18. СКУПШТИНА ЗАЈЕДНИЦЕ БИБЛИОТЕКА УНИВЕРЗТИТЕТА У СРБИЈИ

У Универзитетској библиотеци «Светозар Марковић» је 26. јануара 2012. године одржана Скупштина Заједнице библиотека универзитета у Србији.
На иницијативу Секретаријата Заједнице расправљало се о «Стандардима за високошколске библиотеке» и о «Стандардима за библиотеке научноисраживачких института и установа».
Сви библиотекари су имали могућност да на сајту Заједнице приступе Стандардима и да доставе примедбе и сугестије, као на самој Скупштини. Учешће у дискусији и конкретним предлозима узели су библиотекари из свих типова библиотека, што је задуженим члановима комисије за израду ових Стандарда у многоме олакшало посао.

Проф. Др Цветана Крстев је представила први број за 2011. годину часопис Инфотека и приказала нови сајт: infoteka.bg.ac.rs

Мр Биљана Косановић је присутне обавестила о раду КоБСОН-а

О дистрибутерској кући НЕОЛИБРИС је говорио Небојиша Крстић, а о новој платформи ЕBSCО-а говорио је Драган Николић.

Усвојени су Извештај о раду за 2011. годину и План Заједнице за 2012. годину, као и промена висине чланарине: чланарина за факултетске и институтске библиотеке биће 10 000,00 динара, а за универзитетске библиотеке и за библиотке које у свом сатаву имају више од 5 библиотека биће 15 000,00 динара.
Састанак је трајао три сата.

Галерију фотографија можете погледати овде.

Презентације:
Стандарди за високошколске библиотеке
КоБСОН или о свачему по мало
Претплатнички центар – Neolibris
EBSCO академске базе података и сервиси

Сврха стандарда

Члан 1.

Библиотеке научноистраживачких института и установа су део јединственог библиотечко-информационог система Републике Србије, организују се ради подршке и унапређења образовног, истраживачког и научног рада истраживача, наставника, професора, и студената.
• Дефиниција и организација,
• визија, мисија и циљеви,
• послови,
• стручни кадар,
• простор и опрема,
• финансирање и радно време.

Дефиниција и организација
Члан 2.

Библиотеке научноистраживачких института и установа су самосталне библиотеке или библиотеке у њиховом саставу које обухватају одређену научну дисциплину или област знања, односно подручје специјалне делатности.
Оснивање, организација, облици сарадње научноистраживачких организација и учешће института у високом образовању, као и органи института, регулисани су «Законом о научноистраживачкој делатности».
Визија, мисија и циљеви

Члан 3.
Библиотеке научноистраживачких института и установа треба да имају јасно дефинисану визију, мисију и циљеве који су у сагласности са мисијом и циљевима институције – оснивача. Примарна улога библиотеке је да прикупља, обрађује, истражује, чува и даје на коришћење библиотечко-информациону грађу и изворе и да пружа приступ корисницима до информација рлевантних за област научног рада институције оснивача. Програм рада, услуге и активности морају бити у складу са мисијом, визијом и циљевима.

Послови
Члан 4.

Библиотеке научноистраживачких института и установа:
– спроводе набавну политику института и установа у чијем су саставу, у складу са научноистраживачким пројектима, а у координацији са сродним библиотекама;
– материјално одговарају за фонд и воде инвентар целокупног фонда;
– воде електронски каталог у складу са важећим прописима каталошко-библиографске обраде;
– чувају библиотечку грађу у складу са одговарајућим прописима;
– обезбеђују приступ информацијама и документима;
– обављају међубиблиотечку позајмицу;
– учествују у планирању техничко-технолошког развоја библиотеке;
– систематски образују кориснике за ефикасно коришћење библиотечко-информационих услуга библиотеке;
– обрађују и чувају у библиотеци или репозиторију документа настала у научно-истраживачком процесу матичне институције;
– формирају статистичке податке о свом раду у складу са прописима о библиотечкој статистици;
– учествују у изради актуелне документације о библиотеци;
– обављају обавезну ревизију и отпис библиотечке грађе;
– обављају и остале послове предвиђене законом, као и планом и програмом оснивача;
– активно учествују у одржавању заједничких база података и мрежних станица;
– обављају дисеминацију информација, у складу са најновијим информационим системом;
– примењују усвојене стандарде и препоруке из области библиотечке делатности;
– учествују у организацији и спровођењу информационе делатности у библиотеци научноистраживачких института и установа;
– одржавају базу података и уређују библиографије радова наставника и сарадника научноистраживачког института и установе;

Стручни кадар
Члан 5.

