Матеа Милошевић

Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“

Сажетак: У овом раду је представљен значај дигиталних репозиторијума у очувању културне баштине. Приказане су главне предности репозиторијума PHAIDRA, који омогућава груписање и  дугорочно чување различитих типова дигиталних објеката. Репозиторијум је примењен у пројекту за дигитализацију и похрањивање фолклористичке и дијалектолошке грађе скупљене за потребе теренских истраживања. Видео и аудио записи, слике и текстуални фајлови, који сведоче о фолклору и дијалектима овог подручја, сада су трајно сачувани на интернету и лако доступни широком кругу корисника.

Кључне речи: репозитиријуми, дигиталне библиотеке, дијалекти, фолклор, теренске збирке.

Увод

Пре више од две деценије, у свом раду „Дигиталне библиотеке – разграничење појмова” Цветана Крстев наводи да је појам дигиталних библиотека ушао у употребу још деведесетих година, али да и даље не губи на актуелности: „Дигиталне библиотеке су проширење, надградња и интеграција разноврсних информатичких институција, као и физичких простора, у којима се ресурси селектују, прикупљају, организују, чувају или им се обезбеђује приступ као подршка заједници корисника” (Крстев 2002: 4).

Данас смо сведоци несмањене актуелности дигиталних библиотека и њихове све снажније интеграције у постојеће системе библиотечког пословања. Појму дигиталне библиотеке придружио се појам дигиталног репозиторијума, а раст и развој ових система доприноси широј доступности различитих садржаја што се у глобалним размерама може упоредити са Борхесовом идејом Вавилонске библиотеке у којој се налазе све икада написане књиге света. Фигурирајући као центри за прикупљање различитих дигиталних објекта, дигитални репозиторијуми постају неизоставни стожер савременог дигиталног доба.

Развој дигиталних репозиторијума, за чије су постављање и одржавање некада биле неопходне завидне програмерске вештине, дошао је до тачке у којој су, слично CMS (Content Management System) системима за израду интернет презентација, доступна готова решења („кључ у руке“). Данас је могуће преузети читаве пакете кода са већ структуираним базама података, чија имплементација омогућава организовање репозиторијума за чије је одржавање, након успешне инсталација, неопходан минимум информатичких вештина. У Србији постоји „пресликавање тенденција које постоје у свету, како када је реч о типовима софтвера, тако и када се узима у обзир њихова заступљеност” (Столић 2018: 15).

PHAIDRA

Неки од познатих система за похрањивање и представљање дигиталних садржаја код нас су: Dspace, Eprints, Fedorа (која је и основа PHAIDRA репозиторијума), Omeka и др. PHAIDRA (енг. Permanent Hosting, Archiving and Indexing of Digital Resources and Assets – трајно похрањивање, архивирање и индексирање дигиталних ресурса и добара) је пример мултидисциплинарног институционалног репозиторијума. Започела је 2006. године као пројекат дигиталног репозиторијума Универзитета у Бечу и „представља резултат успешне сарадње Рачунарског центра Универзитета у Бечу, Центра за наставу и учење и Универзитетске библиотеке у Бечу” (Хокнер 2011: 23). Водећи се добром праксом овог универзитетског система, Универзитетска библиотека „Светозар Марковић” је 2011. године у Београду, ослањајући се на већ доступну PHAIDRA платформу, формирала први универзитетски, репозиторијум у Србији.

PHAIDRA (https://www.phaidra.org/) је „дизајниранa за дугорочно чување и управљање различитим типовима дигиталних објеката попут текста, слика, видео и аудио материјала, а такође омогућава груписање објекта у колекције или контејнере. У PHAIDRA-и је могуће архивирати било који дигитални садржај, али да би се он додао неопходно је да објекат буде креиран у препорученом формату“. (Столић 2012: 2–3). PHAIDRA представља модификацију система Fedora, у чијој изградњи је коришћен CMA (Content Model Architecture), модел архитектуре који омогућава похрањивање различитих типова дигиталних објеката.

Дијалектолошка и фолклорна збирка студената Филолошког факултета

Своју примену PHAIDRA (https://phaidrabg.bg.ac.rs/) репозиторијум пронашао је у домену очувања националне традиције и културе, па је у оквиру сарадње Универзитетске библиотеке са професорима Филолошког факултета Универзитета у Београду, и уз подршку Министарства културе и информисања Републике Србије, настао пројекат „Обезбеђивање библиотечко-информационе подршке за чување, заштиту и коришћење фолклорног и културног наслеђа”, који је реализован у периоду од маја до децембра 2022. године. Овај пројекат је замишљен као модел за дигитализацију и похрањивање фолклористичке и дијалектолошке грађе сакупљане током теренских истраживања и проучавања дијалектолошких особина говора наших народа. Реализација пројекта је обухватала низ активности: од избора грађе, преко анализе и припреме материјала, до њиховог трајног похрањивања у одговарајућем формату у Дигиталном репозиторијуму Универзитета у Београду.

Већи део ове грађе захтевао је додатну обраду, јер се налазио на старим носачима звука (аудио касетама), неретко снимљеним у лошијем квалитету или формату који је био неодговарајућ за похрањивање. Обрадом и припремом, те додавањем у репозиторијум, ови материјали су дугорочно сачувани од пропадања и трајно архивирани у јавном приступу, чиме је остварена и значајна улога у очувању културе и наслеђа.

Неке од кључних фаза у припреми и презентовању ових садржаја биле су: набавка опреме и организовање серверског простора за складиштење, избор грађе и организовање збирки у одговарајуће целине, припрема самих дигиталних објеката и конвертовање у одговарајуће формате за дугорочно чување. Осим тога, извршена је и имплементација нових функционалности у репозиторијум, што се пре свега односило на унапређивање претраге за оба писма. Као резултат, формиране су две колекције дигиталних садржаја у PHAIDRA репозиторијуму Универзитета у Београду:

  1. Теренска дијалектолошка збирка студената Филолошког факултета

Колекција: phaidrabg.bg.ac.rs/o:26953 и

  1. Теренска фолклорна збирка студената Филолошког факултета

Колекција: phaidrabg.bg.ac.rs/o:26858

У Теренској дијалектолошкој збирци представљено је више од две стотине аудио снимака говора и дијалекaта различитих крајева. Неки од трајно сачуваних говора у овој збирци су говори Лесковца, Бабушнице, Бијелог Поља, Ћићевца, Нове Вароши, Бруса, Призрена, Сирогојна. Цела збирка је организована као корпус дијалеката који је у сваком тренутку могуће проширити и обогатити. У оквиру едитора метаподатака уз сваки објекат постоје додатна поља у која је могуће унети пропратне информације: о аутору записа, говорнику, времену настанка записа и друге забелешке којима се запис ближе одређује, а које би евентуално омогућиле лакшу претрагу и лоцирање жељеног материјала.

Други део грађе чини збирка теренских истраживања фолклора наших крајева у којој се налази 47 потколекција насталих у теренским истраживањима. У њима се налазе структуирани у групе података различити материјали везани за теренска истраживања појединих области, међу којима су, поред аудио записа, доступни видео материјали, слике, као и различити текстуални фајлови са радовима насталим у оквиру истраживачких пројеката. Метаподаци додати уз ову групу објеката такође представљају квалитетан корпус информација везаних за изворе истраживања, јер обухватају период настанка материјала, ауторе, говорнике и друге учеснике истраживања. Пример богате потколекције у оквиру ове збирке је Теренска збирка из ужичког краја, којој се може приступити путем линка: https://phaidrabg.bg.ac.rs/detail/o:27877.

