18. SKUPŠTINA ZAJEDNICE BIBLIOTEKA UNIVERZTITETA U SRBIJI
U Univerzitetskoj biblioteci «Svetozar Marković» je 26. januara 2012. godine održana Skupština Zajednice biblioteka univerziteta u Srbiji.
Na inicijativu Sekretarijata Zajednice raspravljalo se o «Standardima za visokoškolske biblioteke» i o «Standardima za biblioteke naučnoisraživačkih instituta i ustanova».
Svi bibliotekari su imali mogućnost da na sajtu Zajednice pristupe Standardima i da dostave primedbe i sugestije, kao na samoj Skupštini. Učešće u diskusiji i konkretnim predlozima uzeli su bibliotekari iz svih tipova biblioteka, što je zaduženim članovima komisije za izradu ovih Standarda u mnogome olakšalo posao.
Prof. Dr Cvetana Krstev je predstavila prvi broj za 2011. godinu časopis Infoteka i prikazala novi sajt: infoteka.bg.ac.rs
Mr Biljana Kosanović je prisutne obavestila o radu KoBSON-a
O distributerskoj kući NEOLIBRIS je govorio Nebojiša Krstić, a o novoj platformi EBSCO-a govorio je Dragan Nikolić.
Usvojeni su Izveštaj o radu za 2011. godinu i Plan Zajednice za 2012. godinu, kao i promena visine članarine: članarina za fakultetske i institutske biblioteke biće 10 000,00 dinara, a za univerzitetske biblioteke i za bibliotke koje u svom satavu imaju više od 5 biblioteka biće 15 000,00 dinara.
Sastanak je trajao tri sata.
Galeriju fotografija možete pogledati ovde.
Prezentacije:
Standardi za visokoškolske biblioteke
KoBSON ili o svačemu po malo
Pretplatnički centar – Neolibris
EBSCO akademske baze podataka i servisi
Svrha standarda
Član 1.
Biblioteke naučnoistraživačkih instituta i ustanova su deo jedinstvenog bibliotečko-informacionog sistema Republike Srbije, organizuju se radi podrške i unapređenja obrazovnog, istraživačkog i naučnog rada istraživača, nastavnika, profesora, i studenata.
• Definicija i organizacija,
• vizija, misija i ciljevi,
• poslovi,
• stručni kadar,
• prostor i oprema,
• finansiranje i radno vreme.
Definicija i organizacija
Član 2.
Biblioteke naučnoistraživačkih instituta i ustanova su samostalne biblioteke ili biblioteke u njihovom sastavu koje obuhvataju određenu naučnu disciplinu ili oblast znanja, odnosno područje specijalne delatnosti.
Osnivanje, organizacija, oblici saradnje naučnoistraživačkih organizacija i učešće instituta u visokom obrazovanju, kao i organi instituta, regulisani su «Zakonom o naučnoistraživačkoj delatnosti».
Vizija, misija i ciljevi
Član 3.
Biblioteke naučnoistraživačkih instituta i ustanova treba da imaju jasno definisanu viziju, misiju i ciljeve koji su u saglasnosti sa misijom i ciljevima institucije – osnivača. Primarna uloga biblioteke je da prikuplja, obrađuje, istražuje, čuva i daje na korišćenje bibliotečko-informacionu građu i izvore i da pruža pristup korisnicima do informacija rlevantnih za oblast naučnog rada institucije osnivača. Program rada, usluge i aktivnosti moraju biti u skladu sa misijom, vizijom i ciljevima.
Poslovi
Član 4.
Biblioteke naučnoistraživačkih instituta i ustanova:
– sprovode nabavnu politiku instituta i ustanova u čijem su sastavu, u skladu sa naučnoistraživačkim projektima, a u koordinaciji sa srodnim bibliotekama;
– materijalno odgovaraju za fond i vode inventar celokupnog fonda;
– vode elektronski katalog u skladu sa važećim propisima kataloško-bibliografske obrade;
– čuvaju bibliotečku građu u skladu sa odgovarajućim propisima;
– obezbeđuju pristup informacijama i dokumentima;
– obavljaju međubibliotečku pozajmicu;
– učestvuju u planiranju tehničko-tehnološkog razvoja biblioteke;
– sistematski obrazuju korisnike za efikasno korišćenje bibliotečko-informacionih usluga biblioteke;
– obrađuju i čuvaju u biblioteci ili repozitoriju dokumenta nastala u naučno-istraživačkom procesu matične institucije;
– formiraju statističke podatke o svom radu u skladu sa propisima o bibliotečkoj statistici;
– učestvuju u izradi aktuelne dokumentacije o biblioteci;
– obavljaju obaveznu reviziju i otpis bibliotečke građe;
– obavljaju i ostale poslove predviđene zakonom, kao i planom i programom osnivača;
– aktivno učestvuju u održavanju zajedničkih baza podataka i mrežnih stanica;
– obavljaju diseminaciju informacija, u skladu sa najnovijim informacionim sistemom;
– primenjuju usvojene standarde i preporuke iz oblasti bibliotečke delatnosti;
– učestvuju u organizaciji i sprovođenju informacione delatnosti u biblioteci naučnoistraživačkih instituta i ustanova;
– održavaju bazu podataka i uređuju bibliografije radova nastavnika i saradnika naučnoistraživačkog instituta i ustanove;
Stručni kadar
Član 5.