Стручне послове у библиотекама научноистраживачких института и установа обављају радници који имају високу, а најмање средњу школску спрему, са положеним стручним испитом. Број стручних радника мора бити усклађен са важећим прописима, у зависности од величине фонда.
Поред лица из става 1. овог члана, послове у библиотеци, под одређеним условима, обављају и стручњаци других струка и волонтери.
Библиотеке са одговарајућим бројем запослених библиотечких радника организују свој рад по службама.

Запослени библиотечки радници морају:
– имати одговарајуће библиотечко-информационо образовање;
– полагати стручни испит, у складу са Законом;
– похађати курсеве које организује њихова матична библиотечка кућа, које им налаже радна организација или посао;
– поред перманентног стручног усавршавања, библиотекарима ових библиотека оснивач треба да омогући учешће у раду библиотекарских друштава и стручних тела, учествовање на стучним и научним скуповима у земљи и иностранству као и публиковање стручних и научних радова из области библиотекарства и информатике у домаћим и страним публикацијама.

Члан 6.
Стручном особљу у библиотекама научноистраживачких института и установа мора бити омогућено стручно напредовање у складу са «Правилником за стицање стручних звања».

Члан 7.
Права и дужности корисника у библиотекама научноистраживачких института и установа, услови и начин коришћења појединих врста библиотечке грађе одређују се Правилником о раду библиотеке.

Простор и опрема
Члан 8.

Библиотеке у научноистраживачким инститима и установама користе адекватан простор и опрему за рад библиотечких радника и за рад корисника у коме је корисницима омогућен приступ свим релевантним фондовима, како у папирном тако и у електронском облику.
• Простор за библиотечко особље;
• Простор за обављање библиотечко-информационе делатности (пријем и обрада грађе, рефералне услуге, позајмица, обука итд.);
• Простор за кориснике са одговарајућом комуникацијском, информацијском и осталом техничком опремом;
• Простор за групни рад са одговарајућом комуникацијском, информацијском и осталом техничком опремом;
• Простор за књижни фонд;
• Помоћни простор.

При избору локације за библиотеку треба водити рачуна о приступачности и функционалности простора, а у складу са ИФЛА-иним Смерницама за уређење и изградњу простора.
Величину потребног библиотечког простора одређује:
• Врста и величина фонда;
• Број и структура корисника;
• Пружање библиотечко- информационих услуга;
• Број библиотечког особља
• Техничка опрема

Простор у библиотеци треба да задовољи следеће критеријуме:
• функционалност (осигурава оптималне услове за рад),
• прилагодљивост (лако се мења у складу са потребама),
• лаку доступност,
• еколошку прикладност (оптимални услови за особље и кориснике; одговарајуће природно и вештачко светло, добра вентилација, оптимална температура и влага, минимална бука),
• сигурност за кориснике и особље (у складу са Законом о заштити на раду),
• заштићеност,
• прикладност у информацијско-технолошком смислу (омогућује оптимално коришћење информацијско-технолошке опреме у свим видовима библиотечке делатности).

Опрема у библиотеци подразумева:
• одговарајућу комуникационо-информациону и техничку опрему.
• одговарајући број столова/полица/ормара и намештаја за информационо-комуникациону и осталу техничку опрему.

Финансирање и радно време
Члан 9.
Услове за рад у библиотекама научноистраживачких института и установа, оснивач финансира средствима не мањим од 5% укупних средстава матичне институције.

Члан 10.
Оснивач прописује радно време библиотеке за кориснике научноистраживачких института и установа, као и минимум рада за друге кориснике.

На основу члана 36. став 1. Закона о библиотечко-информационој делатности («Службени гласник РС», број 52/11), на предлог Заједнице библиотека универзитета у Србији:
Министар културе, информисања и информационог друштва доноси: Стандарде за библиотеке научноистраживачких института и установа.

Увод
Стандарди за високошколске библиотеке намењени су библиотекама које раде у саставу универзитета и високих школа, са основном функцијом да подрже њихову образовну и научно-истраживачку делатност. У фокусу стандарда су корисници ових библиотека, студенти, наставно особље и истраживачи, као и шира јавност чије информационе потребе оне задовољавају.

