Правни оквир за рад високошколских библиотека
Делатност високошколских библиотека нормативно је уређена Законом о библиотечкој делатности, Законом о универзитету, Законом о научноистраживачком раду и одговарајућим подзаконским актима, као и статутима матичних високошколских установа.

Закони
Закон о библиотечкој делатности (Службени гласник РС, бр. 34/94) прописује ко може да обавља библиотечку делатност и прописује да библиотека може почети с радом и обављати делатност ако има, између осталог, најмање једног библиотекара с високом стручном спремом. Као обавеза библиотечког особља наводи се полагање стручног испита који, након стручног оспособљавања проведеног на практичном раду у библиотеци, могу полагати радници са високом и вишом стручном спремом после годину дана, а радници са средњом стручном спремом после девет месеци. Закон даље набраја која све звања стичу лица која обављају стручне послове у библиотеци према одговарајућој стручној спреми.
Закон о библиотечкој делатности као једну од матичних функција у библиотечкој делатности одређује и старање о усавршавању кадрова за обављање библиотечке делатности, што подразумева нарочиту и организовану бригу о њиховом стручном образовању и стручном усавршавању путем семинара, курсева и других облика усавршавања и унапређивања метода и техника рада, као и иновацију знања кроз проучавање светских постигнућа у библиотечкој и информационој науци и пракси.
Нарочите задатке имају матичне службе у смислу програмирања практичне обуке приправника и других запослених који се оспособљавају за самосталан рад или за стицање стручних звања у библиотечкој делатности.
О значају кадрова говори и одредба Закона да се у регистар библиотека уписују, као један од обавезних података и број запослених и њихова квалификациона структура.
Закон о универзитету не бави се посебно питањима библиотечког особља, већ библиотекаре убраја у категорију помоћног особља и администрације.

Подзаконска акта
Правилник о врсти стручних послова у библиотеци, врсти и степену стручне спреме за њихово обављање (Службени гласник РС, бр. 63/94) прописује врсте стручних послова у библиотекама и врсте и степен стручне спреме потребне за њихово обављање.
У Правилнику о ближим условима за стицање звања лица која обављају стручне послове у библиотеци (Службени гласник РС, бр. 63/94) наведени су услови под којима се у оквиру високе стручне спреме стичу основна и виша звања у библиотечкој делатности. Правилник прецизно дефинише који радови се сматрају објављеним или јавно доступним из библиотекарства, археографије, заштите културних добара, информационе или документационе области (теоријски, истраживачки и стручни радови).
Правилник о програму стручног испита у библиотечкој делатности и начину његовог полагања (Службени гласник РС, бр. 20/95) прописује програм полагања стручног испита. Предмети за полагање стручног испита су :
1. Уставно уређење, прописи у области библиотечке делатности и прописи у области заштите старе и ретке књиге;
2. Основи библиотекарства;
3. Алфабетски каталог;
4. Стварни каталози;
5. Основи библиотечке информатике;
6. Основи библиографије;
7. Основи историје писма, књиге и библиотека.
Кандидати с високом, односно вишом стручном спремом, обавезни су да напишу и писмени рад из једног од наведених предмета.
Према Закону стручни испит организују и спроводе Народна библиотека Србије у Београду и Библиотека Матице српске у Новом Саду.
Програм стручног испита у библиотечкој делатностидаје детаљан преглед тема које су обухваћене програмима појединих предмета за сваки степен стручне спреме.
Стручно упутство о поступку и начину стицања звања лица која обављају стручне послове у библиотеци прописује ко покреће  иницијативу за стицање звања, упућује на начин подношења предлога и утврђује начин додељивања стручних звања.

Стандарди

Стандарди за библиотеке универзитета баве се питањима библиотечког особља у високошколским и универзитетским библиотекама, који су усвојени на Скупштини Заједнице библиотека универзитета у Србији јуна 1996.
Стандарди најпре прописују да управник универзитетске библиотеке треба да буде угледан друштвени радник, а управник централне и високошколске библиотеке библиотекар.
Стручне послове у високошколским библиотекама обављају радници који имају високу, и најмање средњу школску спрему. Библиотеке са мањим бројем библиотечких радника задатке и послове распоређују на раднике одговарајућих профила. Библиотеке са већим бројем библиотечких радника организују свој рад по службама, с тим што се међу првима оснива служба информација.
Универзитетска библиотека, поред задатака које обавља свака високошколска библиотека на универзитету, између осталог, пружа стручну помоћ библиотечким радницима организовањем семинара за стручно усавршавање, штампањем информационих билтена и слично.
ПремаСтандардима за библиотеке универзитета библиотечки радници морају да испуњавају следеће услове:
– да имају одговарајуће библиотечко-информационо образовање;
– да полажу стручни испит, у складу са Законом;
– да похађају курсеве које организује њихова матична библиотечка кућа, које им налаже радна организација или посао;
– радници са средњом спремом морају да знају један, а са високом два страна језика;
– универзитетска библиотека је дужна да организује периодичне семинаре за стручно усавршавање.
Високошколска библиотека може да започне са радом тек када у складу са Законом о библиотечкој делатности, има 3.000 библиотечких јединица и 1 библиотекара.
Један од прилога овим Стандардима су и Нормативи за одређивање броја стручних радника према којима потребан број библиотечких радника у библиотеци зависи од обима и врсте библиотечке грађе, годишњег прираста фонда, броја посуђивања у протеклој години, броја евидентираних корисника, радног времена читаонице, начина обраде докумената, начина посредовања информација. Потребан број библиотечких радника у библиотеци одређује се  системом бодовања, при чему 100 бодова значи 1 библиотечки радник.
Већина семинарских и мањи број факултетских библиотека у своме пословању руководе се само статутом факултета.

Методолошки оквир

Истраживањем је обухваћено 175 јединица у мрежи високошколских и универзитетских библиотека чији су статистички подаци били доступни преко базе Мрежа библиотека Србије  (43 у Војводини и 132 у Централној Србији), и то: 131 факултетска библиотека (33 у Војводини и 98 у Централној Србији), 40 библиотека виших школа (9 у Војводини и 31 у Централној Србији), 3 универзитетске библиотеке у Централној Србији (Универзитетска библиотека “Светозар Марковић” Београд, Универзитетска библиотека “Никола Тесла” Ниш, Универзитетска библиотека Крагујевац) и Централна библиотека Универзитета у Новом Саду.
Високошколске библиотеке са подручја Косова и Метохије у саставу Универзитета у Приштини од интервенције НАТО снага на Косову 1999. и успостављања међународног протектората на том подручју, због свог специфичног положаја и недостатка података нису обухваћене анализом.

РЕЗУЛТАТИ АНАЛИЗЕ

Укупан број запослених

У току 2005. укупан број стручних библиотечких радника у високошколским и универзитетским библиотекама у Републици Србији износио је 509. Од тог броја, у високошколским библиотекама Војводине било је запослено 90 стручних библиотечких радника, а у високошколским и универзитетским библиотекама у Централној Србији 419. Изражено у процентима, 18% од укупног броја налази се у војвођанским високошколским библиотекама, а 82% у високошколским и универзитетским библиотекама Централне Србије.

Табела 1:
Број стручних библиотечких радника у високошколским
и универзитетским библиотекама у Републици Србији

П о д р у ч ј еБ и б л и о т е к еУкупно
ВисокошколскеУниверзитетске
Војводина  90/  90
Централна Србија278141419
Република Србија368141509

Највећи проблем високошколских библиотека је мали број запослених. У просеку у једној високошколској библиотеци (осим универзитетских) раде два библиотечка радника. Чак 46% високошколских библиотека има само једног запосленог (изузетак је на Рударско-геолошком факултету у Београду где један библиотечки радник ради у три библиотеке), а 29% ових библиотека има по два библиотечка радника.
У библиотекама где раде два библиотечка радника, рад се обично организује у две смене, па је оправдано посматрати заједно високошколске библиотеке са једним или са два запослена. Ти подаци показују још тежу ситуацију, јер је ових библиотека међу високошколским библиотекама скоро три четвртине (74%).
Нису у много бољем положају ни оне библиотеке које имају три или четири библиотечка радника (њих је међу високошколским библиотекама 18%), а најмањи је број библиотека са пет или више библиотечких радника (само 8%).
Највећи број запослених има Библиотека Правног факултета у Београду (11), Служба за библиотекарство и информатику Филозофског факултета у Новом Саду (9), по 8 запослених библиотечких радника имају Факултет техничких наука, Централна библиотека Медицинског факултета и Централна библиотека Правног факултета (сви у Новом Саду), по 6 запослених Филозофски факултет (Ниш), Саобраћајни, Економски, Медицински и Факултет музичке уметности у Београду. По 5 библиотечких радника имају библиотеке Економског и Медицинског факултета у Нишу.
Разлика у броју библиотечких радника по једној библиотеци условљена је њеном организацијом рада у оквиру факултета. Док неки факултети имају централизоване библиотеке, па тако имају и већи број библиотечког особља, други су организовали рад у више семинарских или катедарских библиотека са једним или два запослена библиотечка радника.
Оваква организација најчешће се спроводи због структуре фондова и корисника, па у семинарским библиотекама раде библиотекари који су специјалисти за научне области које се на њима изучавају. Тако, на пример, Филозофски факултет у Новом Саду има 18 библиотечких јединица – Центар за библиотекарство и информациону делатност и 17 семинарских библиотека, док у Београду Филолошки факултет има 14, а Филозофски 13 катедарских, одељенских или семинарских библиотека.

Радно време запослених

            У погледу радног времена запослених у високошколским и универзитетским библиотекама, разликујемо две категорије библиотечких радника: раднике са  пуним радним временом и раднике који раде до половине радног времена.
Са пуним радним временом у високошколским библиотекама раде 353 библиотечка радника (88 у Војводини и 265 у Централној Србији), док је број радника који раде половину радног времена 15 (2 у Војводини и 13 у Централној Србији).
У универзитетским библиотекама са пуним радним временом је 138 запослених библиотечких радника, а половину радног времена имају само 3 запослена. Укупан број запослених са пуним радним временом у високошколским и универзитетским библиотекама је 491 или 96%, док је број запослених са половином радног времена само 18 (4%), што има позитиван ефекат у целокупном раду ових библиотека.

Табела 2:
Радно време запослених у високошколским и универзитетским библиотекама

П о д р у ч ј е

Пуно радно време

До половине радног времена

Укупно

Високошк. библ.

Универз. библ.

Високошк. библ.

Универз. библ.

Војводина

  88

/

  2

/

  90

Централна Србија

265

138

13

3

419

Република Србија

353

138

15

3

509

Квалификациона структура

Статистички подаци о структури стручног кадра у високошколским и универзитетским библиотекама показују да је то стручни кадар са најбољом квалификационом структуром међу библиотечким радницима. Међу њима чак 63% има високу стручну спрему,  само 8% вишу, док је 30% са средњом стручном спремом. Тако је квалификациона структура веома повољна и износи 1 : 0,122 : 0,473.

Табела 3:
Квалификациона структура особља високошколских библиотека

П о д р у ч ј е

ВСС

ВШС

ССС

Укупно

Др

Мр

ВСС

Укупно
ВСС

Војводина

1

  4

  54

  59

  4

27

  90

Централна Србија

6

24

154

184

26

68

278

Република Србија

7

28

208

243

30

95

368

Табела 4:
Квалификациона структура особља универзитетских библиотека

П о д р у ч ј еВССВШССССУкупно
ДрМрВССУкупно
ВСС
Централна Србија286676956141

Скоро половина високошколских библиотека (њих 80 или 47%) има 100% запослених са високом стручном спремом (најчешће је то 1 запослени библиотечки радник), пре свега библиотеке Филозофског и Филолошког факултета у Београду и Филозофског факултета у Новом Саду. И поред добре квалификационе структуре већине високошколских библиотека, још увек 16 високошколских библиотека нема ниједног запосленог библиотечког радника са високом стручном спремом, и још 16 библиотека немају ни особље са вишом стручном спремом.
Поред степена стручне спреме, за високошколске библиотеке није без значаја и одговарајућа стручна спрема – библиотечки радници који су завршили исту или сродну дисциплину оној на чијим катедрама раде. Према (непотпуним) статистичким подацима у бази МБС, одговарајући или приближни профил стручне спреме има 151 библиотечки радник, различити профил 65 библиотечких радника, а међу библиотекарима високошколских библиотека је 6 професионалних библиотекара који су студирали на Катедри за библиотекарство и информатику.
Без обзира на профил библиотечког кадра, сви библиотечки радници, поред основног занимања, имају и потребу да овладају вештинама коришћења телекомуникационе, компјутерске и  репрографске опреме. Ова врста знања неопходна је за претраживање узајамних каталога, база података, електронских публикација, корисничких сервиса.