Stručne poslove u bibliotekama naučnoistraživačkih instituta i ustanova obavljaju radnici koji imaju visoku, a najmanje srednju školsku spremu, sa položenim stručnim ispitom. Broj stručnih radnika mora biti usklađen sa važećim propisima, u zavisnosti od veličine fonda.
Pored lica iz stava 1. ovog člana, poslove u biblioteci, pod određenim uslovima, obavljaju i stručnjaci drugih struka i volonteri.
Biblioteke sa odgovarajućim brojem zaposlenih bibliotečkih radnika organizuju svoj rad po službama.
Zaposleni bibliotečki radnici moraju:
– imati odgovarajuće bibliotečko-informaciono obrazovanje;
– polagati stručni ispit, u skladu sa Zakonom;
– pohađati kurseve koje organizuje njihova matična bibliotečka kuća, koje im nalaže radna organizacija ili posao;
– pored permanentnog stručnog usavršavanja, bibliotekarima ovih biblioteka osnivač treba da omogući učešće u radu bibliotekarskih društava i stručnih tela, učestvovanje na stučnim i naučnim skupovima u zemlji i inostranstvu kao i publikovanje stručnih i naučnih radova iz oblasti bibliotekarstva i informatike u domaćim i stranim publikacijama.
Član 6.
Stručnom osoblju u bibliotekama naučnoistraživačkih instituta i ustanova mora biti omogućeno stručno napredovanje u skladu sa «Pravilnikom za sticanje stručnih zvanja».
Član 7.
Prava i dužnosti korisnika u bibliotekama naučnoistraživačkih instituta i ustanova, uslovi i način korišćenja pojedinih vrsta bibliotečke građe određuju se Pravilnikom o radu biblioteke.
Prostor i oprema
Član 8.
Biblioteke u naučnoistraživačkim institima i ustanovama koriste adekvatan prostor i opremu za rad bibliotečkih radnika i za rad korisnika u kome je korisnicima omogućen pristup svim relevantnim fondovima, kako u papirnom tako i u elektronskom obliku.
• Prostor za bibliotečko osoblje;
• Prostor za obavljanje bibliotečko-informacione delatnosti (prijem i obrada građe, referalne usluge, pozajmica, obuka itd.);
• Prostor za korisnike sa odgovarajućom komunikacijskom, informacijskom i ostalom tehničkom opremom;
• Prostor za grupni rad sa odgovarajućom komunikacijskom, informacijskom i ostalom tehničkom opremom;
• Prostor za knjižni fond;
• Pomoćni prostor.
Pri izboru lokacije za biblioteku treba voditi računa o pristupačnosti i funkcionalnosti prostora, a u skladu sa IFLA-inim Smernicama za uređenje i izgradnju prostora.
Veličinu potrebnog bibliotečkog prostora određuje:
• Vrsta i veličina fonda;
• Broj i struktura korisnika;
• Pružanje bibliotečko- informacionih usluga;
• Broj bibliotečkog osoblja
• Tehnička oprema
Prostor u biblioteci treba da zadovolji sledeće kriterijume:
• funkcionalnost (osigurava optimalne uslove za rad),
• prilagodljivost (lako se menja u skladu sa potrebama),
• laku dostupnost,
• ekološku prikladnost (optimalni uslovi za osoblje i korisnike; odgovarajuće prirodno i veštačko svetlo, dobra ventilacija, optimalna temperatura i vlaga, minimalna buka),
• sigurnost za korisnike i osoblje (u skladu sa Zakonom o zaštiti na radu),
• zaštićenost,
• prikladnost u informacijsko-tehnološkom smislu (omogućuje optimalno korišćenje informacijsko-tehnološke opreme u svim vidovima bibliotečke delatnosti).
