У октобру, у недељи пред Сајам књига, у Београду ће се
одржати међународна конференција са темом Лидерство у библиотекама: спона
културе, науке и привреде, о чему објављујемо прилог у овом броју.

Пошто је то уобичајено време одржавања Годишње скупштине
наше Заједнице, предлажемо да потенцијална излагања наши чланови припреме
за овај скуп, а да се у оквиру Скупштине одржи радионица посвећена новопреведеном
Међународном стандарду ИСО 2789, којим се регулише прикупљање података за
међународну библиотечку статистику у области информација и документације.

Пун текст стандарда, који је тренутно на јавној расправи,
налази се на интернет презентацији Народне библиотеке Србије на адреси http://www.nb.rs/pages/article.php?id=1807.

Матична служба Универзитетске библиотеке «Светозар Марковић»
послала је пун текст стандарда свим библиотекама чланицама Заједнице које
имају електронску пошту. Овим стандардом дефинисани су начини прикупљања
података о свим активностима библиотека, посебно оних које су везане за
виртуелно коришћење, фондове који постоје само на мрежи и сл.

Ваше сугестије и предлоге можете слати на адресу zabus@unilib.bg.ac.yu
или на адресу stela@unilib.bg.ac.yu.

Најпречи задатак је имплементација јединственог информационог
система у библиотекарству * Библиотеке треба да постану чланови Форума за
информационо друштво

Министарство науке и заштите животне средине улаже велике
напоре (и средства) у област информатике, а самим тим и у библиотеке. Зато
у сваком броју нашег часописа имамо прилог из Министарства науке и заштите
животне средине.

Овог пута гост Редакције је Чедомир Шуљагић, руководилац
Сектора за информационо друштво, који одавно постоји, што говори да је у
Министарству ова област дефинисана као један од приоритетних задатака којима
ће се оно бавити.

Питања на која је одговарао наш гост, односила су се на
напоре које чинимо да Србија постане демократско информационо друштво у
пуном смислу те одреднице, и на улогу библиотека у том процесу.

—Господине Шуљагићу, у новембру прошле године
у Тунису је одржан Други светски самит о информационом друштву, посебно
значајан за библиотеке, јер је дефинисао улогу библиотека као кључног елемента
у изградњи демократског информационог друштва. Како Ви доживљавате и тумачите
овај закључак наведеног самита?

Ми у Министарству науке и заштите животне
средине препознајемо велики значај овог светског самита као највишег светског
тела за артикулисање правца развоја информационог друштва у целини.

Са друге стране, наше Министарство и његов Сектор за информационо
друштво константно је посвећен управо решавању проблема постојеће дигиталне
поделе међу грађанима и настојањима да се свим грађанима равноправно омогући
приступ најсавременијим информационим технологијама.

Такође, препознајемо библиотеке као један од кључних учесника
у том процесу, поготово универзитетске.

—У завршном документу Самита позване су све владе
света да подрже библиотеке посебно у њиховој улози јавног сервиса за слободан
приступ информацијама и у области побољшања информационе и комуникационе
писмености. Шта ће на том плану предузети наша Влада, наравно преко вашег
Министарства?

Од раније је једна од главних активности
нашег Министарства у овој области финансирање рада и развоја Академске мреже
Србије, која – између осталог – повезује и библиотеке и остале академске
институције у Србији.

До сада је изграђена респектабилна инфраструктура, а можемо
слободно да кажемо да смо сада регионални лидер у тој области. У том смислу,
у оквиру Националног инвестиционог програма који је Влада републике Србије
већ одобрила, предвиђена су средства за два секторска плана развоја: за
науку и за електронску управу.

У оквиру успостављања и развоја електронске управе, прихваћен
је пројекат изградње јединствене рачунарске мреже државних органа Србије
и институција од посебног значаја, у које спадају и библиотеке на целој
територији Србије. Предвиђено је да Пројекат траје око 5 година, односно
до потпуног покри-вања Србије јединственом рачунарском мрежом.

Ми очекујемо прве резултате у наредних 6 месеци, а у току
од две године би требало велики део те мреже да буде изграђен, и да се све
библиотеке повежу у академску мрежу. Добар део средстава за реализацију
овог плана је већ обезбеђен.

То ће бити значајан замајац да се даље иде у том смеру,
што ће допринети укупном развоју науке у нашем друштву.

—Један од изузетно интересантних закључака овог
скупа је то што је на њему посебно наглашена улога библиотека у обезбеђивању
једнаких могућности приступа информацијама свим грађанима и „знању за све“.
То, наравно, претпоставља и улагање у библиотеке како би могле да остваре
ову своју обавезу, јер, примера ради, свим грађанима света, па и нашим,
треба омогућити да постану информационо писмени. Како видите остварење овог
циља у Србији, у светлу обавеза које имају библиотеке на том плану?

Наши тренутни планови су да у наредном
периоду у Србији промовишемо ECDL, програм обуке који је стандард Европске
уније за описмењавање грађана. Носилац тог посла и те лиценце у Србији је
ЈИСА.
Министарство подржава ту иницијативу и настојаће да у наредном периоду и
кроз биб-лиотеке и друге установе, омогући обуку и рачунарско описмењавање
грађана Србије. У том контексту свакако да посебну улогу треба да одиграју
универзитетске библиотеке које већ пружају сличне услуге студентима, наставницима
и истраживачима.

Неки факултети и универзитети су већ укључили у своје
наставне програме и поме-нути ECDL програм, тако да дипломирани студенти
тих факултета аутоматски уз диплому добијају и ECDL лиценцу.

Ми се надамо да ћемо пронаћи средства у буџету Србије
за идућу годину да такав један пројекат покренемо и у окви-ру научноистраживачких
организација.

Библиотеке саме треба да одлуче да ли желе да се укључе
у овај програм едукације, у ком случају би могле да рачунају и на помоћ
Министарства за науку и заштиту животне средине, тако што ће обезбедити
средства за сертификацију испитивача како би добили ECDL лиценцу.

То би било природно јер део библиотека које су учлањене
у вашу Заједницу већ раде на обуци истраживача за ефикасно коришћење информационих
технологија и у том смислу имају одговарајуће кадрове.

Према томе, очекујемо да се заинтересоване библиотеке
за овај посао јаве Министарству.

—Шта за свако друштво, па и наше, значи у развијеном
свету усвојени принцип „информациона писменост за све“? Какве ћемо користи
као држава имати ако тај принцип применимо и у нашем друштву?

Информациона писменост за све је један
од основних постулата и циљева које предвиђа наша стратегија за развој информационог
друштва. Предлог те стратегије је сачинило Министарство науке и заштите
животне средине. То је у складу са једним од основних задатака Министарства,
који предвиђају да постанемо информационо друштво, односно да информациона
писменост буде обезбеђена за све под једнаким и што повољнијим условима.

Наравно, остваривање ових циљева ће значити битан помак
од кога ће цело наше друштво имати велике користи.

—Посебан акцент у свету стављен је и на доживотно
учење, па је том приликом закључено да је право на доживотно учење једно
од основних човекових права. Какав ће бити наш однос према томе и како видите
улогу библиотека у том процесу?

И право на доживотно учење се помиње
у наведеној стратегији коју смо припремили, са циљем да постанемо друштво
знања. У остваривању тог циља користићемо све расположиве потенцијале у
Србији, а у оквиру тога важан део посла могу да обаве библиотеке.

—У Извештају са поменутог светског скупа се тражи
од међународних, регионалних и националних организација да се у свом раду
преоријентишу са принципа „информације за све“, на принцип „информациона
писменост за све“. Том приликом је наглашено да само постојање информација
нема значаја за људе који ни не знају да оне постоје, или не умеју да их
пронађу, вреднују и ефикасно користе. Како Ви тумачите тај став и како ће
се он реализовати код нас?

