U oktobru, u nedelji pred Sajam knjiga, u Beogradu će se
održati međunarodna konferencija sa temom Liderstvo u bibliotekama: spona
kulture, nauke i privrede, o čemu objavljujemo prilog u ovom broju.
Pošto je to uobičajeno vreme održavanja Godišnje skupštine
naše Zajednice, predlažemo da potencijalna izlaganja naši članovi pripreme
za ovaj skup, a da se u okviru Skupštine održi radionica posvećena novoprevedenom
Međunarodnom standardu ISO 2789, kojim se reguliše prikupljanje podataka za
međunarodnu bibliotečku statistiku u oblasti informacija i dokumentacije.
Pun tekst standarda, koji je trenutno na javnoj raspravi,
nalazi se na internet prezentaciji Narodne biblioteke Srbije na adresi http://www.nb.rs/pages/article.php?id=1807.
Matična služba Univerzitetske biblioteke «Svetozar Marković»
poslala je pun tekst standarda svim bibliotekama članicama Zajednice koje
imaju elektronsku poštu. Ovim standardom definisani su načini prikupljanja
podataka o svim aktivnostima biblioteka, posebno onih koje su vezane za
virtuelno korišćenje, fondove koji postoje samo na mreži i sl.
Vaše sugestije i predloge možete slati na adresu zabus@unilib.bg.ac.yu
ili na adresu stela@unilib.bg.ac.yu.
Najpreči zadatak je implementacija jedinstvenog informacionog
sistema u bibliotekarstvu * Biblioteke treba da postanu članovi Foruma za
informaciono društvo
Ministarstvo nauke i zaštite životne sredine ulaže velike
napore (i sredstva) u oblast informatike, a samim tim i u biblioteke. Zato
u svakom broju našeg časopisa imamo prilog iz Ministarstva nauke i zaštite
životne sredine.
Ovog puta gost Redakcije je Čedomir Šuljagić, rukovodilac
Sektora za informaciono društvo, koji odavno postoji, što govori da je u
Ministarstvu ova oblast definisana kao jedan od prioritetnih zadataka kojima
će se ono baviti.
Pitanja na koja je odgovarao naš gost, odnosila su se na
napore koje činimo da Srbija postane demokratsko informaciono društvo u
punom smislu te odrednice, i na ulogu biblioteka u tom procesu.
—Gospodine Šuljagiću, u novembru prošle godine
u Tunisu je održan Drugi svetski samit o informacionom društvu, posebno
značajan za biblioteke, jer je definisao ulogu biblioteka kao ključnog elementa
u izgradnji demokratskog informacionog društva. Kako Vi doživljavate i tumačite
ovaj zaključak navedenog samita?
— Mi u Ministarstvu nauke i zaštite životne
sredine prepoznajemo veliki značaj ovog svetskog samita kao najvišeg svetskog
tela za artikulisanje pravca razvoja informacionog društva u celini.
Sa druge strane, naše Ministarstvo i njegov Sektor za informaciono
društvo konstantno je posvećen upravo rešavanju problema postojeće digitalne
podele među građanima i nastojanjima da se svim građanima ravnopravno omogući
pristup najsavremenijim informacionim tehnologijama.
Takođe, prepoznajemo biblioteke kao jedan od ključnih učesnika
u tom procesu, pogotovo univerzitetske.
—U završnom dokumentu Samita pozvane su sve vlade
sveta da podrže biblioteke posebno u njihovoj ulozi javnog servisa za slobodan
pristup informacijama i u oblasti poboljšanja informacione i komunikacione
pismenosti. Šta će na tom planu preduzeti naša Vlada, naravno preko vašeg
Ministarstva?
— Od ranije je jedna od glavnih aktivnosti
našeg Ministarstva u ovoj oblasti finansiranje rada i razvoja Akademske mreže
Srbije, koja – između ostalog – povezuje i biblioteke i ostale akademske
institucije u Srbiji.
Do sada je izgrađena respektabilna infrastruktura, a možemo
slobodno da kažemo da smo sada regionalni lider u toj oblasti. U tom smislu,
u okviru Nacionalnog investicionog programa koji je Vlada republike Srbije
već odobrila, predviđena su sredstva za dva sektorska plana razvoja: za
nauku i za elektronsku upravu.
U okviru uspostavljanja i razvoja elektronske uprave, prihvaćen
je projekat izgradnje jedinstvene računarske mreže državnih organa Srbije
i institucija od posebnog značaja, u koje spadaju i biblioteke na celoj
teritoriji Srbije. Predviđeno je da Projekat traje oko 5 godina, odnosno
do potpunog pokri-vanja Srbije jedinstvenom računarskom mrežom.
Mi očekujemo prve rezultate u narednih 6 meseci, a u toku
od dve godine bi trebalo veliki deo te mreže da bude izgrađen, i da se sve
biblioteke povežu u akademsku mrežu. Dobar deo sredstava za realizaciju
ovog plana je već obezbeđen.
To će biti značajan zamajac da se dalje ide u tom smeru,
što će doprineti ukupnom razvoju nauke u našem društvu.
—Jedan od izuzetno interesantnih zaključaka ovog
skupa je to što je na njemu posebno naglašena uloga biblioteka u obezbeđivanju
jednakih mogućnosti pristupa informacijama svim građanima i „znanju za sve“.
To, naravno, pretpostavlja i ulaganje u biblioteke kako bi mogle da ostvare
ovu svoju obavezu, jer, primera radi, svim građanima sveta, pa i našim,
treba omogućiti da postanu informaciono pismeni. Kako vidite ostvarenje ovog
cilja u Srbiji, u svetlu obaveza koje imaju biblioteke na tom planu?
— Naši trenutni planovi su da u narednom
periodu u Srbiji promovišemo ECDL, program obuke koji je standard Evropske
unije za opismenjavanje građana. Nosilac tog posla i te licence u Srbiji je
JISA.
Ministarstvo podržava tu inicijativu i nastojaće da u narednom periodu i
kroz bib-lioteke i druge ustanove, omogući obuku i računarsko opismenjavanje
građana Srbije. U tom kontekstu svakako da posebnu ulogu treba da odigraju
univerzitetske biblioteke koje već pružaju slične usluge studentima, nastavnicima
i istraživačima.
Neki fakulteti i univerziteti su već uključili u svoje
nastavne programe i pome-nuti ECDL program, tako da diplomirani studenti
tih fakulteta automatski uz diplomu dobijaju i ECDL licencu.
Mi se nadamo da ćemo pronaći sredstva u budžetu Srbije
za iduću godinu da takav jedan projekat pokrenemo i u okvi-ru naučnoistraživačkih
organizacija.
Biblioteke same treba da odluče da li žele da se uključe
u ovaj program edukacije, u kom slučaju bi mogle da računaju i na pomoć
Ministarstva za nauku i zaštitu životne sredine, tako što će obezbediti
sredstva za sertifikaciju ispitivača kako bi dobili ECDL licencu.
To bi bilo prirodno jer deo biblioteka koje su učlanjene
u vašu Zajednicu već rade na obuci istraživača za efikasno korišćenje informacionih
tehnologija i u tom smislu imaju odgovarajuće kadrove.
Prema tome, očekujemo da se zainteresovane biblioteke
za ovaj posao jave Ministarstvu.
—Šta za svako društvo, pa i naše, znači u razvijenom
svetu usvojeni princip „informaciona pismenost za sve“? Kakve ćemo koristi
kao država imati ako taj princip primenimo i u našem društvu?
— Informaciona pismenost za sve je jedan
od osnovnih postulata i ciljeva koje predviđa naša strategija za razvoj informacionog
društva. Predlog te strategije je sačinilo Ministarstvo nauke i zaštite
životne sredine. To je u skladu sa jednim od osnovnih zadataka Ministarstva,
koji predviđaju da postanemo informaciono društvo, odnosno da informaciona
pismenost bude obezbeđena za sve pod jednakim i što povoljnijim uslovima.
Naravno, ostvarivanje ovih ciljeva će značiti bitan pomak
od koga će celo naše društvo imati velike koristi.
—Poseban akcent u svetu stavljen je i na doživotno
učenje, pa je tom prilikom zaključeno da je pravo na doživotno učenje jedno
od osnovnih čovekovih prava. Kakav će biti naš odnos prema tome i kako vidite
ulogu biblioteka u tom procesu?
—I pravo na doživotno učenje se pominje
u navedenoj strategiji koju smo pripremili, sa ciljem da postanemo društvo
znanja. U ostvarivanju tog cilja koristićemo sve raspoložive potencijale u
Srbiji, a u okviru toga važan deo posla mogu da obave biblioteke.
—U Izveštaju sa pomenutog svetskog skupa se traži
od međunarodnih, regionalnih i nacionalnih organizacija da se u svom radu
preorijentišu sa principa „informacije za sve“, na princip „informaciona
pismenost za sve“. Tom prilikom je naglašeno da samo postojanje informacija
nema značaja za ljude koji ni ne znaju da one postoje, ili ne umeju da ih
pronađu, vrednuju i efikasno koriste. Kako Vi tumačite taj stav i kako će
se on realizovati kod nas?