Библиотека може да обавља библиотечко-информациону делатност ако поседује одређени број јединица библиотечко-информационе грађе и извора намењених за слободно коришћење, ако испуњава услове за рад у погледу простора, телекомуникационе и рачунарске опреме, библиотечко-информационих стручњака, ако је регистрована као установа за обављање делатности у складу с одредбама Закона о библиотечко-информационој делатности Републике Србије, ако испуњава и друге услове за рад утврђене у складу са усвојеним националним и међународним стандардима.

Према Члану 51 Закона о библиотечко-информационој делатности Републике Србије, високошколске установе су обавезне да оснују универзитетске и факултетске библиотеке ради подршке и унапређења образовног, истраживачког и научног рада студената, наставника, професора и истраживача. Оснивачи су дужни да библиотекама обезбеде библиотечку грађу, стручно особље, простор, опрему и буџет за рад. Високошколске и универзитетске библиотеке и библиотеке научноистраживачких института и установа део су јединственог библиотечко-информационог система Републике Србије.

Законом је дефинисано да се високошколске и универзитетске библиотеке као чланице универзитета повезују у библиографско-информациони систем универзитета и у јединствени информациони систем научних и технолошких информација у Републици Србији, у складу са законом и другим прописима.

Универзитетске библиотеке су централне високошколске библиотеке које: координирају библиотечко-информациону делатност на универзитету; координишу набавку библиотечко-информационе грађе и извора у оквиру универзитета; организују и усклађују рад система размене и међубиблиотечке позајмице библиотечко-информационе грађе и извора у земљи и са иностранством; координишу израду библиографија и електронских база података о високошколским наставницима, научним радницима и сарадницима универзитета; прикупљају, обрађују, чувају и дају на коришћење обавезни примерак библиотечко-информационе грађе и извора који настају и објављују се на универзитету, као уџбенике, објављене радове наставника и сарадника, специјалистичке, магистарске и докторске радове (укључујући завршне дипломске и мастер радове који се не чувају трајно у папирном облику); усклађују, припремају, организују и спроводе програм обуке корисника – студената, доктораната и истраживача у области система комуникације у науци, коришћења информационих извора у оквиру библиотечко-информационог система Републике Србије, ауторских права и вредновања научног рада; успостављају и одржавају дигиталне репозиторијуме матичних високошколских установа који садрже дигитализоване дисертације, радове наставника, сарадника и студената, образовни материјал, дигитализоване публикације из фондова високошколских библиотека и други материјал од интереса за матичну установу; пружају стручну помоћ запосленима у библиотекама и информационим центрима у оквиру универзитета и учествују у њиховом сталном стручном усавршавању.

Факултетске библиотеке и библиотеке високих школа су део универзитетског библиотечко-информационог система, у оквиру којег обављају библиотечке функције специфичне за институцију која их је основала. Оне свој рад усклађују са матичним универзитетским библиотекама. Уколико немају материјалних и кадровских могућности за остваривање свих горе наведених функција, те функције могу пренети на матичне универзитетске библиотеке.

Све високошколске библиотеке треба да развијају своје збирке у складу са потребама институција којима припадају и да пружају услуге свим корисницима у складу са етичким кодексом струке, без обзира на њихову расну, националну, верску и културну припадност.

Како би успешно испуниле своју улогу, ове библиотеке треба да поштују стандарде којима се дефинишу основни критеријуми за оснивање, организацију и начин рада, чиме се омогућује вредновање и упоређивање на националном и интернационалном нивоу.

1. Визија, мисија и циљеви
Библиотека треба да има јасно дефинисане визију, мисију и циљеве који су у сагласности са мисијом и циљевима институције – оснивача. Основна улога високошколских библиотека је да обезбеде информационе услуге као подршку учењу, истраживању и друштвеној улози високошколских установа којима припадају. Примарна улога библиотеке је да прикупља, обрађује, истражује, чува и даје на коришћење библиотечко-информациону грађу и изворе и да пружа приступ корисницима до свих врста информација. Програм рада, услуге и активности морају бити у складу са мисијом, визијом и циљевима.

2. Управљање
Начин управљања библиотеком дефинише се у оквиру организационе структуре институције – оснивача, која врши надзор над усклађеношћу рада библиотеке и потреба оснивача. Библиотека усклађује свој годишњи план рада и подноси извештај одговарајућем органу оснивача надлежном за библиотечко-информациону делатност. Управник библиотеке мора имати најмање стручно звање библиотекара, одговарајуће радно искуство и способности руковођења и треба активно да учествује у планирању и реализацији наставних и истраживачких активности које су повезане са радом библиотеке.