Положен/неположен стручни испит

Стручност радника који раде у високошколским и универзитетским библиотекама посматрана је и на основу броја радника са положеним стручним испитом. Стручни испит је положило 337 библиотечких радника или 66% од укупног броја запослених у високошколским и универзитетским библиотекама Републике Србије.

Табела 5:
Положен стручни испит особља високошколских библиотека

П о д р у ч ј е

Положен стручни испит

Без стручног испита

Укупно

Број

%

Број

%

Војводина

  75

83

  15

17

 90

Централна Србија

168

60

110

40

278

Република Србија

243

66

125

34

368

Табела 6:
Положен стручни испит особља универзитетских библиотека

П о д р у ч ј е

Положен стручни испит

Без стручног испита

Укупно

Број

%

Број

%

Централна Србија

94

67

47

33

141

Виша стручна звања

Виша стручна звања у високошколским и универзитетским библиотекама у Републици Србији има укупно 62 библиотечка радника (12% од укупног броја свих запослених), од чега је 18 самосталних књижничара, 2 самостална виша књижничара, 28 виших библиотекара и 14 библиотекара саветника.

Табела 7:
Виша стручна звања библиотечких радника
високошколских и универзитетских библиотека

 Самостални књижничарСамостални виши књижничарВиши библиотекарБиблиотекар саветникУкупно
Војводина  4/  4  311
Централна Србија142241151
Република Србија182281462

Полна и старосна структура
И у случају високошколских и универзитетских библиотека потврђује се чињеница да је библиотекарство у великом проценту женско занимање, што показују и резултати ове анализе: у току 2005. године у свим високошколским и универзитетским  библиотекама у Републици Србији било је запослено укупно 413 библиотечких радника женског пола (81%) и 96 радника мушког пола (или 19%).

Табела 8:
Полна структура библиотечких радника високошколских и библиотека

П о д р у ч ј е / полмушкиженскиукупно
Војводина15  75  90
Централна Србија81338419
Република Србија96413509

            Што се тиче старосне структуре, у бази МБС нема довољно статистичких података за све запослене, па је табела рађена на основу 56% података и резултати су следећи: највећи број библиотечких радника је у скупинама од 50 до 59 година (121 радник или 43%) и између 40 и 49 година (78, односно 28%).
Када се ова два скупа посматрају заједно, добијамо податак да 199 библиотечких радника или 70% припада средњој генерацији, мада је значајан и број запослених између 30 и 39 година (57 библиотечких радника, или 20%).
Број запослених са мање од 30 (3 запослена библиотечка радника), односно више од 60 година (24 библиотечких радника) је занемарљиво мали (укупно 10%). Недостатак статистичких података вероватно је утицао на овакве резултате, па би ажурније достављање свих елемената у упитнику МБС базе дало веродостојне резултате.

Табела 9:
Старосна структура библиотечких радника
високошколских и универзитетских библиотека

Године старостиДо 2930-3940-4950-5960 и вишеБез податакаУкупно
Војводина3312528  2    1  90
Централна Србија026539322225419
Република Србија3577812124226509

Просечан библиотекар високошколске или универзитетске библиотеке у Србији, према резултатима приказаним у овој анализи је, дакле, библиотечки радник женског пола, старости између 40 и 59 година, са високом стручном спремом, положеним стручним испитом, профилом занимања истим или сродним дисциплини на чијој катедри ради.
Резултати анализе показују да кадровски потенцијал треба ојачати младим и стручно образованим дипломираним библиотекарима, како би се изградња јединственог библиотечко-информационог система у високошколству, уз одговарајућу техничку подршку, успешно реализовала.

Литература
1. Анализа рада високошколских библиотека у Војводини / уредник Миро Вуксановић ; аутор Жељко Вучковић. – 1991-    . – Нови Сад : Библиотека Матице српске, 1991-   
2. Вилотић Гордана, Несторовић-Петровски Славица: Континуирано образовање високошколских библиотекара. – У: Инфотека. – ISSN 1450-9687. – Год. 7, бр. 1/2 (2006), стр. 33-42. – http://www.unilib.bg.ac.yu/bibliotekarstvo/infoteka/1_2-2006/05%20kontinui%20vilotic.pdf
3. Високо образовање у Србији на путу ка Европи четири године касније : зборник радова. – Београд : Алтернативна академска образовна мрежа, 2005. – http://www.aaen.edu.yu/mainpages/izdavackadelatnost/izdanja/VouS4_godine_posle.pdf
4. Вранеш Александра: Високошколске библиотеке. – Београд : Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“ : Конзорцијум TEMPUS пројекта UMI _JEP 16059-2001, 2004.
5. Иницијатива за формирање Библиотекарско-информатичке академије Србије. – У: Високошколске библиотеке. – ISSN 1820-0095. – Год. 4, бр. 1 (2007). – http://www.unilib.bg.ac.yu/zajednica01/izdanja/visokoskolske_biblioteke/god4/br1/8.php
6. Матић Милена, Филипи-Матутиновић Стела: Ка прелиминарним образовним активностима за побољшање квалитета библиотечких радних процеса. – У: Инфотека. – ISSN 1450-9687. – Год. 7, бр. 1/2 (2006), стр. 3-18. – http://www.unilib.bg.ac.yu/bibliotekarstvo/infoteka/1_2-2006/02conteducat1%20ISO%209000.pdf
7. Митрић Марина: Универзитетска библиотека у Крагујевцу. – У: Гласник Народне библиотеке Србије. – ISSN 1820-1245. – Год. 6, бр. 1 (2004), стр. 137-145. – http://www.nb.rs/view_file.php?file_id=890
8. Правилник о раду високошколских библиотека. – http://www.unilib.bg.ac.yu/zajednica/pravilnik.php
9. Симовић Дубравка: Универзитетска библиотека “Светозар Марковић” у Београду. – У: Гласник Народне библиотеке Србије. – ISSN 1820-1245. – Год. 2, бр. 1 (2000), стр. 385-399. – http://www.nb.rs/view_file.php?file_id=542
10. Стандарди за библиотеке универзитета. – http://www.unilib.bg.ac.yu/zajednica/standardi/Standardi_za_bibl_uni.doc
11. Упутства и критеријуми за евалуацију и акредитацију високог образовања / Комисија за акредитацију високог образовања. – Београд : Алтернативна академска образовна мрежа, 2004. – http://www.aaen.edu.yu/mainpages/izdavackadelatnost/izdanja/Uputstva_i_kriterijumi_za_evaluaciju.pdf
12. Филипи-Матутиновић Стела: Које су перспективе високошколских библиотека у ери информација?. – У: Инфотека. – ISSN 1450-9687. – Год. 6, бр. 3 (2005), стр. 177-195. – http://www.unilib.bg.ac.yu/bibliotekarstvo/infoteka/3-2005/Infoteka%202005%20br3.pdf

Подаци о ауторима:
* Мр Мр Вера Петровић, Београд, Универзитетска библиотека «Светозар Марковић»
Petrovic@unilib.bg.ac.yu
* Бојана Вукотић, Београд, Народна библиотека Србије Bojana@nb.rs

Овог лета Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“ из Београда добила је ново рухо, захваљујући средствима која је у њено реновирае уложила компанијаU. S. Steel Serbia.
Поводом завршетка радова на реновирању, компанијаје приредила пријему просторијама ове библиотеке, који је отворио њен Генерални директор Daglas Metjuz следећим речима:
Уважене даме и господо, драги гости из Америке и Србије
Част ми је да Вам се обратим у име компаније U. S. Steel Serbia овим значајним поводом у овом прелепом здању културе, у којем се млади различитих генерација друже са књигом.
Желео бих сада да се захвалим свима вама који сте нам се придружили на свечаности отварања обновљене Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић“, и почетка рада Knowledge Центра U. S. Steel Serbia. Активно смо учествовали у реновирању најважнијих одељења Библиотеке, која је изграђена почетком прошлог века и званично отворена 24. маја 1926. захваљујући новцу из фондације Ендрјуа Карнегија.
Овде смо данас и да први пут у Србији уручимо стипендије за студирање под називом „Синови и кћериU. S. Steel Serbia„. Најзад, али не и на последњем месту, овде смо да у складу са слоганом „Страст за образовањем“, покренемо младост ове земље на креативност, маштовитост, дружење…
Још једном Вам свима желим добродошлицу!

Универзитетска библиотека – некад и сада
Затим се присутнима обратио Богољуб Мазић, вршилац дужности директора Библиотеке:
Уважени гости, даме и господо,
Добродошли у Универзитетску библиотеку “Светозар Марковић”. Желим да Вам се, као домаћин ове институције културе, знања, и младости која се непрестано обнавља – захвалим што сте данас одвојили време да будете са нама.
Везе из прошлости дубоко спајају наше две земље – Србију и Америку. Зграда Универзитетске библиотеке подигнута је захваљујући помоћи Карнегијевог фонда за међународни мир. Овај фонд, био је задужбина овог величанственог Шкотланђанина који је 1848. дошао у Америку и успео да оствари “Амерички сан” – да од радника постане милионер и краљ челика, један од оснивача United States Steel Corporation. Карнеги је сматрао да је “Библиотека највећи поклон који може да се подари једној заједници“.
Знајући ову везу, када су представници компаније U. S. Steel Serbia пре неколико месеци дошли код мене са предлогом да буду инвеститори радова на уређењу ентеријера Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић“, у томе сам препознао прилику да ова библиотека, која је једна од највећих научних библиотека на Балкану, кроз коју дневно продје више од хиљаду студената – поврати некадашњи сјај.
Ова библиотека је са годинама стекла углед једне од најпознатијих и најпосећенијих у Београду, као и међу студентском популацијом у Србији. Пре свега, рекао бих, због њеног веома богатог књижног фонда, који данас обухвата око милион и по публикација, од којих су многе на страним језицима. У фондовима је и 27 посебних библиотека, различитих по значају и величини, које сведоче о личностима којима су припадале. Посебно вредан је фонд ретких и старих књига, старих новина и часописа, архивска збирка и збирка мапа. Од непроцењиве вредности је збирка рукописних, ћириличних и оријенталних књига.
Захваљујући компанији U. S. Steel Serbia завршена је, дакле, најпотпунија обнова ентеријера Библиотеке од њеног отварања.
Обнова унутрашњости зграде додала је још једну коцкицу у мозаик задовољства наших корисника и допринела квалитету рада свих нас, запослених у Библиотеци. Надам се да ће „ново лице Библиотеке“ и виши квалитет услуга који ће добијати наши корисници, пре свега студенти, омогућити да остварују боље резултате у учењу, а да ће кроз Knowledge Centar развити своју креативност, проширити знања кроз различите програме и дружење са вршњацима.
Хвала!