—Taj zaokret ka „informacijama za sve“,
očigledan je u poslednjih godinu-dve dana u svetu i on se svodi na to da
se omogućavanje elektronskog pristupa preokrene u elektronsko uključivanje,
što pretpostavlja da postoje proaktivni programi uključivanja ljudi, koji će
stimulisati, motivisati svakog pojedinca da koristi najsavremenije komunikacione
informacione tehnologije.
Drugim rečima, treba ih obučiti i stvoriti kod njih želju
i svest da je u njihovom interesu da razvijaju kod sebe potrebu za potpunim
korišćenjem informacionih tehnologija.
Pored već pomenutog, projekti koji će se realizovati u
narednom periodu u Ministarstvu, a odnose se na elek tronsku upravu i elektronsko
društvo u celini, a upravo imaju cilj da stvore svest kod ljudi kako bi videli
konkretne koristi od recimo, lokalne elektronske uprave koja treba da im
omogući i pribavljanje odgovarajućih dozvola, izvoda iz matičnih knjiga itd.
elektronskim putem.
To je minimum koji mi pokušavamo da pokrenemo – da razvijemo
svest kod građana o koristi i prednosti koje im nudi elektronsko društvo.
—U svetu je prihvaćen stav da je informaciona
pismenosti od ključnog značaja za rešavanje problema ekonomskog razvoja svakog
društva, njegovog zdravstva, državne administracije i obezbeđivanja kvaliteta
života. Kako u svemu tome vidite ulogu biblioteka kao nezamenjivih informacionih
servisa? Šta biblioteke moraju da urade unutar svoje organizacije da bi
bile sposobne da efikasno odigraju tu svoju ulogu?
— Prevashodno mislim da moramo raditi
na povezivanju i razmeni informacija kroz jedinstveni informacioni sistem
biblioteka u Srbiji. Naime, sada se u bibliotekama Srbije koriste različiti
informacioni sistemi, a to ne obezbeđuje ono što mi želimo – jedinstveni
informacioni sistem.
U okviru biblioteka mora da se formira jedinstveno opredeljenje
i jasan pravac razvoja jedinstvenih informatičkih alata koji će se koristiti
u našim bibliotekama. On ne bi bio mandatoran, ali bi kao jedinstven, imao
daleko veću upotrebnu vrednost u odnosu na razjedinjen informacioni sistem
u kome svako radi za sebe.
Sa druge strane, opredeljenjem za jedinstven informacioni
sistem, biblioteke bi uštedele energiju i sredstva, što je jedino celishodno,
a istovremeno doprinele razvoju informacione pismenosti.
—U ostvarivanju svih navedenih ciljeva, bibliotekama
je u svetu dato veoma značajno mesto. One su već postale učenici u nastavi,
a da li mogu da postanu i učesnici u razvoju nauke u jednom društvu, pa
i svojevrsni partneri, odnosno servis, vašeg Ministarstva? Kakva je u svemu
tome uloga visokoškolskih biblioteka?
— Samo se po sebi podrazumeva da moderno
uređene biblioteke koje koriste najsavremenije informacione sisteme, doprinose
u razvoju nauke u svakom društvu, pa i u našem.
Naravno, to podrazumeva da biblioteke treba da postanu
centri u kojima se mogu dobiti sve potrebne informacije.
Jedan od zadataka na tom planu je i digitalizacija celokupne
naše naučne građe, i u tom smislu bi nam koristilo da pokrenemo jedan nacionalni
projekat. To znači da svima treba da obezbedimo podjedan pristup toj građi,
a s druge strane oni bi bili trajno sačuvani kao naučna baština našeg društva.
—Na kraju, iz svega što je do sada rečeno, očigledno
je da svako društvo koje želi da bude razvijeno, mora da ima jasno definisanu
informacionu strategiju. Mi kao Srbija do danas tu strategiju nismo usvojili.
Šta nam je potrebno da učinimo u tom pravcu? Kakva je obaveza uloga biblioteka
u tom procesu?
— Kao što sam rekao, već postoji predlog
naše nacionalne informacione strategije do kog se došlo putem projekta Programa
za razvoj Ujedinjenih nacija i Fonda za otvoreno društvo. Taj nacrt je bio
na javnoj raspravi krajem prošle godine i dostavljen je svim ministarstvima
Vlade Republike Srbije, čija su mišljenja uzeta u obzir prilikom izrade konačne
verzije predloga.
Ovih dana se završava usaglašavanje konačnog teksta predloga,
i očekujemo da ona bude na dnevnom redu jedne od narednih sednica Vlade.
Zajednica biblioteka uni-verziteta u Srbiji, kao ni druge
biblioteke i bibliotečke organizacije, nisu dostavili svoje predloge i stavove.
Međutim, to ne znači da je stvar svršena. Naime, Strategija je tako i napravljena
da živi, da se u praksi proveravaju rešenja i unapređuje njen sadržaj.
Jedna od osnovnih insti-tucionalnih novina je for-miranje
Foruma za informaciono društvo u kome će relevantni akteri iz industrije,
nevladinih organizacija, akademskog sektora, državne uprave – zajednički
raditi na razvoju, unapređenju i ažuriranju te strategije na izgradnji informacionog
društva u našoj zemlji.
U ovom momentu nije formalizovan sastav ovog Foruma, ali
će on biti otvoren za sve one strukture koje žele da uzmu učešće u njegovom
radu. Zato ćemo učiniti sve da ta informacija o njegovoj otvorenosti stigne
do svih zainteresovanih, kako bi se i oni uključili u osnivanje i njegov rad.
U tom smislu vrata su otvorena i za biblioteke, a na njima
je da odluče da li žele da se uključe u jedan ovakav forum. U svakom slučaju,
i Zajednica biblioteka univerziteta u Srbiji bila bi dobrodošao akter.
Dr Ismet Ovčina – direktor NUB BiH
U želji da redovno pratimo zbivanja u bibliotekarstvu zemalja
posebno iz našeg okruženja, obratili smo se direktoru Nacionalne i univerzitetske
biblioteke Bosne i Hercegovine gospodinu Ismetu Ovčini, sa molbom da za
naš časopis napiše prvi tekst o toj biblioteci.
Gospodin Ovčina je sa velikim zadovoljstvom prihvatio našu
inicijativu i poslao nam svoj prvi tekst koji objavljujemo u ovom broju,
kao i naše nastojanje da redovno pratimo ono što se događa u ovoj republici
u bibliotekarstvu, obećavši nam u tom smislu svoju punu saradnju.
Redakcija zahvaljuje gospodinu Ismetu Ovčini na poverenju
koje nam je ukazao.
Nacionalna i univerzitetska biblioteka Bosne i Hercegovine
je prošle godine obilježila 60 godina svog postojanja i rada. U više od pola
vijeka u misiji kulture, obrazovanja i nauke, bilo je lijepih – ali i teških
perioda.
Nacionalna i univerzitetska biblioteka Bosne i Hercegovine
je prepoznatljiva institucija kulture od značaja za BiH, jer već šezdeset
godina u kontinuitetu predstavlja središnju instituciju u oblasti bib-liotekarstva
u našoj državi.
Uredbom o Narodnoj biblioteci Federalne Bosne i Hercegovine,
objavljenoj u Službenom listu Federalne BiH, 31. oktobra 1945. osnovana je
Narodna biblioteka – centralna zemaljska biblioteka.
Potom je, u skladu sa potrebom obavljanja funkcije univerzitetske
biblioteke, preimenovana u „Narodna i univerzitetska biblioteka Bosne i
Hercegovine“, a od 1995. nosi današnje ime – Nacionalna i univerzitetska
biblioteka Bosne i Hercegovine.
Temeljna institucija Kulture
BiH
Ova biblioteka je kulturna, obrazovna, naučna i jedna
je od temeljnih institucija kulture ove zemlje. Biblioteka prikuplja, stručno
obrađuje, čuva, daje na korištenje monografske i serijske publikacije i drugu
bibliotečku građu.
Glavni zadatak Biblioteke je očuvanje dokumentarnog naslijeđa
Bosne i Hercegovine i pružanje različitih bibliotečkih servisa svojim korisnicima.
Ona to ostvaruje, ali radi i na obnovi kolekcija, razvoju bibliotečko-informacionog
sistema u BiH i praćenju savremenih bibliotečkih trendova u Evropi i svijetu.
Biblioteka je stradala u ratnom
vihoru
Ova institucija kulture, obrazovanja, nauke i informiranja
tokom rata 1992. ostala je bez svog doma – Vijećnice, bez velikog dijela
knjižnog fonda, bez savremene opreme i jednog broja stručnog kadra.
Od Vijećnice, u kojoj je od 1951. bila smještena Nacional-na
i univerzitetska biblioteka Bosne i Hercegovine, ostale su ruševine, a knjige,
časopisi, dragocjene zbirke – ono što je decenijama sakupljano, svjedočanstvo
raznovrsnosti i bogatstva dokumentarnog i kulturnog naslijeđa Bosne i Heregovine,
na kojima je zapisana historija Bosne i Hercegovine, velikim dijelom je
uništeno 25./26. avgusta 1992.