3. Стручни кадар
У библиотекама високошколских установа раде квалификовани стручњаци за библиотечко-информациону делатност – библиотекари са положеним стручним библиотекарским испитом и стеченим вишим стручним звањима, књижничари и информатички стручњаци одговарајућих профила. У складу са брзим развојем и променама у области информационо-комуникационе технологије која драстично утиче на рад библиотека, као и са потребама изградње јединственог националног библиотечко-информационог система чији су високошколске библиотеке неодвојиви део, обавезно је да се библиотекари високошколских библиотека редовно и континуирано стручно усавршавају, похађањем одговарајуће последипломске наставе и акредитованих курсева за професионално усавршавање.

4. Финансирање
Буџет библиотеке мора бити одговарајући како би могла да испуни своју мисију набавке, обраде и коришћења информационих извора свих формата и довољан за одржавање зграде и опреме, плате и стручно усавршавање библиотечких стручњака. Буџет треба да чини договорени проценат од укупног буџета институције, уобичајено је око 5%. Сва средства добијена донацијама или наплаћивањем библиотечких услуга користе се за унапређење услуга библиотеке, а управа библиотеке одговара за њихово ефикасно и наменско коришћење.

5. Библиотечке збирке
Збирка библиотеке је заједничка одговорност библиотеке и институције-оснивача. Нагласак треба да буде на квалитету а не на квантитету, а институција-оснивач мора бити укључена у процес избора нове и отписа застареле грађе. Фондом библиотеке сматра се физичка грађа која се налази у магацину библиотеке и сва дигитална и дигитализована грађа која се налази на библиотечким серверима или је из просторија библиотеке корисницима доступна преко интернета.
Минимални критеријуми за библиотечки фонд прописани су Правилником о стандардима и акредитацији високошколских установа и студијских програма. Минимални фонд факултетске библиотеке је 1.000 књига из области из које се изводи наставни процес. Од тога би требало да 25% књига не буде старије од пет година. Осим књига, библиотека мора имати и фонд научних и стручних серијских публикација, као и специфичне информационе изворе у складу са потребама реализације образовних и научно-истраживачких улога оснивача и у складу са Правилником за акредитацију високошколских установа. Електронске публикације које су део библиотечког фонда налазе се на серверу библиотеке или установе оснивача, или се налазе на удаљеним северима, али су метаподаци о њима са линковима укључени у електронски каталог библиотеке. Приступ до комерцијалних електронских часописа и база података обезбеђује се преко Конзорцијума библиотека за обједињену набавку. На овај начин су Е-књиге и Е-часописи, у зависности од набавне политике библиотеке, укључени у библиотечки фонд.
У складу са политиком подршке отвореном приступу информацијама, библиотеке оснивају и одржавају или се укључују у већ постојеће дигиталне репозиторијуме са отвореним приступом, подстичу студенте и запослене да у репозиторијум похрањују дигиталне публикације и препубликације и подстичу коришћење постојећих релевантних репозиторија и других информационих извора у отвореном приступу на светској мрежи.
Препоручен однос укупног броја библиотечких јединица на универзитету, односно високој школи, према броју студената би требало да буде усклађен са Правилником за акредитацију високошколских установа и да буде усклађен са програмима студија и бројем уписаних студената.
Како би збирка била актуелна треба редовно вршити тријаж и излучивати из фонда застареле материјале. Препоручен је отпис од 3 до 5% фонда, зависно од брзине застаревања научне литературе у датој области и броја примерака литературе која се више не користи у настави. Слабије тражен део фонда који није за отпис треба сместити на локације ван зграде библиотеке, како њене просторије не би биле загушене. Библиотека мора да поседује све важеће уџбенике, а број примерака мора бити усклађен са бројем студената уписаним на тај програм. Када уџбеничка литература престане да се користи, треба сачувати један до два примерка у оквиру библиотечке мреже матичне институције, а остале отписати. Потребно је и редовно проверавати линкове до електронских извора информација, уклањати неактивне и уносити промењене адресе на мрежи.
Библиотечка збирка мора бити организована тако да осигура ефикасну идентификацију и проналажење материјала и да обезбеди максималну интелектуалну и физичку доступност библиотеке и њених ресурса. Материјал мора бити обрађен према усвојеним стандардима у складу са националним законом о библиотечко-информационој делатности. Библиотека је дужна да своје податке о обрађеним публикацијама учини доступним свима, пожељно преко система узајамне каталогизације у оквиру Србије, и да свој фонд учини доступним путем међубиблиотечке позајмице под условима прописаним националним законом. Библиотека је обавезна да води електронски каталог и да обезбеди библиографску контролу продукције институције – оснивача. Уколико нема одговарајуће кадровске или материјалне могућности, те послове може пренети на матичну универзитетску библиотеку.