Припрема материјала за репозиторијум

Целокупнa дијалектолошка збирка уређена је на сличан начин будући да је чине искључиво аудио записи. Припрема објеката за похрањивање у оквиру ове колекције подразумевала је процес дигитализације аудио записа, њихово сређивање и прикупљање и организовање одговарајућих метаподатака. За дигитализацију записа коришћен је бесплатан програм Audacity, помоћу којег су аудио снимци пребачени на рачунаре. Међутим, због лошег квалитета снимака даљи процес припреме записа за репозиторијум најчешће је подразумевао додатно сређивање за које је коришћен (такође бесплатан) програм Format Factory. У овом програму записи су финално уређивани – унапређен је њихов квалитет, аудио снимци су прочишћени, редуковани шумови и прилагођен формат за потребе репозиторијума. Следећа етапа припреме подразумевала је сортирање и организовање саме колекције. Уз записе су организовани сетови додатних података са информацијама о ауторима записа, географском простору са којег потичу, подацима о говорницима, времену настанка записа и другим битним доступним информацијама. Сви аудио записи су конвертовани у MP3 формат – један од препоручених формата за похрањивање аудио записа у PHAIDRA репозиторијуму. Процес додавања појединачних аудио записа у репозиторијум праћен је уносом припремљених додатних информација о запису у оквиру едитора метаподатака базираног на Dublin Core стандарду.

За разлику од дијалектолошке збирке, теренска фолклорна збирка је организована на другачији начин, будући да се у њој налазе објекти различитих формата. Осим аудио записа у овој колекцији постоје и видео записи, текстуални фајлови и слике. У припреми и обради видео записа за ову колекцију коришћен је бесплатан програм HandBrake за уређивање видео материјала. У овом програму видео записи су уређени и конвертовани у MP4 формат, препоручени за PHAIDRA репозиторијум, где се још могу додати MPEG, AVI, MOV и 3GP видео фајлови. Препоручени формати у којима је могуће додавати и чувати слике јесу: JPG, TIF, GIF, BMP и PNG, док су различити документи, односно текстуални фајлови додавани на репозиторијум у PDF формату. Услед великог броја различитих формата на нивоу колекције фолклорне збирке, након додавања појединачних фајлова и њихових метаподатака, извршена је систематизација у групе. На овај начин је осим трајних линкова (permalinks) које су похрањивањем на репозиторијуму добили појединачни објекти, формиран и један заједнички трајни (perma) линк којим је обезбеђен стабилан директан приступ групи објеката. У овом случају опција груписања објеката (у контејнере) у оквиру колекција показала се као врло значајна техничка могућност репозиторијума.

С обзиром да дијалектолошка збирка садржи једнообразне садржаје (дигиталне аудио фајлове) унутар саме збирке није било потребе за груписањем различитих типова објеката по истраживањима. Структуирање фолклорне збирке, пак, извршено је са циљем лакше и прегледније доступности и коришћења депоноване грађе. За обе организоване збирке обезбеђени су технички предуслови за допуњавање и развој колекција, а сам репозиторијум је у оквиру реализације пројекта унапређен Solr претрагом за оба писма, чиме је олакшан и унос пропратних садржаја. Обе колекције представљене су на првој страни репозиторијума и тако је повећана њихова видљивост и осигуран брз приступ грађи.

Закључак

Представљањем ове две колекције, фолклорне и дијалектолошке збирке, више стотина различитих записа са теренских истраживања, који су се раније налазили на компакт дисковима и аудио касетама, трајно је похрањено на интернету и учињено доступним широј групи корисника. У дигиталном окружењу, организованом по највишим стандардима презентације, од пропадања је сачувано и приказано огромно културно благо фолклора и говора овог поднебља. Сви ови материјали тако су постали видљивији и доступни ширем кругу корисника, како за потребе студија, тако и за потребе различитих интердисциплинарних истраживања у области хуманистике.

Због широког спектра различитих садржаја које је могуће похранити у репозиторијуму, PHAIDRA је допринела очувању традиције, језика и културе. Oсим као физички складишни простор за књиге и часописе, библиотека постаје виртуелно средиште и дигиталних садржаја: слика, видеа и аудио записа и др., опстајући тако као неприкосновени чувар културног наслеђа и баштине како у аналогном тако и у дигиталном окружењу.

 

Литература и извори

  • Крстев, Цветана. 2002. Дигиталне библиотеке: разграничења појмова. Инфотека : часопис за информатику и библиотекарство. Год. 3, бр. 1/2.  Београд : Заједница библиотека универзитета у Србији.
  • Мазић, Богољуб. 2011. Network of digital repositories on Western Balkan universities as a basis of regional inter-university cooperation. 11th International Scientific Conference on Digitalization of Cultural and Scientific Heritage, University Repositories and Distance Learning, Sept. 30-Oct. 2, 2011, Belgrade, Serbia, In press.
  • Столић, Драгана; Мазић, Богољуб и Мазић, Гордана. 2012. Establishing Digital Repositories at Western Balkan Universities: Implementation of PHAIDRA System, Educational Activity and Regional Cooperation, INFORUM 2012: 18th Conference on Professional Information Resources: Prague, May 22-24, 2012
  • Столић, Драгана. Искуство Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић” у успостављању Дигиталног репозиторијума Универзитета у Београду – PHAIDRA. Читалиште: Научни часопис за теорију и праксу библиотекарства, Година XVI, Број 30. Панчево : Градска библиотека Панчево.
  • Столић, Драгана; Каваја Станишић, Дејана и Поповић, Александра. 2018. Дигитални репозиторијуми и јавне библиотеке. Савремена библиотека, Година XXX, br. 35. Крушевац: Народна библиотека Крушевац.
  • Хокнер, Маркус и Будрони, Паоло. 2011. PHAIDRA – Пројекат репозиторијума Универзитета у Бечу. Инфотека: Часопис за библиотекарство и информатику, Број 1, Година XII, август. Београд: Заједница библиотека универзитета у Србији.

Превели Александра Павловић и Игор Живановић

Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“ Београд

Tina Baich

Baich, Tina: Opening interlibrary loan to open access, Interlending&Document Supply, 2012, 40, No1, 55-60.

University Library, Indiana University-Purdue University Indianapolis, Indianapolis, Indiana, USA[1]

Апстракт

Циљ рада је анализа захтева међубиблиотечке позајмице у погледу материјала из отворених приступа, поднесених током фискалних 2010. и 2011, као и успостављање импакта материјала из отвореног приступа на стопу захтева међубиблиотечке позајмице.

Дизајн/методологија/приступ

Захтеви за материјалом из отворених приступа анализирани су квантитативно и поређени са укупним захтевима међубиблиотечке позајмице.

Закључци

Током периода који је у студији узет у обзир, захтеви за материјалом из отворених приступа били су у порасту док су укупни захтеви остали релативно стабилни. Док захтеви за материјалом из отворених приступа и даље расту Универзитетска библиотека Индијана универзитета у могућности је да успостави сервис за кориснике, као и уштеду трошкова за Библиотеку, користећи овај материјал. Потешкоће који корисници имају у претраживању укупног окружења онлајн информација чини мало вероватним да ће захтеви за међубиблиотечком позајмицом опадати, управо због пораста материјала из отворених приступа.