Библиотеке су представљале камен темељац наше заједнице
Потом је говорио John  P. Sуrma, председавајући Борда директора и главни извршни директор United States Steel Корпорације:
Добродошли! Част ми је да вас упознам са листом званица која нам се придружила овде вечерас – Представници Владе Републике Србије, Амерички Амбасадор у Србији, Његова Екселенција господин Камерон Мунтер, Њихова Краљевска височанства Принц Александар и Принцеза Катарина, представници Београдског Универзитета и Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић“.
Почаствовани смо што ћемо заједно вечерас да прославимо прошлост и будућност овог здања. Библиотека је саграђена пре 81 годину новцем који је поклоњен из фондације за мир Ендрјуа Карнегија.
Карнеги, мој претходник, је био визионар чије човекољубље је од великог значаја у U. S. Steel-у. Још пре 100 година, он је схватио да библиотеке нису само образовне институције, већ и центри окупљања и почетница локалне привреде. Док се образовна технологија временом мењала, библиотеке су представљале камен темељац наше заједнице а то је и разлог нашег вечерашњег окупљања.
Реновирање ентеријера Београдске универзитетске библиотеке је урађено у Карнегијевом духу, а посвета велике читаонице Карнегију је част коју би он високо ценио. У прилог овоме, Knowledge Center U.S. Steel Serbia је само још један пример услуга библиотеке која ће тиме задовољити културне и едукативне потребе заједнице.
Ми се надамо да ће Универзитетска библиотека постати место окупљања за све студенте који желе да обогате своја знања кроз креативне програме и дружења са својим вршњацима. Надамо се да ће се племенити циљеви Ендрјуа Карнегија остварити кроз активности Knowledge Center-a.
Добродошли у ново здање Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић“ и место нашег KnowledgeЦентра.
Хвала!

Извршни потпредседник и главни директор за производњу у United States Steel Корпорацији Džon H. Gudiš присутнима се обратио следећим речима:
Даме и господо,
Хвала Вам што сте нам се придружили вечерас у овој прелепо реновираној згради -архитектонском здању које има огроман значај за српску историју и академска достигнућа.
Као добар и одговоран грађанин, U. S. Steel доприноси развоју образовања младих у земљама и заједницама где наша компанија послује.
Наше учешће у реновирању овог цењеног здања је резултат наше континуиране обавезе према Србији и њеним грађанима. Можда ће ово импресивно звучати, али здање само по себи није толико важно колико оно што се догађа унутар ових зидина. Ово је место где млади, жељни знања, креативних умова долазе да студирају, уче и спремају се за велике изазове који им предстоје.
U. S. Steel је 1995. основала свој сопствени програм додељивања стипендија под званичним називом „Стипендије за синовe и кћери“, са циљем да помогне деци наших запослених у остваривању њихових образовних жеља на универзитетима и библиотекама као што је ова. Право да се пријаве за стипендију имају студенти чији родитељи су запослени у U. S. Steel-у, а ова стипендија ће олакшати трошкове током њиховог студирања. Корисници стипендије су бирани на основу неколико критеријума, укључујући просечну оцену, способност управљања, финансијске потребе, учешће у школским и локалним активностима као и жељу за успехом.
Током година, овај програм је помогао многим студентима у Сједињеним Америчким Државама и Словачкој, а данас, ми смо веома задовољни што ће се ова традиција наставити под називом `Стипендије за синовe и кћери` овде у Србији.
Ове године, срећни смо што ћемо наградити два изузетна студента са стипендијом у износу од 2,000 евра годишње, и то Браниславу Милинковић из Шапца и Микицу Лазића из Смедерева. У име свих запослених у U. S. Steel-у и њихових породица, честитам Бранислави и Микици на овом изванредном достигнућу. Такође бих честитао њиховим родитељима који су данас са нама и који су засигурно веома поносни на ово двоје младих људи. Ја знам да ће Бранислава и Микица представљати добар пример многим студентима стипендистима који ће их следити у будућности.
Овде, у овој библиотеци и Knowledge Центру U. S. Steel Serbia, многи млади студенти ће се страсно упуштати у образовање и учење. На основу богатог знања прошлих генерација, они ће се припремати да унапреде животе многих генерација које надолазе.
Хвала!

Библиотека је изграђена захваљујући Карнегију
Зграда Универзитетске библиотеке у Београду подигнута је захваљујући помоћи Карнегијевог фонда за међународни мир. Ендрју Карнеги (1835-1919), родом из Шкотске, дошао је 1848. у Америку и од сиромашног физичког радника постао милионер,  краљ челика, а 1910. основао је свој фонд-задужбину, са задатком да се из њега помажу просветне и социјалне установе. Сматрао је да је библиотека највећи поклон који се једној заједници може подарити, и зато је још за живота подигао 2.963 библиотеке у разним деловима света.
Када је 1919. Ендрју Карнеги умро, наш посланик у Вашингтону био је др Славко Ј. Грујић и заједно са супругом Мабел се обратио Карнегијевом фонду за помоћ при подизању зграде Универзитетске библиотеке у Београду.
Одбор Карнегијевог фонда је прихватио ову иницијативу и дао 100.000 долара за зидање и опрему библиотеке, београдска општина је дала грађевинско земљиште, а тадашња краљевска влада још 2,5 милиона динара државног кредита.
Тако је по пројекту двојице чувених архитеката, професора Београдског универзитета Драгутина Ђорђевића и Николе Несторевића, градња библиотеке започета 1924. По окончању радова и опремању библиотеке специјалним библиотечким намештајем купљеним у Немачкој на рачун ратних репарација, ово велелепно здање свечано је отворено 24. маја 1926.
Захваљујући донацији компаније US Steel Serbia,  ове године је урађена најпотпунија обнова унутрашњости зграде библиотеке од када је зграда отворена.

 

Andrew Carnegie богаташ, индустријалац и филантроп
Карнеги је једном записао да живот једног богаташа треба да се састоји из два дела: “једног, током којег стиче своје богатство, и другог у коме се тог богатства одриче у име општег добра”.
Ендрју Карнеги (Andrew Carnegie), најбогатији индустријалац у Америци с краја 19. и почетка 20. века и један од најбогатијих људи на свету, тестаментом је одредио да сва његова заоставштина, вредна чак 450 милиона долара, буде искоришћена за подизање образовних и научних задужбина које ће радити за добробит целог човечанства.
Ендрју Карнеги је сматрао дужношћу сваког богаташа да буде филантроп и да се одрекне дела свога богатства у корист других.
Исто тако је веровао да чак и завештање новца у добротворне сврхе, није нужно гаранција да ће тај новац бити сврсисходно и употребљен у корист оних којима је најпотребнији.
Желећи да осигура да његов новац не буде подељен у складу са нечјим личним жељама и интересима, већ да заиста доспе у руке оних којима је намењен, залагао се за један знатно другачији вид хуманитарног рада и донаторства. Онај који својим даровима неће одржавати сиромаштво у свој својој беди, већ утицати на отварање нових могућности и стварање неких нових вредности.
Најбољи начин улагања новца видео је у изградњи јавних библиотека са главном идејом да се младима пружи могућност за сопствени развој и унапређење, или како је то Карнеги објаснио: “Омогућити сваком часном човеку да буде успешан и богат”.
Сам Карнеги је био другачији и по томе што се његова хуманитарна мисија није завршавала самим чином давања новца, већ је он настављао да води рачуна и о томе на који начин ће тај новац даље бити искоришћен.
Након што је неколико локалних заједница сав новац од његових донација потрошило на изградњу непотребно екстравагантних грађевина, установио је сопствени архитектонски правилник који се морао поштовати приликом изградње било које грађевине, коју је он финансирао, а што се пре свега односило на изградњу јавних библиотека.
Окосница овог система била је једноставност и функционалност.
Његовом смрћу 1919. није се завршило његово филантропско деловање. Још за живота основао је Карнеги фондацију која већ више од једног века, не престаје да улаже у подизање и развој образовних и научних институција широм света.
Захваљујући донацији који је управо та Фондација одобрила, двадесетих година прошлог века, подигнута је и Универзитетска библиотека у Београду.

Тако је размишљао Карнеги
“Ум је тај који нас чини богатим!“
“Увек ради свој посао мало више од онога што се од тебе захтева и будућност ће се већ постарати сама за себе!”
“Решио сам да престанем са увећавањем свог богатства и започнем један знатно озбиљнији и тежи посао, а то је његова мудра расподела.”
“Просечна особа улаже само 25 % својих капацитета и енергије у посао који обавља. Човечанство скида капу онима који улажу више од 0%, а дуби на глави због оних који улажу себе 100%.”
“Ни један човек се не може сматрати богатим, уколико није помогао неком другом да постане то исто.”

U. S. SteelиAndrew Carnegie
Andrew Carnegieје оснивач Pittsburgh’s Carnegie Steel Company од које ће касније настати U. S. Steel Corporation, једна од најутицајнијих и најмоћнијих компанија у историји Сједињених Америчких Држава.
У тренутку када је настала (1901) у Америци, United States Steel Corporation је била највеће пословно предузеће икада основано, са капиталом од 1,4 милијарди долара. Само у првој години рада, U. S. Steel је произвео 67% од укупне количине челика која је до тада произведена у Америци.
Данас, после више од једног века постојања, U. S. Steel је и даље један од највећих произвођача челика у свету.
Али да видимо како је све почело …
Ендрју Карнеги, сиромашан дечак из шкотског предграђа, необузданих амбиција и пријатног, благог карактера, своју каријеру започео је као телеграфиста . Иако је током живота био укључен у различите, како индустријске, тако и неиндустријске делатности, највећи део свог богатства дугује индустрији челика.
Сопствену компанију Carnegie Steel Company која се бавила производњом челика оснива 1870. У следећих 20 година она постаје највећа и најпрофитабилнија компанија те врсте на свету, као и једна од најутицајнијих компанија у историји Сједињених држава.
Осим што је био вешт индустријалац и бизнисмен, Ендрју Карнеги је био и велики иноватор у области којом се бавио. Његове иновације углавном су биле усмерене на смањивање трошкова производње, а једна од најпознатијих била је и јефтина, омасовљена производња челичних шина за железничке пруге.
Поред нагона за стицањем, Ендрју Карнеги је имао исто толико изражену потребу за мудром расподелом свог богатства за добробит човечанства.
Да би се у потпуности посветио свом другом пориву, у 66. години живота одлучује да се повуче из посла и одрекне живота богатог индустријалца и предузетника, и да почне са, како је он то називао, “другом фазом” свог живота – великог филантропа, добротвора, мудраца, научника и миротворца.
Преломна је била 1901. када је одлучио да прода своју Carnegi Steel Company власнику U. S. Steel-а Ј. П. Моргану (John Pierpont Morgan), чија компанија је у свом саставу већ имала неколико мањих које су се такође бавиле производњом челика.
Carnegie Steel Company купљена је за око 120 билиона долара, што је представљало 12 пута већу вредност од укупне годишње зараде коју је та компанија имала. Уједно, био је то и највећи трансфер новца у историји, упућен једном човеку. Током потписивања продајног уговора, забележене су следеће Карнегијеве речи: …“Па Пиерпонт, сада на тебе почасно предајем бреме овог посла, које сам годинама носио на својим леђима”.
Овај историјски потпис, учинио је Ендрјуа Карнегија другим најбогатијим човеком на свету, одмах после Џона Д. Рокфелера (John D. Rockefeller), власника компаније Standard Oil.