6. Услуге
Библиотека треба да пружа различите услуге које подржавају образовне и истраживачке активности институције – оснивача. Библиотечке услуге треба да подстичу ефикасно коришћење расположивих ресурса, и о пруженим услугама се води уредна статистика. Део услуга је и пружање информационих услуга и информационо описмењавање корисника, студената, младих истраживача и свих грађана који желе да се професионално усавршавају.
Правилник о коришћењу библиотечког материјала и радно време морају бити јавно доступни на сајту библиотеке и максимално прилагођени потребама корисника.
Радно време за кориснике факултетских библиотека мора бити најмање 50 сати, а за универзитетске библиотеке најмање 65 сати недељно.
Библиотека периодично истражује степен задовољства корисника њеним услугама и унапређује их у складу са захтевима корисника и материјалним могућностима.

7. Простор и опрема
Библиотека треба да буде смештена у посебној згради или у простору који је лако доступан потенцијалним корисницима. Потребно је да постоји простор за читаонице, посебне читаонице за групни рад, за смештај публикација, изложбени простор, копирница, радни простор за запослене, фоаје са простором за неформалну комуникацију корисника и санитарни чвор.
Простор се одређује према броју корисника, величини фонда и намени простора. Број места у читаоницама треба да буде у складу са бројем уписаних студената, а у складу са Правилником за акредитацију високошколских установа.
Библиотека треба да буде адекватно осветљена, заштићена од буке и прашине, како би корисницима пружила пријатан амбијент за рад. Обавезно је редовно одржавање зграде, опреме и хигијене.
Библиотека мора имати одговарајућу савремену информационо-комуникациону технологију која омогућава приступ електронским информационим изворима и сервисима свим корисницима, као и могућност репродукције за потребе корисника штампањем, скенирањем, фотографисањем итд. У оквиру библиотеке мора да постоји читаоница са најмање 20 рачунара за кориснике, погодна и за одржавање наставе у оквиру информационог описмењавања корисника.
Морају бити предузете све потребне сигурносне мере и мере контроле да библиотека, њена збирка и посетиоци буду адекватно заштићени у случају било какве инцидентне ситуације условљене елементарним непогодама или људским фактором.

8. Повезивање и умрежавање
Библиотеке високошколских установа део су библиотечко-информационог система Србије и треба да буду укључене у систем узајамне каталогизације, Конзорцијум за обједињену набавку, мреже дигиталних репозиторија и друге националне и међународне програме и пројекте којима се библиотечке услуге подижу на виши ниво, примерен друштву знања и којим се промовише општа доступност информационих извора. Библиотеке треба да имају и да редовно одржавају своју презентацију на интернету, са свим информацијама релевантним за кориснике, како би своје услуге могле да пружају и корисницима који студирају на даљину. Запослени у библиотекама треба максимално да се укључе у професионалне активности на националном и међународном нивоу, како би били оспособљени за побољшавање библиотечких услуга и смањење трошкова пословања.

Завршне одредбе
На основу Закона о библиотечко-информационој делатности Републике Србије, Правилника о стандардима и акредитацији високошколских установа и студијских програма и међународних препорука, Заједница библиотека универзитета у Србији је донела Стандард за високошколске и универзитетске библиотеке на Скупштини одржаној у Београду дана __________ и предлаже Министарству културе, информисања и информационог друштва, њeгово усвајање.

Оја Кринуловић

ZOTERO

Израда библиографија – употреба и коришћење

Појам информација употребљава се у различитим значењима, а обично се односи на књиге, часописе, базе података и разне друге систематизоване податке. Незамисливо је спровести било какво истраживање, образовање или радни задатак без значајних информација. Библиотечка делатност заснива се на двема поставкама: омогућити приступ информацијама и приступити у складу са задатком установе или интересима корисника.