Oprema u biblioteci podrazumeva:
• odgovarajuću komunikaciono-informacionu i tehničku opremu.
• odgovarajući broj stolova/polica/ormara i nameštaja za informaciono-komunikacionu i ostalu tehničku opremu.
Finansiranje i radno vreme
Član 9.
Uslove za rad u bibliotekama naučnoistraživačkih instituta i ustanova, osnivač finansira sredstvima ne manjim od 5% ukupnih sredstava matične institucije.
Član 10.
Osnivač propisuje radno vreme biblioteke za korisnike naučnoistraživačkih instituta i ustanova, kao i minimum rada za druge korisnike.
Na osnovu člana 36. stav 1. Zakona o bibliotečko-informacionoj delatnosti («Službeni glasnik RS», broj 52/11), na predlog Zajednice biblioteka univerziteta u Srbiji:
Ministar kulture, informisanja i informacionog društva donosi: Standarde za biblioteke naučnoistraživačkih instituta i ustanova.
Uvod
Standardi za visokoškolske biblioteke namenjeni su bibliotekama koje rade u sastavu univerziteta i visokih škola, sa osnovnom funkcijom da podrže njihovu obrazovnu i naučno-istraživačku delatnost. U fokusu standarda su korisnici ovih biblioteka, studenti, nastavno osoblje i istraživači, kao i šira javnost čije informacione potrebe one zadovoljavaju.
Biblioteka može da obavlja bibliotečko-informacionu delatnost ako poseduje određeni broj jedinica bibliotečko-informacione građe i izvora namenjenih za slobodno korišćenje, ako ispunjava uslove za rad u pogledu prostora, telekomunikacione i računarske opreme, bibliotečko-informacionih stručnjaka, ako je registrovana kao ustanova za obavljanje delatnosti u skladu s odredbama Zakona o bibliotečko-informacionoj delatnosti Republike Srbije, ako ispunjava i druge uslove za rad utvrđene u skladu sa usvojenim nacionalnim i međunarodnim standardima.
Prema Članu 51 Zakona o bibliotečko-informacionoj delatnosti Republike Srbije, visokoškolske ustanove su obavezne da osnuju univerzitetske i fakultetske biblioteke radi podrške i unapređenja obrazovnog, istraživačkog i naučnog rada studenata, nastavnika, profesora i istraživača. Osnivači su dužni da bibliotekama obezbede bibliotečku građu, stručno osoblje, prostor, opremu i budžet za rad. Visokoškolske i univerzitetske biblioteke i biblioteke naučnoistraživačkih instituta i ustanova deo su jedinstvenog bibliotečko-informacionog sistema Republike Srbije.
Zakonom je definisano da se visokoškolske i univerzitetske biblioteke kao članice univerziteta povezuju u bibliografsko-informacioni sistem univerziteta i u jedinstveni informacioni sistem naučnih i tehnoloških informacija u Republici Srbiji, u skladu sa zakonom i drugim propisima.
Univerzitetske biblioteke su centralne visokoškolske biblioteke koje: koordiniraju bibliotečko-informacionu delatnost na univerzitetu; koordinišu nabavku bibliotečko-informacione građe i izvora u okviru univerziteta; organizuju i usklađuju rad sistema razmene i međubibliotečke pozajmice bibliotečko-informacione građe i izvora u zemlji i sa inostranstvom; koordinišu izradu bibliografija i elektronskih baza podataka o visokoškolskim nastavnicima, naučnim radnicima i saradnicima univerziteta; prikupljaju, obrađuju, čuvaju i daju na korišćenje obavezni primerak bibliotečko-informacione građe i izvora koji nastaju i objavljuju se na univerzitetu, kao udžbenike, objavljene radove nastavnika i saradnika, specijalističke, magistarske i doktorske radove (uključujući završne diplomske i master radove koji se ne čuvaju trajno u papirnom obliku); usklađuju, pripremaju, organizuju i sprovode program obuke korisnika – studenata, doktoranata i istraživača u oblasti sistema komunikacije u nauci, korišćenja informacionih izvora u okviru bibliotečko-informacionog sistema Republike Srbije, autorskih prava i vrednovanja naučnog rada; uspostavljaju i održavaju digitalne repozitorijume matičnih visokoškolskih ustanova koji sadrže digitalizovane disertacije, radove nastavnika, saradnika i studenata, obrazovni materijal, digitalizovane publikacije iz fondova visokoškolskih biblioteka i drugi materijal od interesa za matičnu ustanovu; pružaju stručnu pomoć zaposlenima u bibliotekama i informacionim centrima u okviru univerziteta i učestvuju u njihovom stalnom stručnom usavršavanju.