Andrew Carnegie ибиблиотеке
Још као дечак, док је радио као помоћник у различитим радионицама, Ендрју Карнеги је живео у близини пуковника Џејмса Андерсона, богатог човека великог срца.
Како у то време у Америци још није постојало слободно библиотекарство, Андерсон је дозвољавао дечацима из суседства (који су за то показивали интересовање), да слободно, бесплатно користе књиге из његове личне библиотеке, која је тада бројала око 400 књига.
Један од свакодневних посетилаца пуковниковог дома био је и млади Карнеги. Као дечак који је даноноћно радио да би зарадио свој хлеб, за њега није постојао други начин да стекне образовање.
У годинама које су уследиле, Карнеги никада није заборавио Андерсонову великодушност која га је и подстакла да се касније заинтересује за образовање и заврши као један од највећих донатора.
Током живота, основао је више од три хиљаде јавних библиотека широм Америке и Европе.
Како и доликује, једна од првих библиотека је отворена 1883. у Карнегијевом родном граду Данфермлајну (Dunfermline) у Шкотској.
На изненађење већине, име Ендрјуа Карнегија се није појавило на њеним зидинама, већ је на његову сопствену иницијативу на улазу стајао натпис и мото којег се држао цео живот – „Да буде светла!„ (Let there be light).
Постојала су два основна разлога због којих се Карнеги одлучио да примат свог хуманитарног рада стави на подизање библиотека. Један од њих било је и становиште да свакоме ко има жељу да се образује, треба за то пружити могућност.
Други је био помагање имигрантима (попут њега) да се на најбољи могући начин едукују о историји и културном богатству Америке, како би сутра могли да се назову достојним припадницима њеног народа.
Иако је Карнеги највише остао упамћен по изградњи јавних библиотека, данас познатих као Карнеги библиотеке, његова активност није била ограничена само на те институције. Базична филозофија која је била у основи његове филантропске делатности примењивана је у најразличитијим областима – помагао је цркве, улагао у културу (ширење писмености), уметност и многе талентоване појединце који нису имали могућности за школовање.
Током живота, Карнеги се одрекао 90% свога богатства, а да је живео дуже, вероватно би га се одрекао у целини. Захваљујући њему, у 47 држава широм света изграђено је преко 3.000 јавних библиотека.
У време када је умро, Карнеги се већ одрекао 4,3 милиарде долара за потребе градње библиотека, док је преко 30.000,000 долара даровано различитим фондацијама, добротворним организацијама и пензионим фондовима.

U. S. Steel Serbia данас одговоран члан заједнице којој припада
U. S. Steel Korporacija, основана давне 1901. од стране познатог Њујоршког финансијера Ј. П. Моргана и након више од једног века постојања, спада у шест највећих произвођача челика у свету.
У новембру 2000. U. S. Steel проширује своје пословање у Европи, куповином компаније VSŽ у Кошицама (Словачка), а 2003. долази у Србију и купује Сартид из Смедерева, а недуго затим постаје и највећи српски извозник и покретач привредног развоја овог региона.
Осим подршке коју пружа привредном прогресу у регионима Смедерева, Шапца и Кучева, али и целе земље, U. S. Steel Serbia је такође активан и одговоран ентитет у Србији, што доказује и помоћ једној од најважнијих институција наше земље – Универзитетској библиотеци у Београду.
На овај начин, компанија U. S. Steel Serbia желела је и да обнови свест наших грађана о присуству једног од највећих добротвора у историји човечанства у Србији, чија је фондација и омогућила настанак једне од најважнијих образовних институција у нашој земљи.
Планирамо да сличних акција буде још више, јер заједно са нама расте и заједница у којој живимо и радимо.

U. S. Steel Serbia и Универзитетска библиотека
Компанија U. S. Steel Serbia је званично првих дана јула 2007. почела са радовима на обнови Универзитетске библиотеке у Београду и на тај начин обновила везу са заједничким оснивачем ове две институције – Ендрјуом Карнегијем.
Инвестиција компаније U. S. Steel Serbia била је намењена комплетној замени паркета у свим кључним просторијама библиотеке (централној студентској читаоници, главном холу и улазном фоајеу, канцеларијама, као и галерији студентске читаонице) који је последњи пут у овој згради постављен још давне 1926. године када је Библиотека и званично почела са радом.
Поред замене паркета, ова инвестиција је укључивала и кречење поменутих просторија, уређење плафона, декорацију улазног хола, уређење инсталације, једном речју – комплетну обнову главног улазног хола, велике сале, студентске читаонице и галерије, као и хола на првом спрату.
Реновирањем библиотеке, улагање компаније U. S. Steel Serbia у развој младих у Србији и побољшање услова њиховог рада, неће се зауставити.
Већ крајем септембра 2007. свечано је отворен и Knowledge Center U. S. Steel Serbia, који има за циљ да употпуни културну и едукативну понуду Библиотеке. Једна од активности Knowledge центра биће и даривање награда најдаровитијим студентима Београдског Универзитета.

Knowledge Center – Passion for Education
Попут Карнеги центара који се оснивају широм света са циљем да потпомогну образовни и научни развој једне заједнице, организовањем различитих образовних програма, курсева, радионица, предавања и сличног, компанија U. S. Steel Serbia је одлучила да покрене иницијативу за један такав пројекат и у Србији.
Knowledge Centar U. S. Steel Serbia има за циљ да додатно обогати постојећу културну, научну и образовну понуду једне од најважнијих образовних институција у нашој земљи.
Први центар ове врсте у нашој земљи, основан је са идејом да инспирише, едукује, повезује, информише и подржи целокупну студентску популацију у нашој земљи која тежи новим сазнањима и обогаћивањем свог знања кроз креативне програме и дружење са својим вршњацима.
Деловање овог центра у потпуности је у складу са историјском потребом и тежњом ове институције за модернизацијом и сталним иновацијама у стандардној, научно – образовној пракси у нашој земљи.
Циљ је да Универзитетска библиотека постане седиште окупљања младих у нашој земљи, који ту неће долазити само да би позајмили литературу из њене богате колекције, већ ће их том месту привлачити и дружење са њиховим вршњацима, заједнички пројекти, место где ће моћи да упознају неке од водећих светских ауторитета у областима којима се баве, али и поделити са другима сопствену машту и креативност кроз планирану изложбену активност Центра.
У складу са водећим слоганом, који у преводу гласи Страст за образовањем, жеља нам је да ову исконску страст покренемо у сваком младом човеку који је по природи ствари већ поседује, али нема увек могућности да је реализује.
Главни циљеви ове институције огледаће се на више нивоа:
За Библиотеку
• Побољшање услова за рад њених корисника и запослених,
• Обогаћивање социјалног и културног живота институције.
За младе Србије
• Омогућавање образовање за све, без обзира на могућности,
• Подстицање сарадње између наших студената и студената научних институција широм света,
• Промовисање Образовања без граница.
За Србију
• Побољшање квалитета образовних институција у нашој земљи,
• Убрзање развоја читаве заједнице.
Мисија Knowledge Центра јесте да промовише и унапреди образовни и културни живот заједнице, доприносећи различитим иновацијама у начину на који функционише једна традиционална образовна институција попут Универзитетске библиотеке.
Главне активности центра биће везане за промоцију образовања и улагање у побољшање његовог квалитета у Србији, промоцију уметности, подстицање издавачке делатности, организацију гостовања угледних предавача из земље и иностранства, успостављање везе између образовних институција у Србији и сличних центара у свету, са акцентом на успостављање везе између Универзитетске библиотеке и других Карнеги библиотека широм света, подршку истраживачкој делатности младих, награђивање талентованих појединаца и сл.
Овим активностима надамо се да ћемо бар делимично промовисати и једно од најлепших и најплеменитијих осећања, а то је љубав – овај пут према књизи!
Добродошли у Knowledge Центар, добродошли у обновљену Универзитетску библиотеку “Светозар Марковић”!
Ваш U. S. Steel Serbia!

Васа Пелагић (1838–1899) је прије 139 годинa основао у Бањалуци Српску читаоницу. Оснивање и дјелатност Српске читаонице у Бањалуци били су посљедица економског снажења српског грађанства, али и условљени јачањем основног школства и отварањем Босанске бањалучке богословије 1866. којом је управљао архимандрит Пелагић.
У таквим околностима сазрела је мисао о потреби отварања библиотеке која ће сакупљати сваку српску књигу и чувати је као основу националне културе.
Уз сарадњу друштва Просвјета и у споразуму са Српском читаоницом, на чијем челу се тада налазио прота Душан Кецмановић, 26. априла 1936. у Бањалуци је основана Народна библиотека. У просторијама Дома краља Петра Великог ослободиоца на врло свечан начин отворена је Народна библиотека с именом овог владара.
У Бањалуци, као ни у цијелој Врбаској Бановини, није до тада било ниједне јавне библиотеке. Библиотека је располагала са 6.000 књига. Рад ове библиотеке текао је до 1941. године, када су Нијемци спалили на Бањалучком пољу готово све њене књиге. Требало је почети изнова. Крајем 1946. званично је основана нова библиотека, а 1953. библиотека је добила нове просторије у Дому културе и од тада почиње њен развој.

Библиотека данас
Универзитет у Бањалуци је основан 1975, a Народна библиотека је 1980. преузела функцију универзитетске библиотеке, те je Народна библиотека преименована у Народну и универзитетску библиотеку “Петар Кочић“. Одлуком владе Републике Српске из 1999. постаје установа националног значаја са називом Народна и универзитетска библиотека Републике Српске.
Библиотека се налази у згради Дома радничке солидарности. Укупна површина библиотеке је 2.143 м2, a укупан књижни фонд је 571.969 публикација.
Основне организационе јединице библиотеке су национална, матична, универзитетска, заједничке службе и градска.
Библиотека је технички опремљена са 60 рачунара, 6 сервера (3 IBM NETFINITY, 1 IBM SYSTEM X3 400 и 1 SERIES 3 105), скенером, 23 штампача, штампачем наљепница са бар кодом и другом пратећом опремом за рад у систему узајамне каталогизације.
Библиотека је укључена у систем узајамне каталогизације преко библиотечко-информационог система COBISS.BH.

Од укупно 53 радника Народне и универзитетске библиотеке Републике Српске, библиотечки кадар чини 35 радника: 1 доктор наука, 2 магистра, 17  радника са високом стручном спремом, 9 радника са вишом стручном спремом и 6 радника са средњом стручном спремом.
У Републици Српској постоје два универзитета: Универзитет у Бањалуци (са 13 високошколских библиотека) и Универзитет у Источном Сарајеву (са 18 високошколских библиотека). Факултетске библиотеке за аутоматизацију библиотечког пословања користе апликацију Библио, под оперативним системом Windows.
Народна и универзитетска библиотека Републике Српске, њена Матична служба, сарађује и пружа стручну подршку високошколским библиотекама. Универзитетско одјељење Библиотеке располаже са три студијске учионице  (А, Б, Ц) са читаоничким простором од 628 м2 и 175 читаоничких мјеста.
Редовно високошколско образовање библиотекара у Републици Српској изводи се на Одсјеку за општу књижевност и библиотекарство Филозофског факултета у Источном Сарајеву. Стручни библиотечки испити одржавају се једном годишње у Народној и универзитетској библиотеци Републике Српске.

Покренут је пројекат израде Библиографије Републике Српске.
Национална функција Народне и универзитетске библиотеке Републике Српске подразумијева израду националне библиографије. Од 2000. у оквиру Библиографског одјељења покренут је пројекат израде Библиографије Републике Српске. Покретањем текуће националне библиографије омогућено је  систематско праћење издавачке продукције на подручју Републике Српске. Библиографија излази  годишње, а до  сада је објављено седам годишњих библиографија.
У циљу да се обједини  и јавности пружи на увид обим и структура издавачке дјелатности Републике Српске у периоду 1992–1999, израђена је Библиографија Републике Српске: 19921999.  
У овом одјељењу је и републичка агенција за додјелу ISBN бројева (међународни стандардни број за монографске публикације). Издаваштву Републике Српске додијељене су међународне ознаке 99938 и 99955. Пројекат израде Каталогизације у публикацији – CIP (Cataloging in Publication) реализује се од 1999.
Археографско одјељење чини значајна Збирка раритета (330 јединица) и Збирка посебних фондова (4.132 јединице). У току је сређивање и обрада Легата Душана Ђоновића. Као вредне раритете треба посебно поменути: Кокотовић, П[еђ]Житie Матере Божie, 1837; Православно нравствено богослов, Београд, 1863; Караџић, ВукСрпски рјечник, Беч, 1852.

