Pravni okvir za rad visokoškolskih biblioteka
Delatnost visokoškolskih biblioteka normativno je uređena Zakonom o bibliotečkoj delatnosti, Zakonom o univerzitetu, Zakonom o naučnoistraživačkom radu i odgovarajućim podzakonskim aktima, kao i statutima matičnih visokoškolskih ustanova.

Zakoni
Zakon o bibliotečkoj delatnosti (Službeni glasnik RS, br. 34/94) propisuje ko može da obavlja bibliotečku delatnost i propisuje da biblioteka može početi s radom i obavljati delatnost ako ima, između ostalog, najmanje jednog bibliotekara s visokom stručnom spremom. Kao obaveza bibliotečkog osoblja navodi se polaganje stručnog ispita koji, nakon stručnog osposobljavanja provedenog na praktičnom radu u biblioteci, mogu polagati radnici sa visokom i višom stručnom spremom posle godinu dana, a radnici sa srednjom stručnom spremom posle devet meseci. Zakon dalje nabraja koja sve zvanja stiču lica koja obavljaju stručne poslove u biblioteci prema odgovarajućoj stručnoj spremi.
Zakon o bibliotečkoj delatnosti kao jednu od matičnih funkcija u bibliotečkoj delatnosti određuje i staranje o usavršavanju kadrova za obavljanje bibliotečke delatnosti, što podrazumeva naročitu i organizovanu brigu o njihovom stručnom obrazovanju i stručnom usavršavanju putem seminara, kurseva i drugih oblika usavršavanja i unapređivanja metoda i tehnika rada, kao i inovaciju znanja kroz proučavanje svetskih postignuća u bibliotečkoj i informacionoj nauci i praksi.
Naročite zadatke imaju matične službe u smislu programiranja praktične obuke pripravnika i drugih zaposlenih koji se osposobljavaju za samostalan rad ili za sticanje stručnih zvanja u bibliotečkoj delatnosti.
O značaju kadrova govori i odredba Zakona da se u registar biblioteka upisuju, kao jedan od obaveznih podataka i broj zaposlenih i njihova kvalifikaciona struktura.
Zakon o univerzitetu ne bavi se posebno pitanjima bibliotečkog osoblja, već bibliotekare ubraja u kategoriju pomoćnog osoblja i administracije.

Podzakonska akta
Pravilnik o vrsti stručnih poslova u biblioteci, vrsti i stepenu stručne spreme za njihovo obavljanje (Službeni glasnik RS, br. 63/94) propisuje vrste stručnih poslova u bibliotekama i vrste i stepen stručne spreme potrebne za njihovo obavljanje.
U Pravilniku o bližim uslovima za sticanje zvanja lica koja obavljaju stručne poslove u biblioteci (Službeni glasnik RS, br. 63/94) navedeni su uslovi pod kojima se u okviru visoke stručne spreme stiču osnovna i viša zvanja u bibliotečkoj delatnosti. Pravilnik precizno definiše koji radovi se smatraju objavljenim ili javno dostupnim iz bibliotekarstva, arheografije, zaštite kulturnih dobara, informacione ili dokumentacione oblasti (teorijski, istraživački i stručni radovi).
Pravilnik o programu stručnog ispita u bibliotečkoj delatnosti i načinu njegovog polaganja (Službeni glasnik RS, br. 20/95) propisuje program polaganja stručnog ispita. Predmeti za polaganje stručnog ispita su :
1. Ustavno uređenje, propisi u oblasti bibliotečke delatnosti i propisi u oblasti zaštite stare i retke knjige;
2. Osnovi bibliotekarstva;
3. Alfabetski katalog;
4. Stvarni katalozi;
5. Osnovi bibliotečke informatike;
6. Osnovi bibliografije;
7. Osnovi istorije pisma, knjige i biblioteka.
Kandidati s visokom, odnosno višom stručnom spremom, obavezni su da napišu i pismeni rad iz jednog od navedenih predmeta.
Prema Zakonu stručni ispit organizuju i sprovode Narodna biblioteka Srbije u Beogradu i Biblioteka Matice srpske u Novom Sadu.
Program stručnog ispita u bibliotečkoj delatnostidaje detaljan pregled tema koje su obuhvaćene programima pojedinih predmeta za svaki stepen stručne spreme.
Stručno uputstvo o postupku i načinu sticanja zvanja lica koja obavljaju stručne poslove u biblioteci propisuje ko pokreće  inicijativu za sticanje zvanja, upućuje na način podnošenja predloga i utvrđuje način dodeljivanja stručnih zvanja.

Standardi

Standardi za biblioteke univerziteta bave se pitanjima bibliotečkog osoblja u visokoškolskim i univerzitetskim bibliotekama, koji su usvojeni na Skupštini Zajednice biblioteka univerziteta u Srbiji juna 1996.
Standardi najpre propisuju da upravnik univerzitetske biblioteke treba da bude ugledan društveni radnik, a upravnik centralne i visokoškolske biblioteke bibliotekar.
Stručne poslove u visokoškolskim bibliotekama obavljaju radnici koji imaju visoku, i najmanje srednju školsku spremu. Biblioteke sa manjim brojem bibliotečkih radnika zadatke i poslove raspoređuju na radnike odgovarajućih profila. Biblioteke sa većim brojem bibliotečkih radnika organizuju svoj rad po službama, s tim što se među prvima osniva služba informacija.
Univerzitetska biblioteka, pored zadataka koje obavlja svaka visokoškolska biblioteka na univerzitetu, između ostalog, pruža stručnu pomoć bibliotečkim radnicima organizovanjem seminara za stručno usavršavanje, štampanjem informacionih biltena i slično.
PremaStandardima za biblioteke univerziteta bibliotečki radnici moraju da ispunjavaju sledeće uslove:
– da imaju odgovarajuće bibliotečko-informaciono obrazovanje;
– da polažu stručni ispit, u skladu sa Zakonom;
– da pohađaju kurseve koje organizuje njihova matična bibliotečka kuća, koje im nalaže radna organizacija ili posao;
– radnici sa srednjom spremom moraju da znaju jedan, a sa visokom dva strana jezika;
– univerzitetska biblioteka je dužna da organizuje periodične seminare za stručno usavršavanje.
Visokoškolska biblioteka može da započne sa radom tek kada u skladu sa Zakonom o bibliotečkoj delatnosti, ima 3.000 bibliotečkih jedinica i 1 bibliotekara.
Jedan od priloga ovim Standardima su i Normativi za određivanje broja stručnih radnika prema kojima potreban broj bibliotečkih radnika u biblioteci zavisi od obima i vrste bibliotečke građe, godišnjeg prirasta fonda, broja posuđivanja u protekloj godini, broja evidentiranih korisnika, radnog vremena čitaonice, načina obrade dokumenata, načina posredovanja informacija. Potreban broj bibliotečkih radnika u biblioteci određuje se  sistemom bodovanja, pri čemu 100 bodova znači 1 bibliotečki radnik.
Većina seminarskih i manji broj fakultetskih biblioteka u svome poslovanju rukovode se samo statutom fakulteta.

Metodološki okvir

Istraživanjem je obuhvaćeno 175 jedinica u mreži visokoškolskih i univerzitetskih biblioteka čiji su statistički podaci bili dostupni preko baze Mreža biblioteka Srbije  (43 u Vojvodini i 132 u Centralnoj Srbiji), i to: 131 fakultetska biblioteka (33 u Vojvodini i 98 u Centralnoj Srbiji), 40 biblioteka viših škola (9 u Vojvodini i 31 u Centralnoj Srbiji), 3 univerzitetske biblioteke u Centralnoj Srbiji (Univerzitetska biblioteka “Svetozar Marković” Beograd, Univerzitetska biblioteka “Nikola Tesla” Niš, Univerzitetska biblioteka Kragujevac) i Centralna biblioteka Univerziteta u Novom Sadu.
Visokoškolske biblioteke sa područja Kosova i Metohije u sastavu Univerziteta u Prištini od intervencije NATO snaga na Kosovu 1999. i uspostavljanja međunarodnog protektorata na tom području, zbog svog specifičnog položaja i nedostatka podataka nisu obuhvaćene analizom.

REZULTATI ANALIZE

Ukupan broj zaposlenih

U toku 2005. ukupan broj stručnih bibliotečkih radnika u visokoškolskim i univerzitetskim bibliotekama u Republici Srbiji iznosio je 509. Od tog broja, u visokoškolskim bibliotekama Vojvodine bilo je zaposleno 90 stručnih bibliotečkih radnika, a u visokoškolskim i univerzitetskim bibliotekama u Centralnoj Srbiji 419. Izraženo u procentima, 18% od ukupnog broja nalazi se u vojvođanskim visokoškolskim bibliotekama, a 82% u visokoškolskim i univerzitetskim bibliotekama Centralne Srbije.

Tabela 1:
Broj stručnih bibliotečkih radnika u visokoškolskim
i univerzitetskim bibliotekama u Republici Srbiji

P o d r u č j eB i b l i o t e k eUkupno
VisokoškolskeUniverzitetske
Vojvodina  90/  90
Centralna Srbija278141419
Republika Srbija368141509

Najveći problem visokoškolskih biblioteka je mali broj zaposlenih. U proseku u jednoj visokoškolskoj biblioteci (osim univerzitetskih) rade dva bibliotečka radnika. Čak 46% visokoškolskih biblioteka ima samo jednog zaposlenog (izuzetak je na Rudarsko-geološkom fakultetu u Beogradu gde jedan bibliotečki radnik radi u tri biblioteke), a 29% ovih biblioteka ima po dva bibliotečka radnika.
U bibliotekama gde rade dva bibliotečka radnika, rad se obično organizuje u dve smene, pa je opravdano posmatrati zajedno visokoškolske biblioteke sa jednim ili sa dva zaposlena. Ti podaci pokazuju još težu situaciju, jer je ovih biblioteka među visokoškolskim bibliotekama skoro tri četvrtine (74%).
Nisu u mnogo boljem položaju ni one biblioteke koje imaju tri ili četiri bibliotečka radnika (njih je među visokoškolskim bibliotekama 18%), a najmanji je broj biblioteka sa pet ili više bibliotečkih radnika (samo 8%).
Najveći broj zaposlenih ima Biblioteka Pravnog fakulteta u Beogradu (11), Služba za bibliotekarstvo i informatiku Filozofskog fakulteta u Novom Sadu (9), po 8 zaposlenih bibliotečkih radnika imaju Fakultet tehničkih nauka, Centralna biblioteka Medicinskog fakulteta i Centralna biblioteka Pravnog fakulteta (svi u Novom Sadu), po 6 zaposlenih Filozofski fakultet (Niš), Saobraćajni, Ekonomski, Medicinski i Fakultet muzičke umetnosti u Beogradu. Po 5 bibliotečkih radnika imaju biblioteke Ekonomskog i Medicinskog fakulteta u Nišu.
Razlika u broju bibliotečkih radnika po jednoj biblioteci uslovljena je njenom organizacijom rada u okviru fakulteta. Dok neki fakulteti imaju centralizovane biblioteke, pa tako imaju i veći broj bibliotečkog osoblja, drugi su organizovali rad u više seminarskih ili katedarskih biblioteka sa jednim ili dva zaposlena bibliotečka radnika.
Ovakva organizacija najčešće se sprovodi zbog strukture fondova i korisnika, pa u seminarskim bibliotekama rade bibliotekari koji su specijalisti za naučne oblasti koje se na njima izučavaju. Tako, na primer, Filozofski fakultet u Novom Sadu ima 18 bibliotečkih jedinica – Centar za bibliotekarstvo i informacionu delatnost i 17 seminarskih biblioteka, dok u Beogradu Filološki fakultet ima 14, a Filozofski 13 katedarskih, odeljenskih ili seminarskih biblioteka.

Radno vreme zaposlenih

            U pogledu radnog vremena zaposlenih u visokoškolskim i univerzitetskim bibliotekama, razlikujemo dve kategorije bibliotečkih radnika: radnike sa  punim radnim vremenom i radnike koji rade do polovine radnog vremena.
Sa punim radnim vremenom u visokoškolskim bibliotekama rade 353 bibliotečka radnika (88 u Vojvodini i 265 u Centralnoj Srbiji), dok je broj radnika koji rade polovinu radnog vremena 15 (2 u Vojvodini i 13 u Centralnoj Srbiji).
U univerzitetskim bibliotekama sa punim radnim vremenom je 138 zaposlenih bibliotečkih radnika, a polovinu radnog vremena imaju samo 3 zaposlena. Ukupan broj zaposlenih sa punim radnim vremenom u visokoškolskim i univerzitetskim bibliotekama je 491 ili 96%, dok je broj zaposlenih sa polovinom radnog vremena samo 18 (4%), što ima pozitivan efekat u celokupnom radu ovih biblioteka.

Tabela 2:
Radno vreme zaposlenih u visokoškolskim i univerzitetskim bibliotekama

P o d r u č j e

Puno radno vreme

Do polovine radnog vremena

Ukupno

Visokošk. bibl.

Univerz. bibl.

Visokošk. bibl.

Univerz. bibl.

Vojvodina

  88

/

  2

/

  90

Centralna Srbija

265

138

13

3

419

Republika Srbija

353

138

15

3

509

Kvalifikaciona struktura

Statistički podaci o strukturi stručnog kadra u visokoškolskim i univerzitetskim bibliotekama pokazuju da je to stručni kadar sa najboljom kvalifikacionom strukturom među bibliotečkim radnicima. Među njima čak 63% ima visoku stručnu spremu,  samo 8% višu, dok je 30% sa srednjom stručnom spremom. Tako je kvalifikaciona struktura veoma povoljna i iznosi 1 : 0,122 : 0,473.