Оригиналност/вредност

Литература која се бави коришћењем извора из отворених приступа и међубиблиотечком позајмицом ограничена је и углавном усмерена на едукацију корисника међубиблиотечке позајмице о отвореном приступу, као и усмеравању на одређене ресурсе за откривање отворених приступа. Овај истраживачки рад управо студира захтеве за материјалом из отворених приступа и њихов импакт на међубиблиотечку позајмицу.

Кључне речи

Отворени приступ, међубиблиотечка позајмица, позајмица, академске библиотеке

Увод

Иако је материјал из отворених приступа слободан на мрежи, корисници међубиблиотечке позајмице их и даље наручују преко сервиса. У фебруару 2009. Универзитетска библиотека Индијана универзитета (Indiana University-Purdue University Indianapolis (IUPUI)), почела је са бележењем захтева за материјалом из отворених приступа. Како је број ових захтева почео да расте IUPUI Универзитетска библиотека је омогућила сервис који би помагао корисницима а и смањио трошкове библиотеке управо користећи ове материјале. Овај рад представља податке Универзитетске библиотеке Индијана универзитета (Indiana University-Purdue University Indianapolis (IUPUI)) о захтевима за материјалом из отворених приступа, за фискалне 2010. и 2011. годину и описује неке од главних онлајн ресурса за испуњавање ових захтева.

Дискусија о отвореном приступу углавном је фокусирана на издавање научних часописа и слободан приступ садржају или директно од издавача или преко архивирања самих аутора. Заговорници отворених приступа у овом контексту сматрају да они омогућују ширу дисеминацију научног рада, као што и ауторима омогућују већи импакт. Подједнако, смањују се и трошкови библиотека у набавци материјала а у академском свету институцијама пружају сагледавање научног учинка факултета. Па ипак, многи други документи одговарају општим критеријумима отворених приступа: дигитални и онлајн садржаји, бесплатни, и ослобођених многих рестрикција ауторских права и лиценци (Suber 2010). Засновани на овим критеријумима, у својој дискусији о отвореним приступима и захтевима међубиблиотечке позајмице, укључујем овде и радове са конференција, електронске тезе и дисертације (ETD) и радове у јабном домену.

  Преглед литературе

            Има доста чланака о отвореном приступу али мало оних које отворени приступ повезују са међубиблиотечком позајмицом. 2006. године Карен Кон (Karen Kohn) је охрабривала све који се баве међубиблиотечком позајмицом да на овај начин пронађу и оне који позајмљују и оне који траже литературу, како би се трошкови позајмице смањили (Кон 2006:58). Одељак о проналажењу материјала односио се на „сајтове са листом часописа у којима су чланци доступни у пуном облику и базама података који или имау чланке у пуном облику или дају линкове за преузимање материјала на веб странама издавача“ (Кон 2006:61). Кон такође с правом сугерише проверу онлајн доступности обично слободног материјала какви су документи влада, извештаји и беле књиге (white paper), пре но што се приступи њиховом позајмљивању. Без обзира на навођење великог броја ресурса када су у питању чланци отвореног приступа, Кон увек препоручује Директоријум часописа у отвореном приступу (Directory of Open Access Journals). Сајтови које аутор препоручује и даље су значајни извори материјала у отвореном приступу.

            У истој години Heather G. Morrison је дискутовала о отвореном приступу и импликацијама на дељење ресурса. Већи део рада даје увид у отворени приступ, листу посебних ресурса отворених приступа, као и  разматрање Базе података знања мреже канадских библиотека, која је обухватила и листу часописа у отвореном приступу. Где се она издвојила у презентацији могућих импликација отвореног приступа у односу на дељење ресурса?  На почетку чланка Морисон цитира изјаву Мајка Мек Грата да је отворени приступ „разлог опадања снабдевања документима у многим земљама“ (McGrath 2005:43) али ову изјаву не прихвата у потпуности. Она сугерише да повећање очекивања корисника може да резултира „смањењем броја захтева у међубиблиотечкој позајмици, комбиновано са порастом комплекснијих захтева за чије су испуњење неопходне експертска знања и боље вештине у претраживању “ (Morrison 2006: 106). Док IUPUI[2] не бележи пад захтева у оквиру међубиблиотечке позајмице и снабдевања научним документима, очигледни је да су корисници фокусирани на тражење ретких материјала за чије је лоцирање неопходно издвајање и више напора и времена. Иако Морисон није показале податке који би подржали њене аргументе, с правом је антиципирала делимичну промену у пословању и међубиблиотечкој делатности.

            Други чланак који је повезивао отворени приступ и међубиблиотечку позајмицу објављен је 2010 (Martin 2010). Мартин настоји да особље које се бави референтном и међубиблиотечком делатношћу упозна са изворима о отвореном приступу, као и значају непрекидног откривања нових отворених приступа и трендова у вези са њима. Чланак је мање листа доступних отворених приступа, много више уџбеник о отвореном приступу. Аутор представља сажет и прецизан увод у различите категорије материјала у отвореном приступу. У овоме аутор види драгоцену помоћ корисницима, без наношења штете одељењима библиотека. Мартин укључује и дискусију о уџбеницима и едукативним ресурсима у отвореном приступу, као додатак садржају о часописима у отвореном приступу. Ови додаци о типовима материјала у отвореном приступу не би требало занемаривати јер се у скорој будуућности, како аутор очекује, све више налазе у оквиру захтева у међубиблиотечкој позајмици.

            Литература у којој се дискутује о коришћењу отворених приступа у међубиблиотечкој позајмици усмерена је и значајно фокусирана на едукацију о отвореним приступима практиканата међубиблиотечке позајмице и снабдевања документима, као и сугерисање и снабдевање ресурсима за боље лоцирање материјала присутног о отвореним приступима. Чланак је представио податке о коришћењу отворених приступа у међубиблиотечкој позајмици, као и ажурирани преглед највише коришћених ресурса отворених приступа.

Преглед институција и операција међубиблиотечке позајмице и снабдевања документима

IUPUI је део Система Универзитета Индијана, који обухвата осам кампуса у Индијани. IUPUI такође има свој сопствени кампус – Indiana University Purdue University Columbus, смештен на отприлике сат вожње од Индијанополиса, у Колумбусу, у Индијани. Све библиотеке кампуса Универзитета Индијане сарађују на много начина, укључујући онлајн каталог и даљински систем циркулације. Одељење за међубиблиотечку позајмицу и снабдевање документима Универзитетске библиотеке IUPUI снабдева факултет, запослене и студенте Школе уметности и дизајна, пословања, едукације, инжењерства и технологије, медицинских наука и рехабилитације, информатике, новинарства, слободних уметности, библиотекарства и информатике, неговатељства, телесне и здравствене културе, туризма, јавних и еколошких послова, науке и друштвеног рада, као и Универзитет. Свака посебна школа кампуса опремљена је и сопственом библиотеком. Састав сервиса међубиблиотечке позајмице чине библиотекари (1/2 стално запослених), запослени (два стално запослена) и отприлике 3 стално запослена студента. Универзитетска библиотека је снабдевач OCLCa, учествује у RapidILL и користи OCLCILLiad ILL систем за међубиблиотечку позајмицу.

            У јесен 2008. Одељење за међубиблиотечку позајмицу започело је електронску испоруку докумената из свог фонда. Пре 2008. године само су студенти едукације на даљину библи квалификовани за овај сервис. Сервис је допринео великом порасту захтева у фискалној 2008. години, међубиблиотечка позајмица забележила је 16.638 захтева. У 2009, дакле опрвој години електронске испоруке докумената одељење је забележило пораст од 28% , са укупним бројем од 23 210 захтева.