Fakultetske biblioteke i biblioteke visokih škola su deo univerzitetskog bibliotečko-informacionog sistema, u okviru kojeg obavljaju bibliotečke funkcije specifične za instituciju koja ih je osnovala. One svoj rad usklađuju sa matičnim univerzitetskim bibliotekama. Ukoliko nemaju materijalnih i kadrovskih mogućnosti za ostvarivanje svih gore navedenih funkcija, te funkcije mogu preneti na matične univerzitetske biblioteke.
Sve visokoškolske biblioteke treba da razvijaju svoje zbirke u skladu sa potrebama institucija kojima pripadaju i da pružaju usluge svim korisnicima u skladu sa etičkim kodeksom struke, bez obzira na njihovu rasnu, nacionalnu, versku i kulturnu pripadnost.
Kako bi uspešno ispunile svoju ulogu, ove biblioteke treba da poštuju standarde kojima se definišu osnovni kriterijumi za osnivanje, organizaciju i način rada, čime se omogućuje vrednovanje i upoređivanje na nacionalnom i internacionalnom nivou.
1. Vizija, misija i ciljevi
Biblioteka treba da ima jasno definisane viziju, misiju i ciljeve koji su u saglasnosti sa misijom i ciljevima institucije – osnivača. Osnovna uloga visokoškolskih biblioteka je da obezbede informacione usluge kao podršku učenju, istraživanju i društvenoj ulozi visokoškolskih ustanova kojima pripadaju. Primarna uloga biblioteke je da prikuplja, obrađuje, istražuje, čuva i daje na korišćenje bibliotečko-informacionu građu i izvore i da pruža pristup korisnicima do svih vrsta informacija. Program rada, usluge i aktivnosti moraju biti u skladu sa misijom, vizijom i ciljevima.
2. Upravljanje
Način upravljanja bibliotekom definiše se u okviru organizacione strukture institucije – osnivača, koja vrši nadzor nad usklađenošću rada biblioteke i potreba osnivača. Biblioteka usklađuje svoj godišnji plan rada i podnosi izveštaj odgovarajućem organu osnivača nadležnom za bibliotečko-informacionu delatnost. Upravnik biblioteke mora imati najmanje stručno zvanje bibliotekara, odgovarajuće radno iskustvo i sposobnosti rukovođenja i treba aktivno da učestvuje u planiranju i realizaciji nastavnih i istraživačkih aktivnosti koje su povezane sa radom biblioteke.
3. Stručni kadar
U bibliotekama visokoškolskih ustanova rade kvalifikovani stručnjaci za bibliotečko-informacionu delatnost – bibliotekari sa položenim stručnim bibliotekarskim ispitom i stečenim višim stručnim zvanjima, knjižničari i informatički stručnjaci odgovarajućih profila. U skladu sa brzim razvojem i promenama u oblasti informaciono-komunikacione tehnologije koja drastično utiče na rad biblioteka, kao i sa potrebama izgradnje jedinstvenog nacionalnog bibliotečko-informacionog sistema čiji su visokoškolske biblioteke neodvojivi deo, obavezno je da se bibliotekari visokoškolskih biblioteka redovno i kontinuirano stručno usavršavaju, pohađanjem odgovarajuće poslediplomske nastave i akreditovanih kurseva za profesionalno usavršavanje.
4. Finansiranje
Budžet biblioteke mora biti odgovarajući kako bi mogla da ispuni svoju misiju nabavke, obrade i korišćenja informacionih izvora svih formata i dovoljan za održavanje zgrade i opreme, plate i stručno usavršavanje bibliotečkih stručnjaka. Budžet treba da čini dogovoreni procenat od ukupnog budžeta institucije, uobičajeno je oko 5%. Sva sredstva dobijena donacijama ili naplaćivanjem bibliotečkih usluga koriste se za unapređenje usluga biblioteke, a uprava biblioteke odgovara za njihovo efikasno i namensko korišćenje.