Međutim, unatoč katastrofa-lnom razaranju, sačuvan je najznačajniji
dio fonda NUB BiH – specijalne zbirke, koje na svojevrstan način svjedoče
o multietničnosti, multikulturalnosti i multikonfesionalnosti Bosne i Hercegovine
kroz vijekove, te o tradiciji naših naroda, i koegzistenciji raznovrsnosti
kultura na ovim prostorima.
Biblioteka će se vratiti u svoj
stari dom
Biblioteka trenutno ima privremeno sjedište u bivšoj Kasarni
„Maršal Tito“, u kojoj je smješten Univerzitetski kampus, ali dugoročni
plan je vratiti Biblioteku u Vijećnicu, te očekujemo da se uloži više napora
da se Vijećnica obnovi, jer to nije samo sjedište Biblioteke, nego i arhitektonski
spomenik, simbol Baščaršije, Sarajeva i cijele Bosne i Hercegovine.
Danas se Biblioteka nalazi u specifičnoj situaciji – zbog
neuvjetnog smještaja i neadekvatno riješenog finansijskog statusa. Trenutno
raspolaže sa blizu 500.000 bibliotečkih jedinica. Kroz njene čitaonice prolazi
između 300 i 400 korisnika dnevno, pri čemu 62 zaposlenika pružaju vrlo
visok nivo bibliotečko-informacionih servisa.
Uprkos svim nedaćama biblioteka
je opstala
Uprkos svim nedaćama, Biblioteka je opstala i krenula
putem razvoja u moderni bibliotečko informacijski sistem svjetskog nivoa.
Nacionalna i univerzitet-ska biblioteka Bosne i Hercegovine,
dostojno predstavlja bi-bliotečku profesiju naše države u najznačajnijim
svjetskim bibliotečkim asocijacijama kao što su International Federation
of Library Association (IFLA), CENL (Conference of European National Libraries),
odnosno CDENL (Con-ference of Directors of European National Libraries).
NUBBiH je depozitarna bib-lioteka za NATO-ova izdanja,
kao i za izdanja Svjetske banke. Pored toga, korisnicima su na raspolaganju
Austrijska i Egipatska čitaonica.
NUB BiH je nositelj projekata koji unapređuju naučnu infrastrukturu,
kako Univerziteta u Sarajevu, tako i naučnoistraživačku bazu Bosne i Hercegovine.
U godini obilježavanja 60 godina postojanja, NUB BiH je preuzela ulogu čvorišta
mreže bosanskohercegovačkih biblioteka u sistemu COBISS.NET.
Razgranata međunarodna saradnja
Želja, namjera i dužnost nam je da pružimo našim korisnicima
što bolju i kvalitetniju uslugu, da standard uposlenika bude bolji, da se
profesionalno usavršavamo, da se uslovi rada unaprijede. Jednostavno: da
radimo po evropskim standardima kako i dolikuje jednoj instituciji od državnog
i evropskog značaja.
U okviru međunarodne saradnje, s ponosom ističemo da imamo
i potpisane sporazume o saradnji sa:
– Narodnom bibliotekom Srbije, Beograd;
– Nacionalnom i sveučilišnom knjižnicom, Zagreb;
– Državnom bibliotekom Ruske Federacije, Moskva;
– Bibliotekom i Arhivom Egipta, Kairo;
– Aleksandrijskom bibliotekom, Aleksandrija, i
– Narodnom i univerzitetskom bibliotekom „Sv.Kliment Ohridski“, Skopje.
Savremeno biblotekarstvo temelj
je demokratskog društva
Nacionalna i univerzitetska biblioteka BiH dobitnik je
ovogodišnje Šestoaprilske na-grade Grada Sarajeva – najprestižnijeg priznanja
Grada Sarajeva, za šezdesetogodišnje djelovanje u misiji kulture, obrazovanja
i nauke.
Zahvaljujemo se ovom prilikom svima koji su na različite
načine dali svoj doprinos obnovi kolekcija i opstanku Nacionalne i univerzitetske
biblioteke – čime je, zapravo, podržano savremeno bibliotekarstvo kao temelj
demokratskog društva.
Zalaganje za saradnju
Zalažemo se za saradnju koja doprinosi razvoju i poboljšanju
bibliotečke profesije, kao i poštovanju slobode pristupa informacijama.
Smatramo vrlo značajnim produbljivanje profesionalne, stručne
i osobne komunikacije i saradnje,
podrazumeva se i regionalne, u cilju razvoja civilnog društva baziranog na
znanju.
Dr Ismet Ovčina je rođen 1957. u Bileći,
gdje završava osnovnu školu i gimnaziju.
Oženjen je Elenom Manoli iz Atine i otac dva sina: Ismet Juniora i Atana.
Fakultet političkih nauka Univerziteta u Sarajevu, studij politikologije,
završio je 1979. Na ovom Fakultetu je 1989. stekao naučni stepen magistra
političkih nauka. Također, na istom Fakultetu je 2004. stekao naučni stepen
doktora političkih nauka.
Objavio je tridesetak stručnih i nauč-nih radova i jednu knjigu. Bio je odbornik
i vijećnik u općini Stari Grad Sarajevo, predsjedavajući Općinskog vijeća
Stari grad, vijećnik u Gradskom vijeću grada Sarajeva, te poslanik u Skupštini
Kantona Sarajevo. U vremenu od 1994. do 1996. obavljao je funkciju člana
Izvršnog odbora grada Sarajeva za saradnju sa UNPROFOR-om, UNHCR-om i humanitarnim
organizacijama.
Aktivan je javni i sportski radnik.
Oktobra 2005. imenovan je za direktora Nacionalne i univerzitetske biblioteke
Bosne i Hercegovine.
Neophodno je uspostaviti jedinstvene kriterijume za sticanje
strulnih zvanja
Od 15. do 17. juna 2006. u banji Vrujci su se okupili bibliotekari
iz cele Srbije, da argumentovano razgovaraju o svojoj profesiji. Stručno
savetovanje su organizovali:
– Biblioteka «Dimitrije Tucović» iz Lazarevca;
– Sekcija za matične biblioteke Bibliotekarskog društva Srbije,
– Odeljenje za razvoj NBS i
– Katedra za informatiku i bibliotekarstvo Filološkog fakulteta u Beogradu.
Bogat i aktuelan sadržaj savetovanja
Organizovana su dva okrugla stola na sledeće teme:
* Pravna i etička pitanja bibliotečke profesije i
* Novi zakon o bibliotečko informacionoj delatnosti.
Okupljeni bibliotekari su čuli i sedam referata:
– Vladimir Šekularac:
Stručni radnici na poslovima razvoja bibliotekarstva u Republici
Srbiji;
– Milica Kirćanski:
Etika i bonton u bibliotečkom poslovanju;
– Vesna Petrović:
Profesionalizacija delatnosti kroz unapređenje prava korisnika:
ankete čitalaca;
– Dr Mila Stefanović:
Mogućnosti naučno istraživačkog rada u biblioteci;
– Dr Aleksandra Vraneš:
Formalno pravne i institucionalne pretpostavke za profesionalizaciju
bibliotečke delatnosti;
– Mirko Marković:
Važno za profesionalizaciju bibliotečke delatnosti – biti u
mreži. Biblioteke.org.yu
– Goran Trailović:
Važno za profesionalizaciju bibliotečke delatnosti – biti informisan.
Neophodno je angažovanje svih
bibliotekara
Problem profesionalnog u bibliotekarstvu, razmena informacija,
zakonska regulativa, dokle smo stigli i kako dalje je navela sve učesnike
da uzmu aktivno učešće na ovom skupu. Budućnost bibliotekarske profesije
se određuje «danas» i neophodno je uključiti sve bibli-otekare da daju sopstveni
doprinos.
Na sajtu Narodne biblioteke Srbije je 11. verzija Zakona
o bibliotečko-informacionoj delatnosti, kao i internet adresa na koju mogu
svi bibliotekari da dostave svoje predloge i sugestije.
Na savetovanju se razgovaralo o vrednovanju stručnih zvanja,
permanentnom usavršavanju bibliotekara, o odnosu biblioteka i lokalne zajednice.
Stručna zvanja bibliotekara
treba adekvatno vrednovati
Posle opsežne rasprave, usvojeni su sledeći Zaključci:
* Uspostaviti jedinstvene kriterijume za sticanje stručnih
zvanja za sve zaposlene u bibliotekarstvu (uključujući direktore i informatičare);
* Nepriznavanje stručnih zvanja je nezakonito i Bibliotekarsko
društvo Srbije ima legitimno pravo da uputi APEL na adrese 161 opštine u
Republici Srbiji, kojim se zahteva finansijsko priznavanje stručnih zvanja;
* Pravilnikom urediti odnos biblioteka-korisnici,
na republičkom nivou;
* Promena stava države prema bibliotekama ogledala
bi se i u donošenju «Nacionalnog programa razvoja Bibliotekarsko informacionog
sistema», kojim bi se odgovorilo na ključna pitanja budućnosti biblioteka
i njihovog odnosa prema savremenoj tehnologiji i njenoj primeni;
* Donošenje jedinstvenog etičkog kodeksa bi dovelo
do promene odnosa nas samih prema profesiji kojom se bavimo. Mogli bi da
počnemo sprovođenjem anonimne ankete o evaluaciji sopstvenog rada.