            Укупан бројзахтева за следећу годину порастао је на 23 422 захтева, од којих је 21 308 (91%) био остварен путем традиционалне међубиблиотечке позајмице, електронске испоруке докумената или даљинске циркулације између библиотека кампуса Универзитета у Индијани. У фискалној 2011. години, долази до мањег пада (6%) у односу на претходну годину, са 22 098 укупних захтева и 22 093 (91%) захтева реализованих путем традиционалне међубиблиотечке позајмице, електронске испоруке докумената или даљинске циркулације (слика 1).

Слика 1: поднесени и остварени захтеви

Отворени приступ и међубиблиотечка позајмица – процес рада

IUPUI универзитетска библиотека користи систем OCLC  ILLiad  као менаџмент систем, који обезбеђује бољу аутоматизацију и подешавање процедура међубиблиотечке позајмице него OCLC Worldcat Resource Sharing (Weible and Janke 2011: 95). Могућност креирања прилагођеног имејла, редоследа и правила рутирања, са системом ILLiad омогућује процесуирање и праћења захтева отвореног приступа. Два уобичајена редоследа – Awaiting Open Acces Searching и Awaiting Thesis Processing усмеравају ка претраживању извора отвореног приступа пре него што се захтев за међубиблиотечком позајмицом преко OCLC проследи потенцијалном снабдевачу. Материјал објављен пре 1923. године у САД прелази у јавни домен. У оквиру ILLiade система IUPUI Универзитетске библиотеке сви захтеви који се односе на овај период, период до 1923. године, директно се усмеравају у Awaiting Open Acces Searching ред, независно од типа документа. Затим се претражује Hathi Thrust (www.hathitrust.org), Internet Archive и Google, за слободно доступне електронске копије. Слично овоме, сви захтеви који се односе на тезе или садрже кључну фразу „апстракти дисертација“, аутоматски се прослеђују у Awaiting Thesis Processing. Затим се претражују ProQuest Dissertations & Thesis базе података за приступ или се преко интернета, за тезе које нису доступне преко ових база претражује могућност приступа дисертацији у електронском облику.

            Најпре се прегледа OCLC за све захтеве које не спадају у ова два реда. OCLC усмерава тим позајмице да најпре провери локалне базе и у случају позајмице која се враћа (књига и сл.), усмерава их на фондове библиотека кампуса Универзитета у Индијани. Ови захтеви, који се односе на материјал који се враћа у локалним фондовима, усмеравају се у систем међубиблиотечке позајмице Универзитета на даљу обраду. Испорука докумената (Article Delivery Service)  који се не враћају врши се електронски, директно кориснику, кроз систем за испоруку докумената сервиса ILLiad. Уколико локалне библиотеке не поседују документ или је немогуће наћи га преко система, тражи се даље преко система OCLC,  осим у случају када се у референци у  OCLC појави да је документ у отвореном приступу. Тим позајмице такође може да види да ли је документ у отвореном приступу и у току проверавања цитата. Екстензивно претраживање отворених приступа наступа тек када су сва ова претраживања у вези са позајмицом исцрпљена. 

            Када се неки документ из отвореног приступа лоцира, библиотекар нотира податке на захтев, укључујући и URL у датом пољу (Call Number Field), „open“ или „etds“, у зависности од типа документа у пољу за означавање онога од кога се позајмица тражи (Lender field) и мења System ID у OTH. Подаци у пољу  Lender field омогућују да се захтев интерно прати, уз коришћење отворених приступа и ETD. Документ у PDF затим се шаље на сервер система ILLiad и електронском поштом пошаље кориснику у виду линка. У Call Number Field аутоматски се бележи URL и појављује у електронској пошти корисника. У исто време, корисник је обавештен да је документ пронађен  у слободном приступу на интернету. IUPUI Универзитетска библиотека определила се да корисницима доставља документе из слободног приступа.  У знак признања за време и труд који су потребни за проналажење докумената у отвореним приступима, као и испоруку материјала, библиотека овакве захтеве придодаје захтевима класичне позајмице. Ако библиотека преферира да не шаље готове документе корисницима, тим позајмице у том случају шаље само линк кориснику, сматрајући овакав захтев реализованим или га отказује, будући да се документ налази у отвореном приступу.

ЗАХТЕВИ ЗА ПОЗАЈМИЦУ И РЕСУРСИ ОТВОРЕНИХ ПРИСТУПА

У фискалној 2010. години, 318 захтева међубиблиотечке позајмице односило се на материјал присутан у отвореним приступима. Следеће године, овај број је 487 захтева, са порастом од 35%. Иако је овај број значајно мањи у односу на класичне захтеве међубиблиотечке позајмице, многе од њих би било тешко реализовати традиционалним начинима и чинили би негативан биланс у захтевима позајмице. За две године, позајмљивање ових 805 захтева традиционалном позајмицом, потенцијално би коштало око $ 14 087,50, према студији Мери Џексон (Jackson 2004: 31). Под претпоставком да је позајмљивање овог материјала и било могуће, кориснике би то потенцијално коштало око $ 7462, 35, према средњем трошку позајмице од $ 9, 27 по трансакцији (Jackson 2004: 31). Иако постоје мањи трошкови када су отворени приступи у питању, ово је значајан допринос уштеди када су у питању трошкови библиотеке и корисника.

            Ових 805 захтева међубиблиотечке позајмице у оквиру две године који су узети у обзир у студији показују широк спектар материјала (слика 2).

Слика 2: Захтеви позајмице из отворених приступа према типу материјала

            Највише је било чланака (405), а затим књига и поглавља из књига (136), теза и дисертација (108), реферата са конференција (104), извештаја (44), докумената влада и патената (5) и осталих материјала (три). Ово рангирање је у доброј мери исто када се посматрају године појединачно, једино што тезе и дисертације, као и реферати са конференција у фискалној 2011. замењују место.

Наручивање чланака

Наручивање чланака у склопу делатности обављало се преко многих извора али је већина проналажена на веб странама часописа из отворених приступа или дигиталних репозиторијума. Најчешће су ово били Google Scholar, портал електронских часописа IUPUI University Library и OCLC. Библиотека користи Serials Solutions за снабдевање електронским изворима. Путем административног модула, могуће је активирати претплату за различите колекције часописа у отвореном приступу. Захваљујући овој могућности, извори какви су PubMed Central и Directory of Open Access Journals, као и бројне друге колекције доступних часописа повезани су на порталу електронских часописа Библиотеке. MARC стандард омогућује да се наслови из ових часописа припоје каталогу Библиотеке, као и да им се приступи. Тим међубиблиотечке позајмице и снабдевања документима редовно проверава овај портал да би установио да ли се неки од тражених захтева налази на њему. Инклузија  колекција  отвореног приступа омогућила је да се 101 рад пронађе у отвореном приступу. У ово спада ¼ укупних захтева на које је одговорено из отворених приступа током две фискалне године, 2010. И 2011 (Слика 3):

Слика 3: Број захтева на које је одговорено из отвореног приступа путем е-портала.

            Упркос великом богатству у погледу часописа у отвореним приступима укљученим на е-порталима,  75%  захтева за снабдевањем чланцима из отвореног приступа пронађено је другим начинима. 81 % захтева пронађено је путем сајтова часописа преко Google Scholar или преко URL присутних у OCLC библиографском податку. Други значајнији извори за часописе у отвореном приступу укључују универзитетске веб стране, институционалне репозиторијуме или дигиталне колекције библиотека Сједињених Држава (52), друге дигиталне репозиторијуме (51), аутор/факултет веб сајтове (34), веб сајтове организација (33), веб сајтове Владе (18). Циљанa претраживања потребна су за проналажење теже претраживих захтева, док се већина ових захтева налази преко једноставног претраживања на Гуглу.

