pretražive digitalne zavičajne zbirke srpskog kulturnog prostora: novi oblici saradnje institucija kulture“
Slika 4. Poseta Muzej kući Bora Stanković
Cilj ovogodišnjeg Biblioneta bio je da se na jednom mestu prikažu iskustva bibliotekara iz Srbije koja se odnose na primere dobre prakse, uspešne projekte i realizovane mogućnosti, imajući u vidu sve vidove partnerstva i saradnje, čime bi se, kao i do sada, uticalo na protok ideja među domaćim bibliotekama i buđenje energije za nove projekte. Uz brojne prepreke, dva odlaganja, ali i veliku podršku lokalne zajednice, poštujući sve propisane mere opreza, skup je uspešno realizovan, a zacrtani ciljevi ispunjeni.
Milica Buha, diplomirani bibliotekar
Biblioteka grada Beograda
Početkom 2019. godine u Biblioteci grada Beograda, a u saradnji sa Vikimedijom Srbije, pokrenut je program obuke naših starijih sugrađana za pisanje članaka na Vikipediji. Projekat je podržala Vikimedija Srbije u okviru programa mikrograntova za finansiranje projekata iz oblasti slobodnog znanja i kulture. Radionice se odvijaju jednom nedeljno, a rad sa polaznicima je individualan. Radionice traju četiri sata, s tim što polaznici imaju slobodu da sami odluče koliko vremena, u okviru datog termina, žele da posvete ovoj aktivnosti. Starosna dob polaznika nije ograničena, kao ni nivo digitalne (kompjuterske) pismenosti.
Ideja o pokretanju radionica za obuku seniora za pisanje članaka na Vikipediji proistekla je iz socioloških pojava karakterističnih za savremeno društvo.
Penzija – nagrada ili kazna?
Kraj radnog veka, odnosno odlazak u penziju, svakom čoveku predstavlja svojevrstan stres. Menja se dnevni ritam, životne i radne navike i život se naglo usporava. U savremenom potrošačkom društvu uobičajen je stav da odlaskom u penziju pojedinac prestaje da bude društveno koristan subjekt i da postaje društveni teret. Takav stav pojedincu može da izazove duboku psihološku traumu i povlačenje iz aktivnog života.1
Odlaskom u penziju javlja se i problem viška slobodnog vremena, a samim tim i potreba da se ono ispuni nekim aktivnostima. Mnogi ljudi i nakon penzionisanja nastavljaju sa svojim profesionalnim angažovanjem, dok se drugi na različite načine posvećuju volonterskom radu. U takvim okolnostima višak slobodnog vremena više ne predstavlja problem, već postaje benefit i privilegija.
Volonterski rad i šta ga motiviše
Novac, kao nagrada za uloženi trud, jeste često osnovni motiv, ali mnogostruko veći motiv često može biti svrsishodnost, odnosno svest o tome da je naš rad nekome potreban i koristan. Mnoga naučna istraživanja, sprovedena od polovine 20. veka do danas, upravo su posvedočila ovu tvrdnju. Takav vid aktivnosti, rad bez nadoknade za opštu korist, predstavlja volonterski rad. Jedan od najuočljivijih, mada nikako i jedini primer, jeste upravo Vikipedija. Opšte je poznato da je Vikipedija slobodna enciklopedija (Open Source) koju uređuju isključivo amateri i volonteri. Hiljade volontera, urednika Vikipedije širom sveta, ne motiviše materijalna dobit, nego unutrašnje zadovoljstvo tokom rada na određenom projektu i svest o korisnosti tog rada za širu zajednicu. Osim toga, mnogi ljudi, učešćem u ovakvim i sličnim projektima, stiču nova znanja i veštine, raste im reputacija, a sa time dolazi i materijalna nagrada koja ne mora biti iskazana isključivo u vidu novca. Sve većem broju ljudi zadovoljstvo predstavlja i druženje, zajednički izleti i putovanja, različiti događaji na kojima mogu predstaviti svoje uspehe i sl.