Apel opštini Valjevo
Sa ovog skupa je upućen i APEL predsedniku Opštine i Skupštine
opštine Valjevo da se pitanje vlasništva nad zgradom u kojoj je smeštena biblioteka
«Ljubomir Nenadović» razreši u korist biblioteke, a u skladu sa članom 32.
Zakona o bibliotečkoj delatnosti.
Mr Vera Petrović
Katedra za bibliotekarstvo i informatiku Filološkog
fakulteta Univerziteta u Beogradu i Bibliotekarsko društvo Srbije organizuju
dvodnevni Međunarodni naučni skup sa temom Liderstvo u bibliotekama: spona
kulture, nauke i privrede, koji će se održati krajem oktobra 2006. u Beogradu.
Na kraju skupa bio bi organizovan okrugli sto.
Sažetak i kratka biografija autora na srpskom i engleskom
jeziku treba da budu dostavljeni organizatorima do 1. avgusta 2006.
Kotizacija od 5.000 dinara za sve učesnike obuhvatiće
prisustvo konferenciji i sve materijale.
Organizacioni odbor u sastavu: prof. Dr Aleksandra
Vraneš, Jovan Janićijević, Jasmina Ninkov, Lela Brdar, Zorica Labudović
i Nevena Tomić će doneti odluke o tačnom vremenu,
mestu i prihvaćenim temama za izlaganje, o čemu ćemo vas obavestiti u sledećem
broju.
Okvirne teme su sledeće:
– Biblioteke pred izazovima globalizacije i multikulturalizma
– Društvena uslovljenost i društvena odgovornost biblioteka
– Upravljanje organizacionim promenama u bibliotekama
– Uloga motivacije u bibliotekama
– Efektivna saradnja sa institucijama privrede, kulture i obrazovanja
– Efektivna komunikacija sa korisnicima usluga biblioteka
– Timski rad u bibliotekama
– Kvalitativna selekcija u bibliotekama
– Kreativnost u rešavanju problema i pri upotrebi kompjutera
– Kreiranje motivacionog okruženja
– Biblioteke i mediji
– Mesto i uloga biblioteke u savremenoj ekonomiji
– Multimedijalni koncept kataloga
– Uloga obrazovanja u razvijanju liderstva
– Bibliotečke kolekcije usmerene razvijanju biznisa
– Elektronski katalozi i elektronsko izdavaštvo – oruđa novih lidera
– Menadžment ustanova kulture i kulturne baštine
– Informaciono-komunikacioni sistemi
– Upravljanje projektima
– Uspešan fandrejzing
– Budućnost teorije liderstva.
S obzirom na širinu opsega tema, smatramo da bi prisustvo
konferenciji bilo od velikog značaja za sve bibliotekare iz naše Zajednice,
kako bi se upoznali sa međunarodnim iskustvima i trendovima razvoja savremenog
bibliotekarstva.
Mitropolit zagrebačko-ljubljanski Jovan
poklonio je primerke fototipskog izdanja Varaždinskog apostola iz 1454.
godine Sretenu Ugričiću, direktoru Narodne biblioteke
Srbije.
Na predstavljanju ove vredne bogoslužbene knjige, mitropolit
Jovan je podvukao da je reč o najstarijem sačuvanom srpsko-slovenskom
rukopisu na teritoriji Hrvatske. Ovo rukopisno delo nastalo je po narudžbini
grofice Katarine Kantakuzine, supruge grofa
Urliha II Celjskog i kćerke despota Đurđa Brankovića.
Govoreći o Varaždinskom apostolu, akademik Aleksandar
Mladenović je rekao da je ona pisana jezikom koji je bio
u upotrebi od 11. pa sve do polovine 18. veka, dok je profesor dr Momčilo
Spremić prisutnima približio lik grofice Kantakuzine, koju
je otac despot Ćurađ iz političkih razloga udao za Nemca Urliha.
(M. S. P – „Politika“)
Na Fakultetu organizacionih nauka u Beogradu je od 19-22.
juna održana radionica na temu Elektronsko učenje / Osnivanje
Centra.
Predavači i organizatori radionice su bili saradnici
sa Univerziteta Britanske Kolumbije iz Kanade i prof. Vladan
Devedžić sa Fakulteta organizacionih nauka u Beogradu; Nataša
Boškić koja radi na Fakultetu za obrazovanje na pomenutom
univerzitetu kao rukovodilac za obrazovnu tehnologiju; Džef
Miler, rukovodilac za projekte u sektoru Obrazovanje na daljinu,
i dr Džim Gaskel, prodekan.
Profesor Vladan Devedžić predaje na Fakultetu
organizacionih nauka Kompjuterske nauke. Još 2003. je uspostavljena
saradnja između Fakulteta organizacionih nauka u Beogradu i Univerziteta
Britanske Kolumbije u Vankuveru.
Saradnja je od izuzetnog značaja
za Srbiju
Obe institucije su podnele zahtev za finansiranje projekta
pod nazivom «Osnivanje e-learnig Centra u Srbiji» sa
sedištem u Beogradu.
Kanadska agencija za među-narodni razvoj (CIDA –
Canadian International Development Agency) je odobrila aplikaciju
i pristala da finansira zajednički projekat.
U Srbiji je pokrenut niz sličnih inicijativa. Upravo
zato je saradnja između nosilaca različitih programa i zajednički rad svih
visokoobrazovnih institucija i zainteresovanih strana od izuzetne važnosti
za dalji razvoj obrazovanja u Srbiji.
Na Fakultetu za obrazovanje na Univerzitetu
Britanske Kolumbije se razvijaju onlajn kursevi iz različitih oblasti.
Na tome radi oko 500 ljudi, što zaposlenih, što spoljnih saradnika.
Razvoj jednog kursa traje oko osam meseci, košta 25.000.000
kanadskih dolara, na njemu rade desetine profesionalaca: profesori, asistenti,
veb dizajneri, grafički dizajneri, dizajneri kurseva, multimedijalni
stručnjaci, pedagozi, psiholozi, stručnjaci za tehničku podršku itd.
Postoji pogrešno mišljenje
o e-učenju
Kanadsko iskustvo pokazuje da isplativost jednog onlajn
kursa može da se očekuje tek posle četiri godine. Učesnicima ovog skupa
je prikazan kurs iz komponovanja muzike, gde instrukcije vode kroz multimediju
korak po korak do uspešnog sav-ladavanja prikazanog gradiva.
U Kanadi je ovaj tip učenja, kao i studiranje na daljinu
potreba zbog velike udaljenosti obrazovnih centara od mesta stanovanja potencijalnih
polaznika.
Mnogi imaju pogrešno mišljenje o e-učenju. Ukoliko se neki
predmet postavi kao onlajn kurs, i predavači i studenti imaju velika zaduženja
tokom cele godine.
Obaveze predavača
Predavač je dužan da svake nedelje postavi onlajn pripremljenu
lekciju, da prati kako studenti savladavaju gradivo, često se postavlja
forum stranica gde su studenti u mogućnosti da razmenjuju svoje zaključke
i mišljenja, uspostavlja se čet program kad je profesor na raspolaganju studentima
za onlajn informacije.
Obaveze studenata
Studenti su u obavezi nekoliko puta nedeljno da se prijave
na stranicu s novim predavanjima, da učestvuju u forumu (koji se neki put
čak i ocenjuje), u obavezi su da onlajn komuniciraju s profesorom, gde
on kroz niz postavljenih pitanja, dolazi do saznanja o svojim studentima.
Oni zatim moraju da polažu onlajn ispite nekoliko puta
tokom kursa, jer se gradivo savladava parcijalno, i tek na kraju se upisuje
ocena.
Strožija su pravila kod polaganja onlajn kurseva. Tačno
je propisano koliko puta može da se polaže, u koje vreme i pod čijim nadzorom.
I profesori imaju iskrivljenu
sliku o onlajn kursevima
Neki profesori imaju iskrivljenu sliku o uspostavljanju
onlajn kurseva, jer misle da će na taj način izgubiti posao. Ne shvataju
da uvođenje elektronskog učenja zahteva svakodnevno angažovanje, usku saradnju
tima stručnjaka, kao i ogromno angažovanje studenata.
Poziv za osnivanje Centra
u Srbiji
Radionica je bila zamišljena kao upoznavanje sa praksom
elektronskog učenja, dešavanjima u našem okruženju, rezultatima koji postoje
kod nas u oblasti elektronskog učenja i pokušaj osnivanja Centra za elektronsko
učenje.
Polaznici su bili iz različitih ustanova, kako državnih,
tako i privatnih fakulteta, kao i iz Univerzitetske biblioteke «Svetozar
Marković» i iz Narodne biblioteke Srbije.
Već je ranije bila postavljena veb stranica na Fakultetu
organizacionih nauka elearning.fon.bg.ac.yu , a sad su joj dodati
linkovi i tekstovi sa ove radionice. Ukoliko želite da čitate šta se na
njoj nalazi, morate se registrovati. Naravno da je registracija potpuno
besplatna.
Osnovna opredeljenja polaznika
radionice
Osnovna opredeljenja polaznika radionice koji žele da
osnuju Centar za e-učenje u Srbiji su sledeća:
– Mi smo grupa profesionalaca zainteresovanih za
elektronsko učenje.