Tabela 3:
Kvalifikaciona struktura osoblja visokoškolskih biblioteka

P o d r u č j e

VSS

VŠS

SSS

Ukupno

Dr

Mr

VSS

Ukupno
VSS

Vojvodina

1

  4

  54

  59

  4

27

  90

Centralna Srbija

6

24

154

184

26

68

278

Republika Srbija

7

28

208

243

30

95

368

Tabela 4:
Kvalifikaciona struktura osoblja univerzitetskih biblioteka

P o d r u č j eVSSVŠSSSSUkupno
DrMrVSSUkupno
VSS
Centralna Srbija286676956141

Skoro polovina visokoškolskih biblioteka (njih 80 ili 47%) ima 100% zaposlenih sa visokom stručnom spremom (najčešće je to 1 zaposleni bibliotečki radnik), pre svega biblioteke Filozofskog i Filološkog fakulteta u Beogradu i Filozofskog fakulteta u Novom Sadu. I pored dobre kvalifikacione strukture većine visokoškolskih biblioteka, još uvek 16 visokoškolskih biblioteka nema nijednog zaposlenog bibliotečkog radnika sa visokom stručnom spremom, i još 16 biblioteka nemaju ni osoblje sa višom stručnom spremom.
Pored stepena stručne spreme, za visokoškolske biblioteke nije bez značaja i odgovarajuća stručna sprema – bibliotečki radnici koji su završili istu ili srodnu disciplinu onoj na čijim katedrama rade. Prema (nepotpunim) statističkim podacima u bazi MBS, odgovarajući ili približni profil stručne spreme ima 151 bibliotečki radnik, različiti profil 65 bibliotečkih radnika, a među bibliotekarima visokoškolskih biblioteka je 6 profesionalnih bibliotekara koji su studirali na Katedri za bibliotekarstvo i informatiku.
Bez obzira na profil bibliotečkog kadra, svi bibliotečki radnici, pored osnovnog zanimanja, imaju i potrebu da ovladaju veštinama korišćenja telekomunikacione, kompjuterske i  reprografske opreme. Ova vrsta znanja neophodna je za pretraživanje uzajamnih kataloga, baza podataka, elektronskih publikacija, korisničkih servisa.

Položen/nepoložen stručni ispit

Stručnost radnika koji rade u visokoškolskim i univerzitetskim bibliotekama posmatrana je i na osnovu broja radnika sa položenim stručnim ispitom. Stručni ispit je položilo 337 bibliotečkih radnika ili 66% od ukupnog broja zaposlenih u visokoškolskim i univerzitetskim bibliotekama Republike Srbije.

Tabela 5:
Položen stručni ispit osoblja visokoškolskih biblioteka

P o d r u č j e

Položen stručni ispit

Bez stručnog ispita

Ukupno

Broj

%

Broj

%

Vojvodina

  75

83

  15

17

 90

Centralna Srbija

168

60

110

40

278

Republika Srbija

243

66

125

34

368

Tabela 6:
Položen stručni ispit osoblja univerzitetskih biblioteka

P o d r u č j e

Položen stručni ispit

Bez stručnog ispita

Ukupno

Broj

%

Broj

%

Centralna Srbija

94

67

47

33

141

Viša stručna zvanja

Viša stručna zvanja u visokoškolskim i univerzitetskim bibliotekama u Republici Srbiji ima ukupno 62 bibliotečka radnika (12% od ukupnog broja svih zaposlenih), od čega je 18 samostalnih knjižničara, 2 samostalna viša knjižničara, 28 viših bibliotekara i 14 bibliotekara savetnika.

Tabela 7:
Viša stručna zvanja bibliotečkih radnika
visokoškolskih i univerzitetskih biblioteka

 Samostalni knjižničarSamostalni viši knjižničarViši bibliotekarBibliotekar savetnikUkupno
Vojvodina  4/  4  311
Centralna Srbija142241151
Republika Srbija182281462

Polna i starosna struktura
I u slučaju visokoškolskih i univerzitetskih biblioteka potvrđuje se činjenica da je bibliotekarstvo u velikom procentu žensko zanimanje, što pokazuju i rezultati ove analize: u toku 2005. godine u svim visokoškolskim i univerzitetskim  bibliotekama u Republici Srbiji bilo je zaposleno ukupno 413 bibliotečkih radnika ženskog pola (81%) i 96 radnika muškog pola (ili 19%).

Tabela 8:
Polna struktura bibliotečkih radnika visokoškolskih i biblioteka

P o d r u č j e / polmuškiženskiukupno
Vojvodina15  75  90
Centralna Srbija81338419
Republika Srbija96413509

            Što se tiče starosne strukture, u bazi MBS nema dovoljno statističkih podataka za sve zaposlene, pa je tabela rađena na osnovu 56% podataka i rezultati su sledeći: najveći broj bibliotečkih radnika je u skupinama od 50 do 59 godina (121 radnik ili 43%) i između 40 i 49 godina (78, odnosno 28%).
Kada se ova dva skupa posmatraju zajedno, dobijamo podatak da 199 bibliotečkih radnika ili 70% pripada srednjoj generaciji, mada je značajan i broj zaposlenih između 30 i 39 godina (57 bibliotečkih radnika, ili 20%).
Broj zaposlenih sa manje od 30 (3 zaposlena bibliotečka radnika), odnosno više od 60 godina (24 bibliotečkih radnika) je zanemarljivo mali (ukupno 10%). Nedostatak statističkih podataka verovatno je uticao na ovakve rezultate, pa bi ažurnije dostavljanje svih elemenata u upitniku MBS baze dalo verodostojne rezultate.

Tabela 9:
Starosna struktura bibliotečkih radnika
visokoškolskih i univerzitetskih biblioteka

Godine starostiDo 2930-3940-4950-5960 i višeBez podatakaUkupno
Vojvodina3312528  2    1  90
Centralna Srbija026539322225419
Republika Srbija3577812124226509

Prosečan bibliotekar visokoškolske ili univerzitetske biblioteke u Srbiji, prema rezultatima prikazanim u ovoj analizi je, dakle, bibliotečki radnik ženskog pola, starosti između 40 i 59 godina, sa visokom stručnom spremom, položenim stručnim ispitom, profilom zanimanja istim ili srodnim disciplini na čijoj katedri radi.
Rezultati analize pokazuju da kadrovski potencijal treba ojačati mladim i stručno obrazovanim diplomiranim bibliotekarima, kako bi se izgradnja jedinstvenog bibliotečko-informacionog sistema u visokoškolstvu, uz odgovarajuću tehničku podršku, uspešno realizovala.

Literatura
1. Analiza rada visokoškolskih biblioteka u Vojvodini / urednik Miro Vuksanović ; autor Željko Vučković. – 1991-    . – Novi Sad : Biblioteka Matice srpske, 1991-   
2. Vilotić Gordana, Nestorović-Petrovski Slavica: Kontinuirano obrazovanje visokoškolskih bibliotekara. – U: Infoteka. – ISSN 1450-9687. – God. 7, br. 1/2 (2006), str. 33-42. – http://www.unilib.bg.ac.yu/bibliotekarstvo/infoteka/1_2-2006/05%20kontinui%20vilotic.pdf
3. Visoko obrazovanje u Srbiji na putu ka Evropi četiri godine kasnije : zbornik radova. – Beograd : Alternativna akademska obrazovna mreža, 2005. – http://www.aaen.edu.yu/mainpages/izdavackadelatnost/izdanja/VouS4_godine_posle.pdf
4. Vraneš Aleksandra: Visokoškolske biblioteke. – Beograd : Univerzitetska biblioteka „Svetozar Marković“ : Konzorcijum TEMPUS projekta UMI _JEP 16059-2001, 2004.
5. Inicijativa za formiranje Bibliotekarsko-informatičke akademije Srbije. – U: Visokoškolske biblioteke. – ISSN 1820-0095. – God. 4, br. 1 (2007). – http://www.unilib.bg.ac.yu/zajednica01/izdanja/visokoskolske_biblioteke/god4/br1/8.php
6. Matić Milena, Filipi-Matutinović Stela: Ka preliminarnim obrazovnim aktivnostima za poboljšanje kvaliteta bibliotečkih radnih procesa. – U: Infoteka. – ISSN 1450-9687. – God. 7, br. 1/2 (2006), str. 3-18. – http://www.unilib.bg.ac.yu/bibliotekarstvo/infoteka/1_2-2006/02conteducat1%20ISO%209000.pdf
7. Mitrić Marina: Univerzitetska biblioteka u Kragujevcu. – U: Glasnik Narodne biblioteke Srbije. – ISSN 1820-1245. – God. 6, br. 1 (2004), str. 137-145. – http://www.nb.rs/view_file.php?file_id=890
8. Pravilnik o radu visokoškolskih biblioteka. – http://www.unilib.bg.ac.yu/zajednica/pravilnik.php
9. Simović Dubravka: Univerzitetska biblioteka “Svetozar Marković” u Beogradu. – U: Glasnik Narodne biblioteke Srbije. – ISSN 1820-1245. – God. 2, br. 1 (2000), str. 385-399. – http://www.nb.rs/view_file.php?file_id=542
10. Standardi za biblioteke univerziteta. – http://www.unilib.bg.ac.yu/zajednica/standardi/Standardi_za_bibl_uni.doc
11. Uputstva i kriterijumi za evaluaciju i akreditaciju visokog obrazovanja / Komisija za akreditaciju visokog obrazovanja. – Beograd : Alternativna akademska obrazovna mreža, 2004. – http://www.aaen.edu.yu/mainpages/izdavackadelatnost/izdanja/Uputstva_i_kriterijumi_za_evaluaciju.pdf
12. Filipi-Matutinović Stela: Koje su perspektive visokoškolskih biblioteka u eri informacija?. – U: Infoteka. – ISSN 1450-9687. – God. 6, br. 3 (2005), str. 177-195. – http://www.unilib.bg.ac.yu/bibliotekarstvo/infoteka/3-2005/Infoteka%202005%20br3.pdf

Podaci o autorima:
* Mr Mr Vera Petrović, Beograd, Univerzitetska biblioteka «Svetozar Marković»
Petrovic@unilib.bg.ac.yu
* Bojana Vukotić, Beograd, Narodna biblioteka Srbije Bojana@nb.rs

Ovog leta Univerzitetska biblioteka „Svetozar Marković“ iz Beograda dobila je novo ruho, zahvaljujući sredstvima koja je u njeno renovirae uložila kompanijaU. S. Steel Serbia.
Povodom završetka radova na renoviranju, kompanijaje priredila prijemu prostorijama ove biblioteke, koji je otvorio njen Generalni direktor Daglas Metjuz sledećim rečima:
Uvažene dame i gospodo, dragi gosti iz Amerike i Srbije
Čast mi je da Vam se obratim u ime kompanije U. S. Steel Serbia ovim značajnim povodom u ovom prelepom zdanju kulture, u kojem se mladi različitih generacija druže sa knjigom.
Želeo bih sada da se zahvalim svima vama koji ste nam se pridružili na svečanosti otvaranja obnovljene Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“, i početka rada Knowledge Centra U. S. Steel Serbia. Aktivno smo učestvovali u renoviranju najvažnijih odeljenja Biblioteke, koja je izgrađena početkom prošlog veka i zvanično otvorena 24. maja 1926. zahvaljujući novcu iz fondacije Endrjua Karnegija.
Ovde smo danas i da prvi put u Srbiji uručimo stipendije za studiranje pod nazivom „Sinovi i kćeriU. S. Steel Serbia„. Najzad, ali ne i na poslednjem mestu, ovde smo da u skladu sa sloganom „Strast za obrazovanjem“, pokrenemo mladost ove zemlje na kreativnost, maštovitost, druženje…
Još jednom Vam svima želim dobrodošlicu!

Univerzitetska biblioteka – nekad i sada
Zatim se prisutnima obratio Bogoljub Mazić, vršilac dužnosti direktora Biblioteke:
Uvaženi gosti, dame i gospodo,
Dobrodošli u Univerzitetsku biblioteku “Svetozar Marković”. Želim da Vam se, kao domaćin ove institucije kulture, znanja, i mladosti koja se neprestano obnavlja – zahvalim što ste danas odvojili vreme da budete sa nama.
Veze iz prošlosti duboko spajaju naše dve zemlje – Srbiju i Ameriku. Zgrada Univerzitetske biblioteke podignuta je zahvaljujući pomoći Karnegijevog fonda za međunarodni mir. Ovaj fond, bio je zadužbina ovog veličanstvenog Škotlanđanina koji je 1848. došao u Ameriku i uspeo da ostvari “Američki san” – da od radnika postane milioner i kralj čelika, jedan od osnivača United States Steel Corporation. Karnegi je smatrao da je “Biblioteka najveći poklon koji može da se podari jednoj zajednici“.
Znajući ovu vezu, kada su predstavnici kompanije U. S. Steel Serbia pre nekoliko meseci došli kod mene sa predlogom da budu investitori radova na uređenju enterijera Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“, u tome sam prepoznao priliku da ova biblioteka, koja je jedna od najvećih naučnih biblioteka na Balkanu, kroz koju dnevno prodje više od hiljadu studenata – povrati nekadašnji sjaj.
Ova biblioteka je sa godinama stekla ugled jedne od najpoznatijih i najposećenijih u Beogradu, kao i među studentskom populacijom u Srbiji. Pre svega, rekao bih, zbog njenog veoma bogatog knjižnog fonda, koji danas obuhvata oko milion i po publikacija, od kojih su mnoge na stranim jezicima. U fondovima je i 27 posebnih biblioteka, različitih po značaju i veličini, koje svedoče o ličnostima kojima su pripadale. Posebno vredan je fond retkih i starih knjiga, starih novina i časopisa, arhivska zbirka i zbirka mapa. Od neprocenjive vrednosti je zbirka rukopisnih, ćiriličnih i orijentalnih knjiga.
Zahvaljujući kompaniji U. S. Steel Serbia završena je, dakle, najpotpunija obnova enterijera Biblioteke od njenog otvaranja.
Obnova unutrašnjosti zgrade dodala je još jednu kockicu u mozaik zadovoljstva naših korisnika i doprinela kvalitetu rada svih nas, zaposlenih u Biblioteci. Nadam se da će „novo lice Biblioteke“ i viši kvalitet usluga koji će dobijati naši korisnici, pre svega studenti, omogućiti da ostvaruju bolje rezultate u učenju, a da će kroz Knowledge Centar razviti svoju kreativnost, proširiti znanja kroz različite programe i druženje sa vršnjacima.
Hvala!