5. Bibliotečke zbirke
Zbirka biblioteke je zajednička odgovornost biblioteke i institucije-osnivača. Naglasak treba da bude na kvalitetu a ne na kvantitetu, a institucija-osnivač mora biti uključena u proces izbora nove i otpisa zastarele građe. Fondom biblioteke smatra se fizička građa koja se nalazi u magacinu biblioteke i sva digitalna i digitalizovana građa koja se nalazi na bibliotečkim serverima ili je iz prostorija biblioteke korisnicima dostupna preko interneta.
Minimalni kriterijumi za bibliotečki fond propisani su Pravilnikom o standardima i akreditaciji visokoškolskih ustanova i studijskih programa. Minimalni fond fakultetske biblioteke je 1.000 knjiga iz oblasti iz koje se izvodi nastavni proces. Od toga bi trebalo da 25% knjiga ne bude starije od pet godina. Osim knjiga, biblioteka mora imati i fond naučnih i stručnih serijskih publikacija, kao i specifične informacione izvore u skladu sa potrebama realizacije obrazovnih i naučno-istraživačkih uloga osnivača i u skladu sa Pravilnikom za akreditaciju visokoškolskih ustanova. Elektronske publikacije koje su deo bibliotečkog fonda nalaze se na serveru biblioteke ili ustanove osnivača, ili se nalaze na udaljenim severima, ali su metapodaci o njima sa linkovima uključeni u elektronski katalog biblioteke. Pristup do komercijalnih elektronskih časopisa i baza podataka obezbeđuje se preko Konzorcijuma biblioteka za objedinjenu nabavku. Na ovaj način su E-knjige i E-časopisi, u zavisnosti od nabavne politike biblioteke, uključeni u bibliotečki fond.
U skladu sa politikom podrške otvorenom pristupu informacijama, biblioteke osnivaju i održavaju ili se uključuju u već postojeće digitalne repozitorijume sa otvorenim pristupom, podstiču studente i zaposlene da u repozitorijum pohranjuju digitalne publikacije i prepublikacije i podstiču korišćenje postojećih relevantnih repozitorija i drugih informacionih izvora u otvorenom pristupu na svetskoj mreži.
Preporučen odnos ukupnog broja bibliotečkih jedinica na univerzitetu, odnosno visokoj školi, prema broju studenata bi trebalo da bude usklađen sa Pravilnikom za akreditaciju visokoškolskih ustanova i da bude usklađen sa programima studija i brojem upisanih studenata.
Kako bi zbirka bila aktuelna treba redovno vršiti trijaž i izlučivati iz fonda zastarele materijale. Preporučen je otpis od 3 do 5% fonda, zavisno od brzine zastarevanja naučne literature u datoj oblasti i broja primeraka literature koja se više ne koristi u nastavi. Slabije tražen deo fonda koji nije za otpis treba smestiti na lokacije van zgrade biblioteke, kako njene prostorije ne bi bile zagušene. Biblioteka mora da poseduje sve važeće udžbenike, a broj primeraka mora biti usklađen sa brojem studenata upisanim na taj program. Kada udžbenička literatura prestane da se koristi, treba sačuvati jedan do dva primerka u okviru bibliotečke mreže matične institucije, a ostale otpisati. Potrebno je i redovno proveravati linkove do elektronskih izvora informacija, uklanjati neaktivne i unositi promenjene adrese na mreži.
Bibliotečka zbirka mora biti organizovana tako da osigura efikasnu identifikaciju i pronalaženje materijala i da obezbedi maksimalnu intelektualnu i fizičku dostupnost biblioteke i njenih resursa. Materijal mora biti obrađen prema usvojenim standardima u skladu sa nacionalnim zakonom o bibliotečko-informacionoj delatnosti. Biblioteka je dužna da svoje podatke o obrađenim publikacijama učini dostupnim svima, poželjno preko sistema uzajamne katalogizacije u okviru Srbije, i da svoj fond učini dostupnim putem međubibliotečke pozajmice pod uslovima propisanim nacionalnim zakonom. Biblioteka je obavezna da vodi elektronski katalog i da obezbedi bibliografsku kontrolu produkcije institucije – osnivača. Ukoliko nema odgovarajuće kadrovske ili materijalne mogućnosti, te poslove može preneti na matičnu univerzitetsku biblioteku.
6. Usluge
Biblioteka treba da pruža različite usluge koje podržavaju obrazovne i istraživačke aktivnosti institucije – osnivača. Bibliotečke usluge treba da podstiču efikasno korišćenje raspoloživih resursa, i o pruženim uslugama se vodi uredna statistika. Deo usluga je i pružanje informacionih usluga i informaciono opismenjavanje korisnika, studenata, mladih istraživača i svih građana koji žele da se profesionalno usavršavaju.