– Mi smo iz različitih ustanova, ali ujedinjeni u
zajednički interes promovisanja i koordiniranja aktivnosti učenja u Srbiji.
– Naša vizija je jednostavna – mi ćemo svi nastaviti
sa razvojem e-učenja u našim institucijama, ali istovremeno želimo da razmenjujemo
iskustva i napore u budućnosti u obrazovnim institucijama Srbije.
– Hoćemo da uspostavimo intenzivnu saradnju sa sličnim
centrima i grupama u Evropi i šire.
– Mi nudimo razmenu informacija, vodič za e-učenje,
veze sa institucijama koje nude programe za e-učenje.
– Pozivamo druge profesionalce e-učenja kao i pojedince
zainteresovane za e-učenje da nam se pridruže.
Utvrđeni su zadaci Centra
Uz pomoć gostiju došlo se do vizije šta bi trebalo uraditi
za dve godine u Centru za e-učenje:
– osnovno je uspostaviti kvalitet e-učenja i usvojiti
neke standarde,
– promovisati e-učenje,
– sertifikovati e-učenje i programe,
– osposobiti trenere,
– omogućiti razmenu informacija i materijala,
– uspostaviti saradnju sa stranim centrima,
– uspostaviti legalitet Centra, i
– razviti tržište e-učenja.
U okviru ovih tema su podeljeni zadaci, preciznije rečeno,
sami polaznici radionice su se prijavili da će u bliskoj budućnosti uraditi
nešto neki od ponuđenih koraka.
Publikovanje ovog članka ima za cilj širenja znanja o e-učenju
i promociju veb stranice.
Aleksandra Popović
Univerzitetska biblioteka
«Svetozar Marković»
SEUL – Južna Koreja je šampion sveta u korišćenju novih
tehnologija – u toj zemlji sa ukupno 48 miliona stanovnika ima 38,9 miliona
pretplatnika mobilne telefonije, a njih 11 miliona pretplaćeno je na usluge
mobilne telefonije treće generacije (ZG), koje omogućavaju viziofoniju,
preuzimanje video i muzičkih sadržaja, igranje video-igrica i gledanje TV
programa preko mobilnog telefona.
Samo usluga satelitskog prenošenja TV programa preko mobilnih
telefona, koja je uvedena 2005. već je privukla više od milion Južnokorejaca.
U Južnoj Koreji, inače, više od 92 odsto domaćinstava poseduje računar,
a ta zemlja je danas i vodeća u oblasti interneta velike brzine, s više
od 80 odsto domaćinstava koja su ga uvela.
Računa se da će krajem 2006. broj pretplatnika tog interneta
dostići 13 miliona. Južnokorejci su, inače, prvi u svetu i po vremenu
korišćenja interneta – oko 24 časa sedmično po stanovniku, objavio je francuski
dnevnik „Mond“.
(Tanjug)
U ovom tekstu se govori o organizaciji biblioteka i
obrazovanju bibliotekara u Nemačkoj, na konkretnim primerima biblioteka
koje je autorka ovog teksta prilike da poseti u januaru ove godine, prilikom
studijskog boravka u Osnabriku, koji joj je omogućio Institut za germanstiku
Filološkog fakulteta tog grada, zahvaljujući partnerskoj saradnji sa Katedrom
za germanistiku Filološkog fakulteta u Beogradu.
Opšti prikaz
Zbog kulturne autonomije i federalnog uređenja, u Saveznoj
Republici Nemačkoj postoji veliki broj samostalnih biblioteka različitog
tipa, sa različitim osnivačima. Prisustvo velikog broja biblioteka pruža
izuzetne mogućnosti za samostalan i kreativan razvoj, ali istovremeno
takva situacija pred-stavlja i opasnost od potpunog razjedinjavanja.
Zbog toga se od početka XX veka u Nemačkoj osnivaju udruženja,
personalna i institucionalna, čiji je cilj rešavanje problema sa kojima
se biblioteke susreću, ujednačavanje načina rada, utvrđivanje zajedničkih
standarda, a njihov najvažniji zadatak je definisanje uloge biblioteka u
politici i društvu.
Udruženje nemačkih bibliotekara je osnovano još 1900,
a 1990. je osnovano Savezno udruženje nemačkih bibliotečkih institucija,
sa sedištem u Berlinu. Ovo udruženje je član Eblide, i izdaje časopis Bibliotečka
služba, jedan od najrelevantnijih stručnih časopisa.
Takođe postoji i 16 različitih pokrajinskih udruženja.
Biblioteke od nacionalnog
značaja
S obzirom na teritorijalnu podeljenost i političke prilike,
u Nemačkoj ne postoji jedna nacionalna biblioteka.
Naime, 1912. je osnovana Nemačka biblioteka u Lajpcigu,
ali posle Drugog svetskog rata ona više nije mogla da obavlja funkciju
nacionalne biblioteke za zapadni deo Nemačke, tako da je 1946. osnovana
Nemačka biblioteka u Frankfurtu.
Ujedinjenjem Nemačke 1990. obe ustanove su se spojile i
dobile ime Die Deutsche Bibliothek (DDB), a nemački muzički arhiv
u Berlinu je takođe 1970. preu-zeo zadatke nacionalne biblioteke.
DDB poseduje fond od 18 miliona jedinica bibliotečke
građe, od kojih je 9 miliona u Lajpcigu, 8 miliona jedinica u Frankfurtu,
kao i milion muzikalija i nosača zvuka u Berlinu. Njen zadatak je da sakuplja,
čuva i bibliografski obrađuje svu nacionalnu građu od 1913. godine, prima
dva obavezna primerka i izrađuje nacionalnu bibliografiju.
Pored ovih biblioteka, značajne su i Državna biblioteka
u Berlinu, koja je osnovana 1661. i Bavarska državna biblioteka u Minhenu
osnovana 1558. Obe ove biblioteke su uključene u projekat na izradi retrospektivne
nacionalne bibliografije – Zbirka nemačkih štampanih knjiga od 1450 do
1912, projekat koji je 1989. pokrenula Folksvagen fondacija, u okviru
koga su pojedine biblioteke specijalizovane za određeni vremens-ki period,
i to:
– 1450-1600 – Bavarska državna biblioteka u Minhenu,
– 1601-1700 – Herzog August biblioteka u Volfenbutelu,
– 1701-1800 – Državna i univerzitetska biblioteka u Getingenu
– 1801-1870 – Državna i univerzitetska biblioteka u Frankfurtu,
– 1871-1912 – Državna biblioteka u Berlinu.
Sistem obrazovanja bibliotekara
u Nemačkoj
Nemačka je federalna država, koja ima 16 pokrajina, i
svaka pokrajina ima sopstvenu obrazovnu politiku, koja je kreirana u skladu
sa odlukama ministarstva kulture. Obrazovanje bibliotekara u Nemačkoj je
organizovano na sledeći način:
– Postoje srednje stručne škole, u kojima se izučavaju
predmeti vezani za bibliotečku delatnost, arhivistiku, dokumentalistiku,
koje traju četiri godine. Jedna takva škola je Državna stručna škola
za či-novnike u Mihnenu, posle koje je moguće raditi u biblioteci,
arhivima i svim državnim službama.
– Postoji i stručno obrazovanje koje traje tri godine.
U prvoj i drugoj godini studija izučavaju se opšti predmeti, a tek na
trećoj godini predviđena je specijalizacija za biblioteke, arhive i muzeje.
Nakon završenih trogodišnjih studija stiče se zvanje stručnog saradnika
za medije i informacione službe.
– Postoje i visoke stručne škole ili univerziteti, koji
traju 4 godine i završavaju se diplomskim ispitom. U Nemačkoj postoji
devet takvih škola i jedan univerzitet (u Štutgartu, Potsdamu, Minhenu,
Lajpcigu, Kelnu, Hanoveru, Hamburgu, Bonu, Darmštatu, i Berlinu)
– Postoje i postdiplomske studije iz menadžmenta u bibliotekarstvu,
koje traju dve godi-ne. Uslov za upis na ove studije je završen fakultet.
Samo dve stručne škole u Nemačkoj pružaju mogućnost sticanja zvanja magistra:
Visoka stručna škola u Kelnu (Master of library and information science)
i Visoka stručna škola u Štutgartu (Master of information and comunication
science).
O Osnabriku
Osnabrik je treći grad po veličini u pokrajini Donja Saksonija,
sa preko 160.000 stanovnika. Grad je još 780. osnovao Karlo Veliki, kao
mesto na kome su se ukrštali trgovački putevi između Skandinavije i zapadne
Evrope, kao i Holandije i istočne Evrope. Osanbrik je najvećim delom industrijski
grad, orijentisan na proizvodnju metala, i ima važnu stratešku poziciju
u pokrajini.
U istorijskom pogledu, Osnabrik je značajan jer je u
zgradi skupštine potpisan Vestfalski sporazum 1648. U Osnabriku je rođen
čuveni književnik Erih Marija Remark, a 1996. je osnovan Centar mira posvećen
njemu, u kome se održavaju izložbe, predavanja, a postavljena je i stalna
izložba o njegovom životu i delu.