Тај заокрет ка „информацијама за све“,
очигледан је у последњих годину-две дана у свету и он се своди на то да
се омогућавање електронског приступа преокрене у електронско укључивање,
што претпоставља да постоје проактивни програми укључивања људи, који ће
стимулисати, мотивисати сваког појединца да користи најсавременије комуникационе
информационе технологије.

Другим речима, треба их обучити и створити код њих жељу
и свест да је у њиховом интересу да развијају код себе потребу за потпуним
коришћењем информационих технологија.

Поред већ поменутог, пројекти који ће се реализовати у
наредном периоду у Министарству, а односе се на елек тронску управу и електронско
друштво у целини, а управо имају циљ да створе свест код људи како би видели
конкретне користи од рецимо, локалне електронске управе која треба да им
омогући и прибављање одговарајућих дозвола, извода из матичних књига итд.
електронским путем.

То је минимум који ми покушавамо да покренемо – да развијемо
свест код грађана о користи и предности које им нуди електронско друштво.

—У свету је прихваћен став да је информациона
писмености од кључног значаја за решавање проблема економског развоја сваког
друштва, његовог здравства, државне администрације и обезбеђивања квалитета
живота. Како у свему томе видите улогу библиотека као незамењивих информационих
сервиса? Шта библиотеке морају да ураде унутар своје организације да би
биле способне да ефикасно одиграју ту своју улогу?

Превасходно мислим да морамо радити
на повезивању и размени информација кроз јединствени информациони систем
библиотека у Србији. Наиме, сада се у библиотекама Србије користе различити
информациони системи, а то не обезбеђује оно што ми желимо – јединствени
информациони систем.

У оквиру библиотека мора да се формира јединствено опредељење
и јасан правац развоја јединствених информатичких алата који ће се користити
у нашим библиотекама. Он не би био мандаторан, али би као јединствен, имао
далеко већу употребну вредност у односу на разједињен информациони систем
у коме свако ради за себе.

Са друге стране, опредељењем за јединствен информациони
систем, библиотеке би уштеделе енергију и средства, што је једино целисходно,
а истовремено допринеле развоју информационе писмености.

—У остваривању свих наведених циљева, библиотекама
је у свету дато веома значајно место. Оне су већ постале ученици у настави,
а да ли могу да постану и учесници у развоју науке у једном друштву, па
и својеврсни партнери, односно сервис, вашег Министарства? Каква је у свему
томе улога високошколских библиотека?

Само се по себи подразумева да модерно
уређене библиотеке које користе најсавременије информационе системе, доприносе
у развоју науке у сваком друштву, па и у нашем.

Наравно, то подразумева да библиотеке треба да постану
центри у којима се могу добити све потребне информације.

Један од задатака на том плану је и дигитализација целокупне
наше научне грађе, и у том смислу би нам користило да покренемо један национални
пројекат. То значи да свима треба да обезбедимо подједан приступ тој грађи,
а с друге стране они би били трајно сачувани као научна баштина нашег друштва.

—На крају, из свега што је до сада речено, очигледно
је да свако друштво које жели да буде развијено, мора да има јасно дефинисану
информациону стратегију. Ми као Србија до данас ту стратегију нисмо усвојили.
Шта нам је потребно да учинимо у том правцу? Каква је обавеза улога библиотека
у том процесу?

Као што сам рекао, већ постоји предлог
наше националне информационе стратегије до ког се дошло путем пројекта Програма
за развој Уједињених нација и Фонда за отворено друштво. Тај нацрт је био
на јавној расправи крајем прошле године и достављен је свим министарствима
Владе Републике Србије, чија су мишљења узета у обзир приликом израде коначне
верзије предлога.

Ових дана се завршава усаглашавање коначног текста предлога,
и очекујемо да она буде на дневном реду једне од наредних седница Владе.

Заједница библиотека уни-верзитета у Србији, као ни друге
библиотеке и библиотечке организације, нису доставили своје предлоге и ставове.
Међутим, то не значи да је ствар свршена. Наиме, Стратегија је тако и направљена
да живи, да се у пракси проверавају решења и унапређује њен садржај.

Једна од основних инсти-туционалних новина је фор-мирање
Форума за информационо друштво у коме ће релевантни актери из индустрије,
невладиних организација, академског сектора, државне управе – заједнички
радити на развоју, унапређењу и ажурирању те стратегије на изградњи информационог
друштва у нашој земљи.

У овом моменту није формализован састав овог Форума, али
ће он бити отворен за све оне структуре које желе да узму учешће у његовом
раду. Зато ћемо учинити све да та информација о његовој отворености стигне
до свих заинтересованих, како би се и они укључили у оснивање и његов рад.

У том смислу врата су отворена и за библиотеке, а на њима
је да одлуче да ли желе да се укључе у један овакав форум. У сваком случају,
и Заједница библиотека универзитета у Србији била би добродошао актер.

 

Др Исмет Овчина – директор НУБ БиХ

У жељи да редовно пратимо збивања у библиотекарству земаља
посебно из нашег окружења, обратили смо се директору Националне и универзитетске
библиотеке Босне и Херцеговине господину Исмету Овчини, са молбом да за
наш часопис напише први текст о тој библиотеци.

Господин Овчина је са великим задовољством прихватио нашу
иницијативу и послао нам свој први текст који објављујемо у овом броју,
као и наше настојање да редовно пратимо оно што се догађа у овој републици
у библиотекарству, обећавши нам у том смислу своју пуну сарадњу.

Редакција захваљује господину Исмету Овчини на поверењу
које нам је указао.

Национална и универзитетска библиотека Босне и Херцеговине
је прошле године обиљежила 60 година свог постојања и рада. У више од пола
вијека у мисији културе, образовања и науке, било је лијепих – али и тешких
периода.

Национална и универзитетска библиотека Босне и Херцеговине
је препознатљива институција културе од значаја за БиХ, јер већ шездесет
година у континуитету представља средишњу институцију у области биб-лиотекарства
у нашој држави.

Уредбом о Народној библиотеци Федералне Босне и Херцеговине,
објављеној у Службеном листу Федералне БиХ, 31. октобра 1945. основана је
Народна библиотека – централна земаљска библиотека.

Потом је, у складу са потребом обављања функције универзитетске
библиотеке, преименована у „Народна и универзитетска библиотека Босне и
Херцеговине“, а од 1995. носи данашње име – Национална и универзитетска
библиотека Босне и Херцеговине.

Темељна институција Културе
БиХ

Ова библиотека је културна, образовна, научна и једна
је од темељних институција културе ове земље. Библиотека прикупља, стручно
обрађује, чува, даје на кориштење монографске и серијске публикације и другу
библиотечку грађу.

Главни задатак Библиотеке је очување документарног наслијеђа
Босне и Херцеговине и пружање различитих библиотечких сервиса својим корисницима.
Она то остварује, али ради и на обнови колекција, развоју библиотечко-информационог
система у БиХ и праћењу савремених библиотечких трендова у Европи и свијету.

Библиотека је страдала у ратном
вихору

Ова институција културе, образовања, науке и информирања
током рата 1992. остала је без свог дома – Вијећнице, без великог дијела
књижног фонда, без савремене опреме и једног броја стручног кадра.

Од Вијећнице, у којој је од 1951. била смјештена Национал-на
и универзитетска библиотека Босне и Херцеговине, остале су рушевине, а књиге,
часописи, драгоцјене збирке – оно што је деценијама сакупљано, свједочанство
разноврсности и богатства документарног и културног наслијеђа Босне и Хереговине,
на којима је записана хисторија Босне и Херцеговине, великим дијелом је
уништено 25./26. августа 1992.

Међутим, унаточ катастрофа-лном разарању, сачуван је најзначајнији
дио фонда НУБ БиХ – специјалне збирке, које на својеврстан начин свједоче
о мултиетничности, мултикултуралности и мултиконфесионалности Босне и Херцеговине
кроз вијекове, те о традицији наших народа, и коегзистенцији разноврсности
култура на овим просторима.