Biblioteke su predstavljale kamen temeljac naše zajednice
Potom je govorio John  P. Surma, predsedavajući Borda direktora i glavni izvršni direktor United States Steel Korporacije:
Dobrodošli! Čast mi je da vas upoznam sa listom zvanica koja nam se pridružila ovde večeras – Predstavnici Vlade Republike Srbije, Američki Ambasador u Srbiji, Njegova Ekselencija gospodin Kameron Munter, Njihova Kraljevska visočanstva Princ Aleksandar i Princeza Katarina, predstavnici Beogradskog Univerziteta i Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“.
Počastvovani smo što ćemo zajedno večeras da proslavimo prošlost i budućnost ovog zdanja. Biblioteka je sagrađena pre 81 godinu novcem koji je poklonjen iz fondacije za mir Endrjua Karnegija.
Karnegi, moj prethodnik, je bio vizionar čije čovekoljublje je od velikog značaja u U. S. Steel-u. Još pre 100 godina, on je shvatio da biblioteke nisu samo obrazovne institucije, već i centri okupljanja i početnica lokalne privrede. Dok se obrazovna tehnologija vremenom menjala, biblioteke su predstavljale kamen temeljac naše zajednice a to je i razlog našeg večerašnjeg okupljanja.
Renoviranje enterijera Beogradske univerzitetske biblioteke je urađeno u Karnegijevom duhu, a posveta velike čitaonice Karnegiju je čast koju bi on visoko cenio. U prilog ovome, Knowledge Center U.S. Steel Serbia je samo još jedan primer usluga biblioteke koja će time zadovoljiti kulturne i edukativne potrebe zajednice.
Mi se nadamo da će Univerzitetska biblioteka postati mesto okupljanja za sve studente koji žele da obogate svoja znanja kroz kreativne programe i druženja sa svojim vršnjacima. Nadamo se da će se plemeniti ciljevi Endrjua Karnegija ostvariti kroz aktivnosti Knowledge Center-a.
Dobrodošli u novo zdanje Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“ i mesto našeg KnowledgeCentra.
Hvala!

Izvršni potpredsednik i glavni direktor za proizvodnju u United States Steel Korporaciji Džon H. Gudiš prisutnima se obratio sledećim rečima:
Dame i gospodo,
Hvala Vam što ste nam se pridružili večeras u ovoj prelepo renoviranoj zgradi -arhitektonskom zdanju koje ima ogroman značaj za srpsku istoriju i akademska dostignuća.
Kao dobar i odgovoran građanin, U. S. Steel doprinosi razvoju obrazovanja mladih u zemljama i zajednicama gde naša kompanija posluje.
Naše učešće u renoviranju ovog cenjenog zdanja je rezultat naše kontinuirane obaveze prema Srbiji i njenim građanima. Možda će ovo impresivno zvučati, ali zdanje samo po sebi nije toliko važno koliko ono što se događa unutar ovih zidina. Ovo je mesto gde mladi, željni znanja, kreativnih umova dolaze da studiraju, uče i spremaju se za velike izazove koji im predstoje.
U. S. Steel je 1995. osnovala svoj sopstveni program dodeljivanja stipendija pod zvaničnim nazivom „Stipendije za sinove i kćeri“, sa ciljem da pomogne deci naših zaposlenih u ostvarivanju njihovih obrazovnih želja na univerzitetima i bibliotekama kao što je ova. Pravo da se prijave za stipendiju imaju studenti čiji roditelji su zaposleni u U. S. Steel-u, a ova stipendija će olakšati troškove tokom njihovog studiranja. Korisnici stipendije su birani na osnovu nekoliko kriterijuma, uključujući prosečnu ocenu, sposobnost upravljanja, finansijske potrebe, učešće u školskim i lokalnim aktivnostima kao i želju za uspehom.
Tokom godina, ovaj program je pomogao mnogim studentima u Sjedinjenim Američkim Državama i Slovačkoj, a danas, mi smo veoma zadovoljni što će se ova tradicija nastaviti pod nazivom `Stipendije za sinove i kćeri` ovde u Srbiji.
Ove godine, srećni smo što ćemo nagraditi dva izuzetna studenta sa stipendijom u iznosu od 2,000 evra godišnje, i to Branislavu Milinković iz Šapca i Mikicu Lazića iz Smedereva. U ime svih zaposlenih u U. S. Steel-u i njihovih porodica, čestitam Branislavi i Mikici na ovom izvanrednom dostignuću. Takođe bih čestitao njihovim roditeljima koji su danas sa nama i koji su zasigurno veoma ponosni na ovo dvoje mladih ljudi. Ja znam da će Branislava i Mikica predstavljati dobar primer mnogim studentima stipendistima koji će ih slediti u budućnosti.
Ovde, u ovoj biblioteci i Knowledge Centru U. S. Steel Serbia, mnogi mladi studenti će se strasno upuštati u obrazovanje i učenje. Na osnovu bogatog znanja prošlih generacija, oni će se pripremati da unaprede živote mnogih generacija koje nadolaze.
Hvala!

Biblioteka je izgrađena zahvaljujući Karnegiju
Zgrada Univerzitetske biblioteke u Beogradu podignuta je zahvaljujući pomoći Karnegijevog fonda za međunarodni mir. Endrju Karnegi (1835-1919), rodom iz Škotske, došao je 1848. u Ameriku i od siromašnog fizičkog radnika postao milioner,  kralj čelika, a 1910. osnovao je svoj fond-zadužbinu, sa zadatkom da se iz njega pomažu prosvetne i socijalne ustanove. Smatrao je da je biblioteka najveći poklon koji se jednoj zajednici može podariti, i zato je još za života podigao 2.963 biblioteke u raznim delovima sveta.
Kada je 1919. Endrju Karnegi umro, naš poslanik u Vašingtonu bio je dr Slavko J. Grujić i zajedno sa suprugom Mabel se obratio Karnegijevom fondu za pomoć pri podizanju zgrade Univerzitetske biblioteke u Beogradu.
Odbor Karnegijevog fonda je prihvatio ovu inicijativu i dao 100.000 dolara za zidanje i opremu biblioteke, beogradska opština je dala građevinsko zemljište, a tadašnja kraljevska vlada još 2,5 miliona dinara državnog kredita.
Tako je po projektu dvojice čuvenih arhitekata, profesora Beogradskog univerziteta Dragutina Đorđevića i Nikole Nestorevića, gradnja biblioteke započeta 1924. Po okončanju radova i opremanju biblioteke specijalnim bibliotečkim nameštajem kupljenim u Nemačkoj na račun ratnih reparacija, ovo velelepno zdanje svečano je otvoreno 24. maja 1926.
Zahvaljujući donaciji kompanije US Steel Serbia,  ove godine je urađena najpotpunija obnova unutrašnjosti zgrade biblioteke od kada je zgrada otvorena.

 

Andrew Carnegie bogataš, industrijalac i filantrop
Karnegi je jednom zapisao da život jednog bogataša treba da se sastoji iz dva dela: “jednog, tokom kojeg stiče svoje bogatstvo, i drugog u kome se tog bogatstva odriče u ime opšteg dobra”.
Endrju Karnegi (Andrew Carnegie), najbogatiji industrijalac u Americi s kraja 19. i početka 20. veka i jedan od najbogatijih ljudi na svetu, testamentom je odredio da sva njegova zaostavština, vredna čak 450 miliona dolara, bude iskorišćena za podizanje obrazovnih i naučnih zadužbina koje će raditi za dobrobit celog čovečanstva.
Endrju Karnegi je smatrao dužnošću svakog bogataša da bude filantrop i da se odrekne dela svoga bogatstva u korist drugih.
Isto tako je verovao da čak i zaveštanje novca u dobrotvorne svrhe, nije nužno garancija da će taj novac biti svrsishodno i upotrebljen u korist onih kojima je najpotrebniji.
Želeći da osigura da njegov novac ne bude podeljen u skladu sa nečjim ličnim željama i interesima, već da zaista dospe u ruke onih kojima je namenjen, zalagao se za jedan znatno drugačiji vid humanitarnog rada i donatorstva. Onaj koji svojim darovima neće održavati siromaštvo u svoj svojoj bedi, već uticati na otvaranje novih mogućnosti i stvaranje nekih novih vrednosti.
Najbolji način ulaganja novca video je u izgradnji javnih biblioteka sa glavnom idejom da se mladima pruži mogućnost za sopstveni razvoj i unapređenje, ili kako je to Karnegi objasnio: “Omogućiti svakom časnom čoveku da bude uspešan i bogat”.
Sam Karnegi je bio drugačiji i po tome što se njegova humanitarna misija nije završavala samim činom davanja novca, već je on nastavljao da vodi računa i o tome na koji način će taj novac dalje biti iskorišćen.
Nakon što je nekoliko lokalnih zajednica sav novac od njegovih donacija potrošilo na izgradnju nepotrebno ekstravagantnih građevina, ustanovio je sopstveni arhitektonski pravilnik koji se morao poštovati prilikom izgradnje bilo koje građevine, koju je on finansirao, a što se pre svega odnosilo na izgradnju javnih biblioteka.
Okosnica ovog sistema bila je jednostavnost i funkcionalnost.
Njegovom smrću 1919. nije se završilo njegovo filantropsko delovanje. Još za života osnovao je Karnegi fondaciju koja već više od jednog veka, ne prestaje da ulaže u podizanje i razvoj obrazovnih i naučnih institucija širom sveta.
Zahvaljujući donaciji koji je upravo ta Fondacija odobrila, dvadesetih godina prošlog veka, podignuta je i Univerzitetska biblioteka u Beogradu.

Tako je razmišljao Karnegi
“Um je taj koji nas čini bogatim!“
“Uvek radi svoj posao malo više od onoga što se od tebe zahteva i budućnost će se već postarati sama za sebe!”
“Rešio sam da prestanem sa uvećavanjem svog bogatstva i započnem jedan znatno ozbiljniji i teži posao, a to je njegova mudra raspodela.”
“Prosečna osoba ulaže samo 25 % svojih kapaciteta i energije u posao koji obavlja. Čovečanstvo skida kapu onima koji ulažu više od 0%, a dubi na glavi zbog onih koji ulažu sebe 100%.”
“Ni jedan čovek se ne može smatrati bogatim, ukoliko nije pomogao nekom drugom da postane to isto.”

U. S. SteeliAndrew Carnegie
Andrew Carnegieje osnivač Pittsburgh’s Carnegie Steel Company od koje će kasnije nastati U. S. Steel Corporation, jedna od najuticajnijih i najmoćnijih kompanija u istoriji Sjedinjenih Američkih Država.
U trenutku kada je nastala (1901) u Americi, United States Steel Corporation je bila najveće poslovno preduzeće ikada osnovano, sa kapitalom od 1,4 milijardi dolara. Samo u prvoj godini rada, U. S. Steel je proizveo 67% od ukupne količine čelika koja je do tada proizvedena u Americi.
Danas, posle više od jednog veka postojanja, U. S. Steel je i dalje jedan od najvećih proizvođača čelika u svetu.
Ali da vidimo kako je sve počelo …
Endrju Karnegi, siromašan dečak iz škotskog predgrađa, neobuzdanih ambicija i prijatnog, blagog karaktera, svoju karijeru započeo je kao telegrafista . Iako je tokom života bio uključen u različite, kako industrijske, tako i neindustrijske delatnosti, najveći deo svog bogatstva duguje industriji čelika.
Sopstvenu kompaniju Carnegie Steel Company koja se bavila proizvodnjom čelika osniva 1870. U sledećih 20 godina ona postaje najveća i najprofitabilnija kompanija te vrste na svetu, kao i jedna od najuticajnijih kompanija u istoriji Sjedinjenih država.
Osim što je bio vešt industrijalac i biznismen, Endrju Karnegi je bio i veliki inovator u oblasti kojom se bavio. Njegove inovacije uglavnom su bile usmerene na smanjivanje troškova proizvodnje, a jedna od najpoznatijih bila je i jeftina, omasovljena proizvodnja čeličnih šina za železničke pruge.
Pored nagona za sticanjem, Endrju Karnegi je imao isto toliko izraženu potrebu za mudrom raspodelom svog bogatstva za dobrobit čovečanstva.
Da bi se u potpunosti posvetio svom drugom porivu, u 66. godini života odlučuje da se povuče iz posla i odrekne života bogatog industrijalca i preduzetnika, i da počne sa, kako je on to nazivao, “drugom fazom” svog života – velikog filantropa, dobrotvora, mudraca, naučnika i mirotvorca.
Prelomna je bila 1901. kada je odlučio da proda svoju Carnegi Steel Company vlasniku U. S. Steel-a J. P. Morganu (John Pierpont Morgan), čija kompanija je u svom sastavu već imala nekoliko manjih koje su se takođe bavile proizvodnjom čelika.
Carnegie Steel Company kupljena je za oko 120 biliona dolara, što je predstavljalo 12 puta veću vrednost od ukupne godišnje zarade koju je ta kompanija imala. Ujedno, bio je to i najveći transfer novca u istoriji, upućen jednom čoveku. Tokom potpisivanja prodajnog ugovora, zabeležene su sledeće Karnegijeve reči: …“Pa Pierpont, sada na tebe počasno predajem breme ovog posla, koje sam godinama nosio na svojim leđima”.
Ovaj istorijski potpis, učinio je Endrjua Karnegija drugim najbogatijim čovekom na svetu, odmah posle Džona D. Rokfelera (John D. Rockefeller), vlasnika kompanije Standard Oil.