Vikipedija je „slobodna enciklopedija koju svako može da uređuje“
Ovu rečenicu svako pročita barem jednom nedeljno, prilikom pretraživanja sadržaja na internetu. Na Google pretraživaču na prvoj strani pogodaka biće upravo članak sa Vikipedije, ukoliko je zadati pojam obrađen. Vikipedija je fenomen 21. veka: otvorena, slobodna enciklopedija koju uređuju volonteri. Svi su oni posvećeni jednom cilju – širenju slobodnog znanja. Jedan od slogana Vikipedijanaca širom sveta glasi:
„Zamisli svet u kome svaka osoba na planeti ima slobodan pristup celokupnom ljudskom znanju. To je ono na čemu mi radimo.“
Ne postoje ograničenja po pitanju ko može da piše i uređuje članke na Vikipediji, ali postoje neki uslovi. Jedan od osnovnih je da napisani podaci moraju biti tačni i proverljivi. Stoga pisanje članaka na Vikipediji podrazumeva prethodno istraživanje određene teme putem pisanih ili elektronskih izvora. Osim toga, prenošenje znanja uvek nosi sa sobom i moralnu odgovornost, pa uređivanje članaka, odnosno plasiranje informacija na jednom ovako široko dostupnom izvoru, iziskuje i izvesnu ozbiljnost u pristupu kreiranja članaka.
S druge strane, Vikipedija je volonterski projekat, a volonterstvo kao potpuno dobrovovoljni i besplatni rad od koristi za širu zajednicu, donosi sa sobom unutrašnje zadovoljstvo i osećaj svrsishodnosti.
Mikrograntovi Vikimedije Srbije
Vikimedija Srbije svake godine raspisuje konkurs za finansiranje projekata iz oblasti slobodnog znanja i kulture. Konkurs je posvećen projektima manjeg obima za koje postoji mogućnost prerastanja u dugoročne i održive projekte. Cilj ovog konkursa su promocija i podrška stvaranju, sakupljanju i umnožavanju slobodnog sadržaja isključivo na neprofitni način, kako bi se omogućilo da svi ljudi na planeti imaju jednak pristup znanju i obrazovanju. Program dodeljivanja mikrograntova realizuje se od 2014. godine i do sada je pružio podršku podnosiocima 36 projekata. U okviru ovog programa na Vikipediji na srpskom jeziku postavljeno je preko 25.000 fotografija i napisano više od 1.500 članaka. Teme projekata su raznovrsne, a sve aktivnosti imaju zajednički cilj – uvećanje slobodnog sadržaja i širenje ideje o slobodnom znanju. Učesnici u projektima su iz raznih gradova Srbije, mladi i stariji, volonterke i volonteri, ljudi puni entuzijazma.
Projekat “Viki senior“ predstavlja odgovor na ove pojave. Angažovanjem na pisanju članaka za Vikipediju penzioneri mogu veoma kvalitetno da ispune slobodno vreme i da odgovore svojim intelektualnim potrebama, a Vikipedija time dobija nove urednike i nove, kvalitetne članke, dostupne čitavom društvu.
Seniori pišu članke na Vikipediji
Cilj projekta „Viki senior“ je uključivanje penzionera u kreiranje Vikipedije. Ljudi koji su završili radni vek ali i dalje žele da se bave svojom profesijom, mogu ovim putem aktivno doprineti zajednici. Imajući u vidu raznovrsna interesovanja učesnika u projektu, tema nije striktno zadata, već svako piše članke shodno svojim interesovanjima. Kako je Biblioteka grada Beograda ustanova koja se prvenstveno bavi kulturom, akcenat je stavljen na nematerijalno kulturno nasleđe Srbije, pa je upravo tom temom projekat i započet.
Radionice su osmišljene tako da se odvijaju jednom nedeljno. Stalni termin polaznicima predstavlja jedan vid obaveze, što pobuđuje osećaj korisnosti i odgovornosti prema zajednici. Ujedno, ove radionice pružaju i mogućnost međusobnog upoznavanja i kvalitetnog druženja. Budući da volonterski rad podrazumeva dobrovoljno učešće u projektu shodno mogućnostima pojedinca, polaznici nisu u obavezi da dolaze redovno i svi u isto vreme. Radionice se najčešće održavaju sa po pet polaznika, što je optimalan broj za individualni rad. Na radionicama sa polaznicima rade po dva bibliotekara – instruktora.