Univerzitet u Osnabriku je osnovan 1973, tako da se ubraja
među mlađe univerzitete u Nemačkoj, ali svojom organizacijom, brojem studenata
iz zemlje i inostranstva, i različitim istraživačkim projektima u koje
je uključen, stoji u istoj ravni kao i drugi univerziteti u Nemačkoj sa
dugom tradicijom.
Univerzitetska biblioteka
u Osnabriku
Univerzitetska biblioteka u Osnabriku je osnovana 1973,
kada i univerzitet. Ona je koncipirana kao jedinstven decentralizovan
bibliotečki sistem i sastoji se od glavne zgrade gde se nalazi uprava
biblioteke i Biblioteka za filološke i kulturološke nauke i četiri zasebne
zgrade u kojima su – Biblioteka za društvene nauke, biblioteka za pravne
i ekonomske nauke i biblioteka za prirodne nauke i matematiku dislocirane
po različitim delovima grada.
Osim toga, postoji veliki broj biblioteka pri različitim
institutima, istraživačkih biblioteka i priručnih zbirki koje čine bibliotečki
sistem Univerziteta u Osnabriku.
Treba pomenuti da na starim univerzitetima u Nemačkoj
postoje dve biblioteke – centralna i seminarske (fakultetske), a na novim
univerzitetima, kao što je univerzitet u Osnabriku – jedna centralna univerzitetska
biblioteka.
Fond Univerzitetske biblioteke iznosi oko 1,35 miliona
svezaka. Ukupni budžet na godišnjem nivou iznosi 2 miliona evra, a prosečan
godišnji priliv je 28.000 svezaka. Fond se takođe dopunjava i putem posebnih
sredstava, donacija i poklona. Međubibliotečka pozajmica je izuzetno dobro
organizovana, kako sa bibliotekama u zemlji, tako i sa bibliotekama u inostranstvu,
zahvaljujući online katalozima i internetu, tako da se na knjige poručene
putem međubibliotečke pozajmice čeka oko 7 dana.
Biblioteka je pretplaćena na skoro 5500 časopisa. Cirkulacija
na godišnjem nivou je vi-še od 300.000 jedinica (knjiga).
U biblioteci je ukupno 81 zaposleni. Angažuju se i studenti
kao pomoćna radna snaga, koji rade u biblioteci u večernjim satima i vikendom,
i time se produžava radno vreme biblioteke.
Inače, biblioteka ima preko 30.000 korisnika, od kojih
su 2/3 su profesori i studenti, a 1/3 su ostali građani, koji biblioteku
koriste za lično usavršavanje. Biblioteka organizuje za nove korisnike
kurseve upoznavanja sa bibliotekom i načinom njenog korišćenja. Postoje opšti
i stručni kursevi, koji se održavaju dva puta nedeljno, i ove kurseve vode
bibliotekari informatori, koji rade na opštem odeljenju informacija.
U biblioteci se organizuju različite izložbe i predavanja,
biblioteka sarađuje sa izdavačkim kućama, u prostorijama biblioteke se
organizuju i njihove izložbe.
Biblioteka obezbeđuje i dodatna finansijska sredstva
tako što iznajmljuje svoje slušaonice za predavanja za male grupe studenata,
i pruža mogućnost korišćenja zasebnih kancelarija – koje iznajmljuje studentima
univerziteta na 3 meseca, za in-dividualni rad.
Na svakom spratu Biblioteke se nalazi čitaonica sa knjigama
iz određenih stručnih oblasti koje su u slobodnom pristupu, bibliotečka
građa je klasifikovana po jedinstvenom nacionalnom sistemu klasifikacije,
koji se sastoji od slovnih oznaka, korisnici sami biraju knjige, a bibliotekari
su za informacionim pultovima, i pružaju servisne informacije korisnicima.
Postojanje alarmnog sistema obezbeđuje da se knjige ne mogu izneti iz biblioteke
ako se prethodno ne zaduže na pozajmnom odeljenju. Čitaonice imaju ukupno
180 čitalačkih mesta.
Biblioteka poseduje i medijateku, za audio i vizuelnu
gra-đu, CD-ROM, mikrofiš i mikrofilm.
Odeljenje za informacije sadrži pored enciklopedijskih
rečnika, priručnika i biblio-grafija, i jednu čitaonicu za međunarodne
dnevne i nedeljne novine kao i veliki broj računara za pretraživanje online
kataloga biblioteke i pretraživanje na internetu.
Biblioteka Instituta za kulturnu
istoriju ranog novog veka
Institut za kulturnu istoriju ranog novog veka je osnovan
1992, i u njemu su bili angažovani naučnici sa celog univerziteta u Osnabriku,
koji su proučavali istoriju ranog novog veka.
Biblioteka Instituta za kulturnu istoriju ranog novog
veka je specijalna biblioteka koja je u početku bila priručna zbirka knjiga,
a danas ima fond od 27.000 monografskih publikacija i 2000 istorijskih
časopisa i godišnjaka.
Najveći deo fonda ove biblioteke čini literatura o kulturnoj
istoriji staronemačkog govornog područja. Još jedan projekat je u pripremi,
a to je istraživanje mira sa kulturnoistorijskog aspekta.
Ovo je multidisciplinarna i specijalna biblioteka, značajna
upravo po bogatoj knjižnoj građi o kulturnoj istoriji Nemačke, a poseduje
i posebne zbirke na mikrofilmu i mikrofišu.
Specijalne zbirke i izvorni tekstovi:
– Biblioteka Palatina, Heidelberg, period humanizma,
biblioteka poseduje katalog štampanih knjiga od 12000 jedinica na mikrofilmu,
u punom tekstu;
– nemačka barokna literatura;
– Jejl kolekcija – nemačka barokna književnost – 2400 naslova;
– kolekcija Harold – Janc – 3300 naslova;
– leci i reklame iz ranog 16. veka (1501-1530);
– leci i reklame iz kasnog 16. veka (1531-1600);
– zbirka letaka Gustava Frajtaga;
– nemački biografski arhiv;
– nemački časopisi iz 18. i 19. veka – mikrofiš izdanje u punom tekstu
od preko 600 časopisa, i
– obredne pesme iz istočnih krajeva gde su Nemci nekada živeli.
Izvorni tekstovi na mikrofišu sadrže više od 11000 štampanih
spisa iz ranog novog veka. Na raspolaganju su i zbirke časopisa iz 18.
i 19. veka i hiljade letaka od perioda reformacije do tridesetogodišnjeg
rata (1618-1648).
Stare štampane knjige
Biblioteka čuva stare štampane knjige iz perioda od 16.
do 19. veka, koje se odnose na kulturnu istoriju grada i regiona.
Kuriozitet ove biblioteke je originalna Didroova Enciklopedija
iz 1751, koja se čuva u ovoj biblioteci, kao i treće izdanje knjige o istoriji
Francuske iz 1657, originalni primerak iz biblioteke Luja XIV.
Biblioteka Herzog August
von Wolfenbütell
Biblioteka Herzog August von Wolfenbütell, koju
su nazivali i osmim svetskim čudom, osnovana je krajem 16. veka.
U maloj kneževini Braunšvajg Lineburg je vojvoda Julius
(1528-1589) u svojoj rezidenciji u Volfenbutelu 1572. sastavio protokol
knjiga koji predstavlja dokument o osnivanju biblioteke u Volfenbutelu. Još
od svoje mladosti je sakupljao knjige, a najstarija knjiga iz njegove zbir-ke
je iz 1550. godine.
Njegov sin Hajnrih Julius, koji je zajedno sa engleskim
komedijašima osnovao prvo putujuće pozorište u Nemačkoj, takođe je obogaćivao
biblioteku dragocenostima, tako da je ova biblioteka Julia, bila
osnova za današnju biblioteku u Volfenbutelu.
Ipak je prva Biblioteka Augusta, koju je osnovao
Herzog August (1579-1666), proslavila biblioteku u Volfenbutelu širom
sveta. Ovaj učeni i obrazovani vojvoda, koji je mnogo proputovao, je još
od mladosti sakupljao knjige.
Pošto je kasno dospeo na vlast, premestio je svoju biblioteku
iz Hitzakera u Volfenbutel i opremio kneževsku konjušnicu u tvrđenju preko
puta dvorca kao salu za knjige. Herzog August je imao agente koji su prenosili
knjige i bili odgovorni za njihovo oštećenje. Sve knjige su povezivane u biblioteci,
i iste su veličine, na pergamentu, bele, u povezu od svinjske kože. Knjige
Herzoga Augusta su bile raspoređene po naučnim oblastima – teologija,
astronomija, retorika, istorija, ekonomija, fizika, itd.
Posle njegove smrti biblio-teka je imala fond od 135.000
naslova, predstavljala je celo-kupno bogatstvo srednjovekovne i rane novovekovne
književnosti, i tada su je nazivali osmim svetskim čudom. U periodu posle
smrti Augusta, bibliotečka zbirka se uvećavala više poklonima, a manje
sistematičnom nabavkom.
Za biblioteku Herzog August von Wolfenbütell se
vezuju dva značajna imena iz evropske kulture. Naime, u ovoj biblioteci
je radio kao bibliotekar čuveni filozof Gotfrid Vilhelm Lajbnic,
i za njega je ova biblioteka predstavljala personifikaciju nauke, kako se
često citira.