Библиотека ће се вратити у свој
стари дом

Библиотека тренутно има привремено сједиште у бившој Касарни
„Маршал Тито“, у којој је смјештен Универзитетски кампус, али дугорочни
план је вратити Библиотеку у Вијећницу, те очекујемо да се уложи више напора
да се Вијећница обнови, јер то није само сједиште Библиотеке, него и архитектонски
споменик, симбол Башчаршије, Сарајева и цијеле Босне и Херцеговине.

Данас се Библиотека налази у специфичној ситуацији – због
неувјетног смјештаја и неадекватно ријешеног финансијског статуса. Тренутно
располаже са близу 500.000 библиотечких јединица. Кроз њене читаонице пролази
између 300 и 400 корисника дневно, при чему 62 запосленика пружају врло
висок ниво библиотечко-информационих сервиса.

Упркос свим недаћама библиотека
је опстала

Упркос свим недаћама, Библиотека је опстала и кренула
путем развоја у модерни библиотечко информацијски систем свјетског нивоа.

Национална и универзитет-ска библиотека Босне и Херцеговине,
достојно представља би-блиотечку професију наше државе у најзначајнијим
свјетским библиотечким асоцијацијама као што су International Federation
of Library Association (IFLA), CENL (Conference of European National Libraries),
односно CDENL (Con-ference of Directors of European National Libraries).

НУББиХ је депозитарна биб-лиотека за НАТО-ова издања,
као и за издања Свјетске банке. Поред тога, корисницима су на располагању
Аустријска и Египатска читаоница.

НУБ БиХ је носитељ пројеката који унапређују научну инфраструктуру,
како Универзитета у Сарајеву, тако и научноистраживачку базу Босне и Херцеговине.
У години обиљежавања 60 година постојања, НУБ БиХ је преузела улогу чворишта
мреже босанскохерцеговачких библиотека у систему COBISS.NET.

Разграната међународна сарадња

Жеља, намјера и дужност нам је да пружимо нашим корисницима
што бољу и квалитетнију услугу, да стандард упосленика буде бољи, да се
професионално усавршавамо, да се услови рада унаприједе. Једноставно: да
радимо по европским стандардима како и доликује једној институцији од државног
и европског значаја.

У оквиру међународне сарадње, с поносом истичемо да имамо
и потписане споразуме о сарадњи са:
– Народном библиотеком Србије, Београд;
– Националном и свеучилишном књижницом, Загреб;
– Државном библиотеком Руске Федерације, Москва;
– Библиотеком и Архивом Египта, Каиро;
– Александријском библиотеком, Александрија, и
– Народном и универзитетском библиотеком „Св.Климент Охридски“, Скопје.

Савремено библотекарство темељ
је демократског друштва

Национална и универзитетска библиотека БиХ добитник је
овогодишње Шестоаприлске на-граде Града Сарајева – најпрестижнијег признања
Града Сарајева, за шездесетогодишње дјеловање у мисији културе, образовања
и науке.

Захваљујемо се овом приликом свима који су на различите
начине дали свој допринос обнови колекција и опстанку Националне и универзитетске
библиотеке – чиме је, заправо, подржано савремено библиотекарство као темељ
демократског друштва.

Залагање за сарадњу

Залажемо се за сарадњу која доприноси развоју и побољшању
библиотечке професије, као и поштовању слободе приступа информацијама.

Сматрамо врло значајним продубљивање професионалне, стручне
и особне комуникације и сарадње,
подразумева се и регионалне, у циљу развоја цивилног друштва базираног на
знању.

Др Исмет Овчина је рођен 1957. у Билећи,
гдје завршава основну школу и гимназију.
Ожењен је Еленом Маноли из Атине и отац два сина: Исмет Јуниора и Атана.
Факултет политичких наука Универзитета у Сарајеву, студиј политикологије,
завршио је 1979. На овом Факултету је 1989. стекао научни степен магистра
политичких наука. Такођер, на истом Факултету је 2004. стекао научни степен
доктора политичких наука.
Објавио је тридесетак стручних и науч-них радова и једну књигу. Био је одборник
и вијећник у опћини Стари Град Сарајево, предсједавајући Опћинског вијећа
Стари град, вијећник у Градском вијећу града Сарајева, те посланик у Скупштини
Кантона Сарајево. У времену од 1994. до 1996. обављао је функцију члана
Извршног одбора града Сарајева за сарадњу са УНПРОФОР-ом, УНХЦР-ом и хуманитарним
организацијама.
Активан је јавни и спортски радник.
Октобра 2005. именован је за директора Националне и универзитетске библиотеке
Босне и Херцеговине.

Неопходно је успоставити јединствене критеријуме за стицање
струлних звања

Од 15. до 17. јуна 2006. у бањи Врујци су се окупили библиотекари
из целе Србије, да аргументовано разговарају о својој професији. Стручно
саветовање су организовали:
– Библиотека «Димитрије Туцовић» из Лазаревца;
– Секција за матичне библиотеке Библиотекарског друштва Србије,
– Одељење за развој НБС и
– Катедра за информатику и библиотекарство Филолошког факултета у Београду.

Богат и актуелан садржај саветовања

Организована су два округла стола на следеће теме:
* Правна и етичка питања библиотечке професије и
* Нови закон о библиотечко информационој делатности.

Окупљени библиотекари су чули и седам реферата:

– Владимир Шекуларац:
Стручни радници на пословима развоја библиотекарства у Републици
Србији;

– Милица Кирћански:
Етика и бонтон у библиотечком пословању;

– Весна Петровић:
Професионализација делатности кроз унапређење права корисника:
анкете читалаца;

– Др Мила Стефановић:
Могућности научно истраживачког рада у библиотеци;

– Др Александра Вранеш:
Формално правне и институционалне претпоставке за професионализацију
библиотечке делатности;

– Мирко Марковић:
Важно за професионализацију библиотечке делатности – бити у
мрежи. Biblioteke.org.yu

– Горан Траиловић:
Важно за професионализацију библиотечке делатности – бити информисан.

Неопходно је ангажовање свих
библиотекара

Проблем професионалног у библиотекарству, размена информација,
законска регулатива, докле смо стигли и како даље је навела све учеснике
да узму активно учешће на овом скупу. Будућност библиотекарске професије
се одређује «данас» и неопходно је укључити све библи-отекаре да дају сопствени
допринос.

На сајту Народне библиотеке Србије је 11. верзија Закона
о библиотечко-информационој делатности, као и интернет адреса на коју могу
сви библиотекари да доставе своје предлоге и сугестије.

На саветовању се разговарало о вредновању стручних звања,
перманентном усавршавању библиотекара, о односу библиотека и локалне заједнице.

Стручна звања библиотекара
треба адекватно вредновати

После опсежне расправе, усвојени су следећи Закључци:

* Успоставити јединствене критеријуме за стицање стручних
звања за све запослене у библиотекарству (укључујући директоре и информатичаре);

* Непризнавање стручних звања је незаконито и Библиотекарско
друштво Србије има легитимно право да упути АПЕЛ на адресе 161 општине у
Републици Србији, којим се захтева финансијско признавање стручних звања;

* Правилником уредити однос библиотека-корисници,
на републичком нивоу;

* Промена става државе према библиотекама огледала
би се и у доношењу «Националног програма развоја Библиотекарско информационог
система», којим би се одговорило на кључна питања будућности библиотека
и њиховог односа према савременој технологији и њеној примени;

* Доношење јединственог етичког кодекса би довело
до промене односа нас самих према професији којом се бавимо. Могли би да
почнемо спровођењем анонимне анкете о евалуацији сопственог рада.