Започета дигитализација фондова          
Поред студијских читаоница, у Библиотеци се налазе и стране читаонице − Француска Виктор Иго, Њемачка Томас Ман и Амерички кутак, те читаоница периодике у којој је смјештен Легат Душана Ђоновића.
У оквиру EIFL Direct пројекта Библиотека користи сeрвис EBSCO, једну од вeћих свјeтских eлeктрoнских бaзa пoдaтaкa чaсoписa и пeриoдике из рaзличитих oблaсти у пунoм тeксту. Корисницима Библиотеке су доступне и базе текстова дигиталне Медијске документације и IDOC базе.
Библиотека је започела рад на дигитализацији својих фондова како би их заштитили и учинили доступним свим потенцијалним корисницима. У току је рад на дигитализацији часописа Развитак (Бања Лука, 1910, 1935–1941) и Школски вјесник(Сарајево, 1894−1909).
Библиотека организује различите изложбе и припрема књижевне вечери, промоције, предавања и радионице. Као културна јавна установа, Библиотека се од 1984. бави издавачком дјелатношћу. Издавач је стручних књига и универзитетских уџбеника из области медицине, права, историје, информатике. Успостављене су и сљедеће едиције: Библиографије, Стручни приручници, Информативни билтени.
Од ове године Библиотека је издавач часописа за књижевност, умјетност и културу “Путеви“. Регистрацијом књижне продукције и израдом брошура, затим каталога и библиографија, Народна и универзитетска библиотека Републике Српске постала је и важан библиографски центар у Босни и Херцеговини.

БИОГРАФИЈА РАНКА РИСОЈЕВИЋА
На челу ове библиотеке се налази Ранко Рисојевић, књижевник који је завршио Природно-математички факултет у Сарајеву, група математика са физиком, што ће искористити да напише две књиге: Велике математичари и Славни арапски математичари.
Рођен 8.8.1943. године у селу Календери, општина Костајница. Школовао се и одрастао у Босанској Костајници, Загребу, Панчеву и Сарајеву. Прелазећи из средине у средину упијао је њихове посебности, нарочито језичке, прелазио с дијалекта на дијалекат да би се на крају ипак скрасио у свом, крајишком говору. Радио је као средњошколски професор, потом у «Гласу» у издавачкој дјелатности као уредник и водио часопис «Путеви». Окупљајући бањалучки књижевни круг, допринио стварању Подружнице удружења књижевника БиХ.
Директор Народне и универзитетске библиотеке «Петар Кочић» био је у периоду 1988-90. Објавио преко 30 књига поезије, прозе, превода и есејистике код више издавача у Југославији и БиХ, односно Републици Српској. Аутор је више радиодрамских текстова, као и текстова за позориште.
За књижевни рад добио више награда локаланог и југословенског значаја, од којих му је посебно драга награда «Политикиног забавника» за «Иваново отварање», која је у Југославији проглашена по мишљењу жирија за «књигу 2000. године за младе», али и нешто старија награда из 1989. Жељезаре Сисак за најбољу књигу поезије на српскохрватском језику додијељену збирци «Прах». Награђен је наградом «Печат вароши сремскокарловачке» 2002. те «Скендер Куленовић» 2004. за збирку «Први свијет».
Заступљен је у антологијама и изборима прозе и поезије и превођен на стране језике. Служи се француским, италијанским и енглеским језиком.
Посљедњих седам година интезивно је радио на формирању Франкофоног удружења грађана Бањалуке, што је и успио као руководилац НУБ РС. Окупљени су способни млади професори француског језика, али и сви пријатељи франкофоне оријентације, што је као резултат имало отварање Француске читаонице Виктор Иго, организовање курсева француског језика и одржавање више манифестација у чијем је садржају била француска литература и култура. На тај начин у Бањалуку, која је одраније била франкофоно оријентисана, враћен је француски језик за чије је изучавање данас све више интереса.
Послије овог пројекта, радио је на отварању Њемачке читаонице и Интернет клуба које је подржао Гете институт, што је као резултат имало интензивирање учења њемачког језика у Бањалуци.
Интернет презентација се налази на адреси www.nubrs.rs.ba/~risco

У мају  2006. др Снежана Петковић је захваљујући стипендији Гете института из Београда, у оквиру стручног усавршавања, имала прилике да посети и три најзначније библиотеке у Берлину – Библиотеку Хумболт универзитета, Библиотеку Слободног универзитета и Државну библиотеку– Пруско културно наслеђе.
Она је у тексту који следи за наш часопис представила историјат настанка универзитета у Берлину и универзитетских библиотека, као и организациону структуру Библиотеке Хумболт универзитета, Библиотеке Слободног универзитета и Државне библиотеке – Пруско културно наслеђе.

Први универзитет у Берлину основан je 1810, а од 1828. до 1946. носио је назив Friedrich-Wilhelms-Universität, да би 1949. преименован у Хумболт универзитет. У почетку није имао библиотеку, па је ту улогу обављала Краљевска библиотека, данас Државна библиотека – Пруско културно наслеђе. Ускоро је постало неопходно основати библиотеку за студенте, тако да је Универзитетска библиотека основана 1831.
После Другог светског рата Берлин је подељен на источни и западни, а с обзиром да се Хумболт универзитет налазио у источном делу града, западни део Берлина остао је без универзитета. То је био разлог оснивања Слободног универзитета 1948, заједно са институтским библиотекама и тзв. библиотечком централом (нем. die Bibliotheksleitstelle) која је 1952. добила назив Универзитетска библиотека. Данас су Хумболт универзитет и Слободни универзитет два најзначајнија универзитета у Берлину са приближно истим бројем студената (око 50.000), и са две највеће универзитетске библиотеке у области Берлин – Бранденбург.

Универзитетска библиотека Хумболт Универзитета

Хумболт универзитет је најстарији универзитет у Берлину основан 1810, да би 1949. добио данашњи назив, по Вилхелму фон Хумболту, чувеном дипломати, лингвисти и филозофу и једном од оснивача Универзитета.
Од 1828. носи назив Friedrich-Wilhelms-Universität, а касније је такође био познат и под називом Универзитет Unter den Linden, по улици у којој се налазио. Универзитет у почетку није имао сопствену библиотеку, тако да је ту улогу вршила Краљевска библиотека (данас Државна библиотека  – пруско културно наслеђе).
Због све већег броја студената, 1831. оснива се Универзитетска библиотека. Фонд библиотеке, годину дана по оснивању износио је 1668 библиотечких јединица, да би се увећавао путем обавезног примерка (чије је право прикупљања Универзитетска библиотека задржала до 1970), путем размене и легата професора и учених људи.
Историјске околности су утицале на развој библиотеке. Наиме, Први светски рат доноси инфлацију и економску кризу, што спречава бржи развој библиотеке. Упркос томе, 1922. библиотека добија нове просторије за читаоницу. Након што су нацисти дошли на власт 1933, на тргу Бебел у непосредној близини библиотеке спаљене су књиге јеврејских и такозваних антинемачких аутора, међу којима су се нашла и дела Брехта, Кафке и других немачких аутора.
Период од 1945-1989. обележиле су тежње да се рад библиотеке централизује и координира, и да се факултетске и институтске библиотеке интегришу у јединствен библиотечки систем.
Данас је универзитетска библиотека организована као централизовани библиотечки систем, који чине централна универзитетска библиотека, централна библиотека за природне науке (основана 2003) и 17 факултетских библиотека. Овом библиотечком систему припада и универзитетски архив.
Према најновијим подацима из августа 2007, централна универзитетска библиотека носи назив Централна библиотека, а централна библиотека за природне науке – Специјална библиотека за природне науке. Библиотека има око 200 запослених, фонд од 6,5 милиона јединица грађе, 10.000 наслова текуће периодике, и око 250 база података на CD-ROM-u.  
Због недостатка простора, књиге су смештене у магацине и дислоциране по различитим деловима града. Референсна и уџбеничка литература налази се у згради библиотеке и распоређена је хронолошки. На првом спрату је грађа која обухвата период од 1919. до 1999, а на другом спрату је грађа од 2000. до 2006. Грађа је распоређена по numerus curensu и по формату А и Б. Посебне збирке у библиотеци су из области етнологије и високошколског образовања, као и збирка универзитетских уџбеника.
У току је изградња нове зграде за библиотеку, чије се отварање предвиђа у 2009, и носиће назив Јакоб и Вилхем Грим центар. Тренутно се у Берлину граде две велике библиотеке, једна је овај центар, а друга нова зграда Државне библиотеке, чије је отварање предвиђено у 2008.
Први каталог уведен је четрдесетих година 20. века, када је библиотека имала неколико хиљада јединица грађе, а електронска oбрада публикација уведена још 1974. Лисни каталог се налази у магацину, али се више не ажурира. Библиотека поседује и каталог на микрофишу и штампани каталог, у којима су заступљене старије књиге. У току је увођење новог класификационог система, али због недовољног броја запослених, тај процес траје већ неколико година.
У фонду библиотеке су већином књиге објављене до 1990. из источноевропских земаља, јер из идеолошких разлога нису набављане књиге из западноевропских земаља. Након уједињења Немачке, 1990, започиње ново раздобље у историји развоја ове  библиотеке. Уведен је нови информациони систем, online каталог уместо лисног, a 1997. библиотека постаје чланица Кооперативног библиотечког удружења области Берлин – Бранденбург (KOBV), чиме је знатно унапређен и убрзан тeхнолошки развој библиотеке.
KOBV  је једно од 16 покрајинских удружења колико их има у Немачкој. С обзиром на територијалну подељеност и друштвено уређење, сва ова удружења функционишу независно једна од других, и користе различите програме за електронску обраду књига. Али, захваљујући виртуелном каталогу Карлсруе универзитета доступном на адреси http://www.ubka.uni-karlsruhe.de/kvk.html, сви каталози различитих удружења обједињени су на једном месту, и омогућено је њихово претраживање преко овог web портала.

            Библиотека Слободног универзитета у Берлину

            Библиотека Слободног универзитета је основана 1952. и у свом фонду поседује око 8,5 милиона јединица грађе, заједно са факултетским библиотекама. Од 1999. организационо је подељена на централну универзитетску библиотеку и 11 факултетских библиотека, и то:
1. Централна Универзитетска библиотека,
2. Правна библиотека,
3. Економска библиотека,
4. Библиотека за политичке и друштвене науке,
5. Филолошка библиотека,
6. Педагошка библиотека,
7. Библиотека за историју и науку о култури,
8. Медицинска библиотека,
9. Библиотека за ветерину,
10. Библиотека за природне науке,
11. Библиотека за геополитику.       

            Библиотека је од 1952. до 1995. сакупљала обавезни примерак за западни део Берлина, када је то задужење преузела Централна државна библиотека. Још 1969. библиотека је почела са електронском обрадом података, успоставивши систем сигнатура по numerus curensu. Ofline позајмица започела је 1973. у збирци уџбеника, а 1985. уводи се и online позајмица. 
Магацин са слободним приступом отвoрен је 1986. у коме се на располагању корисницима данас налази око 400.000 књига. До 1990. библиотека је водила два лисна каталога, један општи и један за факултетске библиотеке, а од те године уводи се јединствени каталог. Исте године почиње и online каталогизација књига. Од 1999. уведен је нови библиотечки систем у OPAC-u.
Универзитетска библиотека је обраду часописа радила у више различитих фаза: 1970. започела је аутоматизација каталога часописа, 1982. уведен је микрофиш, након чега следи увођење регионалног пописа часописа у области Берлин – Бранденбург. Данас се фонд часописа налази у националној бази података за часописе (ZDB), која је  доступна у OPAC-u.
Са порастом фондa, расла је и потреба за већим магацинским простором. У периоду од 1974-1976. отворен је други торањ за магацин, што је  проширило капацитет магацина са 500.000 на 1.200.000 томова, а отворен је и магацин за часописе са 35.000 јединица и проширене су читаонице.
Фонд за набавку књига је у 2006. износио 1.083.000 евра, годишњи прилив књига је око 20.000 за централну библиотеку. Библиотека има око 2.300 наслова текуће периодике, и 10.500 електронских часописа. Циркулација на годишњем нивоу је око 843.000, а број корисника 26.500.
Међубиблиотечка позајмица износи 6.550 остварених захтева, од укупно 14.400. Електронски извори су све више заступљени у фонду библиотеке. Библиотека поседује преко 500 база података у пуном тексту, речника, енциклопедија, који су доступни члановима Универзитета.  16.000 електронских часописа може се користити online, од тога 10.500 са лиценцом за чланове Слободног универзитета.
Од зимског семестра 2001/2002, у библиотеци се организују курсеви за кориснике, који се односе на приступ информационим изворима и селективно коришћење информација. Курсеви се одржавају сваке среде у 11 часова, и бесплатни су за кориснике библиотеке.
Универзитетска библиотека је јавна и позајмна. Чланови библиотеке су студенти и наставно особље Слободног Универзитета, али књиге се позајмљују и студентима других универзитета у Берлину и Бранденбургу, као и грађанима ових регија. Посетиоци библиотеке (старији од 16 година) могу користити литературу у читаоницама.
Коришћење библиотеке је потпуно прилагођено и за људе са посебним потребама. За кориснике који су слабовиди и слепи постоје специјално опремљене читаонице са свим потребним уређајима.
Универзитетска библиотека је депозитна библиотека за публикације Уједињених нација и Европске Уније. Библиотека сваке године израђује и библиографију наставника и сарадника Слободног универзитета. Библиотека је у зимском семестру 2004/2005. увела и тронедељни курс на тему „Информациона писменост“ као припрему за основне студије на универзитету.