            У категорији „други дигитални репозиторијуми“, три најфреквентнија сајта била су Gallica (http:// gallica.bnf.fr), CiteSeerX (http://citeseerx.ist.psu.edu) и arXiv.org (http:// arxiv.org). Gallica, дигитална библиотека Националне библиотеке Француске у слободном приступу има преко милион књига, периодике, рукописа, мапа, слика, звучних записа и партитура. Текстови докумената су доступни и могу да се преузму у PDF формату. Gallica садржи одређени број докумената из времена пре 1900. године, до којих би иначе тешко било доћи у француским библиотекама. Cite SeerX, научна литература дигиталних библиотека и претраживача, развијена је 1997. у NEC Research Institute и премештена у Pensylvania State University College of Information Science and Technology 2003 (Pensylvania State University, 2010). Примарно се индексирају чланци из компјутерских и информационих наука. Cite SeerX обезбеђује линкове за преузимање докумената из отворених приступа са њихових оригиналних локација. Cornell University Library је власник и оператор arXiv.org. Са радом је почео 1991. године, као репозиторијум предметних одредница за препринте у физици и од тада у себе укључује велики број јединица научних и са науком повезаних јединица. Броји око 700 000 докумената из отворених приступа.

Позајмица књига и поглавља књига

            Позајмица књига и поглавља књига обухвата 17 % захтева за документима из отворених приступа. Наслови књига расподељени су према датумима објављивања, од најстаријих, из 1582, до најновијих, из 2009. године. Највећи број захтева поднесен је од стране корисника Одељења за историју (30), затим Филантропских студија (18) и Религијских студија (17). Највећи број слободних кеига из отворених приступа имао је Google Books (50 (http:// books.google.com/)), Internet Archive (39), HathiTrust (25). IUPUI University Library користи систем Illiad add, који омогућује клијентима система приступ бројним сајтовима и брз увид у електронску доступност књига из јавног домена из сваког од ових репозиторијума.

            Google Books је онлајн репозиторијум дигитализованог штампаног материјала. Иако пун текст у слободном приступу није доступан за цео садржај, Google Books садржи велики број монографских и серијских публикација слободних ауторских права. Има једноставан и пријемчив интерфејс и доступан је сваком ко има интернет конекцију. Мета подаци повезани са јединицама које Google Books садржи нису понекад комплетне као оне које поседује Internet Archive и HathiTrust па се понекад деси да јединица не може брзо да се лоцира.

            Основан 1996, Internet Archiv сарађује са бројним институцијама ради прикупљања и похрањивања материјала. Омогућује приступ екстензивном архиву покретних слика, аудио материјала, софтвера, ресурса едукације и текстова и служи као матица Wayback Mashine, као архив веб страна. Поред складиштења и чувања докумената из јавног домена, постоји и колекција докумената из отвореног приступа. Текстуални материјали могу да буду читани онлајн или снимљени као PDF, EPUB, Kindle и бројне друге врсте фајлова.

            HathiTrust је почео као заједничка дигитализација Комитета за институционалну кооперацију (Committee on Institutional Cooperation (CIC)), чланица универзитета и Система Универзитета Калифорније али је данас отворен и за друге институције. Овај заједнички дигитални репозиторијум тренутно садржи преко девет милиона волумена, са скоро два и по милиона волумена у  јавном домену. Корисник из институција чланица може да се пријави на HathiTrust и преузме текстове материјала  из јавног домена у PDF формату. Остали корисници могу да виде пун текст онлајн.

Захтеви за тезe и дисертациje

Када се обрађују захтеви за тезе и дисертације, одељења међубиблиотечке позајмице најпре траже физичку копију. Подједнако, одељења могу да купе PDF копије тезе институција које имају једино онлајн варијанту, каква је на пример, Capella University и то за сваког корисника. Ако није у стању да позајми, захтев за тезом или дисертацијом се отказује, уз упутство да теза може да се купи преко ProQuest. Одељење може да је купи уколико је корисник факултет. Ипак,  услед повећања доступности електронских теза и дисертација ETD, одељења су у могућности да и другим корисницима омогуће приступ тезама и дисертацијама које се тешко позајмљују.

            Од 1,119 захтева за позајмицу теза и дисертација у периоду који је у студији узет у обзир, 649 су добијене преко традиционалне међубиблиотечке позајмице. Одељење за међубиблиотечку позајмицу успело је да реализује још 246 захтева користећи узајамни систем циркулације докумената (28), куповину преко ProQuest система (110), и набавку материјала из отворених приступа ETD (108). Остало је нереализовано 224 захтева што је значило 80% реализованих. Да није постојала могућност набавке теза и дисертација из отворених приступа ETD позајмица теза и дсертација би још опала за целих 10%.

            Од 108 овим путем добијених теза и дисертација, само их је осам написано пре 2000. године, 21 је написана у периоду 2000. до 2005, док је највећа концентрација била у периоду 2006 – 2010. ETD обухвата научне радове из пет земаља. Док је највећи број написан у институцијама Сједињених Држава (91), ETD из разних земаља такође су биле заступљене код корисника: Канада (12), Аустралија (3), Холандија (1), Јужноафричка Република (1). У позајмици теза и дисертација преко ETD у САД најзаступљеније су:Флорида (15), Охајо (11), Тексас (10).  Резултат је готово дупло мањи када су у питању Калифорнија (6) и Вирџинија (6). ETD се обично лоцира преко URL у OCLC јединици или преко Google Search. Нису сви ETD каталогизовани посебно у односу на штампане варијанте, тако да би требало проверити URL OCLC јединица њихових штампаних парњака како би се пронашли могући интернет извори и за ове. (слика 4).

Већина (n = 83, 76,9 %) ETD лоцирана је у институционалним репозиторијумима. Ове репозиторијумe креирале су академске институције како би се сакупљала, чувала и дистрибуирала колективна истраживања факултета, особља и студената. Они могу да садрже и препринте истраживања, материјал са конгреса, презентације, радне материјале, ETD и остало. Мета подаци ових репозиторијума може да чува било која организација која користи OAI-OMH протокол, као OAIster база OCLCа. Садржај OAIster налази се у OCLC WorldCat резултатима, што повећава видљивост колекција институционалних репозиторијума. Институционални репозиторијуми могу такође да се траже преко Google, и њихов садржај је, дакле, могуће такође претраживати преко једноставног Google претраживања.

Остали извори за ETD, укључујући OhioLINK ETD Center (http://etd.ohiolink.edu/) и Theses Canada Portal (www.colectionscanada.gc.ca/thesescanada/). OhioLINK ETD Center, један од репозиторијума академских институција Охаја, други је најкоришћенији извор за лоцирање електронских теза и дисертација. OhioLINK, или Охајо библиотека и информациона мрежа, конзорцијум је од 88 академских и државних библиотека Охаја. Омогућује приступ изворима и системима за проналажење извора. У 2001. OhioLINK је формирао ETD центар (Центар за електронске тезе и дисертације), слободног приступа, онлајн базу теза и дисертација академских институција Охаја, која, када су доступни, укључује и пуне текстове. Тренутно 25 од 88 OhioLINK академских институција учествује у овом ETD центру.