Pravilnik o korišćenju bibliotečkog materijala i radno vreme moraju biti javno dostupni na sajtu biblioteke i maksimalno prilagođeni potrebama korisnika.
Radno vreme za korisnike fakultetskih biblioteka mora biti najmanje 50 sati, a za univerzitetske biblioteke najmanje 65 sati nedeljno.
Biblioteka periodično istražuje stepen zadovoljstva korisnika njenim uslugama i unapređuje ih u skladu sa zahtevima korisnika i materijalnim mogućnostima.
7. Prostor i oprema
Biblioteka treba da bude smeštena u posebnoj zgradi ili u prostoru koji je lako dostupan potencijalnim korisnicima. Potrebno je da postoji prostor za čitaonice, posebne čitaonice za grupni rad, za smeštaj publikacija, izložbeni prostor, kopirnica, radni prostor za zaposlene, foaje sa prostorom za neformalnu komunikaciju korisnika i sanitarni čvor.
Prostor se određuje prema broju korisnika, veličini fonda i nameni prostora. Broj mesta u čitaonicama treba da bude u skladu sa brojem upisanih studenata, a u skladu sa Pravilnikom za akreditaciju visokoškolskih ustanova.
Biblioteka treba da bude adekvatno osvetljena, zaštićena od buke i prašine, kako bi korisnicima pružila prijatan ambijent za rad. Obavezno je redovno održavanje zgrade, opreme i higijene.
Biblioteka mora imati odgovarajuću savremenu informaciono-komunikacionu tehnologiju koja omogućava pristup elektronskim informacionim izvorima i servisima svim korisnicima, kao i mogućnost reprodukcije za potrebe korisnika štampanjem, skeniranjem, fotografisanjem itd. U okviru biblioteke mora da postoji čitaonica sa najmanje 20 računara za korisnike, pogodna i za održavanje nastave u okviru informacionog opismenjavanja korisnika.
Moraju biti preduzete sve potrebne sigurnosne mere i mere kontrole da biblioteka, njena zbirka i posetioci budu adekvatno zaštićeni u slučaju bilo kakve incidentne situacije uslovljene elementarnim nepogodama ili ljudskim faktorom.
8. Povezivanje i umrežavanje
Biblioteke visokoškolskih ustanova deo su bibliotečko-informacionog sistema Srbije i treba da budu uključene u sistem uzajamne katalogizacije, Konzorcijum za objedinjenu nabavku, mreže digitalnih repozitorija i druge nacionalne i međunarodne programe i projekte kojima se bibliotečke usluge podižu na viši nivo, primeren društvu znanja i kojim se promoviše opšta dostupnost informacionih izvora. Biblioteke treba da imaju i da redovno održavaju svoju prezentaciju na internetu, sa svim informacijama relevantnim za korisnike, kako bi svoje usluge mogle da pružaju i korisnicima koji studiraju na daljinu. Zaposleni u bibliotekama treba maksimalno da se uključe u profesionalne aktivnosti na nacionalnom i međunarodnom nivou, kako bi bili osposobljeni za poboljšavanje bibliotečkih usluga i smanjenje troškova poslovanja.
Završne odredbe
Na osnovu Zakona o bibliotečko-informacionoj delatnosti Republike Srbije, Pravilnika o standardima i akreditaciji visokoškolskih ustanova i studijskih programa i međunarodnih preporuka, Zajednica biblioteka univerziteta u Srbiji je donela Standard za visokoškolske i univerzitetske biblioteke na Skupštini održanoj u Beogradu dana __________ i predlaže Ministarstvu kulture, informisanja i informacionog društva, njegovo usvajanje.
Oja Krinulović
ZOTERO
Izrada bibliografija – upotreba i korišćenje
Pojam informacija upotrebljava se u različitim značenjima, a obično se odnosi na knjige, časopise, baze podataka i razne druge sistematizovane podatke. Nezamislivo je sprovesti bilo kakvo istraživanje, obrazovanje ili radni zadatak bez značajnih informacija. Bibliotečka delatnost zasniva se na dvema postavkama: omogućiti pristup informacijama i pristupiti u skladu sa zadatkom ustanove ili interesima korisnika.