     Државна библиотека  – Пруско културно наслеђе

            Државна библиотека – Пруско културно наслеђе је општа позајмна истраживачка библиотека са универзалним историјским и актуелним збиркама. Фонд библиотеке износи  преко 10 милиона јединица, у коме је осим штампане грађе, заступљен и велики број западноевропских и оријенталних рукописа, музикалија, географских карата, историјске и текуће периодике, различитих микро записа, база података и других електронских извора.
Ова библиотека се сматра библиотеком од националног значаја, и укључена је у пројекат на изради ретроспективне националне библиографије – Збирка немачких штампаних књига од 1450 до 1912, пројекат који је 1989. покренула Фолксваген фондација у оквиру кога су поједине библиотеке специјализоване за одређени временски период, и то:
* 1450-1600 – Баварска државна библиотека у Минхену,
* 1601-1700 – Херзог Аугуст библиотека у Волфенбутелу,
* 1701-1800 – Државна и универзитетска библиотека у Гетингену,
* 1801-1870 – Државна и универзитетска библиотека у Франкфурту,
* 1871-1912 – Државна библиотека у Берлину – Пруско културно наслеђе

            Библиотека води централни каталог рукописа (ZKA), и укључена је у израду електронске базе података (ZDB). Библиотека је раније имала стручни каталог према шеми Eppelsheimer, а од пре пар година, када је прешла на програмски пакет PICA, преузела је и њихову класификациони шему. Поред стручног, библиотека израђује и предметни, и електронски каталог.
Од 10 милиона књига колико библиотека поседује у свом фонду, преко 200.000 јединица припада старој и реткој књизи. Библиотека има око 4.000 инкунабула, 18.000 западноервопских рукописа, 41.000 оријенталних рукописа, око 6.000 електронских извора, 28.000 текуће штампане периодике, 1.200 електронских часописа. у магацинима се налази 97% фондова, а око 300.000 библиотечких јединица је у слободном приступу.
Значајан део фонда чини и Источноевропско одељење, које има око 50.000 свезака. Интересантан податак је да се у овом одељењу чува и 48 рукописа Вука Караџића.
Државна библиотека – Пруско културно наслеђе је подељена у две зграде, једна се налази у улици Unter den Linden, a друга, новија зграда у Потсдамер улици. Зграда у Потсдамер улици изграђена је 1978. по нацрту архитекте Ханса Шарона, који је пројектовао и зграду чувене Берлинске филхармоније. Ова зграда има 1.336 читалачких места, од тога 126 са рачунарима, и 63 са приступом интернету. Магацински простор простире се на девет спратова, од којих су два испод, а седам изнад земље. 
У априлу 2006. започета је изградња нове читаонице Државне библиотеке у Берлину. Будуће здање библиотеке, које се гради на престижној авенији Unter den Linden у центру Берлина, биће у рангу Француске националне библиотеке у Паризу и Британске библиотеке у Лондону. Када 2008. буде отворена за посете, у библиотеци ће се чувати више од 10 милиона књига.
Реч је о највећој грађевини у домену културе у Немачкој од реновирања Острва музеја у Берлину – пет музеја у Берлину који су 1999. уврштени у светску културну баштину. Идејни творац оригиналног здања је Ернст фон Ине, који је на њему радио од 1903. до 1914. Зграда је тешко оштећена током Другог светског рата, након чега су је власти Источне Немачке делимично реновирале.
Зграда нове читаонице, идејна замисао кабинета немачког архитекте Х. Г. Мерца, биће висока 36, широка 30 и дуга 35 метара. У архиви библиотеке ће се, поред осталог, чувати партитуре Бетовенове „Девете симфоније“, Моцартове „Чаробне фруле“ и рукопис Бокачовог „Декамерона“. Зграда Државне библиотеке у Потсдамер улици биће анекс будуће библиотеке. 
Да би се боље разумео концепт „једне библиотеке у две зграде“, који је био условљен поделом Немачке после Другог светског рата,  у наредној табели приказан је историјски развој Државне библиотеке од оснивања до 1992, када су  обе институције обједињене под називом Државна библиотека – Пруско културно наслеђе:

1661-1701. Основана као Кнежевска библиотека у Келну на реци Шпре
1701-1918. Краљевска библиотека у Берлину 1784. се сели у зграду „Комода“ на данашњем Тргу Аугуст – Бебел ( August-Bebel-Platz / Unter den Linden), 1914. године сели се у Нову зграду , на адреси где се и данас налази – Unter den Linden 8
1918-1945 Пруска државна библиотека у току Другог светског рата фонд библиотеке је премештен на 30 различитих места. По завршетку рата фонд се дели на:
    
Берлин (Источни део), Зграда у улициUnter den Linden:
1946-1954.
Јавна академска библиотека
1954-1990.
 Марбург / Лан: 1946-1949.
Хесишка библиотека 1949-1963.
Немачка државна библиотека Oктобар 1990. – Децембар1991. Депозитна библиотека у Тибингену / Рукописи,  Музикалије у –универзитетској библиотеци Тибингена 1963-1968.
   Државна библиотека Задужбине Пруско културно наслеђе 1964-1968.

Фонд библиотеке се премешта у западни део Берлина 1968-1991.

Немачка државна библиотека Задужбине Пруско културно наслеђе Државна библиотека – Пруско културно наслеђе 1978.

Отварање зграде у Улици Potsdamer Str.33

  
  Од 1.1. 1992. обе институције су спојене у
Државну библиотеку – Пруско културно наслеђе
 

У Немачкој је последњих неколико година уложено много напора да се подигне ниво друштвене свести о вредности и значају библиотека у друштву. То се, између осталог, огледа и у висини новчаних средстава која се издвајају за набавку књига, техничку опрему библиотека, као и за подизање нових зграда. Значајан део средстава издваја се и за образовање и усавршавање библиотекара који, својом стручношћу, треба да одговоре свим захтевима новог информатичког доба. Добри примери за то су web портали који обједињују велики број  различитих електронских каталога, као што је online каталог Карлсруе универзитета, који омогућује корисницима широм света приступ каталозима скоро свих немачких библиотека, као и курсеви информационе писмености који се организују у већим универзитетским библиотекама.

Хрватско књижничарско друштво, Секција за високошколске  и специјалне књижнице, Национална и свеучилишна књижница у Загребу, Свеучилишна књижница Ријека, у Опатији су од 13. до 15. маја организовали Девете дане специјалних и високошколских књижница Хрватске са темом: «Искорак према новом библиотечком програму Voyager». Учешће на овом скупу су узели и представници наше Заједнице мр Мр Вера Петровићи Маја Ђорђевић.
Министарство образовања и науке је за хрватске библиотеке финансирало набавку и одржавање софтвера за подршку библиотечког система (програмски пакет Voyager), а за његову реализацију је задужена Национална и свеучилишна књижница у Загребу.
Радови на скупу су били посвећени, проблемима примене програма Voyagerу високошколским и специјалним библиотекама, начину сарадње у оквиру система, прилагођевању система и повезивању са другим системима у Хрватској и изван ње. Разговарало се посебно и о набавци и међубиблиотечкој позајмици у оквиру модула Voyager.
У блоку тема приказан је Правилник о матичној делатности – примена у специјалним и високошколским библиотекама, а радове су излагали:
Сенка Томљановић: Мјесто и улога свеучилишних књижница у систему матичности;
Маја Јокић: Проблем «матичности» у знанственим књижницама (високошколским и институтским);
Дубравка Луић Вудраг: Искуства једне високошколске књижнице на Загребачком свеучилишту;
Марина Винај: Матичност за музејске књижнице;
Жељка Радовановић: Матичност за глазбене књижнице;
Гордана Рамљак: Матичност за болничке књижнице.
Библиотекари Хрватске се у оквиру матичних функција суочавају са сличним проблемима као и библиотекари у Србији. Законску регулативу Национална и свеучилишна књижница у Загребу, као средишња библиотека Загребачког универзитета, треба да спроводи у пракси  на нивоу Хрватске, кординирајући са свим матичним службама које су организоване при појединим универзитетима и са матичном службом за специјалне и високошколске библиотеке.
Библиотекари специјалисти за одређене научне области пружали би стручну помоћ и по потреби имали саветодавну улогу у решавању конкретних и специфичних проблема. Предстоји оснивање центра за развој и едукацију при НСК, а средства треба да обезбеди Министарство знаности образовања и спорта.
Заједница библиотека универзитета у Србији се представила у постерском делу скупа. Наслов постера је био «Матична делатност у високошколским библиотекама централне Србије као део јединственог библиотечко-информационог система», чији су аутори Вера Петровић, Маја Ђорђевић, Адам Софронијевић, а аутор дизајна је Селман Тртовац
Наши представници на овом скупу су се у свом излагању, поред приказаних законских, подзаконских аката, посебно осврнули на стандарде за акредитацију високошколских установа.
Приказан је и развој библиотечко-информационог система, реализовани пројекат: «Виртуелна библиотека Србије» и обједињена набавка електронских информационих извора преко Конзорцијума КоБСОН.
Закључак овог излагања своди се на то да се трансформација матичне делатности мора заснивати на новој законској регулативи коју треба што пре донети, као и на савременом приступу организационим променама институција високог школства Србије.

У наставку објављујемо интегрални текст постера.

Матична делатност у високошколским библиотекама централне Србије  као део јединственог
библиотечко–информационог система

Матична делатност у библиотекарству Републике Србије, правно је уобличен 1994. доношењем Закона о библиотечкој делатности. Члан 7. дефинише обављање матичне функције као законску обавезу, а члан 26. их ближе одређује као:
* Вођење регистра библиотека
* Вођење каталога библиотечке грађе
* Пружање стручне помоћи библиотекама
* Надзор над стручним радом библиотека
* Старање о усавршавању кадрова
* Праћење и проучавања стања, потреба и услова рада у библиотечкој делатности
* Предлагање мера за унапређење библиотечке делатности и њихово спровођење
Универзитетска библиотека «Светозар Марковић» је матична за 3 универзитетске, 88 факултетских библиотека, 31 библиотеку у вишим школама и у 102 библиотеке у научноистраживачким установама, на територији уже Србије.
На Београдском, Крагујевачком и Нишком универзитету има 116.848 студената, 3.467 наставника, а број запослених у библиотекама је 352, од тога је 247 библиотечких радника са положеним стручним испитом. Оваква кадровска структура, према важећим законским прописима у библиотекама уже Србије, није задовољавајућа.
Важећи стандарди за акредитацију високошколских установа предвиђају да високошколска установа има најмање једног библиотекара, установа мора да запосли најмање два библиотекара са високом стручном спремом и једног књижничара, уколико на истој студира преко 500 студената.
Установа има библиотеку снабдевену литературом која својим нивоом и ширином обезбеђује подршку студијским програмима које институција изводи у научно-истраживачком раду. Библиотека располаже са најмање 1000 библиотечких јединица из области из које изводи наставни процес.
Нови стандарди прописују да установа треба да располаже информационом технологијом која омогућава несметан приступ осталим информационим ресурсима који су неопходни за студирање и научно-истраживачки рад.
Установа обезбеђује најмање једну рачунарску учионицу са најмање 20 рачунара и са приступом Интернету.
Установа обезбеђује неопходну обуку наставника, сарадника и студената у циљу ефективног коришћења библиотеке и осталих информационих ресурса.
Стога би требало опремити библиотеке довољним бројем умрежених рачунара за кориснике са приступом интернету; обавезати библиотекаре да се перманентно образују и да имају одговарајуће сертификате: положен стручни испит и ЕЦДЛ и одговарајуће курсеве за унос и претраживање електронских ресурса; обавезати просветне установе да адекватно обученим библиотекарима који учествују у едукацији студената и истраживача признају статус сарадника у настави.
Мр Мр Вера Петровић

Међународни научни скуп Информациона писменост и доживотно учење одржан је на Филолошком факултету у Београду од 05. до 07. октобра. Резимеи саопштених реферата доступни су преко веб странице Библиотекарског друштва Србије на адреси http://www.bibliotekar.bds.org.yu/Download11.html . Овом приликом преносимо усвојене закључке скупа.