Lajbnic je bio prvi moderni bibliotekar koji je sačinio
prvi alfabetski katalog biblioteke, dosledno je popunjavao fond nabavljajući
skupocene rukopise i štampane knjige i najzad nadgledao je izgradnju nove
zgrade biblioteke. Ova čuvena Biblioteka rotonda, koju je izgradio arhitekta
Herman Korb od 1706-1710, za vreme vladavine vojvode Antona Ulriha,
je značajna po tome što je bila prva samostalna svetovna građevina u Evropi.
Posle Lajbnica, na mesto glavnog bibliotekara dolazi
književnik Gothold Efraim Lesing, koji je bibliotekom upravljao
od 1770. pa do smrti, 1781. Lesing je, iako nije mogao da prikupi dovoljno
sredstava, uspeo da mnogo toga od bogatstva i dragocenosti ove kneževske
biblioteke učini poznatom učenom svetu. Ovde je pisao svoje teološke rasprave,
i u Volfenbutelu su nastale njegove drame Emilija Galoti i Natan
Mudri.
Još za vreme Lesingovog života, za biblioteku je počeo
jedan težak period. Nekada prestonica na vrhuncu, posle premeštanja dvora
u Braunšvajg, biblioteka zapada u nepovoljan položaj. Vladavina Francuza
pod Napoleonovim bratom Žeromom dovela je skoro do njenog zatvaranja. Za
vreme građanske revolucije 1848, postojala je mogućnost da biblioteka
u Volfenbutelu dobije status nacionalne biblioteke, ali se to nije ostvarilo.
Reorganizacija u pokrajinsku biblioteku 1918. nije donela
pozitivne promene. Biblioteka je stajala u senci modernih biblioteka.
Ipak, zahvaljujući graničnom području, poslednji rat je preživela bez oštećenja.
Na inicijativu Erharta Kestnera Biblioteka Augusta
je 1950. renovirana od strane Arhitektonskog biroa iz Braunšvajga. Kestner
je takođe vodio i rekonstrukciju Lesingove kuće, koja je ponovo 1968.
pripala biblioteci. Te iste godine, upravu je preuzeo Paul Raabe i
krenuo putem izgrađivanja i otvaranja biblioteke istraživačkim institutima
za srednji i rani novi vek.
Zahvaljujući dobroj ekonomskoj povezanosti u pokrajini,
biblioteka je doživela veliki napredak. Sredstva za nabavku su se povećala,
broj zaposlenih je porastao, a posebno važno za dalji razvoj bilo je uključivanje
u različite programe stipendidiranja i istraživanja, osnivanje odeljenja za
izdavaštvo i razvoj programa za učenike.
Adaptiranje stare kneževske konjušnice u pozajmnu biblioteku,
koja je organizovana kao moderan informacioni centar opremljen čitaonicama
za istraživače, učvrstilo je funkciju biblioteke kao važne vanuniverzitetske
istraživačke ustanove.
Od 1989. biblioteka Herzog August je pod direktnom
upravom Ministarstva za nauku i kulturu pokrajine Donja Saksonija. Danas
uživa visoku nacionalnu i međunarodnu reputaciju, kao kolekcija, kao inovativna
biblioteka i istraživački centar. Njenim posetiocima i korisnicima se nudi
opširan i raznovrstan naučni i kulturni program.
Biblioteka Herzog August von Wolfenbütell je
od 1990. uključena u projekat izrade retrospektivne bibliografije, i specijalizovana
je za 17. vek.
Najskuplja knjiga na svetu
Najskuplja knjiga na svetu se od 1989. godine čuva u ovoj
biblioteci – to je Jevanđelje Henrija Lava. Jevanđelje je posvećeno
katedrali u Braunšvajgu 1188.. Danas je u vlasništvu Savezne republike
Nemačke, pokrajine Donja Saksonija, Slobodne pokrajine Bavarska i fondacije
pruskog kulturnog vlasništva u Berlinu. Na aukciji u Londonu, 1983. je
procenjena je na 32,5 miliona DM.
Snježana Petković je diplomirani bibliotekar
– informatičar. Diplomirala je 2002. na Katedri za bibliotekarstvo i informatiku
Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu i odmah upisala postdiplomske
studije na Filološkom fakultetu u Beogradu, sa proseč-nom ocenom 10. Tema
njenog ma-gistarskog rada je „Biblioteka Zaharija Orfelina“.
U toku studija dobila je stipendiju
Ambasade Kraljevine Norveške, koja je dodeljena za hiljadu najboljih studenata
sa univerziteta u Srbiji.
Od 2002. do 2004. radila je kao bibliotekar
u Biblioteci Doma kulture Studentski grad“ (Novi Beograd), na stručnim
po-slovima katalogizacije i klasifikacije, i PR aktivnosti (organizovanje
promocija knjiga, izložbi, saradnja sa drugim kulturnim institucijama)
Od septembra 2004. radi kao glavni
bibliotekar na Katedri za germanistiku Filološkog fakulteta u Beogradu.
Na stručnom usavršavanju u Gracu bila je 2002, a ove godine je bila na
studijskom boravku u Osnabriku (Nemačka).
Komparativna proučavanja biblioteka verskih zajednica
kao posebnog podtipa specijalnih biblioteka, veoma su retka u svetskom
bibliotekarstvu. Da bi se pristupilo proučavanju ovih biblioteka, neophodno
je poslužiti se određenjima sociologije religije, i u pojedinim državama,
zakonskom regulativom koja uređuje odnose države sa verskim zajednicama.
U Srbiji je donet Zakon o slobodi vere, Crkvama,
verskim zajednicama i verskim udruženjima, koji je, između ostalog,
uredio odnose države i verskih zajednica u domenu kulture. Zakonom je
predviđeno da 7 verskih zajednica (Srpska pravoslavna crkva, Islamska
zajednica, Katolička crkva, Jevrejska zajednica, Slovačka evangelička
crkva a.v, Hrišćanska reformatorska crkva i Evangelička hrišćanska crkva
a.v) dobija status Crkve i verske zajednice kao javne organizacije.
Poseban status SPC
Srpska pravoslavna crkva ima poseban status, koja je
primus inter pares. Drugačiji, manje privilegovan status, imaju verska
udruženja, Crkve i verske zajednice, koje mogu konkurisati svojim projektima
u kulturi za sredstva iz državnog budžeta.
Predviđena je i mogućnost da država u potpunosti finansira
određenu kulturnu ustanovu – muzej, biblioteku ili arhiv.
U Beogradu biblioteke imaju Srpska pravoslavna crkva,
Katolička crkva, Jevrejska zajednica i Islamska zajednica. U Beogradu
postoje i dva teološka fakulteta – Bogoslovski fakultet SPC i Teološki
fakultet.
Adventističke crkve prema Zakonu imaju status verskog
udruženja.
Najznačajnije crkvene biblioteke
Najznačajnija crkvena biblioteka je Patrijaršijska,
osnovana 1726. objedinjavanjem fondova dveju zbirki – Beogradske i Karlovačke
mitropolije.
U njoj danas ima 120.000 knjiga, a posebne dragocenosti
ove biblioteke su rukopisne knjige XIV–XVIII veka, inkunabule, stare karte,
rukopisi Jovana Rajića i biblioteke Zaharija Orfelina, Stefana Stratimirovica,
Ilariona Ruvarca, Bogoslovskog učilišta, Stefana Ilikica i Stefana Đurđevića.
U Patrijaršijskoj biblioteci danas radi 5 bibliotekara,
a Biblioteka ima lisni katalog i elektronsku bazu, koja se izrađuje od
2000. godine.
Biblioteka Bogoslovskog fakulteta SPC postoji
od osnivanja fakulteta 1920. Ima fond od 200.000 knjiga, a u njoj rade tri
bibliotekara.
Priručne biblioteke pri hramovima
Većina pravoslavnih bogoslužbenih hramova u Beogradu
imaju priručne biblioteke. Veličina fonda u njima kreće se od nekoliko
stotina, do nekoliko hiljada knjiga. Ove biblioteke sadrže duhovnu verničku
literaturu, koja se izdaje članovima crkvene zajednice na čitanje.
Biblioteka Islamske zajednice stradala je u
požaru koji je podmetnut u noći između 17. i 18. marta 2004. U njoj je,
početkom 2004. (5.januara), započela izrada elektronske baze podataka
i do 17. marta 2004. obrađeno je oko 2000 knjiga, tj. desetina ukupnog
fonda od 20.000 knjiga.
Centralna biblioteka Rimokatoličke crkve u Beogradu
je Biblioteka nadbiskupijskog ordinarijata.
Sve rimokatoličke župe i samostani u Beogradu poseduju
priručne biblioteke zatvorenog tipa. Građa u njima uglavnom nije stručno
obrađena. Isusovačka župa Sv. Petra u Makedonskoj ulici poseduje
fond od oko 10.000 knjiga, koji je volonterskim radom, uređen prema stručnim
oblastima.