При писању радова аутори се сусрећу са разним корисним реферeнцама и стално трагају за цитираним реферeнцама, да би свој рад завршили израдом библиографије коришћених радова. Данас постоје многобројни програми за ту намену, тзв. reference management software, citation management software или personal bibliographic management software, чија је главна намена организација и управљање прикупљеним референцама. Најчешће коришћени програми за ту намену су: EndNote, RefWorks, Reference Manager, ProCite, Bookends, Scholar’s Aid. Насупрот тим програмима, који се плаћају, постоји и доста бесплатно доступних програма, на пример RefDB, BibDesk, Refbase, JabRef, Wikindx, Referencer и други, а у ту групу спада и Zotero.

Zotero је додатак за Интернет претраживаче Firefox, Netscape или Flock. Није га могуће користити уз Internet Explorer. Након инсталације Zotero-а дугме за његово покретање јавља се у доњем десном углу прозора Интернет претраживача. Апликација се састоји од три одвојена прозора с различитим функцијама (видети сл. 1). У левом прозору је простор за отварање директоријума у који се документи архивирају. У средњем прозору је попис самих докумената, док је у десном прозору библиографски подаци сваког појединог документа. На врху прозора смештене су иконице за прикупљање, организацију и претраживање докумената. У Zotero-у се могу држати документи пронађени на Интернету, као и документи које смо већ раније имали на нашем рачунару. Код архивирања докумената у PDF-формату подаци библиографског описа морају се ручно уписивати, или преко Google Scholar који код таквих докумената има опцију Import into EndNote, помоћу које се библиографски опис аутоматски пребацује и у Zotero. Један документ може бити придружен у више различитих директоријума, а сви су документи истовремено и у главном директоријуму. Уколико се документ обрише из неког директоријума, он остаје у главном директоријуму, a ако се документ обрише из главног директоријума, аутоматски ће бити обрисан и из свих осталих директоријума.

Сл. 1 Пример Интернет странице с покренутим програмом Zotero.

Библиографија се из Zotero-a може пребацити у жељени документ, тако што се референце у средњем прозору селектују и десним кликом одабере опција Create Bibliografy from Selected Item, након чега се изабере жељени начин цитирања према којем ће референце бити форматиране, нпр.: Chicago style, MLA, Vancouver, BibTeX, AMA или неки други. За Интернет странице могу се креирати извештаји у HTML формату.

Укратко, Zotero представља један модерaн програм за управљање библиографским референцама, па његова компатибилност с одређеним стандардима за Интернет изворе доприноси олакшавању организoвања и управљања библиографским записима.

Оја Кринуловић
Универзитетска библиотека ‘‘Светозар Марковић’’, Београд

Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“ и Филолошки факултет у Београду започели су 2010. године организовање годишњих изложби под називом Класици светске књижевности – јубилеји са намером да открију вредан део свог фонда који садржи богату колекцију оригиналних и преведених дела највећих светских писаца. Поводом стогодишњице објављивања првог књижевног рада Иве Андрића у Босанској вили и 50 година од када му је додељена Нобелова награда, Универзитетска библиотека у сарадњи са Филолошким факултетом и Задужбином Иве Андрића у Београду организовала је изложбу под називом Како је тумачен Иво Андрић посвећену нашем највећем писцу и једином нобеловцу – класику српске и светске књижевности.

Изложба је отворена 13. октобра 2011. године у Универзитетској библиотеци „Светозар Марковић“ у Београду. Отворили су је др Јован Делић, редовни професор Филолошког факултета у Београду, др Стела Филипи Матутиновић, директорка Универзитетске библиотеке, проф. др Александра Вранеш, декан Филолошког факултета у Београду и Драган Драгојловић, управник Задужбине Иве Андрића у Београду. Аутори изложбе су Вука Јеремић и Драгана Михаиловић, библиотекари саветници у Универзитетској библиотеци. Отварању су присуствовале бројне званице, професори, књижевници као и поштоваоци дела Иве Андрића.