Закључци
Општи и јединствен закључак свих учесника Скупа је да су ИП и доживотно учење императив развоја и неопходност савременог доба.

У развијеним земљама, ови процеси су постали део националних планова развоја и важан ослонац за просперитет друштвене заједнице. Ангажовање библиотекарских стручњака у тим земљама усмерено је на едукацију корисника и развој етичког понашања у коришћењу интернета, тј. слободних информација и глобалног знања. У дугом процесу прихватања етичког понашања, кориснике увек треба упућивати на проверене изворе – на колекције библиотека и њихове базе података.
Мање развијене државе и земље у транзицији отежано се укључују у ИП процесе због изостанка стратешких планова, неспремности државе и њених институција, технолошке и техничке неопремљености, изостанка свеобухватног сагледавања значаја и улоге библиотека у процесима информационог описмењавања и доживотног учења и због неприпремљености кадрова за ове процесе.
Држава представља “битан агенс информационо-комуникационог система“ у сваком друштву. У Србији, услед недостатка разрађене државне стратегије која одређује место библиотека у развоју информационе писмености и образовања током живота, библиотеке су препуштене саме себи. Струковно се повезујући, библиотекари из свих типова библиотека треба да се:
1. упознају са концептом ИП
2. да се обуче и овладају новим технологијама
3. да упознају нове изворе знања
4. да код корисника и у широј јавности подигну свест о значају ИП, као предуслова за доживотно учење.
Један од приоритетних задатака је стварање услова за информационо описмењавање корасника, али и библиотекара. С обзиром да се спровођење концепта ИП и доживотног учења ослања на људске ресурсе у библиотекама, успех и развијање ових процеса су у директној вези са компетенцијама библиотекара. ИП и учење током живота пружају шансу библиотекама да заузму чврсту позицију у трајним процесима, одређујући конкретну улогу и допринос сваком типу библиотеке. Због тога је улагање у људске ресурсе постало исто толико важно колико и улагање у фондове библиотека. Библиотекари проналазе информације о грађи и ван фондова своје библиотеке, што захтева способност и знање.
Неколико реферата се бавило нивоом ИП студената, односно начинима њиховог описмењавања путем осмишљених пројеката. Чињеница да је ИП код младих на степену високошколског образовања недовољна, то отвара питање колико су школске библиотеке (основних и средњих школа), па и јавне библиотеке, урадиле на едукацији корисника. У процес ИП и доживотног учења морају се укључити сви типови библиотека и сви нивои образовања. 
Број излагача и посећеност на Међународном научном скупу Информациона писменост и доживотно учење потврђују актуелност теме и разумевање значаја ових процеса за развој друштва и библиотека. Велики удео у реализацији овог скупа има Библиотекарско друштво Србије које наставља да предњачи у развоју српског библиотекарства. Присуство иностраних излагача представља не само наставак успостављене сарадње, размену искустава и допринос научној мисли, већ отвара путеве за заједничке пројекте и веће присуство нашег библиотекарства у свету.
Један од најинтересантнијих реферата био је посвећен критеријумима за вредновање информационих извора доступних у електронском облику. Стога смо сматрали да би било корисно за све да се ови критеријуми објаве у нашем листу, како би  их користило што више људи у Србији. Ауторка текста, професор Гвен Александер је љубазно одобрила да се текст ових пет критеријума преведе и објави у нашем листу.

Свака технологија која појачава слободу изражавања истовремено доноси и више погрешних информација. Постаје све теже и теже одвојити значајне информације од свих расположивих информација. Ових пет критеријума ће вам помоћи да одредите ефикасност информационих извора.

1. Прецизност
Колико је веродостојна информација? Да ли мислите да су издавачи и они који су проверавали чињенице проверавали и прецизност информација? Ко је написао информацију и ко је снимао фотографије?
2. Ауторитет
Утврдите да ли је аутор повезан са информацијом. Које су квалификације аутора да пише о датом предмету? Каква је репутација издавача? Која су његова гледишта?
3. Објективност
Да ли можете да идентификујете и супротне ставове у материјалу? До ког нивоа мислите да аутор покушава да убеди читаоца да прихвати његово гледиште?
4. Савременост
Датуми нису увек укључени у информационе ресурсе. Ако је датум укључен, шта то значи? Датум може указивати на то када је материјал првобитно написан или на датум када је материјал последњи пут провераван или мењан. Застарели материјал (посебно ако се односи на здравље) може бити штетан.
5. Покривеност
Колико је «дубока» информација? Да ли је то површна информација или обезбеђује дубинску покривеност проблема? Све чињенице могу и не бити укључене и информација може представљати само «чињенице» које поткрепљују мишљење аутора.

Људи који желе да вас преваре, знају ове принципе, те стога будите опрезни! Информисан грађанин је основа демократије.
(Превела: др Стела Филипи-Матутиновић)

Универзитет Калифорније у Берклију покренуо је средином ове недеље нови образовни програм у оквиру кога ће студенти нека предавања моћи да прате на Интернет порталу YouTube.
Студентима је на располагању више од 300 сати видео записа са предавањима из биотехнологије, социологије и физике. Представници Универзитета су навели да ће сарадња са порталом YouTube бити настављена и убудуће, тако да ће каталог предавања бити допуњен новим видео одломцима.
Универзитет Калифорније у Берклију је први амерички универзитет који студентима нуди овакав начин праћења наставе. Универзитет, међутим, има од раније искуства са увођењем технолошких новина у настави. Примера ради, 2001. године је покренута Wеб локација webcast.berkeley.edu, на којој
су студенти могли да преузимају видео датотеке са појединим предавањима, а од 2006. нека предавања се шаљу заинтересованим студентима у облику усмерених МП3 датотека (podcast).
Представници Универзитета изјавили су да се надају да ће и други амерички универзитети следити њихов пример, као и да су спремни да помогну увођење нових начина за праћење наставе у земљама у развоју, у којима се високошколске установе суочавају са бројним проблемима. Будући да је праћење предавања преко Интернета бесплатно, представници Универзитета сматрају да би такав начин одржавања наставе био од користи студентима земaља у развоју.
Универзитет Калифорније има широм те државе десет студентских насеља (campus) од којих се једно налази у Берклију. На Универзитету студира 208.000 студената и ради 120.000 наставног и другог особља, а у евиденцији се налази и 37.000 пензионера и више од 1.340.000 живих дипломаца. На
Универзитету у Берклију предавало је 57 добитника Нобелове награде, међу којима су на пример, Ернест Лоренс (физика), Глен Сиборг (хемија) и Чеслав Милош (књижевност). Библиотека Универзитета друга је по величини у свету, одмах иза Конгреснe библиотеке САД.
Универзитет Беркли управља некима од најпознатијих истраживачких центара у САД, укључујући три лабораторије од националног значаја, као што су на пример, Лабораторија Лоренс Беркли (Lawrence Berkeley National Laboratory), Лабораторија Лоренс Ливермор (Lawrence Livermore National Laboratory) и Лабораторија Лос Аламос (Los Alamos National Laboratory). (Г.Б.)
(Преузето са сајта МИКРОВЕСТИ петак, 5. октобар 2007, http://www.mikro.co.yu/ser/vesti/vesti. php?datum=2007-10-05&ID=501437#501437)
Адам Софронијевић

У оквиру манифестације „Дани европске баштине“, Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“ у Београду, отворила је изложбу под називом „Тврђаве на Дунаву“ чији су аутори Даница Филиповић и др Никола Марковић. За ову прилику припремљен је луксузно опремљен каталог чији је дизајн осмислио мр Селман Тртовац
Отварајући ову изложбу, вршилац дужности управника Богољуб Мазић је рекао:       
– Драго ми је да сте овим поводом данас се окупили да узмете учешће у отварању изложбе која има за нас овде у Библиотеци двоструку важност у овом тренутку. Ова изложба „Тврђаве на Дунаву“ је изложба коју отварамо у оквиру једне манифестације која се зове „Дани европске баштине“ и ми у њој први пут учествујемо. То је за нас лепо и драгоцено искуство и надамо се да ће овакве манифестације одржавати сваке године.
Овакве манифестације биле су организоване уназад три године на различите теме, а ове године је посвећена рекама, под називом токови насеља. Дунав и тврђаве на њему биле су тема коју је предложила наша колегиница Филиповић, а коју смо ми као организатори ове манифестације прихватили, јер се показало да  нашем фонду имамо низ лепих књига из 16. и 17. века које покривају ову тематику о којој се мало зна.
Надам се да ћете сада када будете видели ову изложбу, моћи да се уверите да се ради о вредним књигама са којима треба да се упозна шира јавност. Зато се надам да е и сви други посетиоци ове изложбе у томе радо учествовати.
Сам програм ове манифестације је веома богат што се види из брошуре у којој је описано све што ће се дешавати, нарочито ова три дана, када ће бити организовано отварање низа манифестација и изложби и то треба да обележи целу ову манифестацију.
Толико о томе што се тиче нашег учешћа на овој манифестацији.
А још нешто треба овом приликом напоменути:  по први пут у овом сутеренском простору отварамо једну изложбу, па је то и инаугурација једног новог простора у овој Библиотеци, простора који није случајно изабран за поставку ове изложбе, зато што он омогућава лицима са инвалидитетом да са дворишне стране уђу у овај простор без проблема, на њима лакши начин, јер нема баријера које би им онемогућавале приступ.
То нам је веома драго и то је један поен плус за ову изложбу.
Користим прилику да вас информишем да планирамо да у нашој Библиотеци отворимо један центар за студенте са инвалидитетом, за шта смо добили донацију од 30.000 еура од Теленор фондације. Тај простор је уступљен Универзитету у Београд који је ту донацију пренео нама. То ће бити почетак једног лепог догађања на нашем Универзитету, који је до сада недостајао нашој средини.

Ова изложба показује колико је наше културно и историјско наслеђе део европске баштине
Затим се Ивана Димић, помоћница министра за културу, обратила присутнима следећим речима:
– Мени је част да у име Министарства културе и у име министра присуствујем данас отварању овог скупа. Ово је дивна и драгоцена библиотека у којој сам ја проводила своје студентске дане и коју волим, и зато сам веома радо дошла да видим и овај простор. Поставка ове изложбе је импозантна и она показује у којој мери су наше културно и историјско наслеђе и сама култура део европске баштине.
У то можемо да се уверимо ако само бацимо поглед на ову изложбу.
Ово је одличан начин да се обележе „Дани европске баштине“.