Andrew Carnegie ibiblioteke
Još kao dečak, dok je radio kao pomoćnik u različitim radionicama, Endrju Karnegi je živeo u blizini pukovnika Džejmsa Andersona, bogatog čoveka velikog srca.
Kako u to vreme u Americi još nije postojalo slobodno bibliotekarstvo, Anderson je dozvoljavao dečacima iz susedstva (koji su za to pokazivali interesovanje), da slobodno, besplatno koriste knjige iz njegove lične biblioteke, koja je tada brojala oko 400 knjiga.
Jedan od svakodnevnih posetilaca pukovnikovog doma bio je i mladi Karnegi. Kao dečak koji je danonoćno radio da bi zaradio svoj hleb, za njega nije postojao drugi način da stekne obrazovanje.
U godinama koje su usledile, Karnegi nikada nije zaboravio Andersonovu velikodušnost koja ga je i podstakla da se kasnije zainteresuje za obrazovanje i završi kao jedan od najvećih donatora.
Tokom života, osnovao je više od tri hiljade javnih biblioteka širom Amerike i Evrope.
Kako i dolikuje, jedna od prvih biblioteka je otvorena 1883. u Karnegijevom rodnom gradu Danfermlajnu (Dunfermline) u Škotskoj.
Na iznenađenje većine, ime Endrjua Karnegija se nije pojavilo na njenim zidinama, već je na njegovu sopstvenu inicijativu na ulazu stajao natpis i moto kojeg se držao ceo život – „Da bude svetla!„ (Let there be light).
Postojala su dva osnovna razloga zbog kojih se Karnegi odlučio da primat svog humanitarnog rada stavi na podizanje biblioteka. Jedan od njih bilo je i stanovište da svakome ko ima želju da se obrazuje, treba za to pružiti mogućnost.
Drugi je bio pomaganje imigrantima (poput njega) da se na najbolji mogući način edukuju o istoriji i kulturnom bogatstvu Amerike, kako bi sutra mogli da se nazovu dostojnim pripadnicima njenog naroda.
Iako je Karnegi najviše ostao upamćen po izgradnji javnih biblioteka, danas poznatih kao Karnegi biblioteke, njegova aktivnost nije bila ograničena samo na te institucije. Bazična filozofija koja je bila u osnovi njegove filantropske delatnosti primenjivana je u najrazličitijim oblastima – pomagao je crkve, ulagao u kulturu (širenje pismenosti), umetnost i mnoge talentovane pojedince koji nisu imali mogućnosti za školovanje.
Tokom života, Karnegi se odrekao 90% svoga bogatstva, a da je živeo duže, verovatno bi ga se odrekao u celini. Zahvaljujući njemu, u 47 država širom sveta izgrađeno je preko 3.000 javnih biblioteka.
U vreme kada je umro, Karnegi se već odrekao 4,3 miliarde dolara za potrebe gradnje biblioteka, dok je preko 30.000,000 dolara darovano različitim fondacijama, dobrotvornim organizacijama i penzionim fondovima.

U. S. Steel Serbia danas odgovoran član zajednice kojoj pripada
U. S. Steel Korporacija, osnovana davne 1901. od strane poznatog Njujorškog finansijera J. P. Morgana i nakon više od jednog veka postojanja, spada u šest najvećih proizvođača čelika u svetu.
U novembru 2000. U. S. Steel proširuje svoje poslovanje u Evropi, kupovinom kompanije VSŽ u Košicama (Slovačka), a 2003. dolazi u Srbiju i kupuje Sartid iz Smedereva, a nedugo zatim postaje i najveći srpski izvoznik i pokretač privrednog razvoja ovog regiona.
Osim podrške koju pruža privrednom progresu u regionima Smedereva, Šapca i Kučeva, ali i cele zemlje, U. S. Steel Serbia je takođe aktivan i odgovoran entitet u Srbiji, što dokazuje i pomoć jednoj od najvažnijih institucija naše zemlje – Univerzitetskoj biblioteci u Beogradu.
Na ovaj način, kompanija U. S. Steel Serbia želela je i da obnovi svest naših građana o prisustvu jednog od najvećih dobrotvora u istoriji čovečanstva u Srbiji, čija je fondacija i omogućila nastanak jedne od najvažnijih obrazovnih institucija u našoj zemlji.
Planiramo da sličnih akcija bude još više, jer zajedno sa nama raste i zajednica u kojoj živimo i radimo.

U. S. Steel Serbia i Univerzitetska biblioteka
Kompanija U. S. Steel Serbia je zvanično prvih dana jula 2007. počela sa radovima na obnovi Univerzitetske biblioteke u Beogradu i na taj način obnovila vezu sa zajedničkim osnivačem ove dve institucije – Endrjuom Karnegijem.
Investicija kompanije U. S. Steel Serbia bila je namenjena kompletnoj zameni parketa u svim ključnim prostorijama biblioteke (centralnoj studentskoj čitaonici, glavnom holu i ulaznom foajeu, kancelarijama, kao i galeriji studentske čitaonice) koji je poslednji put u ovoj zgradi postavljen još davne 1926. godine kada je Biblioteka i zvanično počela sa radom.
Pored zamene parketa, ova investicija je uključivala i krečenje pomenutih prostorija, uređenje plafona, dekoraciju ulaznog hola, uređenje instalacije, jednom rečju – kompletnu obnovu glavnog ulaznog hola, velike sale, studentske čitaonice i galerije, kao i hola na prvom spratu.
Renoviranjem biblioteke, ulaganje kompanije U. S. Steel Serbia u razvoj mladih u Srbiji i poboljšanje uslova njihovog rada, neće se zaustaviti.
Već krajem septembra 2007. svečano je otvoren i Knowledge Center U. S. Steel Serbia, koji ima za cilj da upotpuni kulturnu i edukativnu ponudu Biblioteke. Jedna od aktivnosti Knowledge centra biće i darivanje nagrada najdarovitijim studentima Beogradskog Univerziteta.

Knowledge Center – Passion for Education
Poput Karnegi centara koji se osnivaju širom sveta sa ciljem da potpomognu obrazovni i naučni razvoj jedne zajednice, organizovanjem različitih obrazovnih programa, kurseva, radionica, predavanja i sličnog, kompanija U. S. Steel Serbia je odlučila da pokrene inicijativu za jedan takav projekat i u Srbiji.
Knowledge Centar U. S. Steel Serbia ima za cilj da dodatno obogati postojeću kulturnu, naučnu i obrazovnu ponudu jedne od najvažnijih obrazovnih institucija u našoj zemlji.
Prvi centar ove vrste u našoj zemlji, osnovan je sa idejom da inspiriše, edukuje, povezuje, informiše i podrži celokupnu studentsku populaciju u našoj zemlji koja teži novim saznanjima i obogaćivanjem svog znanja kroz kreativne programe i druženje sa svojim vršnjacima.
Delovanje ovog centra u potpunosti je u skladu sa istorijskom potrebom i težnjom ove institucije za modernizacijom i stalnim inovacijama u standardnoj, naučno – obrazovnoj praksi u našoj zemlji.
Cilj je da Univerzitetska biblioteka postane sedište okupljanja mladih u našoj zemlji, koji tu neće dolaziti samo da bi pozajmili literaturu iz njene bogate kolekcije, već će ih tom mestu privlačiti i druženje sa njihovim vršnjacima, zajednički projekti, mesto gde će moći da upoznaju neke od vodećih svetskih autoriteta u oblastima kojima se bave, ali i podeliti sa drugima sopstvenu maštu i kreativnost kroz planiranu izložbenu aktivnost Centra.
U skladu sa vodećim sloganom, koji u prevodu glasi Strast za obrazovanjem, želja nam je da ovu iskonsku strast pokrenemo u svakom mladom čoveku koji je po prirodi stvari već poseduje, ali nema uvek mogućnosti da je realizuje.
Glavni ciljevi ove institucije ogledaće se na više nivoa:
Za Biblioteku
• Poboljšanje uslova za rad njenih korisnika i zaposlenih,
• Obogaćivanje socijalnog i kulturnog života institucije.
Za mlade Srbije
• Omogućavanje obrazovanje za sve, bez obzira na mogućnosti,
• Podsticanje saradnje između naših studenata i studenata naučnih institucija širom sveta,
• Promovisanje Obrazovanja bez granica.
Za Srbiju
• Poboljšanje kvaliteta obrazovnih institucija u našoj zemlji,
• Ubrzanje razvoja čitave zajednice.
Misija Knowledge Centra jeste da promoviše i unapredi obrazovni i kulturni život zajednice, doprinoseći različitim inovacijama u načinu na koji funkcioniše jedna tradicionalna obrazovna institucija poput Univerzitetske biblioteke.
Glavne aktivnosti centra biće vezane za promociju obrazovanja i ulaganje u poboljšanje njegovog kvaliteta u Srbiji, promociju umetnosti, podsticanje izdavačke delatnosti, organizaciju gostovanja uglednih predavača iz zemlje i inostranstva, uspostavljanje veze između obrazovnih institucija u Srbiji i sličnih centara u svetu, sa akcentom na uspostavljanje veze između Univerzitetske biblioteke i drugih Karnegi biblioteka širom sveta, podršku istraživačkoj delatnosti mladih, nagrađivanje talentovanih pojedinaca i sl.
Ovim aktivnostima nadamo se da ćemo bar delimično promovisati i jedno od najlepših i najplemenitijih osećanja, a to je ljubav – ovaj put prema knjizi!
Dobrodošli u Knowledge Centar, dobrodošli u obnovljenu Univerzitetsku biblioteku “Svetozar Marković”!
Vaš U. S. Steel Serbia!

Vasa Pelagić (1838–1899) je prije 139 godina osnovao u Banjaluci Srpsku čitaonicu. Osnivanje i djelatnost Srpske čitaonice u Banjaluci bili su posljedica ekonomskog snaženja srpskog građanstva, ali i uslovljeni jačanjem osnovnog školstva i otvaranjem Bosanske banjalučke bogoslovije 1866. kojom je upravljao arhimandrit Pelagić.
U takvim okolnostima sazrela je misao o potrebi otvaranja biblioteke koja će sakupljati svaku srpsku knjigu i čuvati je kao osnovu nacionalne kulture.
Uz saradnju društva Prosvjeta i u sporazumu sa Srpskom čitaonicom, na čijem čelu se tada nalazio prota Dušan Kecmanović, 26. aprila 1936. u Banjaluci je osnovana Narodna biblioteka. U prostorijama Doma kralja Petra Velikog oslobodioca na vrlo svečan način otvorena je Narodna biblioteka s imenom ovog vladara.
U Banjaluci, kao ni u cijeloj Vrbaskoj Banovini, nije do tada bilo nijedne javne biblioteke. Biblioteka je raspolagala sa 6.000 knjiga. Rad ove biblioteke tekao je do 1941. godine, kada su Nijemci spalili na Banjalučkom polju gotovo sve njene knjige. Trebalo je početi iznova. Krajem 1946. zvanično je osnovana nova biblioteka, a 1953. biblioteka je dobila nove prostorije u Domu kulture i od tada počinje njen razvoj.

Biblioteka danas
Univerzitet u Banjaluci je osnovan 1975, a Narodna biblioteka je 1980. preuzela funkciju univerzitetske biblioteke, te je Narodna biblioteka preimenovana u Narodnu i univerzitetsku biblioteku “Petar Kočić“. Odlukom vlade Republike Srpske iz 1999. postaje ustanova nacionalnog značaja sa nazivom Narodna i univerzitetska biblioteka Republike Srpske.
Biblioteka se nalazi u zgradi Doma radničke solidarnosti. Ukupna površina biblioteke je 2.143 m2, a ukupan knjižni fond je 571.969 publikacija.
Osnovne organizacione jedinice biblioteke su nacionalna, matična, univerzitetska, zajedničke službe i gradska.
Biblioteka je tehnički opremljena sa 60 računara, 6 servera (3 IBM NETFINITY, 1 IBM SYSTEM X3 400 i 1 SERIES 3 105), skenerom, 23 štampača, štampačem naljepnica sa bar kodom i drugom pratećom opremom za rad u sistemu uzajamne katalogizacije.
Biblioteka je uključena u sistem uzajamne katalogizacije preko bibliotečko-informacionog sistema COBISS.BH.

Od ukupno 53 radnika Narodne i univerzitetske biblioteke Republike Srpske, bibliotečki kadar čini 35 radnika: 1 doktor nauka, 2 magistra, 17  radnika sa visokom stručnom spremom, 9 radnika sa višom stručnom spremom i 6 radnika sa srednjom stručnom spremom.
U Republici Srpskoj postoje dva univerziteta: Univerzitet u Banjaluci (sa 13 visokoškolskih biblioteka) i Univerzitet u Istočnom Sarajevu (sa 18 visokoškolskih biblioteka). Fakultetske biblioteke za automatizaciju bibliotečkog poslovanja koriste aplikaciju Biblio, pod operativnim sistemom Windows.
Narodna i univerzitetska biblioteka Republike Srpske, njena Matična služba, sarađuje i pruža stručnu podršku visokoškolskim bibliotekama. Univerzitetsko odjeljenje Biblioteke raspolaže sa tri studijske učionice  (A, B, C) sa čitaoničkim prostorom od 628 m2 i 175 čitaoničkih mjesta.
Redovno visokoškolsko obrazovanje bibliotekara u Republici Srpskoj izvodi se na Odsjeku za opštu književnost i bibliotekarstvo Filozofskog fakulteta u Istočnom Sarajevu. Stručni bibliotečki ispiti održavaju se jednom godišnje u Narodnoj i univerzitetskoj biblioteci Republike Srpske.

Pokrenut je projekat izrade Bibliografije Republike Srpske.
Nacionalna funkcija Narodne i univerzitetske biblioteke Republike Srpske podrazumijeva izradu nacionalne bibliografije. Od 2000. u okviru Bibliografskog odjeljenja pokrenut je projekat izrade Bibliografije Republike Srpske. Pokretanjem tekuće nacionalne bibliografije omogućeno je  sistematsko praćenje izdavačke produkcije na području Republike Srpske. Bibliografija izlazi  godišnje, a do  sada je objavljeno sedam godišnjih bibliografija.
U cilju da se objedini  i javnosti pruži na uvid obim i struktura izdavačke djelatnosti Republike Srpske u periodu 1992–1999, izrađena je Bibliografija Republike Srpske: 19921999.  
U ovom odjeljenju je i republička agencija za dodjelu ISBN brojeva (međunarodni standardni broj za monografske publikacije). Izdavaštvu Republike Srpske dodijeljene su međunarodne oznake 99938 i 99955. Projekat izrade Katalogizacije u publikaciji – CIP (Cataloging in Publication) realizuje se od 1999.
Arheografsko odjeljenje čini značajna Zbirka rariteta (330 jedinica) i Zbirka posebnih fondova (4.132 jedinice). U toku je sređivanje i obrada Legata Dušana Đonovića. Kao vredne raritete treba posebno pomenuti: Kokotović, P[eđ]Žitie Matere Božie, 1837; Pravoslavno nravstveno bogoslov, Beograd, 1863; Karadžić, VukSrpski rječnik, Beč, 1852.