Projekat je u probnoj fazi pokrenut već krajem 2018. godine. Započet je sa grupom penzionera koji gotovo ništa nisu znali o radu na računaru. Naime, u Biblioteci grada Beograda se već nekoliko godina organizuje program „65+“, osmišljen tako da se polaznicima pruže osnovna znanja o radu na računaru. Grupi polaznika ovog programa ponuđena je mogućnost učešća u projektu „Viki senior“. Većina je prihvatila ovaj izazov. Treba naglasiti da su u ovoj grupi uglavnom ljudi penzionisani pre najmanje desetak godina, tako da većina njih nije tokom radnog veka imala gotovo nikakvog dodira sa računarima i savremenim tehnologijama.
Zvaničan početak projekta bio je u aprilu 2019, kada je odštampan i promotivni materijal, dostupan u svim ograncima Biblioteke grada Beograda. Reakcije na ovaj vid promocije nisu izostale, a pomogla su i povremena pominjanja u javnim glasilima. Nekoliko polaznika došlo je i na preporuku onih koji su se već oprobali u pisanju članaka.
Korist koju penzioneri imaju od ovog projekta je višestruka. Sam postupak kreiranja članaka na Vikipediji zahteva savladavanje određenih naprednijih veština rada na računaru. Tokom ovog procesa potrebno je pronaći podatke, kreirati članak prema pravilima Vikipedije, popuniti različite forme, što svakako vodi poboljšanju motorike, posebno kod polaznika koji ranije nisu imali dodira sa računarima. Zatim je potrebno zapamtiti sve ove funkcije, koje mogu biti prilično složene i naprednijim polaznicima, što predstavlja jedan vid mentalne vežbe. Pisanje članka pobuđuje i radoznalost da se o datoj temi sazna nešto novo, a prema rečima psihoterapeuta dr Zorana Milivojevića, radoznalost pojedinca vezuje za savremeni svet i pomaže mu da „ostane u toku“. S druge strane, rad na računaru omogućava starijim ljudima da upoznaju savremene tehnologije što, takođe prema Milivojevićevim rečima, pomaže da održe kontakt sa vremenom i vezu sa svetom u kome žive, čime se u velikoj meri usporava mentalno starenje i poboljšava kvalitet života.
U okviru projekta predviđen je i zajednički obilazak beogradskih muzeja. Učesnici projekta posetili su Pedagoški, Etnografski i PTT muzej. Iako su cene poseta muzejima simbolične, kolege iz Etnografskog muzeja, kao ustanova kulture, odobrile su besplatan ulaz. Ovim činom je na lep način su podržan projekat. Pored toga, na dvema radionicama tokom septembra, seniori su se pridružili i manifestaciji “Dani evropske baštine”. Pisali su članke o “Igri i zabavi”, što je bila tema manifestacije 2019. godine. Svi učesnici su na prigodnoj proslavi na kraju godine dobili zahvalnicu i knjigu. U okviru projekta članke pišu i instruktori, pa je tako za oko 15 meseci napisano blizu 400 članaka, a na Vikipedijinu ostavu prebačeno oko 1.200 slobodnih fotografija, od kojih 166 dokumentarnih, snimljenih krajem 20. veka, na kojima su zabeleženi događaji i ličnosti važni za život u SFRJ od 70-ih godina 20. veka.
Prema podacima Saveznog zavoda za statistiku iz popisa stanovništva obavljenog 2011. godine u Beogradu je tada bilo oko 4,5% kompjuterski pismenih stanovnika starijih od 65 godina, dok je u populaciji starosti od 50 do 64 godine ovaj procenat iznosio oko 34%. S obzirom na to da je od tada prošlo osam godina, broj kompjuterski pismenih ljudi starijih od 65 godina evidentno je porastao, a taj trend će se svakako nastaviti. Sagledan u tom svetlu, projekat „Viki senior“ predstavlja vid obrazovanja odraslih kome je cilj poboljšanje kvaliteta života pojedinca, ali i cele zajednice. Biblioteka kao institucija u ovom procesu može imati veliku ulogu, jer osim kompjutera i internet veze, kao preduslova za ovaj vid aktivnosti, nudi i obilje lako dostupne literature, kao i znanje i iskustvo bibliotekara.