Апел општини Ваљево

Са овог скупа је упућен и АПЕЛ председнику Општине и Скупштине
општине Ваљево да се питање власништва над зградом у којој је смештена библиотека
«Љубомир Ненадовић» разреши у корист библиотеке, а у складу са чланом 32.
Закона о библиотечкој делатности.

Мр Вера Петровић

Катедра за библиотекарство и информатику Филолошког
факултета Универзитета у Београду и Библиотекарско друштво Србије организују
дводневни Међународни научни скуп са темом Лидерство у библиотекама: спона
културе, науке и привреде, који ће се одржати крајем октобра 2006. у Београду.
На крају скупа био би организован округли сто.

Сажетак и кратка биографија аутора на српском и енглеском
језику треба да буду достављени организаторима до 1. августа 2006.

Котизација од 5.000 динара за све учеснике обухватиће
присуство конференцији и све материјале.

Организациони одбор у саставу: проф. Др Александра
Вранеш, Јован Јанићијевић, Јасмина Нинков, Лела Брдар, Зорица Лабудовић

и Невена Томић ће донети одлуке о тачном времену,
месту и прихваћеним темама за излагање, о чему ћемо вас обавестити у следећем
броју.

Оквирне теме су следеће:
– Библиотеке пред изазовима глобализације и мултикултурализма
– Друштвена условљеност и друштвена одговорност библиотека
– Управљање организационим променама у библиотекама
– Улога мотивације у библиотекама
– Ефективна сарадња са институцијама привреде, културе и образовања
– Ефективна комуникација са корисницима услуга библиотека
– Тимски рад у библиотекама
– Квалитативна селекција у библиотекама
– Креативност у решавању проблема и при употреби компјутера
– Креирање мотивационог окружења
– Библиотеке и медији
– Место и улога библиотеке у савременој економији
– Мултимедијални концепт каталога
– Улогa образовања у развијању лидерства
– Библиотечке колекције усмерене развијању бизниса
– Електронски каталози и електронско издаваштво – оруђа нових лидера
– Менаџмент установа културе и културне баштине
– Информационо-комуникациони системи
– Управљање пројектима
– Успешан фандрејзинг
– Будућност теорије лидерства.

С обзиром на ширину опсега тема, сматрамо да би присуство
конференцији било од великог значаја за све библиотекаре из наше Заједнице,
како би се упознали са међународним искуствима и трендовима развоја савременог
библиотекарства.

Митрополит загребачко-љубљански Јован
поклонио је примерке фототипског издања Вараждинског апостола из 1454.
године Сретену Угричићу, директору Народне библиотеке
Србије.

На представљању ове вредне богослужбене књиге, митрополит
Јован је подвукао да је реч о најстаријем сачуваном српско-словенском
рукопису на територији Хрватске. Ово рукописно дело настало је по наруџбини
грофице Катарине Кантакузине, супруге грофа
Урлиха II Цељског и кћерке деспота Ђурђа Бранковића.

Говорећи о Вараждинском апостолу, академик Александар
Младеновић
је рекао да је она писана језиком који је био
у употреби од 11. па све до половине 18. века, док је професор др Момчило
Спремић
присутнима приближио лик грофице Кантакузине, коју
је отац деспот Ћурађ из политичких разлога удао за Немца Урлиха.

(М. С. П – „Политика“)

На Факултету организационих наука у Београду је од 19-22.
јуна одржана радионица на тему Електронско учење / Оснивање
Центра.

Предавачи и организатори радионице су били сарадници
са Универзитета Британске Колумбије из Канаде и проф. Владан
Девеџић
са Факултета организационих наука у Београду; Наташа
Бошкић
која ради на Факултету за образовање на поменутом
универзитету као руководилац за образовну технологију; Џеф
Милер
, руководилац за пројекте у сектору Образовање на даљину,
и др Џим Гаскел, продекан.

Професор Владан Девеџић предаје на Факултету
организационих наука Компјутерске науке. Још 2003. је успостављена
сарадња између Факултета организационих наука у Београду и Универзитета
Британске Колумбије
у Ванкуверу.

Сарадња је од изузетног значаја
за Србију

Обе институције су поднеле захтев за финансирање пројектa
под називом «Оснивање e-learnig Центра у Србији» са
седиштем у Београду.

Канадска агенција за међу-народни развој (CIDA –
Canadian International Development Agency)
је одобрила апликацију
и пристала да финансира заједнички пројекат.

У Србији је покренут низ сличних иницијатива. Управо
зато је сарадња између носилаца различитих програма и заједнички рад свих
високообразовних институција и заинтересованих страна од изузетне важности
за даљи развој образовања у Србији.

На Факултету за образовање на Универзитету
Британске Колумбије
се развијају онлајн курсеви из различитих области.
На томе ради око 500 људи, што запослених, што спољних сарадника.

Развој једног курса траје око осам месеци, кошта 25.000.000
канадских долара, на њему раде десетине професионалаца: професори, асистенти,
веб дизајнери, графички дизајнери, дизајнери курсева, мултимедијални
стручњаци, педагози, психолози, стручњаци зa техничку подршку итд.

Постоји погрешно мишљење
о е-учењу

Канадско искуство показује да исплативост једног онлајн
курса може да сe очекује тек после четири године. Учесницима овог скупа
је приказан курс из компоновања музике, где инструкције воде кроз мултимедију
корак по корак до успешног сав-ладавања приказаног градива.

У Канади је овај тип учења, као и студирање на даљину
потреба због велике удаљености образовних центара од места становања потенцијалних
полазника.

Многи имају погрешно мишљење о е-учењу. Уколико се неки
предмет постави као онлајн курс, и предавачи и студенти имају велика задужења
током целе године.

Обавезе предавача

Предавач је дужан да сваке недеље постави онлајн припремљену
лекцију, да прати како студенти савладавају градиво, често се поставља
форум страница где су студенти у могућности да размењују своје закључке
и мишљења, успоставља се чет програм кад је професор на располагању студентима
за онлајн информације.

Обавезе студената

Студенти су у обавези неколико пута недељно да се пријаве
на страницу с новим предавањима, да учествују у форуму (који се неки пут
чак и оцењује), у обавези су да онлајн комуницирају с професором, где
он кроз низ постављених питања, долази до сазнања о својим студентима.

Они затим морају да полажу онлајн испите неколико пута
током курса, јер се градиво савладава парцијално, и тек на крају се уписује
оцена.

Строжија су правила код полагања онлајн курсева. Тачно
је прописано колико пута може да се полаже, у које време и под чијим надзором.

И професори имају искривљену
слику о онлајн курсевима

Неки професори имају искривљену слику о успостављању
онлајн курсева, јер мисле да ће на тај начин изгубити посао. Не схватају
да увођење електронског учења захтева свакодневно ангажовање, уску сарадњу
тима стручњака, као и огромно ангажовање студената.

Позив за оснивање Центра
у Србији

Радионица је била замишљена као упознавање са праксом
електронског учења, дешавањима у нашем окружењу, резултатима који постоје
код нас у области електронског учења и покушај оснивања Центра за електронско
учење.

Полазници су били из различитих установа, како државних,
тако и приватних факултета, као и из Универзитетске библиотеке «Светозар
Марковић» и из Народне библиотеке Србије.

Већ је раније била постављена веб страница на Факултету
организационих наука elearning.fon.bg.ac.yu , a сад су јој додати
линкови и текстови са ове радионице. Уколико желите да читате шта се на
њој налази, морате се регистровати. Наравно да је регистрација потпуно
бесплатна.

Основна опредељења полазника
радионице

Основна опредељења полазника радионице који желе да
оснују Центар за е-учење у Србији су следећа:

– Ми смо група професионалаца заинтересованих за
електронско учење.

– Ми смо из различитих установа, али уједињени у
заједнички интерес промовисања и координирања активности учења у Србији.

– Наша визија је једноставна – ми ћемо сви наставити
са развојем е-учења у нашим институцијама, али истовремено желимо да размењујемо
искуства и напоре у будућности у образовним институцијама Србије.