Započeta digitalizacija fondova          
Pored studijskih čitaonica, u Biblioteci se nalaze i strane čitaonice − Francuska Viktor Igo, Njemačka Tomas Man i Američki kutak, te čitaonica periodike u kojoj je smješten Legat Dušana Đonovića.
U okviru EIFL Direct projekta Biblioteka koristi servis EBSCO, jednu od većih svjetskih elektronskih baza podataka časopisa i periodike iz različitih oblasti u punom tekstu. Korisnicima Biblioteke su dostupne i baze tekstova digitalne Medijske dokumentacije i IDOC baze.
Biblioteka je započela rad na digitalizaciji svojih fondova kako bi ih zaštitili i učinili dostupnim svim potencijalnim korisnicima. U toku je rad na digitalizaciji časopisa Razvitak (Banja Luka, 1910, 1935–1941) i Školski vjesnik(Sarajevo, 1894−1909).
Biblioteka organizuje različite izložbe i priprema književne večeri, promocije, predavanja i radionice. Kao kulturna javna ustanova, Biblioteka se od 1984. bavi izdavačkom djelatnošću. Izdavač je stručnih knjiga i univerzitetskih udžbenika iz oblasti medicine, prava, istorije, informatike. Uspostavljene su i sljedeće edicije: Bibliografije, Stručni priručnici, Informativni bilteni.
Od ove godine Biblioteka je izdavač časopisa za književnost, umjetnost i kulturu “Putevi“. Registracijom knjižne produkcije i izradom brošura, zatim kataloga i bibliografija, Narodna i univerzitetska biblioteka Republike Srpske postala je i važan bibliografski centar u Bosni i Hercegovini.

BIOGRAFIJA RANKA RISOJEVIĆA
Na čelu ove biblioteke se nalazi Ranko Risojević, književnik koji je završio Prirodno-matematički fakultet u Sarajevu, grupa matematika sa fizikom, što će iskoristiti da napiše dve knjige: Velike matematičari i Slavni arapski matematičari.
Rođen 8.8.1943. godine u selu Kalenderi, opština Kostajnica. Školovao se i odrastao u Bosanskoj Kostajnici, Zagrebu, Pančevu i Sarajevu. Prelazeći iz sredine u sredinu upijao je njihove posebnosti, naročito jezičke, prelazio s dijalekta na dijalekat da bi se na kraju ipak skrasio u svom, krajiškom govoru. Radio je kao srednjoškolski profesor, potom u «Glasu» u izdavačkoj djelatnosti kao urednik i vodio časopis «Putevi». Okupljajući banjalučki književni krug, doprinio stvaranju Podružnice udruženja književnika BiH.
Direktor Narodne i univerzitetske biblioteke «Petar Kočić» bio je u periodu 1988-90. Objavio preko 30 knjiga poezije, proze, prevoda i esejistike kod više izdavača u Jugoslaviji i BiH, odnosno Republici Srpskoj. Autor je više radiodramskih tekstova, kao i tekstova za pozorište.
Za književni rad dobio više nagrada lokalanog i jugoslovenskog značaja, od kojih mu je posebno draga nagrada «Politikinog zabavnika» za «Ivanovo otvaranje», koja je u Jugoslaviji proglašena po mišljenju žirija za «knjigu 2000. godine za mlade», ali i nešto starija nagrada iz 1989. Željezare Sisak za najbolju knjigu poezije na srpskohrvatskom jeziku dodijeljenu zbirci «Prah». Nagrađen je nagradom «Pečat varoši sremskokarlovačke» 2002. te «Skender Kulenović» 2004. za zbirku «Prvi svijet».
Zastupljen je u antologijama i izborima proze i poezije i prevođen na strane jezike. Služi se francuskim, italijanskim i engleskim jezikom.
Posljednjih sedam godina intezivno je radio na formiranju Frankofonog udruženja građana Banjaluke, što je i uspio kao rukovodilac NUB RS. Okupljeni su sposobni mladi profesori francuskog jezika, ali i svi prijatelji frankofone orijentacije, što je kao rezultat imalo otvaranje Francuske čitaonice Viktor Igo, organizovanje kurseva francuskog jezika i održavanje više manifestacija u čijem je sadržaju bila francuska literatura i kultura. Na taj način u Banjaluku, koja je odranije bila frankofono orijentisana, vraćen je francuski jezik za čije je izučavanje danas sve više interesa.
Poslije ovog projekta, radio je na otvaranju Njemačke čitaonice i Internet kluba koje je podržao Gete institut, što je kao rezultat imalo intenziviranje učenja njemačkog jezika u Banjaluci.
Internet prezentacija se nalazi na adresi www.nubrs.rs.ba/~risco

U maju  2006. dr Snežana Petković je zahvaljujući stipendiji Gete instituta iz Beograda, u okviru stručnog usavršavanja, imala prilike da poseti i tri najznačnije biblioteke u Berlinu – Biblioteku Humbolt univerziteta, Biblioteku Slobodnog univerziteta i Državnu biblioteku– Prusko kulturno nasleđe.
Ona je u tekstu koji sledi za naš časopis predstavila istorijat nastanka univerziteta u Berlinu i univerzitetskih biblioteka, kao i organizacionu strukturu Biblioteke Humbolt univerziteta, Biblioteke Slobodnog univerziteta i Državne biblioteke – Prusko kulturno nasleđe.

Prvi univerzitet u Berlinu osnovan je 1810, a od 1828. do 1946. nosio je naziv Friedrich-Wilhelms-Universität, da bi 1949. preimenovan u Humbolt univerzitet. U početku nije imao biblioteku, pa je tu ulogu obavljala Kraljevska biblioteka, danas Državna biblioteka – Prusko kulturno nasleđe. Uskoro je postalo neophodno osnovati biblioteku za studente, tako da je Univerzitetska biblioteka osnovana 1831.
Posle Drugog svetskog rata Berlin je podeljen na istočni i zapadni, a s obzirom da se Humbolt univerzitet nalazio u istočnom delu grada, zapadni deo Berlina ostao je bez univerziteta. To je bio razlog osnivanja Slobodnog univerziteta 1948, zajedno sa institutskim bibliotekama i tzv. bibliotečkom centralom (nem. die Bibliotheksleitstelle) koja je 1952. dobila naziv Univerzitetska biblioteka. Danas su Humbolt univerzitet i Slobodni univerzitet dva najznačajnija univerziteta u Berlinu sa približno istim brojem studenata (oko 50.000), i sa dve najveće univerzitetske biblioteke u oblasti Berlin – Brandenburg.

Univerzitetska biblioteka Humbolt Univerziteta

Humbolt univerzitet je najstariji univerzitet u Berlinu osnovan 1810, da bi 1949. dobio današnji naziv, po Vilhelmu fon Humboltu, čuvenom diplomati, lingvisti i filozofu i jednom od osnivača Univerziteta.
Od 1828. nosi naziv Friedrich-Wilhelms-Universität, a kasnije je takođe bio poznat i pod nazivom Univerzitet Unter den Linden, po ulici u kojoj se nalazio. Univerzitet u početku nije imao sopstvenu biblioteku, tako da je tu ulogu vršila Kraljevska biblioteka (danas Državna biblioteka  – prusko kulturno nasleđe).
Zbog sve većeg broja studenata, 1831. osniva se Univerzitetska biblioteka. Fond biblioteke, godinu dana po osnivanju iznosio je 1668 bibliotečkih jedinica, da bi se uvećavao putem obaveznog primerka (čije je pravo prikupljanja Univerzitetska biblioteka zadržala do 1970), putem razmene i legata profesora i učenih ljudi.
Istorijske okolnosti su uticale na razvoj biblioteke. Naime, Prvi svetski rat donosi inflaciju i ekonomsku krizu, što sprečava brži razvoj biblioteke. Uprkos tome, 1922. biblioteka dobija nove prostorije za čitaonicu. Nakon što su nacisti došli na vlast 1933, na trgu Bebel u neposrednoj blizini biblioteke spaljene su knjige jevrejskih i takozvanih antinemačkih autora, među kojima su se našla i dela Brehta, Kafke i drugih nemačkih autora.
Period od 1945-1989. obeležile su težnje da se rad biblioteke centralizuje i koordinira, i da se fakultetske i institutske biblioteke integrišu u jedinstven bibliotečki sistem.
Danas je univerzitetska biblioteka organizovana kao centralizovani bibliotečki sistem, koji čine centralna univerzitetska biblioteka, centralna biblioteka za prirodne nauke (osnovana 2003) i 17 fakultetskih biblioteka. Ovom bibliotečkom sistemu pripada i univerzitetski arhiv.
Prema najnovijim podacima iz avgusta 2007, centralna univerzitetska biblioteka nosi naziv Centralna biblioteka, a centralna biblioteka za prirodne nauke – Specijalna biblioteka za prirodne nauke. Biblioteka ima oko 200 zaposlenih, fond od 6,5 miliona jedinica građe, 10.000 naslova tekuće periodike, i oko 250 baza podataka na CD-ROM-u.  
Zbog nedostatka prostora, knjige su smeštene u magacine i dislocirane po različitim delovima grada. Referensna i udžbenička literatura nalazi se u zgradi biblioteke i raspoređena je hronološki. Na prvom spratu je građa koja obuhvata period od 1919. do 1999, a na drugom spratu je građa od 2000. do 2006. Građa je raspoređena po numerus curensu i po formatu A i B. Posebne zbirke u biblioteci su iz oblasti etnologije i visokoškolskog obrazovanja, kao i zbirka univerzitetskih udžbenika.
U toku je izgradnja nove zgrade za biblioteku, čije se otvaranje predviđa u 2009, i nosiće naziv Jakob i Vilhem Grim centar. Trenutno se u Berlinu grade dve velike biblioteke, jedna je ovaj centar, a druga nova zgrada Državne biblioteke, čije je otvaranje predviđeno u 2008.
Prvi katalog uveden je četrdesetih godina 20. veka, kada je biblioteka imala nekoliko hiljada jedinica građe, a elektronska obrada publikacija uvedena još 1974. Lisni katalog se nalazi u magacinu, ali se više ne ažurira. Biblioteka poseduje i katalog na mikrofišu i štampani katalog, u kojima su zastupljene starije knjige. U toku je uvođenje novog klasifikacionog sistema, ali zbog nedovoljnog broja zaposlenih, taj proces traje već nekoliko godina.
U fondu biblioteke su većinom knjige objavljene do 1990. iz istočnoevropskih zemalja, jer iz ideoloških razloga nisu nabavljane knjige iz zapadnoevropskih zemalja. Nakon ujedinjenja Nemačke, 1990, započinje novo razdoblje u istoriji razvoja ove  biblioteke. Uveden je novi informacioni sistem, online katalog umesto lisnog, a 1997. biblioteka postaje članica Kooperativnog bibliotečkog udruženja oblasti Berlin – Brandenburg (KOBV), čime je znatno unapređen i ubrzan tehnološki razvoj biblioteke.
KOBV  je jedno od 16 pokrajinskih udruženja koliko ih ima u Nemačkoj. S obzirom na teritorijalnu podeljenost i društveno uređenje, sva ova udruženja funkcionišu nezavisno jedna od drugih, i koriste različite programe za elektronsku obradu knjiga. Ali, zahvaljujući virtuelnom katalogu Karlsrue univerziteta dostupnom na adresi http://www.ubka.uni-karlsruhe.de/kvk.html, svi katalozi različitih udruženja objedinjeni su na jednom mestu, i omogućeno je njihovo pretraživanje preko ovog web portala.

            Biblioteka Slobodnog univerziteta u Berlinu

            Biblioteka Slobodnog univerziteta je osnovana 1952. i u svom fondu poseduje oko 8,5 miliona jedinica građe, zajedno sa fakultetskim bibliotekama. Od 1999. organizaciono je podeljena na centralnu univerzitetsku biblioteku i 11 fakultetskih biblioteka, i to:
1. Centralna Univerzitetska biblioteka,
2. Pravna biblioteka,
3. Ekonomska biblioteka,
4. Biblioteka za političke i društvene nauke,
5. Filološka biblioteka,
6. Pedagoška biblioteka,
7. Biblioteka za istoriju i nauku o kulturi,
8. Medicinska biblioteka,
9. Biblioteka za veterinu,
10. Biblioteka za prirodne nauke,
11. Biblioteka za geopolitiku.       