            The Theses Canada Portal сервис је Библиотека и архиви Канаде (Library and Archives Canada). Иако покренут 2004, већина канадских теза написаних пре 1998, доступна је електронски преко овог портала. Library and Archives Canada процењује број од око 50 000 електронски доступних теза и дисертација.

Захтеви за материјалe са конференција

Захтеви за материјалe са конференција заузимају око 9,7 % укупних захтева за документe из отворених приступа у фискалној години 2010. и 15 % у фискалној 2011. Од 805 укупно поднетих захтева у овом двогодишњем периоду, 103. захтева се односило на материјале са конференција (12,8).  Више од пола (57,3 %) лоцираних јединица односило се на период од 2006. до 2009. Док су конференције или асоцијације веб сајтова најчешће најбољи извор за материјал са конференција, 44,7 % (46) захтева за материјале са конференција из отворених приступа лоцирано је у All Academic  (http:// convention3.allacademic.com/one/www/research/index.php?) или повезаном репозиторијуму Political Research Online (http:// convention2.allacademic.com/one/prol/prol01/).

            All Academic је пре свега оруђе менаџмента конференција, са алаткама које омогућују укључивања апстракта, peer review рецензија, планова излагања, извештаја и докумената финалног програма. Сајт такође нуди сервис за архивирање. Архивирани материјали са конференција су доступни и бесплатни. All Academic је такође и хост за Political Research Online, пројекта pre-print репозиторијума Америчке асоцијације политичких наука (American Political Science Association) и конзорцијум сличних асоцијација. Ова два архива посебно су значајна када су у питању материјали из области политичких наука

Закључак

  1. године OCLC Research донео је извештај на основу 12 студија о понашању и потребама корисника, на основу којих је 7 од 12 пружило доказе о „растућој централности Гугла и других претраживача“ у понашању истраживача када је претраживање информација у питању (Connaway and Dickey, 2010, p. 27). Ово ослањање на претраживаче може да буде резултат једног другог запажања, наиме, значаја брзине и погодности у претраживањима (Connaway and Dickey, 2010, p. 32). Важност ове погодности подвучена је и у раду Connaway et all, 2011, у коме се извор информација, олакшице у приступу и коришћењу и време претраживања посматрају као аспекти погодности у претраживању. Значајно је да аутори сматрају да је погодност врло критична за процес претраживања информација, у смислу да ће корисници „пре жртвовати садржај него погодност претраживања“ (Connaway et all, 2011, 27-28).

            Једноставност у Гугл претраживању по правилу за резултат има  милионе погодака. Потребно је, чак и делом, време и спретност у претраживању за добијање релевантне и тачне информације. А ипак, корисници који највише цене брзину и погодност у претраживању чине то често онемогућујући приступ пуној информацији. Учиниће то већ са првом страном резултата, испуштајући из вида пуне ресурсе библиотека. Ако се приступ информацији не види већ на првој страни, мало је вероватно да ће га корисник детаљније потражити пре него што испуни захтев за међубиблиотечку позајмицу.

            Подједнако је мало вероватно да ће међубиблиотечка позајмица опадати због пораста материјала из отворених приступа. У ствари Одељење за међубиблиотечку позајмцију Универзитетске библиотеке IUPUI управо указује на пораст захтева за позајмицом материјала из отворених приступа, као и да укупан број тахтева остаје релативно стабилан. Све више и више, материјали постају слободни на мрежи те је корисницима све теже „навигирање“ у претраживању и у миријадама опција које библиотеке и интернет нуде да би се пронашло оно што се тражи. Тим међубиблиотечке позајмице специјализован је и поседује знање за претраживање ове врсте више него што је корисник тога свестан. Корисник, наиме, може да пронађе информацију али је сервис тај који ће му материјал испоручити. Одељења за међубиблиотечку позајмицу морају да користе материјале отворених приступа како би побољшали сервис и едуковали кориснике о отвореним приступима.

Референце

Connaway, L.S. and Dickey, T.J. (2010), “The digital information seeker: report of the findings from selected OCLC, RIN, and JISC user behaviour projects”,

at: www.jisc.ac.uk/media/documents/publications/reports/2010/digitalinformationseekerreport.pdf

Connaway, L.S., Dickey, T.J. and Radford, M.L. (2011), “‘Ifit is too inconvenient, I’m not going after it:’ convenience asa critical factor in information-seeking behaviors”, Libraryand Information Science Research, Vol. 33, pp. 179-90,

www.oclc.org/research/publications/library/2011/connaway-lisr.pdf

Jackson, M.E. (2004), Assessing ILL/DD Services: New Costeffective аlternatives, Greenwood, Westport, CT.2012.

Kohn, K. (2006), “Finding it free: tips and techniques for avoiding borrowing fees and locating online publicly available materials”, Journal of Interlibrary Loan, Document Delivery & Electronic Reserve, Vol. 16 No. 3, pp. 57-65.

McGrath, M. (2005), “Interlending and document supply: a review of the recent literature – 51”, Interlending & Document Supply, Vol. 33 No. 1, pp. 42-8.

Martin, R.A. (2010), “Finding free and open access resources: a value-added service for patrons”, Journal of Interlibrary Loan, Document Delivery & Electronic Reserve, Vol. 20 No. 3, pp. 189-200.

Morrison, H.G. (2006), “The dramatic growth of open access: implications and opportunities for resource sharing”, Journal of Interlibrary Loan, Document Delivery & Electronic Reserve, Vol. 16 No. 3, pp. 95-107.

Pennsylvania State University (2010), “About CiteSeerX,”

: http://citeseerx.ist.psu.edu/about/site;jsessionidĽ440EFBF183647A637F0950A3DDEE89CE

Suber, P. (2010), “Open access overview”,

www.earlham.edu/,peters/fos/overview.htm

Weible, C.L. and Janke, K.L. (2011), Interlibrary Loan Practices Handbook, American Library Association,Chicago, IL.

О аутору

Tina Baich је библиотекар асистент Универзитетске библиотеке  Indiana University- Purdue University Indianapolis, где је била библиотекар међубиблиотечке позајмице од септембра 2006. Била је члан организација ALA RUSA STARSExecutive Committee и председавајући ALA RUSA STARS International ILL Co. Посебно се бави помоћи у  претраживањима у међубиблиотечкој позајмици заснованој на вебу и импактима отворених приступа у међубиблиотечкој позајмици. Дипломирала је на Indiana University Schools of Library

& Information Science and Liberal Arts и има мастер из наука библиотекатства и историје. Контакт адреса је cbaich@iupui.edu

[1] Рад је доступан на www.emeraldinsight.com/0264-1615.htm

[2] Indiana University Library. https://ulib.iupui.edu/

Весна Илић и Надица Стојановић
Народна библиотека „Радоје Домановић“ Лесковац

Игор Живановић, Милутин Шаховић и Никола Крсмановић, Отргнут од заборава академик проф. др Радослав М. Грујић (1878-1955), изложба у Народној библиотеци „Радоје Домановић“ у Лесковцу, 10. октобар 2023. године

У Читаоници Народне библиотеке „Радоје Домановић“ у Лесковцу, 10. октобра ове године отворена је изложба посвећена академику проф. др Радославу М. Грујићу, под називом Отргнут од заборава академик проф. др Радослав М. Грујић (1878-1955).

Један од рецензената каталога ове изложбе, др Драган Протић, професор Богословског факултета и ректор Богословије Светог Саве у пензији, наводи да „изложба осветљава свима нама, а такође и будућим генерацијама, лик, рад и значај великог човека и научника, професора Радослава Грујића.