Андрић је у књижевност ушао песмама у прози „У сумрак“ и „Блага и добра месечина“ објављеним у Босанској вили 1911. године. Прву књигу стихова у прози – Еx Понто, Иво Андрић је објавио 1918. године у Загребу, а збирку Немири штампао је у Београду 1920. године. Његове лирске песме које за живота нису сабране у књигу, објављене су постхумно, 1976. године у Београду, под називом Шта сањам и шта ми се догађа.
Иво Андрић се нарочито истиче у нашој савременој књижевности, по анализи и психолошком сагледавању оних човекових стања која су била изван значајних литерарних интересовања. Њега највише занима онај тамни и нејасни импулс у човеку који је изван домашаја његове свести и воље. Полазећи од неких савремених поставки психолошке науке, Андрић је приказао како ти тајанствени унутрашњи импулси фатално трују и оптерећују човека.
Складна и једноставна реченица, уверљивост и сугестивна естетска и мисаона функционалност приповедачких слика чине да Андрићево дело представља најсуптилнију уметничку вредност јужнославенске књижевности.

Драгана Столић

Конференција INFuture2011 – Information Sciences and e-Society
Загреб, 9-11. новембар 2011.

Трећа међународна конференција The Future of Information Sciences: INFuture2011 – Information Sciences and e-Society одржана је од 9. до 11. новембра 2011. у Загребу у организацији Одсјека за информацијске знаности Филозофског факултета Свеучилишта у Загребу (претходне конференције – 2007. и 2009. године). Конференцији је присуствовало око 120 учесника из 12 земаља и било је изложено више од 40 рецензираних радова који су објављени у зборнику саопштења.
На Конференцији су учествовали професори, истраживачи, библиотекари, стручњаци из области информационих технологија, али и пословни људи и менаџери, како би се проблеми везани за примену нових сервиса у образовању, науци или свакодневној пракси размотрили са више аспеката. Излагања су била подељена у неколико тематских сесија: E-Society, Social Communication, E-Learning, E-Services, E-Government and Business Applications и Language Technologies and Language Processing.


Првог дана Конференција се одржавала у Илирској дворани на јединственој сесији којa је највећим делом била посвећена чувању докумената у дигиталном облику (digital preservation). Поред излагања којима су представљени одређени пројекти везани за дигитализацију (D. Seiter-Šverko: “Croatian Digital Library Initiatives”), у осталим радовима нагласак је стављен на могућности дугорочног чувања података: “Supporting e-Science: Scientific Data Curation”, “Usage of Virtualization Technologies in Long-Term Preservation of Integrity and Accessibility of Digital Data”. Приказан је и пример нове праксе везане за архивирање медицинске документације.
Другог дана су се одржавале паралелне сесије: један део је био посвећен различитим темама, док је други у потпуности обухватио интернационални пројекат KEEP – Keeping Emulation Environments Portable који се реализује од 2009. до фебруара 2012. Сесије посвећене овом пројекту су биле замишљене као радионице од којих је свака чинила заокружену целину. Овај велики пројекат, финансиран средствима Европске комисије као део FP7, намењен је развијању система за емулацију како би се обезбедио приступ подацима сачуваним на старим и превазиђеним медијима. У пројекат су, поред осталих, укључене и три велике националне библиотеке: Bibliothèque nationale de France, Koninklijke Bibliotheek и Deutsche Nationalbibliothek.
Током осталих сесија доминантне теме су биле: видљивост мањих научних заједница, евалуација научног рада у таквим заједницама и рангирање институција (E-Society), дигитализација и нове веб технологије примењене у култури, пре свега у раду музеја (E-Society), коришћење друштвених мрежа у раду високошколских институција, анализа корисничког понашања у означавању записа у каталогу (Social Communication), примена нових технологија у свакодневној пракси, као што су градске службе, или у електронском гласању (E-Services, E-Government and Business Application). На првој преподневној сесији представљен је и рад „The Role of National Citation Index in the Evaluation of National Science“ Александре Поповић, Сањe Антонић и Драганe Столић, која је излагала презентацију.
Последњег дана Конференције, поред две сесије посвећене KEEP пројекту, излагања су се највише бавила питањима учења језика и машинског превођења, детекцијом плагијаризма (Language Technologies and Language Processing), новим технологијама и методама у учењу (E-Learning), али и новим облицима публиковања у различитим научним областима („Network Of Scientific Publications in Information Science“, „Transformation of Scholarly Publishing in the Digital Era“).
Због разноврсности тема и приступа, Конференција је пружила увид у релевантне и актуелне проблеме везане за информационе технологије, дигиталитацију, иновативне методе нарочито применљиве у раду научних библиотека. Бројем учесника и исцрпношћу изложене материје ова Конференција се свакако сврстава међу водеће у региону.

Драгана Столић

http://infoz.ffzg.hr/INFuture/