            Biblioteka je od 1952. do 1995. sakupljala obavezni primerak za zapadni deo Berlina, kada je to zaduženje preuzela Centralna državna biblioteka. Još 1969. biblioteka je počela sa elektronskom obradom podataka, uspostavivši sistem signatura po numerus curensu. Ofline pozajmica započela je 1973. u zbirci udžbenika, a 1985. uvodi se i online pozajmica. 
Magacin sa slobodnim pristupom otvoren je 1986. u kome se na raspolaganju korisnicima danas nalazi oko 400.000 knjiga. Do 1990. biblioteka je vodila dva lisna kataloga, jedan opšti i jedan za fakultetske biblioteke, a od te godine uvodi se jedinstveni katalog. Iste godine počinje i online katalogizacija knjiga. Od 1999. uveden je novi bibliotečki sistem u OPAC-u.
Univerzitetska biblioteka je obradu časopisa radila u više različitih faza: 1970. započela je automatizacija kataloga časopisa, 1982. uveden je mikrofiš, nakon čega sledi uvođenje regionalnog popisa časopisa u oblasti Berlin – Brandenburg. Danas se fond časopisa nalazi u nacionalnoj bazi podataka za časopise (ZDB), koja je  dostupna u OPAC-u.
Sa porastom fonda, rasla je i potreba za većim magacinskim prostorom. U periodu od 1974-1976. otvoren je drugi toranj za magacin, što je  proširilo kapacitet magacina sa 500.000 na 1.200.000 tomova, a otvoren je i magacin za časopise sa 35.000 jedinica i proširene su čitaonice.
Fond za nabavku knjiga je u 2006. iznosio 1.083.000 evra, godišnji priliv knjiga je oko 20.000 za centralnu biblioteku. Biblioteka ima oko 2.300 naslova tekuće periodike, i 10.500 elektronskih časopisa. Cirkulacija na godišnjem nivou je oko 843.000, a broj korisnika 26.500.
Međubibliotečka pozajmica iznosi 6.550 ostvarenih zahteva, od ukupno 14.400. Elektronski izvori su sve više zastupljeni u fondu biblioteke. Biblioteka poseduje preko 500 baza podataka u punom tekstu, rečnika, enciklopedija, koji su dostupni članovima Univerziteta.  16.000 elektronskih časopisa može se koristiti online, od toga 10.500 sa licencom za članove Slobodnog univerziteta.
Od zimskog semestra 2001/2002, u biblioteci se organizuju kursevi za korisnike, koji se odnose na pristup informacionim izvorima i selektivno korišćenje informacija. Kursevi se održavaju svake srede u 11 časova, i besplatni su za korisnike biblioteke.
Univerzitetska biblioteka je javna i pozajmna. Članovi biblioteke su studenti i nastavno osoblje Slobodnog Univerziteta, ali knjige se pozajmljuju i studentima drugih univerziteta u Berlinu i Brandenburgu, kao i građanima ovih regija. Posetioci biblioteke (stariji od 16 godina) mogu koristiti literaturu u čitaonicama.
Korišćenje biblioteke je potpuno prilagođeno i za ljude sa posebnim potrebama. Za korisnike koji su slabovidi i slepi postoje specijalno opremljene čitaonice sa svim potrebnim uređajima.
Univerzitetska biblioteka je depozitna biblioteka za publikacije Ujedinjenih nacija i Evropske Unije. Biblioteka svake godine izrađuje i bibliografiju nastavnika i saradnika Slobodnog univerziteta. Biblioteka je u zimskom semestru 2004/2005. uvela i tronedeljni kurs na temu „Informaciona pismenost“ kao pripremu za osnovne studije na univerzitetu.

     Državna biblioteka  – Prusko kulturno nasleđe

            Državna biblioteka – Prusko kulturno nasleđe je opšta pozajmna istraživačka biblioteka sa univerzalnim istorijskim i aktuelnim zbirkama. Fond biblioteke iznosi  preko 10 miliona jedinica, u kome je osim štampane građe, zastupljen i veliki broj zapadnoevropskih i orijentalnih rukopisa, muzikalija, geografskih karata, istorijske i tekuće periodike, različitih mikro zapisa, baza podataka i drugih elektronskih izvora.
Ova biblioteka se smatra bibliotekom od nacionalnog značaja, i uključena je u projekat na izradi retrospektivne nacionalne bibliografije – Zbirka nemačkih štampanih knjiga od 1450 do 1912, projekat koji je 1989. pokrenula Folksvagen fondacija u okviru koga su pojedine biblioteke specijalizovane za određeni vremenski period, i to:
* 1450-1600 – Bavarska državna biblioteka u Minhenu,
* 1601-1700 – Herzog August biblioteka u Volfenbutelu,
* 1701-1800 – Državna i univerzitetska biblioteka u Getingenu,
* 1801-1870 – Državna i univerzitetska biblioteka u Frankfurtu,
* 1871-1912 – Državna biblioteka u Berlinu – Prusko kulturno nasleđe

            Biblioteka vodi centralni katalog rukopisa (ZKA), i uključena je u izradu elektronske baze podataka (ZDB). Biblioteka je ranije imala stručni katalog prema šemi Eppelsheimer, a od pre par godina, kada je prešla na programski paket PICA, preuzela je i njihovu klasifikacioni šemu. Pored stručnog, biblioteka izrađuje i predmetni, i elektronski katalog.
Od 10 miliona knjiga koliko biblioteka poseduje u svom fondu, preko 200.000 jedinica pripada staroj i retkoj knjizi. Biblioteka ima oko 4.000 inkunabula, 18.000 zapadnoervopskih rukopisa, 41.000 orijentalnih rukopisa, oko 6.000 elektronskih izvora, 28.000 tekuće štampane periodike, 1.200 elektronskih časopisa. u magacinima se nalazi 97% fondova, a oko 300.000 bibliotečkih jedinica je u slobodnom pristupu.
Značajan deo fonda čini i Istočnoevropsko odeljenje, koje ima oko 50.000 svezaka. Interesantan podatak je da se u ovom odeljenju čuva i 48 rukopisa Vuka Karadžića.
Državna biblioteka – Prusko kulturno nasleđe je podeljena u dve zgrade, jedna se nalazi u ulici Unter den Linden, a druga, novija zgrada u Potsdamer ulici. Zgrada u Potsdamer ulici izgrađena je 1978. po nacrtu arhitekte Hansa Šarona, koji je projektovao i zgradu čuvene Berlinske filharmonije. Ova zgrada ima 1.336 čitalačkih mesta, od toga 126 sa računarima, i 63 sa pristupom internetu. Magacinski prostor prostire se na devet spratova, od kojih su dva ispod, a sedam iznad zemlje. 
U aprilu 2006. započeta je izgradnja nove čitaonice Državne biblioteke u Berlinu. Buduće zdanje biblioteke, koje se gradi na prestižnoj aveniji Unter den Linden u centru Berlina, biće u rangu Francuske nacionalne biblioteke u Parizu i Britanske biblioteke u Londonu. Kada 2008. bude otvorena za posete, u biblioteci će se čuvati više od 10 miliona knjiga.
Reč je o najvećoj građevini u domenu kulture u Nemačkoj od renoviranja Ostrva muzeja u Berlinu – pet muzeja u Berlinu koji su 1999. uvršteni u svetsku kulturnu baštinu. Idejni tvorac originalnog zdanja je Ernst fon Ine, koji je na njemu radio od 1903. do 1914. Zgrada je teško oštećena tokom Drugog svetskog rata, nakon čega su je vlasti Istočne Nemačke delimično renovirale.
Zgrada nove čitaonice, idejna zamisao kabineta nemačkog arhitekte H. G. Merca, biće visoka 36, široka 30 i duga 35 metara. U arhivi biblioteke će se, pored ostalog, čuvati partiture Betovenove „Devete simfonije“, Mocartove „Čarobne frule“ i rukopis Bokačovog „Dekamerona“. Zgrada Državne biblioteke u Potsdamer ulici biće aneks buduće biblioteke. 
Da bi se bolje razumeo koncept „jedne biblioteke u dve zgrade“, koji je bio uslovljen podelom Nemačke posle Drugog svetskog rata,  u narednoj tabeli prikazan je istorijski razvoj Državne biblioteke od osnivanja do 1992, kada su  obe institucije objedinjene pod nazivom Državna biblioteka – Prusko kulturno nasleđe:

1661-1701. Osnovana kao Kneževska biblioteka u Kelnu na reci Špre
1701-1918. Kraljevska biblioteka u Berlinu 1784. se seli u zgradu „Komoda“ na današnjem Trgu August – Bebel ( August-Bebel-Platz / Unter den Linden), 1914. godine seli se u Novu zgradu , na adresi gde se i danas nalazi – Unter den Linden 8
1918-1945 Pruska državna biblioteka u toku Drugog svetskog rata fond biblioteke je premešten na 30 različitih mesta. Po završetku rata fond se deli na:
    
Berlin (Istočni deo), Zgrada u uliciUnter den Linden:
1946-1954.
Javna akademska biblioteka
1954-1990.
 Marburg / Lan: 1946-1949.
Hesiška biblioteka 1949-1963.
Nemačka državna biblioteka Oktobar 1990. – Decembar1991. Depozitna biblioteka u Tibingenu / Rukopisi,  Muzikalije u –univerzitetskoj biblioteci Tibingena 1963-1968.
   Državna biblioteka Zadužbine Prusko kulturno nasleđe 1964-1968.

Fond biblioteke se premešta u zapadni deo Berlina 1968-1991.

Nemačka državna biblioteka Zadužbine Prusko kulturno nasleđe Državna biblioteka – Prusko kulturno nasleđe 1978.

Otvaranje zgrade u Ulici Potsdamer Str.33

  
  Od 1.1. 1992. obe institucije su spojene u
Državnu biblioteku – Prusko kulturno nasleđe
 

U Nemačkoj je poslednjih nekoliko godina uloženo mnogo napora da se podigne nivo društvene svesti o vrednosti i značaju biblioteka u društvu. To se, između ostalog, ogleda i u visini novčanih sredstava koja se izdvajaju za nabavku knjiga, tehničku opremu biblioteka, kao i za podizanje novih zgrada. Značajan deo sredstava izdvaja se i za obrazovanje i usavršavanje bibliotekara koji, svojom stručnošću, treba da odgovore svim zahtevima novog informatičkog doba. Dobri primeri za to su web portali koji objedinjuju veliki broj  različitih elektronskih kataloga, kao što je online katalog Karlsrue univerziteta, koji omogućuje korisnicima širom sveta pristup katalozima skoro svih nemačkih biblioteka, kao i kursevi informacione pismenosti koji se organizuju u većim univerzitetskim bibliotekama.

Hrvatsko knjižničarsko društvo, Sekcija za visokoškolske  i specijalne knjižnice, Nacionalna i sveučilišna knjižnica u Zagrebu, Sveučilišna knjižnica Rijeka, u Opatiji su od 13. do 15. maja organizovali Devete dane specijalnih i visokoškolskih knjižnica Hrvatske sa temom: «Iskorak prema novom bibliotečkom programu Voyager». Učešće na ovom skupu su uzeli i predstavnici naše Zajednice mr Mr Vera Petrovići Maja Đorđević.
Ministarstvo obrazovanja i nauke je za hrvatske biblioteke finansiralo nabavku i održavanje softvera za podršku bibliotečkog sistema (programski paket Voyager), a za njegovu realizaciju je zadužena Nacionalna i sveučilišna knjižnica u Zagrebu.
Radovi na skupu su bili posvećeni, problemima primene programa Voyageru visokoškolskim i specijalnim bibliotekama, načinu saradnje u okviru sistema, prilagođevanju sistema i povezivanju sa drugim sistemima u Hrvatskoj i izvan nje. Razgovaralo se posebno i o nabavci i međubibliotečkoj pozajmici u okviru modula Voyager.
U bloku tema prikazan je Pravilnik o matičnoj delatnosti – primena u specijalnim i visokoškolskim bibliotekama, a radove su izlagali:
Senka Tomljanović: Mjesto i uloga sveučilišnih knjižnica u sistemu matičnosti;
Maja Jokić: Problem «matičnosti» u znanstvenim knjižnicama (visokoškolskim i institutskim);
Dubravka Luić Vudrag: Iskustva jedne visokoškolske knjižnice na Zagrebačkom sveučilištu;
Marina Vinaj: Matičnost za muzejske knjižnice;
Željka Radovanović: Matičnost za glazbene knjižnice;
Gordana Ramljak: Matičnost za bolničke knjižnice.
Bibliotekari Hrvatske se u okviru matičnih funkcija suočavaju sa sličnim problemima kao i bibliotekari u Srbiji. Zakonsku regulativu Nacionalna i sveučilišna knjižnica u Zagrebu, kao središnja biblioteka Zagrebačkog univerziteta, treba da sprovodi u praksi  na nivou Hrvatske, kordinirajući sa svim matičnim službama koje su organizovane pri pojedinim univerzitetima i sa matičnom službom za specijalne i visokoškolske biblioteke.
Bibliotekari specijalisti za određene naučne oblasti pružali bi stručnu pomoć i po potrebi imali savetodavnu ulogu u rešavanju konkretnih i specifičnih problema. Predstoji osnivanje centra za razvoj i edukaciju pri NSK, a sredstva treba da obezbedi Ministarstvo znanosti obrazovanja i sporta.
Zajednica biblioteka univerziteta u Srbiji se predstavila u posterskom delu skupa. Naslov postera je bio «Matična delatnost u visokoškolskim bibliotekama centralne Srbije kao deo jedinstvenog bibliotečko-informacionog sistema», čiji su autori Vera Petrović, Maja Đorđević, Adam Sofronijević, a autor dizajna je Selman Trtovac
Naši predstavnici na ovom skupu su se u svom izlaganju, pored prikazanih zakonskih, podzakonskih akata, posebno osvrnuli na standarde za akreditaciju visokoškolskih ustanova.
Prikazan je i razvoj bibliotečko-informacionog sistema, realizovani projekat: «Virtuelna biblioteka Srbije» i objedinjena nabavka elektronskih informacionih izvora preko Konzorcijuma KoBSON.
Zaključak ovog izlaganja svodi se na to da se transformacija matične delatnosti mora zasnivati na novoj zakonskoj regulativi koju treba što pre doneti, kao i na savremenom pristupu organizacionim promenama institucija visokog školstva Srbije.

U nastavku objavljujemo integralni tekst postera.