Pri pisanju radova autori se susreću sa raznim korisnim referencama i stalno tragaju za citiranim referencama, da bi svoj rad završili izradom bibliografije korišćenih radova. Danas postoje mnogobrojni programi za tu namenu, tzv. reference management software, citation management software ili personal bibliographic management software, čija je glavna namena organizacija i upravljanje prikupljenim referencama. Najčešće korišćeni programi za tu namenu su: EndNote, RefWorks, Reference Manager, ProCite, Bookends, Scholar’s Aid. Nasuprot tim programima, koji se plaćaju, postoji i dosta besplatno dostupnih programa, na primer RefDB, BibDesk, Refbase, JabRef, Wikindx, Referencer i drugi, a u tu grupu spada i Zotero.
Zotero je dodatak za Internet pretraživače Firefox, Netscape ili Flock. Nije ga moguće koristiti uz Internet Explorer. Nakon instalacije Zotero-a dugme za njegovo pokretanje javlja se u donjem desnom uglu prozora Internet pretraživača. Aplikacija se sastoji od tri odvojena prozora s različitim funkcijama (videti sl. 1). U levom prozoru je prostor za otvaranje direktorijuma u koji se dokumenti arhiviraju. U srednjem prozoru je popis samih dokumenata, dok je u desnom prozoru bibliografski podaci svakog pojedinog dokumenta. Na vrhu prozora smeštene su ikonice za prikupljanje, organizaciju i pretraživanje dokumenata. U Zotero-u se mogu držati dokumenti pronađeni na Internetu, kao i dokumenti koje smo već ranije imali na našem računaru. Kod arhiviranja dokumenata u PDF-formatu podaci bibliografskog opisa moraju se ručno upisivati, ili preko Google Scholar koji kod takvih dokumenata ima opciju Import into EndNote, pomoću koje se bibliografski opis automatski prebacuje i u Zotero. Jedan dokument može biti pridružen u više različitih direktorijuma, a svi su dokumenti istovremeno i u glavnom direktorijumu. Ukoliko se dokument obriše iz nekog direktorijuma, on ostaje u glavnom direktorijumu, a ako se dokument obriše iz glavnog direktorijuma, automatski će biti obrisan i iz svih ostalih direktorijuma.
Sl. 1 Primer Internet stranice s pokrenutim programom Zotero.
Bibliografija se iz Zotero-a može prebaciti u željeni dokument, tako što se reference u srednjem prozoru selektuju i desnim klikom odabere opcija Create Bibliografy from Selected Item, nakon čega se izabere željeni način citiranja prema kojem će reference biti formatirane, npr.: Chicago style, MLA, Vancouver, BibTeX, AMA ili neki drugi. Za Internet stranice mogu se kreirati izveštaji u HTML formatu.
Ukratko, Zotero predstavlja jedan moderan program za upravljanje bibliografskim referencama, pa njegova kompatibilnost s određenim standardima za Internet izvore doprinosi olakšavanju organizovanja i upravljanja bibliografskim zapisima.
Oja Krinulović
Univerzitetska biblioteka ‘‘Svetozar Marković’’, Beograd
Univerzitetska biblioteka „Svetozar Marković“ i Filološki fakultet u Beogradu započeli su 2010. godine organizovanje godišnjih izložbi pod nazivom Klasici svetske književnosti – jubileji sa namerom da otkriju vredan deo svog fonda koji sadrži bogatu kolekciju originalnih i prevedenih dela najvećih svetskih pisaca. Povodom stogodišnjice objavljivanja prvog književnog rada Ive Andrića u Bosanskoj vili i 50 godina od kada mu je dodeljena Nobelova nagrada, Univerzitetska biblioteka u saradnji sa Filološkim fakultetom i Zadužbinom Ive Andrića u Beogradu organizovala je izložbu pod nazivom Kako je tumačen Ivo Andrić posvećenu našem najvećem piscu i jedinom nobelovcu – klasiku srpske i svetske književnosti.
Izložba je otvorena 13. oktobra 2011. godine u Univerzitetskoj biblioteci „Svetozar Marković“ u Beogradu. Otvorili su je dr Jovan Delić, redovni profesor Filološkog fakulteta u Beogradu, dr Stela Filipi Matutinović, direktorka Univerzitetske biblioteke, prof. dr Aleksandra Vraneš, dekan Filološkog fakulteta u Beogradu i Dragan Dragojlović, upravnik Zadužbine Ive Andrića u Beogradu. Autori izložbe su Vuka Jeremić i Dragana Mihailović, bibliotekari savetnici u Univerzitetskoj biblioteci. Otvaranju su prisustvovale brojne zvanice, profesori, književnici kao i poštovaoci dela Ive Andrića.