На отварању изложбе књиге и панела из фонда Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић“ у Београду, посвећене академику Радославу М. Грујићу, обратили су се: проф. др Дејан Антић, државни секретар у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања и професор на Филозофском факултету Универзитета у Нишу, Игор Живановић, виши дипломирани библиотекар у Универзитетској библиотеци „Светозар Марковић“ у Београду, мастер историчар Владимир Петковић, кустос у Народном Музеју у Лесковцу, Милутин Шаховић, виши дипломирани библиотекар у Универзитетској библиотеци „Светозар Марковић“ у Београду и Весна Илић, директорка Народне библиотеке „Радоје Домановић“ у Лесковцу.

Проф. др Дејан Антић, такође један од рецензената каталога изложбе, говорио је о проф. др Радославу Грујићу и његовој заслузи за очување српске и светске културне баштине. Професор Антић је посебно подвукао да се угледамо на пожртвованост Радослава Грујића, на све оно што је учинио за српски народ, као и на његову велику љубав коју је носио за свој народ. Истакао је да данашња интелектуална елита треба да крене његовим стопама. „Без обзира на све што су учинили комунисти да се његово име заборави, ми данас 2023. године, говоримо о Радославу Грујићу, јер истина се не може сакрити“, закључио је проф. др Антић. Након тога, водитељ програма Надица Стојановић, дипломирани библиотекар, прочитала је биографије аутора изложбе и позвала директорку Библиотеке у Лесковцу, госпођу Весну Илић да се обрати присутнима испред установе у којој је приређена изложба. Директорка је говорила о значају и доприносу академика Грујића, ослањајући се, при том, на рецензију др Драгана Протића, а уз захвалност ауторима на указаној прилици што се ова изложба може погледати и у Лесковцу.

На изложби је мастер историчар Владимир Петковић, кустос у Народном Музеју у Лесковцу, говорио о животу, школовању и раду овог значајног академика. Истакао је његов значај у проучавању историје српског народа у новом веку. Посебно је истакао важност историје Српске православне цркве на простору који је обухватала Пећка Патријаршија, као и значај тога да је академик Грујић био један од оснивача водећих културно-образовних институција на простору старе Србије.

Један од аутора изложбе Игор Живановић, виши дипломирани библиотекар из Универзитетске библиотеке у Београду, истакао је да су овом изложбом аутори желели да исправе неправду која је учињена изузетном научнику, ретком човеку, академику Грујићу и да осветле његове најзначајније доприносе на пољу науке, уметности и културе. „Његов допринос историјском, верском и културном идентитету је неизмеран, могуће је рећи и без премца“, истакао је господин Живановић у свом обраћању. Након тога, говорио је и о концепцији саме изложбе, рекавши да је изложбом обухваћена и систематизована богата грађа овог великана, коју поседује Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“ у Београду. Изложена грађа обухвата сва интересовања академика Грујића, почевши од историје српског народа, историје српске цркве, историје српског језика, рукописне збирке.

На крају програма публици се обратио Милутин Шаховић, виши дипломирани библиотекар из Универзитетске библиотеке у Београду један од аутора, који је истакао људску величину академика Грујића, човека који је задужио српски народ. Према његовим речима циљ изложбе јесте тај да се, попут академика Грујића, истакну и други значајни појединци као светли примери како се треба односити према свом наслеђу.

Судбине великих личности понекад понесу обележје неправде, нажалост неретко у нас. Неправди има разних. Могу бити осуде и неразумевање за живота значајног појединца, могу бити постхумне, а једна од највећих неправди је заборав.

(цитат из Каталога изложбе)

Игор Живановић

Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“ Београд

Приказ изложбе

Вука Јеремић и Драганаа Михаиловић, Без предака и потомака, изложба у Универзитетској библиотеци „Светозар Марковић“, 20. септембар 2023.

У Универзитетској библиотеци „Светозар Марковић“ у Београду 20. септембра ове године отворена је изложба посвећена делу Франца Кафке, под насловом Без предака и потомака. Сам наслов упутио је на јединствено место Франца Кафке у светској књижевности, место које се због своје вишеструке изузетности тешко везује за претходнике и наследнике. Изложбу књига и панела из фонда Универзитетске библиотеке отворили су поводом 140 година од Кафкиног рођења аутор изложбе библиотекар саветник  Вука Јеремић и директор Гете института др Кристоф Фелдхус. После поздравне речи директора Универзитетске библиотеке Александра Јеркова, на изложби су о значају Франца Кафке у историји светске књижевности говорили професори Горан Радоњић и Ана Митревска, који су заједно са професорима Милошем Тодоровићем, Вуком Петровићем и Миодрагом Вукчевићем, приложили и радове обједињене у публикацији, сада већ двадесетој, у серији Класици светске књижевности – јубилеји. Уредница публикације Вука Јеремић  сарадница на постављању изложбе и аутор библиографије „Франц Кафка у фонду Универзитетске библиотеке“  Драгана Михаиловић, представиле су Кафкино дело у неколико сесија, систематизованих и поменутој публикацији: уводни есеј о Кафки („Кафка: неколико напомена“) аутора изложбе Вуке Јеремић, „Рекли су о Кафки“ (део посвећен запажањима савременика и уметника о Кафкином делу), „Кафка о писању из Дневника“ (белешке о процесу стварања из пишчевих Дневника), „Кафка о себи“, „Илустрована хронологија Кафкиног живота и стваралаштва“ (детаљна биографија праћена фотографијама уметника и савременика, заједно са прилозима – скулптурама, споменицима, портретима и карикатурама) и најзад део под називом „прилози професора“, приложени радови Миодрага Вукчевића („Франц Кафка у Србији“),  Милоша Тодоровића („Процес као процесуалност човековог живота у свету“), Вука Петровића („О једном преображају код Кафке (кратка прича „Нови адвокат“), Горана Радоњића („Истинско чекање милости: Кафкин путник у трамвају“) и Ане Митревски („Из повести једног пријатељства: мање позната дела Франца Кафке и Макса Брода“). Изложба је, уз поменуту публикацију, пажњу читалаца још једном окренула Кафки, потврђујући наново његову давну мисао:

„Не желим да ме лако дефинишу. Радије бих лебдео изнад умова других људи као нешто сасвим флуидно и неопажљиво; више као провидно, парадоксално преливајуће створење него стварна особа…“.

МSc Оја Кринуловић, библиотекар саветник, Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“, Београд

Стручно-научни скуп БИБЛИОНЕТ 2023 оджан је у Сомбору по 17. пут,  у периоду од 7. до 9. септембра на тему „Деца и млади: библиотеке за нове генерације” и представља важан догађај у свету библиотекарства у Србији и региону. Овај скуп се одржао уз подршку Заједнице матичних библиотека Србије и Градске библиотеке „Карло Бијелицки”.

На свечаном отварању скупа, публици су се обратили угледни говорници као што су Вања Марковић из Министарства културе Републике Србије, Антонио Ратковић, градоначелник Града Сомбора, др Владимир Пиштало, управник Народне библиотеке Србије, проф. др Гордана Рудић, шеф катедре за библиотекарство на Педагошком факултету у Сомбору, и Наташа Туркић, директорка Библиотеке. Програм је водила Марија Чачић, руководилац Завичајног одељења ГБКБ, а учествовала је и девојачка певачка група Јуле из ГКУД Раванград.

На овом значајном скупу је додељена награда „Ђуро Даничић” за допринос развоју библиотекарства и културе у целини, која је ове године припала Жаклини Николић, директорки Библиотеке „Центар за културу” Кладово.