– Хоћемо да успоставимо интензивну сарадњу са сличним
центрима и групама у Европи и шире.

– Ми нудимо размену информација, водич за е-учење,
везе са институцијама које нуде програме за е-учење.

– Позивамо друге професионалце е-учења као и појединце
заинтересоване за е-учење да нам се придруже.

Утврђени су задаци Центра

Уз помоћ гостију дошло се до визије шта би требало урадити
за две године у Центру за е-учење:

– основно је успоставити квалитет е-учења и усвојити
неке стандарде,
– промовисати е-учење,
– сертификовати е-учење и програме,
– оспособити тренере,
– омогућити размену информација и материјала,
– успоставити сарадњу са страним центрима,
– успоставити легалитет Центра, и
– развити тржиште е-учења.

У оквиру ових тема су подељени задаци, прецизније речено,
сами полазници радионице су се пријавили да ће у блиској будућности урадити
нешто неки од понуђених корака.

Публиковање овог чланка има за циљ ширења знања о е-учењу
и промоцију веб странице.

Александра Поповић
Универзитетска библиотека
«Светозар Марковић»

СЕУЛ – Јужна Кореја је шампион света у коришћењу нових
технологија – у тој земљи са укупно 48 милиона становника има 38,9 милиона
претплатника мобилне телефоније, а њих 11 милиона претплаћено је на услуге
мобилне телефоније треће генерације (ЗГ), које омогућавају визиофонију,
преузимање видео и музичких садржаја, играње видео-игрица и гледање ТВ
програма преко мобилног телефона.

Само услуга сателитског преношења ТВ програма преко мобилних
телефона, која је уведена 2005. већ је привукла више од милион Јужнокорејаца.
У Јужној Кореји, иначе, више од 92 одсто домаћинстава поседује рачунар,
а та земља је данас и водећа у области интернета велике брзине, с више
од 80 одсто домаћинстава која су га увела.

Рачуна се да ће крајем 2006. број претплатника тог интернета
достићи 13 милиона. Јужнокорејци су, иначе, први у свету и по времену
коришћења интернета – око 24 часа седмично по становнику, објавио је француски
дневник „Монд“.

(Танјуг)

 

У овом тексту се говори о организацији библиотека и
образовању библиотекара у Немачкој, на конкретним примерима библиотека
које је ауторка овог текста прилике да посети у јануару ове године, приликом
студијског боравка у Оснабрику, који јој је омогућио Институт за германстику
Филолошког факултета тог града, захваљујући партнерској сарадњи са Катедром
за германистику Филолошког факултета у Београду.

Општи приказ

Због културне аутономије и федералног уређења, у Савезној
Републици Немачкој постоји велики број самосталних библиотека различитог
типа, са различитим оснивачима. Присуство великог броја библиотека пружа
изузетне могућности за самосталан и креативан развој, али истовремено
таква ситуација пред-ставља и опасност од потпуног разједињавања.

Због тога се од почетка XX века у Немачкој оснивају удружења,
персонална и институционална, чији је циљ решавање проблема са којима
се библиотеке сусрећу, уједначавање начина рада, утврђивање заједничких
стандарда, а њихов најважнији задатак је дефинисање улоге библиотека у
политици и друштву.

Удружење немачких библиотекара је основано још 1900,
а 1990. је основано Савезно удружење немачких библиотечких институција,
са седиштем у Берлину. Ово удружење је члан Eblide, и издаје часопис Библиотечка
служба, један од најрелевантнијих стручних часописа.

Такође постоји и 16 различитих покрајинских удружења.

Библиотеке од националног
значаја

С обзиром на територијалну подељеност и политичке прилике,
у Немачкој не постоји једна национална библиотека.

Наиме, 1912. је основана Немачка библиотека у Лајпцигу,
али после Другог светског рата она више није могла да обавља функцију
националне библиотеке за западни део Немачке, тако да је 1946. основана
Немачка библиотека у Франкфурту.

Уједињењем Немачке 1990. обе установе су се спојиле и
добиле име Die Deutsche Bibliothek (DDB), а немачки музички архив
у Берлину је такође 1970. преу-зео задатке националне библиотеке.

DDB поседује фонд од 18 милиона јединица библиотечке
грађе, од којих је 9 милиона у Лајпцигу, 8 милиона јединица у Франкфурту,
као и милион музикалија и носача звука у Берлину. Њен задатак је да сакупља,
чува и библиографски обрађује сву националну грађу од 1913. године, прима
два обавезна примерка и израђује националну библиографију.

Поред ових библиотека, значајне су и Државна библиотека
у Берлину, која је основана 1661. и Баварска државна библиотека у Минхену
основана 1558. Обе ове библиотеке су укључене у пројекат на изради ретроспективне
националне библиографије – Збирка немачких штампаних књига од 1450 до
1912, пројекат који је 1989. покренула Фолксваген фондација, у оквиру
кога су поједине библиотеке специјализоване за одређени временс-ки период,
и то:
– 1450-1600 – Баварска државна библиотека у Минхену,
– 1601-1700 – Herzog August библиотека у Волфенбутелу,
– 1701-1800 – Државна и универзитетска библиотека у Гетингену
– 1801-1870 – Државна и универзитетска библиотека у Франкфурту,
– 1871-1912 – Државна библиотека у Берлину.

Систем образовања библиотекара
у Немачкој

Немачка је федерална држава, која има 16 покрајина, и
свака покрајина има сопствену образовну политику, која је креирана у складу
са одлукама министарства културе. Образовање библиотекара у Немачкој је
организовано на следећи начин:

– Постоје средње стручне школе, у којима се изучавају
предмети везани за библиотечку делатност, архивистику, документалистику,
које трају четири године. Једна таква школа је Државна стручна школа
за чи-новнике у Михнену
, после које је могуће радити у библиотеци,
архивима и свим државним службама.

– Постоји и стручно образовање које траје три године.
У првој и другој години студија изучавају се општи предмети, а тек на
трећој години предвиђена је специјализација за библиотеке, архиве и музеје.
Након завршених трогодишњих студија стиче се звање стручног сарадника
за медије и информационе службе.

– Постоје и високе стручне школе или универзитети, који
трају 4 године и завршавају се дипломским испитом. У Немачкој постоји
девет таквих школа и један универзитет (у Штутгарту, Потсдаму, Минхену,
Лајпцигу, Келну, Хановеру, Хамбургу, Бону, Дармштату, и Берлину)

– Постоје и постдипломске студије из менаџмента у библиотекарству,
које трају две годи-не. Услов за упис на ове студије је завршен факултет.
Само две стручне школе у Немачкој пружају могућност стицања звања магистра:
Висока стручна школа у Келну (Master of library and information science)
и Висока стручна школа у Штутгарту (Master of information and comunication
science
).

О Оснабрику

Оснабрик је трећи град по величини у покрајини Доња Саксонија,
са преко 160.000 становника. Град је још 780. основао Карло Велики, као
место на коме су се укрштали трговачки путеви између Скандинавије и западне
Европе, као и Холандије и источне Европе. Осанбрик је највећим делом индустријски
град, оријентисан на производњу метала, и има важну стратешку позицију
у покрајини.

У историјском погледу, Оснабрик је значајан јер је у
згради скупштине потписан Вестфалски споразум 1648. У Оснабрику је рођен
чувени књижевник Ерих Марија Ремарк, а 1996. је основан Центар мира посвећен
њему, у коме се одржавају изложбе, предавања, а постављена је и стална
изложба о његовом животу и делу.

Универзитет у Оснабрику је основан 1973, тако да се убраја
међу млађе универзитете у Немачкој, али својом организацијом, бројем студената
из земље и иностранства, и различитим истраживачким пројектима у које
је укључен, стоји у истој равни као и други универзитети у Немачкој са
дугом традицијом.