Projekat “Viki senior” u uslovima izolacije usled pandemije Korona virusa: jedno zanimljivo iskustvo
U martu 2020. godine, kada je zvanično trebalo da započne realizacija druge sezone projekta “Viki senior”, u Srbiji je izbila pandemija korona virusa i svi programi u Biblioteci su obustavljeni. U tom trenutku bilo je aktivno 10 učesnika, od kojih je njih četvoro prisustvovalo radionicama svake sedmice, ali samo je jedna učesnica mogla samostalno da uređuje članke na Vikipediji. Pošto je želela da nastavi sa ovom aktivnošću, obuka je nastavljena na mreži (onlajn).
Naravno, nisu se svi zadaci mogli rešiti samo pisanim ili usmenim uputstvima, pa su se morala pronaći neka praktičnija rešenja. U početku su to bile fotografije monitora – “korak po korak” snimci radnji koje treba preduzeti za realizaciju određenog cilja, što je bilo prilično sporo. Javila se potreba da se uputstva daju u realnom vremenu. Korišćenje nekih komplikovanijih programa nije dolazilo u obzir, jer ova 70-godišnja gospođa nije mogla dobiti adekvatnu tehničku pomoć. Stoga je pronađeno jednostavnije rešenje. Komunikacija je uspostavljena putem Viber aplikacije. Instruktorka je na svom računaru obavljala sve potrebne korake, istovremeno snimajući monitor telefonom. Učesnica projekta ponavljala je ove korake na svom računaru i uspešno obavljala zadatke. Od sredine marta, kada su u Srbiji uvedene stroge mere izolacije, pa do kraja aprila, ova korisnica napisala je više od 80 odličnih članaka, uz minimalne intervencije instruktora. Teme njenih članaka su različite. Tokom radnog veka bila je tehnolog i ispitivala je kvalitet voda, pa je pisala i prevodila stručne članke o tome, ali je pisala i članke iz geografije, kulture, turizma i druge. Učestvovala je u gotovo svim akcijama koje su u ovom periodu organizovane na Vikipediji. Prema njenim rečima, pisanje članaka na Vikipediji, mnogo joj je pomoglo u prevazilaženju teške situacije za vreme izolacije.
Zbog osetljivosti ciljne grupe za sada je nastavak projekta putem radionica u Biblioteci neizvestan, ali se sigurno neće prekinuti. Iskustvo stečeno tokom izolacije dokaz je koliko ovakve aktivnosti mogu biti korisne. Treba napomenuti da je ova učesnica projekta aktivna 70-godišnjakinja, koja se pre vanredne situacije trudila da za svaki članak obezbedi i odgovarajuće fotografije, što je u člancima o Beogradu i okolini podrazumevalo šetnje i izlete. Prema njenim rečima, to je za nju bila korisna i izuzetno zabavna fizička aktivnost.
Sličan projekat pokrenut je 2013. godine u Češkoj. Prema dostupnim podacima iz 2019. godine, u 15 gradova širom ove zemlje održava se 49 kurseva na kojima učestvuje preko 300 polaznika koji su napisali ili dopunili više od 6.000 članaka na Vikipediji. U Srbiji je ovakav projekat sa seniorima organizovan samo u Beogradu. Započet je sa grupom od devet polaznika, a do aprila 2020. projektu su se pridružila 24 učesnika različite starosne dobi. Za 16 meseci učesnici projekta napisali su oko 180 članaka, a najstarija učesnica rođena je 1932. godine.
Projekat „Viki senior“ na Vikipediji na srpskom jeziku
Literatura
- Stojanović, J. „Starost“ (Beograd, Kalekom, 1995), 138-143
- Pink, D.H. „Šta nas pokreće?“ (Beograd, Laguna, 2011), 27-35
- Poziv za učešće na konkursu za finansiranje projekata manjih obima u 2020. godini