Matična delatnost u visokoškolskim bibliotekama centralne Srbije  kao deo jedinstvenog
bibliotečko–informacionog sistema

Matična delatnost u bibliotekarstvu Republike Srbije, pravno je uobličen 1994. donošenjem Zakona o bibliotečkoj delatnosti. Član 7. definiše obavljanje matične funkcije kao zakonsku obavezu, a član 26. ih bliže određuje kao:
* Vođenje registra biblioteka
* Vođenje kataloga bibliotečke građe
* Pružanje stručne pomoći bibliotekama
* Nadzor nad stručnim radom biblioteka
* Staranje o usavršavanju kadrova
* Praćenje i proučavanja stanja, potreba i uslova rada u bibliotečkoj delatnosti
* Predlaganje mera za unapređenje bibliotečke delatnosti i njihovo sprovođenje
Univerzitetska biblioteka «Svetozar Marković» je matična za 3 univerzitetske, 88 fakultetskih biblioteka, 31 biblioteku u višim školama i u 102 biblioteke u naučnoistraživačkim ustanovama, na teritoriji uže Srbije.
Na Beogradskom, Kragujevačkom i Niškom univerzitetu ima 116.848 studenata, 3.467 nastavnika, a broj zaposlenih u bibliotekama je 352, od toga je 247 bibliotečkih radnika sa položenim stručnim ispitom. Ovakva kadrovska struktura, prema važećim zakonskim propisima u bibliotekama uže Srbije, nije zadovoljavajuća.
Važeći standardi za akreditaciju visokoškolskih ustanova predviđaju da visokoškolska ustanova ima najmanje jednog bibliotekara, ustanova mora da zaposli najmanje dva bibliotekara sa visokom stručnom spremom i jednog knjižničara, ukoliko na istoj studira preko 500 studenata.
Ustanova ima biblioteku snabdevenu literaturom koja svojim nivoom i širinom obezbeđuje podršku studijskim programima koje institucija izvodi u naučno-istraživačkom radu. Biblioteka raspolaže sa najmanje 1000 bibliotečkih jedinica iz oblasti iz koje izvodi nastavni proces.
Novi standardi propisuju da ustanova treba da raspolaže informacionom tehnologijom koja omogućava nesmetan pristup ostalim informacionim resursima koji su neophodni za studiranje i naučno-istraživački rad.
Ustanova obezbeđuje najmanje jednu računarsku učionicu sa najmanje 20 računara i sa pristupom Internetu.
Ustanova obezbeđuje neophodnu obuku nastavnika, saradnika i studenata u cilju efektivnog korišćenja biblioteke i ostalih informacionih resursa.
Stoga bi trebalo opremiti biblioteke dovoljnim brojem umreženih računara za korisnike sa pristupom internetu; obavezati bibliotekare da se permanentno obrazuju i da imaju odgovarajuće sertifikate: položen stručni ispit i ECDL i odgovarajuće kurseve za unos i pretraživanje elektronskih resursa; obavezati prosvetne ustanove da adekvatno obučenim bibliotekarima koji učestvuju u edukaciji studenata i istraživača priznaju status saradnika u nastavi.
Mr Mr Vera Petrović

Međunarodni naučni skup Informaciona pismenost i doživotno učenje održan je na Filološkom fakultetu u Beogradu od 05. do 07. oktobra. Rezimei saopštenih referata dostupni su preko veb stranice Bibliotekarskog društva Srbije na adresi http://www.bibliotekar.bds.org.yu/Download11.html . Ovom prilikom prenosimo usvojene zaključke skupa.

Zaključci
Opšti i jedinstven zaključak svih učesnika Skupa je da su IP i doživotno učenje imperativ razvoja i neophodnost savremenog doba.

U razvijenim zemljama, ovi procesi su postali deo nacionalnih planova razvoja i važan oslonac za prosperitet društvene zajednice. Angažovanje bibliotekarskih stručnjaka u tim zemljama usmereno je na edukaciju korisnika i razvoj etičkog ponašanja u korišćenju interneta, tj. slobodnih informacija i globalnog znanja. U dugom procesu prihvatanja etičkog ponašanja, korisnike uvek treba upućivati na proverene izvore – na kolekcije biblioteka i njihove baze podataka.
Manje razvijene države i zemlje u tranziciji otežano se uključuju u IP procese zbog izostanka strateških planova, nespremnosti države i njenih institucija, tehnološke i tehničke neopremljenosti, izostanka sveobuhvatnog sagledavanja značaja i uloge biblioteka u procesima informacionog opismenjavanja i doživotnog učenja i zbog nepripremljenosti kadrova za ove procese.
Država predstavlja “bitan agens informaciono-komunikacionog sistema“ u svakom društvu. U Srbiji, usled nedostatka razrađene državne strategije koja određuje mesto biblioteka u razvoju informacione pismenosti i obrazovanja tokom života, biblioteke su prepuštene same sebi. Strukovno se povezujući, bibliotekari iz svih tipova biblioteka treba da se:
1. upoznaju sa konceptom IP
2. da se obuče i ovladaju novim tehnologijama
3. da upoznaju nove izvore znanja
4. da kod korisnika i u široj javnosti podignu svest o značaju IP, kao preduslova za doživotno učenje.
Jedan od prioritetnih zadataka je stvaranje uslova za informaciono opismenjavanje korasnika, ali i bibliotekara. S obzirom da se sprovođenje koncepta IP i doživotnog učenja oslanja na ljudske resurse u bibliotekama, uspeh i razvijanje ovih procesa su u direktnoj vezi sa kompetencijama bibliotekara. IP i učenje tokom života pružaju šansu bibliotekama da zauzmu čvrstu poziciju u trajnim procesima, određujući konkretnu ulogu i doprinos svakom tipu biblioteke. Zbog toga je ulaganje u ljudske resurse postalo isto toliko važno koliko i ulaganje u fondove biblioteka. Bibliotekari pronalaze informacije o građi i van fondova svoje biblioteke, što zahteva sposobnost i znanje.
Nekoliko referata se bavilo nivoom IP studenata, odnosno načinima njihovog opismenjavanja putem osmišljenih projekata. Činjenica da je IP kod mladih na stepenu visokoškolskog obrazovanja nedovoljna, to otvara pitanje koliko su školske biblioteke (osnovnih i srednjih škola), pa i javne biblioteke, uradile na edukaciji korisnika. U proces IP i doživotnog učenja moraju se uključiti svi tipovi biblioteka i svi nivoi obrazovanja. 
Broj izlagača i posećenost na Međunarodnom naučnom skupu Informaciona pismenost i doživotno učenje potvrđuju aktuelnost teme i razumevanje značaja ovih procesa za razvoj društva i biblioteka. Veliki udeo u realizaciji ovog skupa ima Bibliotekarsko društvo Srbije koje nastavlja da prednjači u razvoju srpskog bibliotekarstva. Prisustvo inostranih izlagača predstavlja ne samo nastavak uspostavljene saradnje, razmenu iskustava i doprinos naučnoj misli, već otvara puteve za zajedničke projekte i veće prisustvo našeg bibliotekarstva u svetu.
Jedan od najinteresantnijih referata bio je posvećen kriterijumima za vrednovanje informacionih izvora dostupnih u elektronskom obliku. Stoga smo smatrali da bi bilo korisno za sve da se ovi kriterijumi objave u našem listu, kako bi  ih koristilo što više ljudi u Srbiji. Autorka teksta, profesor Gven Aleksander je ljubazno odobrila da se tekst ovih pet kriterijuma prevede i objavi u našem listu.

Svaka tehnologija koja pojačava slobodu izražavanja istovremeno donosi i više pogrešnih informacija. Postaje sve teže i teže odvojiti značajne informacije od svih raspoloživih informacija. Ovih pet kriterijuma će vam pomoći da odredite efikasnost informacionih izvora.

1. Preciznost
Koliko je verodostojna informacija? Da li mislite da su izdavači i oni koji su proveravali činjenice proveravali i preciznost informacija? Ko je napisao informaciju i ko je snimao fotografije?
2. Autoritet
Utvrdite da li je autor povezan sa informacijom. Koje su kvalifikacije autora da piše o datom predmetu? Kakva je reputacija izdavača? Koja su njegova gledišta?
3. Objektivnost
Da li možete da identifikujete i suprotne stavove u materijalu? Do kog nivoa mislite da autor pokušava da ubedi čitaoca da prihvati njegovo gledište?
4. Savremenost
Datumi nisu uvek uključeni u informacione resurse. Ako je datum uključen, šta to znači? Datum može ukazivati na to kada je materijal prvobitno napisan ili na datum kada je materijal poslednji put proveravan ili menjan. Zastareli materijal (posebno ako se odnosi na zdravlje) može biti štetan.
5. Pokrivenost
Koliko je «duboka» informacija? Da li je to površna informacija ili obezbeđuje dubinsku pokrivenost problema? Sve činjenice mogu i ne biti uključene i informacija može predstavljati samo «činjenice» koje potkrepljuju mišljenje autora.

Ljudi koji žele da vas prevare, znaju ove principe, te stoga budite oprezni! Informisan građanin je osnova demokratije.
(Prevela: dr Stela Filipi-Matutinović)

Univerzitet Kalifornije u Berkliju pokrenuo je sredinom ove nedelje novi obrazovni program u okviru koga će studenti neka predavanja moći da prate na Internet portalu YouTube.
Studentima je na raspolaganju više od 300 sati video zapisa sa predavanjima iz biotehnologije, sociologije i fizike. Predstavnici Univerziteta su naveli da će saradnja sa portalom YouTube biti nastavljena i ubuduće, tako da će katalog predavanja biti dopunjen novim video odlomcima.
Univerzitet Kalifornije u Berkliju je prvi američki univerzitet koji studentima nudi ovakav način praćenja nastave. Univerzitet, međutim, ima od ranije iskustva sa uvođenjem tehnoloških novina u nastavi. Primera radi, 2001. godine je pokrenuta Web lokacija webcast.berkeley.edu, na kojoj
su studenti mogli da preuzimaju video datoteke sa pojedinim predavanjima, a od 2006. neka predavanja se šalju zainteresovanim studentima u obliku usmerenih MP3 datoteka (podcast).
Predstavnici Univerziteta izjavili su da se nadaju da će i drugi američki univerziteti slediti njihov primer, kao i da su spremni da pomognu uvođenje novih načina za praćenje nastave u zemljama u razvoju, u kojima se visokoškolske ustanove suočavaju sa brojnim problemima. Budući da je praćenje predavanja preko Interneta besplatno, predstavnici Univerziteta smatraju da bi takav način održavanja nastave bio od koristi studentima zemalja u razvoju.
Univerzitet Kalifornije ima širom te države deset studentskih naselja (campus) od kojih se jedno nalazi u Berkliju. Na Univerzitetu studira 208.000 studenata i radi 120.000 nastavnog i drugog osoblja, a u evidenciji se nalazi i 37.000 penzionera i više od 1.340.000 živih diplomaca. Na
Univerzitetu u Berkliju predavalo je 57 dobitnika Nobelove nagrade, među kojima su na primer, Ernest Lorens (fizika), Glen Siborg (hemija) i Česlav Miloš (književnost). Biblioteka Univerziteta druga je po veličini u svetu, odmah iza Kongresne biblioteke SAD.
Univerzitet Berkli upravlja nekima od najpoznatijih istraživačkih centara u SAD, uključujući tri laboratorije od nacionalnog značaja, kao što su na primer, Laboratorija Lorens Berkli (Lawrence Berkeley National Laboratory), Laboratorija Lorens Livermor (Lawrence Livermore National Laboratory) i Laboratorija Los Alamos (Los Alamos National Laboratory). (G.B.)
(Preuzeto sa sajta MIKROVESTI petak, 5. oktobar 2007, http://www.mikro.co.yu/ser/vesti/vesti. php?datum=2007-10-05&ID=501437#501437)
Adam Sofronijević

U okviru manifestacije „Dani evropske baštine“, Univerzitetska biblioteka „Svetozar Marković“ u Beogradu, otvorila je izložbu pod nazivom „Tvrđave na Dunavu“ čiji su autori Danica Filipović i dr Nikola Marković. Za ovu priliku pripremljen je luksuzno opremljen katalog čiji je dizajn osmislio mr Selman Trtovac
Otvarajući ovu izložbu, vršilac dužnosti upravnika Bogoljub Mazić je rekao:       
– Drago mi je da ste ovim povodom danas se okupili da uzmete učešće u otvaranju izložbe koja ima za nas ovde u Biblioteci dvostruku važnost u ovom trenutku. Ova izložba „Tvrđave na Dunavu“ je izložba koju otvaramo u okviru jedne manifestacije koja se zove „Dani evropske baštine“ i mi u njoj prvi put učestvujemo. To je za nas lepo i dragoceno iskustvo i nadamo se da će ovakve manifestacije održavati svake godine.
Ovakve manifestacije bile su organizovane unazad tri godine na različite teme, a ove godine je posvećena rekama, pod nazivom tokovi naselja. Dunav i tvrđave na njemu bile su tema koju je predložila naša koleginica Filipović, a koju smo mi kao organizatori ove manifestacije prihvatili, jer se pokazalo da  našem fondu imamo niz lepih knjiga iz 16. i 17. veka koje pokrivaju ovu tematiku o kojoj se malo zna.
Nadam se da ćete sada kada budete videli ovu izložbu, moći da se uverite da se radi o vrednim knjigama sa kojima treba da se upozna šira javnost. Zato se nadam da e i svi drugi posetioci ove izložbe u tome rado učestvovati.
Sam program ove manifestacije je veoma bogat što se vidi iz brošure u kojoj je opisano sve što će se dešavati, naročito ova tri dana, kada će biti organizovano otvaranje niza manifestacija i izložbi i to treba da obeleži celu ovu manifestaciju.
Toliko o tome što se tiče našeg učešća na ovoj manifestaciji.
A još nešto treba ovom prilikom napomenuti:  po prvi put u ovom suterenskom prostoru otvaramo jednu izložbu, pa je to i inauguracija jednog novog prostora u ovoj Biblioteci, prostora koji nije slučajno izabran za postavku ove izložbe, zato što on omogućava licima sa invaliditetom da sa dvorišne strane uđu u ovaj prostor bez problema, na njima lakši način, jer nema barijera koje bi im onemogućavale pristup.
To nam je veoma drago i to je jedan poen plus za ovu izložbu.
Koristim priliku da vas informišem da planiramo da u našoj Biblioteci otvorimo jedan centar za studente sa invaliditetom, za šta smo dobili donaciju od 30.000 eura od Telenor fondacije. Taj prostor je ustupljen Univerzitetu u Beograd koji je tu donaciju preneo nama. To će biti početak jednog lepog događanja na našem Univerzitetu, koji je do sada nedostajao našoj sredini.

Ova izložba pokazuje koliko je naše kulturno i istorijsko nasleđe deo evropske baštine
Zatim se Ivana Dimić, pomoćnica ministra za kulturu, obratila prisutnima sledećim rečima:
– Meni je čast da u ime Ministarstva kulture i u ime ministra prisustvujem danas otvaranju ovog skupa. Ovo je divna i dragocena biblioteka u kojoj sam ja provodila svoje studentske dane i koju volim, i zato sam veoma rado došla da vidim i ovaj prostor. Postavka ove izložbe je impozantna i ona pokazuje u kojoj meri su naše kulturno i istorijsko nasleđe i sama kultura deo evropske baštine.
U to možemo da se uverimo ako samo bacimo pogled na ovu izložbu.
Ovo je odličan način da se obeleže „Dani evropske baštine“.