Универзитетска библиотека
у Оснабрику

Универзитетска библиотека у Оснабрику је основана 1973,
када и универзитет. Она је конципирана као јединствен децентрализован
библиотечки систем и састоји се од главне зграде где се налази управа
библиотеке и Библиотека за филолошке и културолошке науке и четири засебне
зграде у којима су – Библиотека за друштвене науке, библиотека за правне
и економске науке и библиотека за природне науке и математику дислоциране
по различитим деловима града.

Осим тога, постоји велики број библиотека при различитим
институтима, истраживачких библиотека и приручних збирки које чине библиотечки
систем Универзитета у Оснабрику.

Треба поменути да на старим универзитетима у Немачкој
постоје две библиотеке – централна и семинарске (факултетске), а на новим
универзитетима, као што је универзитет у Оснабрику – једна централна универзитетска
библиотека.

Фонд Универзитетске библиотеке износи око 1,35 милиона
свезака. Укупни буџет на годишњем нивоу износи 2 милиона евра, а просечан
годишњи прилив је 28.000 свезака. Фонд се такође допуњава и путем посебних
средстава, донација и поклона. Међубиблиотечка позaјмица је изузетно добро
организована, како са библиотекама у земљи, тако и са библиотекама у иностранству,
зaхваљујући online каталозима и интернету, тако да се на књиге поручене
путем међубиблиотечке позајмице чека око 7 дана.

Библиотека је претплаћена на скоро 5500 часописа. Циркулација
на годишњем нивоу је ви-ше од 300.000 јединица (књига).

У библиотеци је укупно 81 запослени. Ангажују се и студенти
као помоћна радна снага, који раде у библиотеци у вечерњим сатима и викендом,
и тиме се продужава радно време библиотеке.

Иначе, библиотека има преко 30.000 корисника, од којих
су 2/3 су професори и студенти, а 1/3 су остали грађани, који библиотеку
користе за лично усавршавање. Библиотека организује за нове кориснике
курсеве упознавања са библиотеком и начином њеног коришћења. Постоје општи
и стручни курсеви, који се одржавају два пута недељно, и ове курсеве воде
библиотекари информатори, који раде на општем одељењу информација.

У библиотеци се организују различите изложбе и предавања,
библиотека сарађује са издавачким кућама, у просторијама библиотеке се
организују и њихове изложбе.

Библиотека обезбеђује и додатна финансијска средства
тако што изнајмљује своје слушаонице за предавања за мале групе студената,
и пружа могућност коришћења засебних канцеларија – које изнајмљује студентима
универзитета на 3 месеца, за ин-дивидуални рад.

На сваком спрату Библиотеке се налази читаоница са књигама
из одређених стручних области које су у слободном приступу, библиотечка
грађа је класификована по јединственом националном систему класификације,
који се састоји од словних ознака, корисници сами бирају књиге, а библиотекари
су за информационим пултовима, и пружају сервисне информације корисницима.
Постојање алармног система обезбеђује да се књиге не могу изнети из библиотеке
ако се претходно не задуже на позaјмном одељењу. Читаонице имају укупно
180 читалачких места.

Библиотека поседује и медијатеку, за аудио и визуелну
гра-ђу, ЦД-РОМ, микрофиш и микрофилм.

Одељење за информације садржи поред енциклопедијских
речника, приручника и библио-графија, и једну читаоницу за међународне
дневне и недељне новине као и велики број рачунара за претраживање online
каталога библиотеке и претраживање на интернету.

Библиотека Института за културну
историју раног новог века

Институт за културну историју раног новог века је основан
1992, и у њему су били ангажовани научници са целог универзитета у Оснабрику,
који су проучавали историју раног новог века.

Библиотека Института за културну историју раног новог
века је специјална библиотека која је у почетку била приручна збирка књига,
а данас има фонд од 27.000 монографских публикација и 2000 историјских
часописа и годишњака.

Највећи део фонда ове библиотеке чини литература о културној
историји старонемачког говорног подручја. Још један пројекат је у припреми,
а то је истраживање мира са културноисторијског аспекта.

Ово је мултидисциплинарна и специјална библиотека, значајна
управо по богатој књижној грађи о културној историји Немачке, а поседује
и посебне збирке на микрофилму и микрофишу.

Специјалне збирке и изворни текстови:

– Библиотека Палатина, Heidelberg, период хуманизма,
библиотека поседује каталог штампаних књига од 12000 јединица на микрофилму,
у пуном тексту;
– немачка барокна литература;
– Јејл колекција – немачка барокна књижевност – 2400 наслова;
– колекција Харолд – Јанц – 3300 наслова;
– леци и рекламе из раног 16. века (1501-1530);
– леци и рекламе из касног 16. века (1531-1600);
– збирка летака Густава Фрајтага;
– немачки биографски архив;
– немачки часописи из 18. и 19. века – микрофиш издање у пуном тексту
од преко 600 часописа, и
– обредне песме из источних крајева где су Немци некада живели.

Изворни текстови на микрофишу садрже више од 11000 штампаних
списа из раног новог века. На располагању су и збирке часописа из 18.
и 19. века и хиљаде летака од периода реформације до тридесетогодишњег
рата (1618-1648).

Старе штампане књиге

Библиотека чува старе штампане књиге из периода од 16.
до 19. века, које се односе на културну историју града и региона.

Куриозитет ове библиотеке је оригинална Дидроова Енциклопедија
из 1751, која се чува у овој библиотеци, као и треће издање књиге о историји
Француске из 1657, оригинални примерак из библиотеке Луја XIV.

Библиотека Хerzog Аugust
von Wolfenbütell

Библиотека Herzog August von Wolfenbütell, коју
су називали и осмим светским чудом, основана је крајем 16. века.

У малој кнежевини Брауншвајг Линебург је војвода Јулиус
(1528-1589) у својој резиденцији у Волфенбутелу 1572. саставио протокол
књига који представља документ о оснивању библиотеке у Волфенбутелу. Још
од своје младости је сакупљао књиге, а најстарија књига из његове збир-ке
је из 1550. године.

Његов син Хајнрих Јулиус, који је заједно са енглеским
комедијашима основао прво путујуће позориште у Немачкој, такође је обогаћивао
библиотеку драгоценостима, тако да је ова библиотека Јулиа, била
основа за данашњу библиотеку у Волфенбутелу.

Ипак је прва Библиотека Аугуста, коју је основао
Herzog August (1579-1666), прославила библиотеку у Волфенбутелу широм
света. Овај учени и образовани војвода, који је много пропутовао, је још
од младости сакупљао књиге.

Пошто је касно доспео на власт, преместио је своју библиотеку
из Hitzakera у Волфенбутел и опремио кнежевску коњушницу у тврђењу преко
пута дворца као салу за књиге. Herzog August је имао агенте који су преносили
књиге и били одговорни за њихово оштећење. Све књиге су повезиване у библиотеци,
и исте су величине, на пергаменту, беле, у повезу од свињске коже. Књиге
Herzoga Augusta су биле распоређене по научним областима – теологија,
астрономија, реторика, историја, економија, физика, итд.

После његове смрти библио-тека је имала фонд од 135.000
наслова, представљала је цело-купно богатство средњовековне и ране нововековне
књижевности, и тада су је називали осмим светским чудом. У периоду после
смрти Аугуста, библиотечка збирка се увећавала више поклонима, а мање
систематичном набавком.

За библиотеку Herzog August von Wolfenbütell се
везују два значајна имена из европске културе. Наиме, у овој библиотеци
је радио као библиотекар чувени филозоф Готфрид Вилхелм Лајбниц,
и за њега је ова библиотека представљала персонификацију науке, како се
често цитира.