Biblioteka Saveza jevrejskih opština nastavlja
tradiciju Jevrejske čitaonice, koju je 1929. osnovao Aron Alkalaj. Ona
prikuplja dela jevrejskih autora ili dela sa jevrejskom tematikom. Poseduje
fond od 8000 knjiga, među kojima je i vredna zbirka starih Talmuda i kolekcija
dela o holokaustu. Biblioteku vodi volonter i otvorena je dva dana u nedelji.
Umrežavanje biblioteka bi imalo
izuzetan kulturni značaj
Nivo stručnosti i način rada veoma se razlikuju od biblioteke
do biblioteke. Autor ovog rada je među zaposlenima u beogradskim bibliotekama
crkava i verskih zajednica sproveo anketu, koja pokazuje da postoji želja
za saradnjom i profesionalnim usavršavanjem. Mogući vidovi saradnje religijskih
biblioteka su raznoliki – zajedničko korišćenje fondova i međubibliotečka
razmena publikacija mogu biti put za bolju međureligijsku i ekumensku saradnju.
Zajednički portal sa osnovnim podacima o svakoj od biblioteka
bio bi krupan korak napred – izraz stava poštovanja i prihvatanja drugog.
Umrežavanje najznačajnijih biblioteka verskih zajednica u Beogradu bio
bi projekat od izuzetnog kulturnog značaja, koji bi se mogao ostvariti
uz podršku nadležnih ministarstava i Narodne biblioteka Srbije.
Nevena Tomić je rođena 1972. u Valjevu.
Diplomirala je na Katedri za bibliotekarstvo i informatiku Filološkog
fakulkulteta u Beogradu. Od 2001. radi u Biblioteci Doma kulture »Studentski
grad« u Beogradu na mestu bibliotekara, a od 2004. na mestu rukovodioca
Biblioteke. Uža oblast njenog interesovanja su crkvene i manastirske biblioteke,
teološke biblioteke, biblioteke verskih zajednica. Završava magistarske
studije (naslov magistarske teze: Biblioteka Rimokatoličke nadbiskupije
u Beogradu).
Drevna mesta veličine i tajne, koja stotinama ili hiljadama
godina predstavljaju divinizovane prostore mašte i saznanja, našla su se
u vidokrugu prvih internet naraštaja. Uzvišenost koju oličavaju oblasti
Kapadokije, Petre i Meteore posledica su prožimanja veličanstvenosti prirode
i sakralnog ljudskog bitisanja.
Kao takva, ova mesta su inspirisala maštu i digitalne
generacije, kao i tolikih pređašnjih. Raznolikost pojavljivanja na Internetu
ovih svetilišta ljudske duhovnosti uvek iznova zadivljuje.
Kolevka askeze i monaštva, Kapadokija se
na najčudniji način emanira na netu najpotpunije prikazana na adresi www.atamanhotel.com
koja, zapravo, predstavlja sajt istoimenog hotela.
Ali temeljitost informacija o prirodnim, civilizacijskim
i re-ligijskim aspektima Kapadokije, uz praktično neiscrpan izbor fotografija
i linkova, čini ovaj sajt neobičnom smešom sasvim obične hotelske prezentacije
i svojevrsne kapadokijske enciklopedije. Kao kada bi sajt našeg poznatog
hotela u Dunavskoj klisuri (a postoji na netu) sadržao sveobuhvatnu stranicu
posvećenu kulturi Lepenskog vira, pored poslovne ponude soba i jelovnika.
Digitalna svest je ponornica, i pojavljuje se na neočekivanim
mestima. U tome je njena bit. Šteta što je kod nas nekako uspavana, još
nesvesna sebe.
Drevni, prehrišćanski grad Petra se
protegao kroz različite sajtove, od oficijelnog www.petra.gov.jo
do „nevladinog“, veoma temeljnog i informativnog www.petranationaltrust.org.
Tajna Petre je na Internetu utkana u digitalnim odrazima i lične i kolektivne
mašte, kao u sajtu www.isidore-of-seville.com ili na „mističnom“
blog-portalu www.raingod.com. Informativan i uravnotežen pristup fenomenu
Petre daje libanski portal www.almashriq.hiof.no, posvećen istoriji
i savremenosti Levanta.
Monaki grad na stenama, oblast
Svetih Meteora, koju je Grčka 1995. proglasila za „sveto mesto, nepromenljivo
i neprikosnoveno“, naseljava digitalnu maštu neograničeno i raznoliko.
Veliki broj stranica u enciklopedijama, bedekerima ili
portalima upotpunjuje značajan broj blogova, tekstualnih i foto putopisa.
Ipak, najpotpunije praktične, ali i metafizičke činjenice
o Meteorima i hrišćanskom monaštvu na Svetim
stenama mogu se doznati na sajtu www.meteora-greece.com
(ili www.kalampara.com) Od istorijata do hotelskog smeštaja,
od vrhunskih fotografija do slanja e-karata. I sve sa merom i dostojanstvom.
U ovim internet-oblastima se opipljiva vanvremenost sučeljava
sa prostornim beskrajem digitalne mreže. Megafizički aspekti ovakvog dodira
vremena i prostora spadaju u uzbudljiviju budućnost Interneta.
(Goran Stanković)
(Preuzeto iz Politikinog dodatka
Kultura, umetnost, nauka)
SAN Francisko – Američka Federalna
istražna agencija (FBI) diskretno nadgleda javne biblioteke u zemlji u
nadi da će prema čitalačkim navikama ljudi otkriti da li su – špijuni.
Kaži mi šta čitaš pa ću ti reći da li si špijun ili nisi…
Ovako bi, otprilike, glasila logika koju ovih dana sledi
FBI, a celu neobičnu priču „provalile“ su neke od javnih biblioteka
u Kaliforniji.
Desetak javnih biblioteka u Kaliforniji pismeno su obavestile
ljubitelje knjiga da vlada SAD „najverovatnije nadgleda šta čitaju, a sve
u sklopu borbe protiv terorizma“.
Upozorenje svim javnim bibliotekama
o kršenju građanskih prava
„Tek odnedavno postali smo svesni i mi i naši članovi
šta se događa i koliko je sve to ozbiljno i opasno. Zato smo odlučili da
se oglasimo i upozorimo sve javne biblioteke u državi o ovoj vrsti kršenja
građanskih prava“, izjavila je En Tarner,
direktor Zajednice javnih biblioteka u Kaliforniji.
Ona je naglasila da je jav-nost u gradu Sanga Kruzu,
u kojem je sedište Zajednice, „bila užasnuta saznanjem“.
Predsednik Džordž Buš je još oktobra 2001. potpisao angiteroristički zakon
nazvan „Patriotski manifest SAD“ neposredno
posle terorističkog napada na Njujork i Vašington.
Član 215. ovog zakona daje ovlašćenja agentima Federalne
istražne agenciji (FBI) da, sa sudskim nalogom za pretres, uđu u biblioteke
i knjižare i zatraže uvid u podatke o broju prodatih knjiga određenog naslova,
tiražu u kojem su štampane i članske kartončiće kako bi ustanovili šta
je na čitanje uzimala osoba čije se ime pojavilo u toku istrage o mogućoj
poveza-nosti sa teroristima.
Asocijacije biblioteka u SAD
mesecima, van domašaja javnosti, upućuju žalbe rukovodstvu FBI i Bušovoj
administraciji na čudnu odluku o „špijuniranju čitalaca“, ali nisu
dobile nikakav odgovor. Zato su odlučile da otvorenim pismom obaveste
svoje ogranke šta se događa, s molbom da o svemu obaveste same članove.
Upozorenje poslato svakom članu
biblioteka
„UPOZORENJE:
Iako biblioteka u Santa Kruzu čini sve da bi zaštitila vašu privatnost,
na osnovu slova zakona o borbi protiv terorizma obavezni smo da agentima
FBI stavimo na uvid podatke koje ste sve knjige do sada pozajmljivali na
čitanje“.
Tako glasi upozorenje koje je na adrese članova uputila
javna biblioteka u kalifornijskim gradu Santa Kruz. Ono što je izazvalo
posebno nezadovoljstvo jeste podatak koji je iznela Džudit Krug,
predsednica Fondacije za slobodu čitanja, da su agenti FBI posetili ne
samo na stotine javnih, već i 85 univerzitetskih biblioteka interesujući
se – šta profesori i studenti „najčešće čitaju“.
Jedan kongresmen je, suočen s javnim gnevom, predložio
da Kongres usvoji amandman kojim bi se knjižare i biblioteke oslobodile
obaveze da izlaze u susret zahtevima FBI.
„Van svake je sumnje da Amerikanci moraju biti zaštićeni
od naleta terorista, ali to ne znači da federalnoj vladi treba da damo
pravo da kontroliše šta Amerikanci kupuju u knjižari ili pozajmljuju u biblioteci“,
izjavio je nezavisni kongresmen Berni Sanders iz
države Vermont.
Najblaže rečeno, čudna i pomalo paranoidna odluka američke
vlade o kontroli „čitalačkih navika“ Amerikanaca doživela je i oštre
kritike u Evropi, pa je ovih dana OEBS ocenio da se „FBI pretvorio
u špijuna ljubitelja knjiga i posetilaca biblioteka u SAD“.
(Fonet – Preuzeto iz lista POLITIKA)