Скупу је присуствовало преко 170 библиотекара из 40 различитих установа из целе Србије, као и гости из региона.

Радни део програма је почео са позваним предавањима предавача из Немачке и Хрватске путем видео линка, а затим су говорили стручњаци из различитих градова и установа, који су поделили своја искуства у раду са децом и младима. Ово је била одлична прилика да се размене идеје и унапреди пракса у области библиотекарства.

Треба истаћи новитет скупа, а то је да је по први пут на овом скупу, одржан Летњи форум Библиотекарског друштва Србије, где су учествовали стручњаци из области библиотекарства.

Један од кључних закључака овогодишњег скупа је потреба за дефинисањем националне стратегије у области пружања библиотечких услуга за децу и младе. Због тога ће Заједница матичних библиотека Србије покренути иницијативу према Министарству културе РС за дефинисање ове стратегије, узимајући у обзир најбоље праксе из других земаља у свету и региону.

Осим стручних предавања и дискусија, учесници су имали прилику да уживају у различитим културним догађањима у Сомбору, укључујући и изложбу „80 година Малог принца“ у Градском музеју Сомбор. Ова изложба је била посвећена књизи „Мали принц“ Антоана де Сент Егзиперија, са преко сто различитих издања из приватне колекције Жане Гњатовић, библиотекарке Градске библиотеке „Карло Бијелицки“, као и дечијим радовима насталим током радионица „Лето са Малим принцем“. Аутор изложбе је Ерика Вујић.

Овај значајан скуп је подржало Министарство културе Републике Србије, Град Сомбор, и Заједница матичних библиотека Србије, уз пријатеље скупа, Народно позориште Сомбор и компанију Стар таxи.

Закључак скупа је да овај 17. стручно-научни скуп БИБЛИОНЕТ на тему „Деца и млади: библиотеке за нове генерације” представља инспиративан догађај који је окупио стручњаке из области библиотекарства и културе како би разговарали о будућности библиотека за нове генерације. Овај скуп је нагласио важност размене искустава и сарадње у овим областима, истичући потребу за развојем националне стратегије која ће подржати пружање библиотечких услуга за децу и младе.

Милутин Шаховић

Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“ Београд

У среду, 20.12.2023.године, у просторијама Унивезитетске библиотеке у Београду отворена је изложба под називом „Права жена у културном наслеђу Србије“. Отворена је у присуству амбасадора Велике Британије Едварда Фергусона и поверенице за заштиту равноправности Бранкице Јанковић. Ова изложба представља изабране чланке са истоименог портала –PRAVAZENA.UNILIB.RS.

Аутори изложбе су библиотекари доц. др Адам Софронијевић, Драгана Јанковић, Наташа Матовић, сви запослени у Универзитетској библиотеци у Београду, као и стручни сарадници изложбе, колеге Дејана Каваја Станишић,Оја Кринуловић,Немања Жикић и Бобан Радивојевић.

На изложби је представљен део од око 200 изабраних дигитално представљених радова, који су говорили о женском стваралаштву од 1867. до 1973. године. На адреси PRAVAZENA.UNILIB.RS налазе се чланци из историјских новина Србије, који се могу преузети из највеће претраживе дигиталне библиотеке региона ПРЕТРАЖИВА.СРБ која садржи више од 1.200.000 дигитално претраживих страница културног наслеђа Србије и земаља региона. Изложба је прилика да се види мноштво тема које су прожимале српско друштво  и односиле су се на жене у бројним областима, попут војске и културе.

Бранкица Јанковић, повереница за заштиту равноправности, изјавила је да је култура једно од најзначајнијих поља где се може постићи равноправност жена, као што је и истакла да Изложба показује „девојчицама и девојкама да њихов пол не може и не сме одређивати опсег њихових достигнућа, већ могу да сањају много више”.

Амбасадор Велике Британије Едвард Фергусон истакао je да је одушевљен и почаствован што учествује у отварању изложбе као поносни феминиста и отац две ћерке, који жели да оне имају исте могућности, и да жели да до тога стигнемо што пре, иако на том питању има још доста да се ради и у његовој земљи.

Фергусон је подсетио на личности попут Елси Инглес (1864-1917), која је дошла у Србију и основала 14 болница и спасла животе небројених војника и Флору Сендс (Сандес 1876-1956) која је захваљујући Српској војсци постала једина Британка војник у Првом светском рату и уз неколико одликовања, догурала је до чина капетана.

„Потцењивали су их мушкарци и обе су морале доћи у Србију да добију прилику да засијају. Показале су да ако им се укаже и мала прилика могу засијати”, оценио је Фергусон.

 «Борба за права жена и њихово остваривање у Србији, иако данас актуелнији више него икада,  имају дугу историју на овим просторима. Изложба представља велики број чланака из историјске српске штампе везаних за ову тему и открива да су први чланци о правима жена објављивани на српском језику још средином 19. века. Права жена и борба за њихово остваривање представљају саставни и веома важни део историјског наслеђа Србије и због тога су нерсакидив део кулурног идентитета нашег народа и традиције која се баштини у Републици Србији», наводе аутори. 

На отварању су симболично гајдама, као инструментом који повезује две земље, изведене химне Србије и Велике Британије, а управник Универзитетске библиотеке Александар Јерков је поздрављајући присутне истакао да се представља један део историје борбе за женска права.

Представник библиотеке и један од аутора Адам Софронијевић је истакао да је циљ изложбе показати да борба за женска права није пролазна мода, жеља финансијера или хир, као и да више од 150 година у Србији постоје гласови женa које се боре за права и равноправност.

„Надам се да смо показали изложбом да бити Србин јесте борити се за права жена, да се угледамо на славне претке”, навео је Софронијевић.

Као део изложбе у дигиталној изложбеној витрини изложена је књига из фонда Универзитетске библиотеке прво издање превода на српски језик књиге Џона Стјуарта Мила „Потчињеност женскиња” која је објављена у Београду у Државној штампарији 1871. године, само две године након њеног објављивања у Британији.

Чланци покривају различите временске периоде, као и за изабране моменте, актуелне проблеме и питања везана за права жена, како у Србији, тако и у свету. Подељени су хронолошки, и то по областима:

На период од 1868-1941. – Права и положај жена код нас, Права и положај жена у свету, Васпитање и образовање жена код нас, Васпитање и образовање жена у свету, Право гласа жена код нас, Право гласа жена у свету, Еманципација жена код нас, Еманципација жена у свету, Жена и религија,

На Период од 1945-1971Права и положај жена код нас, Права и положај жена у свету, Право гласа жена, Еманципација жена и Право на абортус

Интересантно је да је једна мала земља, Србија, средином 19. и почетком 20. века предњачи на Европском тлу по питању права жена и равноправности. Једна српска жена постала је најодликованији војник Великог рата.

Изложбе о феминизму су нужне, с обзиром на то да, нажалост, још увек има потребе за остваривањем равноправности, иако су наше преткиње уложиле огроман напор, како практични, тако и теоријски.

Овакве изложбе су изузетна прилика да се корисници билиотеке, а и шира јавност, упознају са наслеђем и да наставе да истражују, како о овој теми, тако и о другим темама из богатог фонда Универзитетске библиотеке у Београду 

Изложбу је реализовала Универзитетска библиотека „Светозар Марковић” у сарадњи са Канцеларијом Повереника за заштиту равноправности и Амбасадом Уједињеног Краљевства.