Лајбниц је био први модерни библиотекар који је сачинио
први алфабетски каталог библиотеке, доследно је попуњавао фонд набављајући
скупоцене рукописе и штампане књиге и најзад надгледао је изградњу нове
зграде библиотеке. Ова чувена Библиотека ротонда, коју је изградио архитекта
Herman Korb од 1706-1710, за време владавине војводе Антона Улриха,
је значајна по томе што је била прва самостална световна грађевина у Европи.

После Лајбница, на место главног библиотекара долази
књижевник Gothold Efraim Lesing, који је библиотеком управљао
од 1770. па до смрти, 1781. Лесинг је, иако није могао да прикупи довољно
средстава, успео да много тога од богатства и драгоцености ове кнежевске
библиотеке учини познатом ученом свету. Овде је писао своје теолошке расправе,
и у Волфенбутелу су настале његове драме Emilija Galoti и Natan
Mudri.

Још за време Лесинговог живота, за библиотеку је почео
један тежак период. Некада престоница на врхунцу, после премештања двора
у Брауншвајг, библиотека запада у неповољан положај. Владавина Француза
под Наполеоновим братом Жеромом довела је скоро до њеног затварања. За
време грађанске револуције 1848, постојала је могућност да библиотека
у Волфенбутелу добије статус националне библиотеке, али се то није остварило.

Реорганизација у покрајинску библиотеку 1918. није донела
позитивне промене. Библиотека је стајала у сенци модерних библиотека.
Ипак, захваљујући граничном подручју, последњи рат је преживела без оштећења.

На иницијативу Ерхарта Кестнера Библиотека Аугуста
је 1950. реновирана од стране Архитектонског бироа из Брауншвајга. Кестнер
је такође водио и реконструкцију Лесингове куће, која је поново 1968.
припала библиотеци. Те исте године, управу је преузео Paul Raabe и
кренуо путем изграђивања и отварања библиотеке истраживачким институтима
за средњи и рани нови век.

Захваљујући доброј економској повезаности у покрајини,
библиотека је доживела велики напредак. Средства за набавку су се повећала,
број запослених је порастао, а посебно важно за даљи развој било је укључивање
у различите програме стипендидирања и истраживања, оснивање одељења за
издаваштво и развој програма за ученике.

Адаптирање старе кнежевске коњушнице у позајмну библиотеку,
која је организована као модеран информациони центар опремљен читаоницама
за истраживаче, учврстило је функцију библиотеке као важне вануниверзитетске
истраживачке установе.

Од 1989. библиотека Herzog August је под директном
управом Министарства за науку и културу покрајине Доња Саксонија. Данас
ужива високу националну и међународну репутацију, као колекција, као иновативна
библиотека и истраживачки центар. Њеним посетиоцима и корисницима се нуди
опширан и разноврстан научни и културни програм.

Библиотека Herzog August von Wolfenbütell је
од 1990. укључена у пројекат израде ретроспективне библиографије, и специјализована
је за 17. век.

Најскупља књига на свету

Најскупља књига на свету се од 1989. године чува у овој
библиотеци – то је Јеванђеље Хенрија Лава. Јеванђеље је посвећено
катедрали у Брауншвајгу 1188.. Данас је у власништву Савезне републике
Немачке, покрајине Доња Саксонија, Слободне покрајине Баварска и фондације
пруског културног власништва у Берлину. На аукцији у Лондону, 1983. је
процењена је на 32,5 милиона ДМ.

 

Сњежана Петковић је дипломирани библиотекар
– информатичар. Дипломирала је 2002. на Катедри за библиотекарство и информатику
Филолошког факултета Универзитета у Београду и одмах уписала постдипломске
студије на Филолошком факултету у Београду, са просеч-ном оценом 10. Тема
њеног ма-гистарског рада је „Библиотека Захарија Орфелина“.

У току студија добила је стипендију
Амбасаде Краљевине Норвешке, која је додељена за хиљаду најбољих студената
са универзитета у Србији.

Од 2002. до 2004. радила је као библиотекар
у Библиотеци Дома културе Студентски град“ (Нови Београд), на стручним
по-словима каталогизације и класификације, и ПР активности (организовање
промоција књига, изложби, сарадња са другим културним институцијама)

Од септембра 2004. ради као главни
библиотекар на Катедри за германистику Филолошког факултета у Београду.
На стручном усавршавању у Грацу била је 2002, а ове године је била на
студијском боравку у Оснабрику (Немачка).

Компаративна проучавања библиотека верских заједница
као посебног подтипа специјалних библиотека, веома су ретка у светском
библиотекарству. Да би се приступило проучавању ових библиотека, неопходно
је послужити се одређењима социологије религије, и у појединим државама,
законском регулативом која уређује односе државе са верским заједницама.

У Србији је донет Закон о слободи вере, Црквама,
верским заједницама и верским удружењима,
који је, између осталог,
уредио односе државе и верских заједница у домену културе. Законом је
предвиђено да 7 верских заједница (Српска православна црква, Исламска
заједница, Католичка црква, Јеврејска заједница, Словачка евангеличка
црква а.в, Хришћанска реформаторска црква и Евангеличка хришћанска црква
а.в) добија статус Цркве и верске заједнице као јавне организације.

Посебан статус СПЦ

Српска православна црква има посебан статус, која је
primus inter pares. Другачији, мање привилегован статус, имају верска
удружења, Цркве и верске заједнице, које могу конкурисати својим пројектима
у култури за средства из државног буџета.

Предвиђена је и могућност да држава у потпуности финансира
одређену културну установу – музеј, библиотеку или архив.

У Београду библиотеке имају Српска православна црква,
Католичка црква, Јеврејска заједница и Исламска заједница. У Београду
постоје и два теолошка факултета – Богословски факултет СПЦ и Теолошки
факултет.

Адвентистичке цркве према Закону имају статус верског
удружења.

Најзначајније црквене библиотеке

Најзначајнија црквена библиотека је Патријаршијска,
основана 1726. обједињавањем фондова двеју збирки – Београдске и Карловачке
митрополије.

У њој данас има 120.000 књига, а посебне драгоцености
ове библиотеке су рукописне књиге XIV–XVIII века, инкунабуле, старе карте,
рукописи Јована Рајића и библиотеке Захарија Орфелина, Стефана Стратимировица,
Илариона Руварца, Богословског училишта, Стефана Иликица и Стефана Ђурђевића.

У Патријаршијској библиотеци данас ради 5 библиотекара,
а Библиотека има лисни каталог и електронску базу, која се израђује од
2000. године.

Библиотека Богословског факултета СПЦ постоји
од оснивања факултета 1920. Има фонд од 200.000 књига, а у њој раде три
библиотекара.

Приручне библиотеке при храмовима

Већина православних богослужбених храмова у Београду
имају приручне библиотеке. Величина фонда у њима креће се од неколико
стотина, до неколико хиљада књига. Ове библиотеке садрже духовну верничку
литературу, која се издаје члановима црквене заједнице на читање.

Библиотека Исламске заједнице страдала је у
пожару који је подметнут у ноћи између 17. и 18. марта 2004. У њој је,
почетком 2004. (5.јануара), започела израда електронске базе података
и до 17. марта 2004. обрађено је око 2000 књига, тј. десетина укупног
фонда од 20.000 књига.

Централна библиотека Римокатоличке цркве у Београду
је Библиотека надбискупијског ординаријата.

Све римокатоличке жупе и самостани у Београду поседују
приручне библиотеке затвореног типа. Грађа у њима углавном није стручно
обрађена. Исусовачка жупа Св. Петра у Македонској улици поседује
фонд од око 10.000 књига, који је волонтерским радом, уређен према стручним
областима.

Библиотека Савеза јеврејских општина наставља
традицију Јеврејске читаонице, коју је 1929. основао Арон Алкалај. Она
прикупља дела јеврејских аутора или дела са јеврејском тематиком. Поседује
фонд од 8000 књига, међу којима је и вредна збирка старих Талмуда и колекција
дела о холокаусту. Библиотеку води волонтер и отворена је два дана у недељи.