I velike svetske biblioteke bile ponosne da imaju u svojim fondovima ovde izložena dela o Dunavu
Autor izložbe Danica Filipović, ukazala je prisutnima na najvrednije eksponate ove izložbe:
– Na izložbi je prikazano oko 130 eksponata, ali su takve vrednosti da ne samo neka biblioteka iz neke male zemlje kao što je naša, nego bi i svetske biblioteke bile ponosne da imaju u svojim fondovima izložena dela o Dunavu i njegovim tvrđavama.
Ovde se nalazi najstarija svetska knjiga o Dunav iz 1684, a tu je veoma značajno delo o Dunavu Marsilja iz 1926. u 6 tomova, od kojih u Srbiji samo Biblioteka Matice srpske ima samo prva dva toma.
Na izložbi ćete videti da se o Dunavu pisalo još u 16. veku.
Ono što je takođe veoma dragoceno to je kartografska građa, pored divnih bakroreza Beograda iz fonda Joce Vujića koji su ručno bojeni. Ima tu karata i najpoznatijih evropskih geografa, čija dela imamo samo mi pored Britanske biblioteke u Londonu. To su poznati kartografi Koman, kod nas poznat Zojter, zatim Kanteli i ostali.
Od novijih knjiga izloženo je delo akademika Dejana Medakovića koji je prikupio sva znanja o Dunavu iz poznatih biblioteka.
Izložena je i velika karta Dunava iz 1843. od izvora do ušća, sa svim većim gradovima.

Najznačajniji eksponati
Posetiocima ove izložbe se pruža mogućnost da vide veoma retka dela, od kojih navodimo samo neka.
U fondu retkosti Univerzitetske biblioteke «Svetozar Marković», najstarija knjiga o Dunavu je delo Zigmunda fon Birkena (1626-1681). Ova knjiga, objavljena u Nirnbergu 1684. godine ima 40 bakroreza gradova duž Dunava i njegovog sliva. Dva prevoda ove knjige na italijanski jezik, oba iz 1684. godine, izdata u Veneciji i Nirnbergu-Bolonji, imaju 41 vedutu, odnosno 35 bakroreznih veduta gradova na Dunavu.
Najiscrpnije delo o Dunavu, i danas izuzetno retku knjigu, napisao je geograf i barokni enciklopedista, italijanski grof Luiđi Ferdinando Marsilji (1658-1730). U delu od šest tomova objavljenom u Hagu 1726. godine, Marsilji nije beležio samo tok reke, već je naslikao i celokupni biljni i životinjski svet na njenim obalama, arheološka i nalazišta rude.
Bitka Eugena Savojskog sa Turcima 1717. godine, kod Beograda, naslikana je na mnogim starim kartama. Jedna od njih, rukom crtana i obojena, iz legata Joce Vujića, pleni svojom lepotom.
Malo stariju kartu, Tok Dunava od Beograda do Crnog mora, iz atlasa objavljenog 1684. godine, naslikao je Đakomo Kanteli da Vinjolo. Dragocen album gradova na Dunavu, čiji samo drugi tom ima Biblioteka, sa 145 grafika, izdao je 1826. godine u Beču Adolf Kunike. Delo Amanda fon Švajgera-Lerhenfelda, Dunav, iz 1896. godine, takođe je bogato ilustrovano.
Jedna od karata o Dunavu dugačka je čak metar i šezdeset santimetara. Od starijih knjiga treba pomenuti i dela Kanica, Šamsa i Soprona. U jednom novijem delu, izdatom 2001. pa zatim i 2005, knjizi akademika Dejana Medakovića, pobrojana su i opisana sva retka, značajna dela o Dunavu, rasuta po mnogim bibliotekama u zemlji, pa je ova publikacija nezaobilazna u svim istraživanjima.   Njen naziv Dunav, reka jedinstva Evrope, podseća nas da se o Dunavu pisalo i kao «putu kulture»,«reci saradnje»,»lekovitoj rajskoj redi», «ljubavniku», «kraljici svih reka».

Ova izložba pokazuje naše kulturno nasleđe koje smo uneli u Evropu
Autorka ove izložbe Danica Filipović je bibliotekar savetnik za fondove legata u Univerzitetskoj biblioteci „Svetozar Marković“, koja u ovoj biblioteci radi pune 34 godine, i za to vreme je bila autor dosta izložbi. O tome kako je nastala ova izložba, ona kaže:
Ova izložba je nastala tako što su nas zvali su nas iz Sekretarijata za privredu grada Beograda sa idejom da bi bilo dobro da ove godine Biblioteka učestvuje u manifestaciji «Dani evropske baštine». Posle konsultovanja bibliotečkih stručnjaka iz ove kuće, odabrana je tema «Tvrđave na Dunavu», jer je tema evropske manifestacije «reke».
Još neko je priredio izložbu na ovu temu, ali sadržaj eksponata su fotografije tvrđava, a mi smo se opredelili za crteže tvrđava iz starih knjiga, koje su bliže originalu. Danas su neke tvrđave ostale iste, neke u prerasle u čitave gradove, a neke su razrušene i ostale su kao kulturni spomenici.
U pripremi izložbe smatrali smo da osim tih tvrđava treba da pokažemo koje kulturno nasleđe mi unosimo u Evropu, jer se cela manifestacija odnosi na «Evropsku baštinu». Zato smo izabrali najstarije knjige o Dunavu koje poseduje naša Biblioteka.
Tako je najstarija knjiga o Dunavu koju ima ova Biblioteka knjiga nemačkog autora Zigmunda fon Birkena iz 1864. koji je bio kartograf, kao i ostali pisci ovakvih knjiga koji su ujedno bili i geografi, a radili su za vojsku u inženjeriji. On je napravio kompilacijsko delo koje je vrlo zanimljivo jer u njemu ima oko 40 bakroreza gradova na Dunavu.
Značajno je da su one veran prikaz njihovog izgleda u vreme kada su bakrorezi pravljeni. U toj zbirci je i Beogradska tvrđava kao i šabačka, a to delo je značajno po tome što je upoznalo Evropu sa nekim tada dalekim zemljama.
Ova izložba obuhvata tvrđave svih zemalja kroz koje on protiče, osim Hrvatske, jer Vukovar je grad, a ne tvrđava, dok je Varaždin malo udaljen od Dunava, kao i Šabac.
Ova Biblioteka je izložila i izuzetno retko delo italijanskog grofa Luiđija Ferdinanda Masiljia, inače kartografa, koji je bio u službi cara Leopolda 1. pa kada se vraćao iz Carigrada prolazio je kroz Srbiju. On je čak 1700. godine najavio da će izaći knjiga o Dunavu.
Knjiga je u 6 tomova izašla 1726. i ona je neverovatno izdanje, jer osim mnogih karata Dunava, njegovog toka, u njoj se nalaze i sve ribe koje je video, ptice, životinje, rudna nalazišta, arheološki ostaci itd.
To je ipak bilo više naučno delo i izuzetno u svetskim razmerama. U Srbiji Biblioteka Matice srpske ima samo prva dva toma.
Izuzetno po vrednosti je i delo akademika Dejana Medakovića «Dunav – reka jedinstva». U njoj je, između ostalog, pomenuo da se na Dunavu nalazi i Mathauzen, kao i mostovi na Dunavu koji su razrušeni u bombardovanju 1999.
Značaj ove izložbe za nas je vrlo veliki jer govori o našoj povezanosti sa narodima koji žive uz Dunav. Takođe, neki autori su Dunav zvali rekom saradnje. Neki su čak Dunav nazivali putem kulture.
Velika je šteta što će ovakvo delo, ova naša izložba biti dostupna samo onima koji dođu ovde, a ova postavka bi trebalo, recimo, da obiđe bar sve beogradske škole.
Takođe bi bilo idealno kada bi Beograd obezbedio da postoji brod koji bi organizovao turističke ture Dunavom sa posetom tvrđavama na njemu, a njih je u Srbiji 6.

Želje i planovi
Nerealizovana želja Danice Filipović je da se konačno sačini katalog zbirke Joce Vujića, velikog dobrotvora Univerziteta u Beogradu. Bio je rodom iz Sente, školovao se u inostranstvu i potom se vratio u Sentu, gde je umro 1932.
– Ta zbirka je toliko značajna, da ako nešto želimo da radimo iz istorije Srbije ili naroda koji su u njoj živeli, možemo da budemo sigurni da ćemo literaturu za svoju temu naći u njegovoj biblioteci.
Taj legat se sada nalazi u Univerzitetskoj biblioteci „Svetozar Marković“ i sadrži oko 10.000 knjiga, pa bi bilo od koristi za srpsku kulturu da se napravi njen katalog. Naravno, to košta, a biblioteka nema tih para. Ta biblioteka inače nosi naziv „Najpotpunija Serbika“ koja postoji i zato je dragocena za Srbiju.
Zato bi Ministarstvo kulture imalo interesa da obezbedi sredstva za ovaj projekat.
– Potom nam predstoji posao da sredimo legat biblioteku Božidara Karađorđevića, praunuk Karađorđev. On je živeo u Francuskoj i bio je jedan od najobrazovanijih Karađorđevića, doktor prava. Pisao je članke za razne enciklopedije, bavio se izradom nakita itd. To planiramo da uradimo iduće godine.
Takođe, iduće godine se navršava 50 godina od kako je legat Isidore Sekulić dospeo u ovu Biblioteku, pa i to treba adekvatno obeležiti, smatra Danica Filipović.

Priča o Dunavu
Smatralo se da je Dunav (pored Nila, Poa i još 20 drugih reka) bio Bog, sin Boga Okeana i Boginje Tetije.
Dunav je, po veličini, druga reka u Evropi, odmah posle Volge. Dug je 2.860, a plovan 2.600 kilometara. Sliv Dunava obuhvata 817.000 kvadratnih kilometara. Izvire u Švarcvaldu (Nemačka) i postaje od švarcvaldskih reka Brege i Brigaha, a uliva se deltom od tri kraka (Kilija, Sulina i Sveti Đorđe) u Crno more.
Dunav protiče kroz 10 evropskih zemalja: Nemačku, Austriju, Slovačku, Mađarsku, Hrvatsku, Srbiju, Rumuniju, Bugarsku, Moldaviju i Ukrajinu. U našu zemlju ulazi kod Bezdana, a napušta je kod ušća Timoka (dužina 591 km). Po Dunavu plove manji morski brodovi od ušća do Braile, veliki rečni brodovi do Beča, srednji do Regensburga, a mali do Ulma.
Važnija pristaništa na Dunavu su Regensburg, Linc, Beč, Bratislava, Budimpešta, Novi Sad, Beograd, Smederevo, Prahovo, Ruse, Braila, Galac i Izmail. Velike pritoke Dunava – In, Drava, Tisa, Sava i druge, donose obilje vode, pa on svake sekunde unosi u Crno more prosečno 6400 kubika vode.
Međunarodnom rekom proglašen je 30. marta 1856. godine. Još u VII veku pre n.e. znalo se za Dunav, ali pod nazivom Ister. Po nekim autorima, Hesiod (oko 770 god. pre n.e.), jedan od najstarijih helenskih pesnika, bio je prvi koji ga pominje pod tim imenom. Smatrao je da su reke Nil, Po, Dunav i oko 20 drugih, sinovi boga Okeana i boginje Tetije. Postoje dokazi da je Dunav bio slavljen kao božanstvo i da je, poput Jupitera, imao oltare.
O Dunavu su pisali i Herodot (oko 482-420 god. pre n.e.) u drugoj knjizi svoje Istorije, sto godina posle njega i Aristotel u jedanaestoj knjizi Meteorologije, pa grčki geograf Strabon, zatim rimski prirodnjak Plinije Stariji, poznati grčki astronom Ptolomej i mnogi drugi. U njihovo vreme se smatralo da se ovo božanstvo lišilo svog božanskog karaktera i da je sačuvalo samo blagotvorno dejstvo velike reke.
Zanimljivo je da se ovaj mit neguje i do današnjih dana. Časopis za književnost i kulturu koji je objavljen u Novom Sadu 1995. godine, ima naziv Sveti Dunav. Grci su dugo mislili da se Dunav jednim svojim krakom uliva u Jadransko, a drugim u Crno more. Tek su Rimljani pod Avgustom (63 g. pre n.e. – 14 n.e.) potpuno ispitali i proučili tok ove reke i nazvali ga Danubius.
Utvrđenja-tvrđave (engleski castle, francuski chateau-fort, nemački Vurg, italijanski castello) predstavljaju usamljena fortifikacijska prebivališta na strateški istaknutim i redovno teže pristupačnim mestima, namenjena boravku i odbrani.
Tvrđave se u svom prvobitnom i osnovnom obliku sastoje od velike kule zaštićene nasipom i palisadima, koje vremenom zamenjuje bedem s nizom kula. U nesigurnim vremenima, tvrđave se podižu u Evropi u sve većem broju, kao manja mesta namenjena zbegu i zaštiti. Vitezovi i plemići grade svoja utvrđenja prvenstveno za individualnu zaštitu.
U Nemačkoj i u brdovitim krajevima srednje i jugoistočne Evrope, u izgradnji utvrđenja koriste se prirodne prepreke i povezanost odbrambenog zida sa prirodom. U šumovitim predelima, usred vodenih tokova ili klisura, grade se gradovi-tvrđave, strateška uporišta. Reka je bila prirodna odbrana, tako da nije bilo potrebno mukotrpno iskopavanje dubokih rovova ispunjenih vodom. Tako je Dunav predstavljao štit i svojim dubokim vodama branio mnoge gradove, zamkove, manastire.
U svojoj knjizi „Peščanik“ (1992), Danilo Kiš je napisao i ovo:
«Dunav je reka koja pulsira kao velika žila-kucavica, sve negde od Švarcvalda pa do Crnog mora, na dužini od nekih dve hiljade kilometara, spajajući ljude i predele, te bi se svi narodi, podvojeni jezikom, verom i običajima, mogli smatrati srodnicima i braćom» ?