И велике светске библиотеке биле поносне да имају у својим фондовима овде изложена дела о Дунаву
Аутор изложбе Даница Филиповић, указала је присутнима на највредније експонате ове изложбе:
– На изложби је приказано око 130 експоната, али су такве вредности да не само нека библиотека из неке мале земље као што је наша, него би и светске библиотеке биле поносне да имају у својим фондовима изложена дела о Дунаву и његовим тврђавама.
Овде се налази најстарија светска књига о Дунав из 1684, а ту је веома значајно дело о Дунаву Марсиља из 1926. у 6 томова, од којих у Србији само Библиотека Матице српске има само прва два тома.
На изложби ћете видети да се о Дунаву писало још у 16. веку.
Оно што је такође веома драгоцено то је картографска грађа, поред дивних бакрореза Београда из фонда Јоце Вујића који су ручно бојени. Има ту карата и најпознатијих европских географа, чија дела имамо само ми поред Британске библиотеке у Лондону. То су познати картографи Коман, код нас познат Зојтер, затим Кантели и остали.
Од новијих књига изложено је дело академика Дејана Медаковића који је прикупио сва знања о Дунаву из познатих библиотека.
Изложена је и велика карта Дунава из 1843. од извора до ушћа, са свим већим градовима.

Најзначајнији експонати
Посетиоцима ове изложбе се пружа могућност да виде веома ретка дела, од којих наводимо само нека.
У фонду реткости Универзитетске библиотеке «Светозар Марковић», најстарија књига о Дунаву је дело Зигмунда фон Биркена (1626-1681). Ова књига, објављена у Нирнбергу 1684. године има 40 бакрореза градова дуж Дунава и његовог слива. Два превода ове књиге на италијански језик, оба из 1684. године, издата у Венецији и Нирнбергу-Болоњи, имају 41 ведуту, односно 35 бакрорезних ведута градова на Дунаву.
Најисцрпније дело о Дунаву, и данас изузетно ретку књигу, написао је географ и барокни енциклопедиста, италијански гроф Луиђи Фердинандо Марсиљи (1658-1730). У делу од шест томова објављеном у Хагу 1726. године, Марсиљи није бележио само ток реке, већ је насликао и целокупни биљни и животињски свет на њеним обалама, археолошка и налазишта руде.
Битка Еугена Савојског са Турцима 1717. године, код Београда, насликана је на многим старим картама. Једна од њих, руком цртана и обојена, из легата Јоце Вујића, плени својом лепотом.
Мало старију карту, Ток Дунава од Београда до Црног мора, из атласа објављеног 1684. године, насликао је Ђакомо Кантели да Вињоло. Драгоцен албум градова на Дунаву, чији само други том има Библиотека, са 145 графика, издао је 1826. године у Бечу Адолф Кунике. Дело Аманда фон Швајгера-Лерхенфелда, Дунав, из 1896. године, такође је богато илустровано.
Једна од карата о Дунаву дугачка је чак метар и шездесет сантиметара. Од старијих књига треба поменути и дела Каница, Шамса и Сопрона. У једном новијем делу, издатом 2001. па затим и 2005, књизи академика Дејана Медаковића, побројана су и описана сва ретка, значајна дела о Дунаву, расута по многим библиотекама у земљи, па је ова публикација незаобилазна у свим истраживањима.   Њен назив Дунав, река јединства Европе, подсећа нас да се о Дунаву писало и као «путу културе»,«реци сарадње»,»лековитој рајској реди», «љубавнику», «краљици свих река».

Ова изложба показује наше културно наслеђе које смо унели у Европу
Ауторка ове изложбе Даница Филиповић је библиотекар саветник за фондове легата у Универзитетској библиотеци „Светозар Марковић“, која у овој библиотеци ради пуне 34 године, и за то време је била аутор доста изложби. О томе како је настала ова изложба, она каже:
Ова изложба је настала тако што су нас звали су нас из Секретаријата за привреду града Београда са идејом да би било добро да ове године Библиотека учествује у манифестацији «Дани европске баштине». После консултовања библиотечких стручњака из ове куће, одабрана је тема «Тврђаве на Дунаву», јер је тема европске манифестације «реке».
Још неко је приредио изложбу на ову тему, али садржај експоната су фотографије тврђава, а ми смо се определили за цртеже тврђава из старих књига, које су ближе оригиналу. Данас су неке тврђаве остале исте, неке у прерасле у читаве градове, а неке су разрушене и остале су као културни споменици.
У припреми изложбе сматрали смо да осим тих тврђава треба да покажемо које културно наслеђе ми уносимо у Европу, јер се цела манифестација односи на «Европску баштину». Зато смо изабрали најстарије књиге о Дунаву које поседује наша Библиотека.
Тако је најстарија књига о Дунаву коју има ова Библиотека књига немачког аутора Зигмунда фон Биркена из 1864. који је био картограф, као и остали писци оваквих књига који су уједно били и географи, а радили су за војску у инжењерији. Он је направио компилацијско дело које је врло занимљиво јер у њему има око 40 бакрореза градова на Дунаву.
Значајно је да су оне веран приказ њиховог изгледа у време када су бакрорези прављени. У тој збирци је и Београдска тврђава као и шабачка, а то дело је значајно по томе што је упознало Европу са неким тада далеким земљама.
Ова изложба обухвата тврђаве свих земаља кроз које он протиче, осим Хрватске, јер Вуковар је град, а не тврђава, док је Вараждин мало удаљен од Дунава, као и Шабац.
Ова Библиотека је изложила и изузетно ретко дело италијанског грофа Луиђија Фердинанда Масиљиа, иначе картографа, који је био у служби цара Леополда 1. па када се враћао из Цариграда пролазио је кроз Србију. Он је чак 1700. године најавио да ће изаћи књига о Дунаву.
Књига је у 6 томова изашла 1726. и она је невероватно издање, јер осим многих карата Дунава, његовог тока, у њој се налазе и све рибе које је видео, птице, животиње, рудна налазишта, археолошки остаци итд.
То је ипак било више научно дело и изузетно у светским размерама. У Србији Библиотека Матице српске има само прва два тома.
Изузетно по вредности је и дело академика Дејана Медаковића «Дунав – река јединства». У њој је, између осталог, поменуо да се на Дунаву налази и Матхаузен, као и мостови на Дунаву који су разрушени у бомбардовању 1999.
Значај ове изложбе за нас је врло велики јер говори о нашој повезаности са народима који живе уз Дунав. Такође, неки аутори су Дунав звали реком сарадње. Неки су чак Дунав називали путем културе.
Велика је штета што ће овакво дело, ова наша изложба бити доступна само онима који дођу овде, а ова поставка би требало, рецимо, да обиђе бар све београдске школе.
Такође би било идеално када би Београд обезбедио да постоји брод који би организовао туристичке туре Дунавом са посетом тврђавама на њему, а њих је у Србији 6.

Жеље и планови
Нереализована жеља Данице Филиповић је да се коначно сачини каталог збирке Јоце Вујића, великог добротвора Универзитета у Београду. Био је родом из Сенте, школовао се у иностранству и потом се вратио у Сенту, где је умро 1932.
– Та збирка је толико значајна, да ако нешто желимо да радимо из историје Србије или народа који су у њој живели, можемо да будемо сигурни да ћемо литературу за своју тему наћи у његовој библиотеци.
Тај легат се сада налази у Универзитетској библиотеци „Светозар Марковић“ и садржи око 10.000 књига, па би било од користи за српску културу да се направи њен каталог. Наравно, то кошта, а библиотека нема тих пара. Та библиотека иначе носи назив „Најпотпунија Сербика“ која постоји и зато је драгоцена за Србију.
Зато би Министарство културе имало интереса да обезбеди средства за овај пројекат.
– Потом нам предстоји посао да средимо легат библиотеку Божидара Карађорђевића, праунук Карађорђев. Он је живео у Француској и био је један од најобразованијих Карађорђевића, доктор права. Писао је чланке за разне енциклопедије, бавио се израдом накита итд. То планирамо да урадимо идуће године.
Такође, идуће године се навршава 50 година од како је легат Исидоре Секулић доспео у ову Библиотеку, па и то треба адекватно обележити, сматра Даница Филиповић.

Прича о Дунаву
Сматрало се да је Дунав (поред Нила, Поа и још 20 других река) био Бог, син Бога Океана и Богиње Тетије.
Дунав је, по величини, друга река у Европи, одмах после Волге. Дуг је 2.860, а плован 2.600 километара. Слив Дунава обухвата 817.000 квадратних километара. Извире у Шварцвалду (Немачка) и постаје од шварцвалдских река Бреге и Бригаха, а улива се делтом од три крака (Килија, Сулина и Свети Ђорђе) у Црно море.
Дунав протиче кроз 10 европских земаља: Немачку, Аустрију, Словачку, Мађарску, Хрватску, Србију, Румунију, Бугарску, Молдавију и Украјину. У нашу земљу улази код Бездана, а напушта је код ушћа Тимока (дужина 591 км). По Дунаву плове мањи морски бродови од ушћа до Браиле, велики речни бродови до Беча, средњи до Регенсбурга, а мали до Улма.
Важнија пристаништа на Дунаву су Регенсбург, Линц, Беч, Братислава, Будимпешта, Нови Сад, Београд, Смедерево, Прахово, Русе, Браила, Галац и Измаил. Велике притоке Дунава – Ин, Драва, Тиса, Сава и друге, доносе обиље воде, па он сваке секунде уноси у Црно море просечно 6400 кубика воде.
Међународном реком проглашен је 30. марта 1856. године. Још у VII веку пре н.е. знало се за Дунав, али под називом Истер. По неким ауторима, Хесиод (око 770 год. пре н.е.), један од најстаријих хеленских песника, био је први који га помиње под тим именом. Сматрао је да су реке Нил, По, Дунав и око 20 других, синови бога Океана и богиње Тетије. Постоје докази да је Дунав био слављен као божанство и да је, попут Јупитера, имао олтаре.
О Дунаву су писали и Херодот (око 482-420 год. пре н.е.) у другој књизи своје Историје, сто година после њега и Аристотел у једанаестој књизи Метеорологије, па грчки географ Страбон, затим римски природњак Плиније Старији, познати грчки астроном Птоломеј и многи други. У њихово време се сматрало да се ово божанство лишило свог божанског карактера и да је сачувало само благотворно дејство велике реке.
Занимљиво је да се овај мит негује и до данашњих дана. Часопис за књижевност и културу који је објављен у Новом Саду 1995. године, има назив Свети Дунав. Грци су дуго мислили да се Дунав једним својим краком улива у Јадранско, а другим у Црно море. Тек су Римљани под Августом (63 г. пре н.е. – 14 н.е.) потпуно испитали и проучили ток ове реке и назвали га Danubius.
Утврђења-тврђаве (енглески castle, француски chateau-fort, немачки Вurg, италијански castello) представљају усамљена фортификацијска пребивалишта на стратешки истакнутим и редовно теже приступачним местима, намењена боравку и одбрани.
Тврђаве се у свом првобитном и основном облику састоје од велике куле заштићене насипом и палисадима, које временом замењује бедем с низом кула. У несигурним временима, тврђаве се подижу у Европи у све већем броју, као мања места намењена збегу и заштити. Витезови и племићи граде своја утврђења првенствено за индивидуалну заштиту.
У Немачкој и у брдовитим крајевима средње и југоисточне Европе, у изградњи утврђења користе се природне препреке и повезаност одбрамбеног зида са природом. У шумовитим пределима, усред водених токова или клисура, граде се градови-тврђаве, стратешка упоришта. Река је била природна одбрана, тако да није било потребно мукотрпно ископавање дубоких ровова испуњених водом. Тако је Дунав представљао штит и својим дубоким водама бранио многе градове, замкове, манастире.
У својој књизи „Пешчаник“ (1992), Данило Киш је написао и ово:
«Дунав је река која пулсира као велика жила-куцавица, све негде од Шварцвалда па до Црног мора, на дужини од неких две хиљаде километара, спајајући људе и пределе, те би се сви народи, подвојени језиком, вером и обичајима, могли сматрати сродницима и браћом» ?