Умрежавање библиотека би имало
изузетан културни значај

Ниво стручности и начин рада веома се разликују од библиотеке
до библиотеке. Аутор овог рада је међу запосленима у београдским библиотекама
цркава и верских заједница спровео анкету, која показује да постоји жеља
за сарадњом и професионалним усавршавањем. Могући видови сарадње религијских
библиотека су разнолики – заједничко коришћење фондова и међубиблиотечка
размена публикација могу бити пут за бољу међурелигијску и екуменску сарадњу.

Заједнички портал са основним подацима о свакој од библиотека
био би крупан корак напред – израз става поштовања и прихватања другог.
Умрежавање најзначајнијих библиотека верских заједница у Београду био
би пројекат од изузетног културног значаја, који би се могао остварити
уз подршку надлежних министарстава и Народне библиотека Србије.

 

Невена Томић је рођена 1972. у Ваљеву.
Дипломирала је на Катедри за библиотекарство и информатику Филолошког
факулкултета у Београду. Од 2001. ради у Библиотеци Дома културе »Студентски
град« у Београду на месту библиотекара, а од 2004. на месту руководиоца
Библиотеке. Ужа област њеног интересовања су црквене и манастирске библиотеке,
теолошке библиотеке, библиотеке верских заједница. Завршава магистарске
студије (наслов магистарске тезе: Библиотека Римокатоличке надбискупије
у Београду).


Древна места величине и тајне, која стотинама или хиљадама
година представљају дивинизоване просторе маште и сазнања, нашла су се
у видокругу првих интернет нараштаја. Узвишеност коју оличавају области
Кападокије, Петре и Метеоре последица су прожимања величанствености природе
и сакралног људског битисања.

Као таква, ова места су инспирисала машту и дигиталне
генерације, као и толиких пређашњих. Разноликост појављивања на Интернету
ових светилишта људске духовности увек изнова задивљује.

Колевка аскезе и монаштва, Кападокија се
на најчуднији начин еманира на нету најпотпуније приказана на адреси www.atamanhotel.com
која, заправо, представља сајт истоименог хотела.

Али темељитост информација о природним, цивилизацијским
и ре-лигијским аспектима Кападокије, уз практично неисцрпан избор фотографија
и линкова, чини овај сајт необичном смешом сасвим обичне хотелске презентације
и својеврсне кападокијске енциклопедије. Као када би сајт нашег познатог
хотела у Дунавској клисури (а постоји на нету) садржао свеобухватну страницу
посвећену култури Лепенског вира, поред пословне понуде соба и јеловника.

Дигитална свест је понорница, и појављује се на неочекиваним
местима. У томе је њена бит. Штета што је код нас некако успавана, још
несвесна себе.

Древни, прехришћански град Петра се
протегао кроз различите сајтове, од официјелног www.petra.gov.jo
до „невладиног“, веома темељног и информативног www.petranationaltrust.org.
Тајна Петре је на Интернету уткана у дигиталним одразима и личне и колективне
маште, као у сајту www.isidore-of-seville.com или на „мистичном“
блог-порталу www.raingod.com. Информативан и уравнотежен приступ феномену
Петре даје либански портал www.almashriq.hiof.no, посвећен историји
и савремености Леванта.

Монаки град на стенама, област
Светих Метеора, коју је Грчка 1995. прогласила за „свето место, непроменљиво
и неприкосновено“, насељава дигиталну машту неограничено и разнолико.

Велики број страница у енциклопедијама, бедекерима или
порталима употпуњује значајан број блогова, текстуалних и фото путописа.

Ипак, најпотпуније практичне, али и метафизичке чињенице
о Метеорима и хришћанском монаштву на Светим
стенама
могу се дознати на сајту www.meteora-greece.com
(или www.kalampara.com) Од историјата до хотелског смештаја,
од врхунских фотографија до слања е-карата. И све са мером и достојанством.

У овим интернет-областима се опипљива ванвременост сучељава
са просторним бескрајем дигиталне мреже. Мегафизички аспекти оваквог додира
времена и простора спадају у узбудљивију будућност Интернета.
(Горан Станковић)

(Преузето из Политикиног додатка
Култура, уметност, наука)

САН Франциско – Америчка Федерална
истражна агенција (ФБИ) дискретно надгледа јавне библиотеке у земљи у
нади да ће према читалачким навикама људи открити да ли су – шпијуни.

Кажи ми шта читаш па ћу ти рећи да ли си шпијун или ниси…

Овако би, отприлике, гласила логика коју ових дана следи
ФБИ, а целу необичну причу „провалиле“ су неке од јавних библиотека
у Калифорнији.

Десетак јавних библиотека у Калифорнији писмено су обавестиле
љубитеље књига да влада САД „највероватније надгледа шта читају, а све
у склопу борбе против тероризма“.

Упозорење свим јавним библиотекама
о кршењу грађанских права

„Тек однедавно постали смо свесни и ми и наши чланови
шта се догађа и колико је све то озбиљно и опасно. Зато смо одлучили да
се огласимо и упозоримо све јавне библиотеке у држави о овој врсти кршења
грађанских права“
, изјавила је Ен Тарнер,
директор Заједнице јавних библиотека у Калифорнији.

Она је нагласила да је јав-ност у граду Санга Крузу,
у којем је седиште Заједнице, „била ужаснута сазнањем“.
Председник Џорџ Буш је још октобра 2001. потписао ангитерористички закон
назван „Патриотски манифест САД“ непосредно
после терористичког напада на Њујорк и Вашингтон.

Члан 215. овог закона даје овлашћења агентима Федералне
истражне агенцији (ФБИ) да, са судским налогом за претрес, уђу у библиотеке
и књижаре и затраже увид у податке о броју продатих књига одређеног наслова,
тиражу у којем су штампане и чланске картончиће како би установили шта
је на читање узимала особа чије се име појавило у току истраге о могућој
повеза-ности са терористима.

Асоцијације библиотека у САД
месецима, ван домашаја јавности, упућују жалбе руководству ФБИ и Бушовој
администрацији на чудну одлуку о „шпијунирању читалаца“, али нису
добиле никакав одговор. Зато су одлучиле да отвореним писмом обавесте
своје огранке шта се догађа, с молбом да о свему обавесте саме чланове.

Упозорење послато сваком члану
библиотека

„УПОЗОРЕЊЕ:
Иако библиотека у Санта Крузу чини све да би заштитила вашу приватност,
на основу слова закона о борби против тероризма обавезни смо да агентима
ФБИ ставимо на увид податке које сте све књиге до сада позајмљивали на
читање“.

Тако гласи упозорење које је на адресе чланова упутила
јавна библиотека у калифорнијским граду Санта Круз. Оно што је изазвало
посебно незадовољство јесте податак који је изнела Џудит Круг,
председница Фондације за слободу читања, да су агенти ФБИ посетили не
само на стотине јавних, већ и 85 универзитетских библиотека интересујући
се – шта професори и студенти „најчешће читају“.

Један конгресмен је, суочен с јавним гневом, предложио
да Конгрес усвоји амандман којим би се књижаре и библиотеке ослободиле
обавезе да излазе у сусрет захтевима ФБИ.

„Ван сваке је сумње да Американци морају бити заштићени
од налета терориста, али то не значи да федералној влади треба да дамо
право да контролише шта Американци купују у књижари или позајмљују у библиотеци“,
изјавио је независни конгресмен Берни Сандерс из
државе Вермонт.

Најблаже речено, чудна и помало параноидна одлука америчке
владе о контроли „читалачких навика“ Американаца доживела је и оштре
критике у Европи, па је ових дана ОЕБС оценио да се „ФБИ претворио
у шпијуна љубитеља књига и посетилаца библиотека у САД“
.

(Фонет – Преузето из листа ПОЛИТИКА)