Andrić je u književnost ušao pesmama u prozi „U sumrak“ i „Blaga i dobra mesečina“ objavljenim u Bosanskoj vili 1911. godine. Prvu knjigu stihova u prozi – Ex Ponto, Ivo Andrić je objavio 1918. godine u Zagrebu, a zbirku Nemiri štampao je u Beogradu 1920. godine. Njegove lirske pesme koje za života nisu sabrane u knjigu, objavljene su posthumno, 1976. godine u Beogradu, pod nazivom Šta sanjam i šta mi se događa.
Ivo Andrić se naročito ističe u našoj savremenoj književnosti, po analizi i psihološkom sagledavanju onih čovekovih stanja koja su bila izvan značajnih literarnih interesovanja. Njega najviše zanima onaj tamni i nejasni impuls u čoveku koji je izvan domašaja njegove svesti i volje. Polazeći od nekih savremenih postavki psihološke nauke, Andrić je prikazao kako ti tajanstveni unutrašnji impulsi fatalno truju i opterećuju čoveka.
Skladna i jednostavna rečenica, uverljivost i sugestivna estetska i misaona funkcionalnost pripovedačkih slika čine da Andrićevo delo predstavlja najsuptilniju umetničku vrednost južnoslavenske književnosti.
Dragana Stolić
Konferencija INFuture2011 – Information Sciences and e-Society
Zagreb, 9-11. novembar 2011.
Treća međunarodna konferencija The Future of Information Sciences: INFuture2011 – Information Sciences and e-Society održana je od 9. do 11. novembra 2011. u Zagrebu u organizaciji Odsjeka za informacijske znanosti Filozofskog fakulteta Sveučilišta u Zagrebu (prethodne konferencije – 2007. i 2009. godine). Konferenciji je prisustvovalo oko 120 učesnika iz 12 zemalja i bilo je izloženo više od 40 recenziranih radova koji su objavljeni u zborniku saopštenja.
Na Konferenciji su učestvovali profesori, istraživači, bibliotekari, stručnjaci iz oblasti informacionih tehnologija, ali i poslovni ljudi i menadžeri, kako bi se problemi vezani za primenu novih servisa u obrazovanju, nauci ili svakodnevnoj praksi razmotrili sa više aspekata. Izlaganja su bila podeljena u nekoliko tematskih sesija: E-Society, Social Communication, E-Learning, E-Services, E-Government and Business Applications i Language Technologies and Language Processing.
Prvog dana Konferencija se održavala u Ilirskoj dvorani na jedinstvenoj sesiji koja je najvećim delom bila posvećena čuvanju dokumenata u digitalnom obliku (digital preservation). Pored izlaganja kojima su predstavljeni određeni projekti vezani za digitalizaciju (D. Seiter-Šverko: “Croatian Digital Library Initiatives”), u ostalim radovima naglasak je stavljen na mogućnosti dugoročnog čuvanja podataka: “Supporting e-Science: Scientific Data Curation”, “Usage of Virtualization Technologies in Long-Term Preservation of Integrity and Accessibility of Digital Data”. Prikazan je i primer nove prakse vezane za arhiviranje medicinske dokumentacije.
Drugog dana su se održavale paralelne sesije: jedan deo je bio posvećen različitim temama, dok je drugi u potpunosti obuhvatio internacionalni projekat KEEP – Keeping Emulation Environments Portable koji se realizuje od 2009. do februara 2012. Sesije posvećene ovom projektu su bile zamišljene kao radionice od kojih je svaka činila zaokruženu celinu. Ovaj veliki projekat, finansiran sredstvima Evropske komisije kao deo FP7, namenjen je razvijanju sistema za emulaciju kako bi se obezbedio pristup podacima sačuvanim na starim i prevaziđenim medijima. U projekat su, pored ostalih, uključene i tri velike nacionalne biblioteke: Bibliothèque nationale de France, Koninklijke Bibliotheek i Deutsche Nationalbibliothek.
Tokom ostalih sesija dominantne teme su bile: vidljivost manjih naučnih zajednica, evaluacija naučnog rada u takvim zajednicama i rangiranje institucija (E-Society), digitalizacija i nove veb tehnologije primenjene u kulturi, pre svega u radu muzeja (E-Society), korišćenje društvenih mreža u radu visokoškolskih institucija, analiza korisničkog ponašanja u označavanju zapisa u katalogu (Social Communication), primena novih tehnologija u svakodnevnoj praksi, kao što su gradske službe, ili u elektronskom glasanju (E-Services, E-Government and Business Application). Na prvoj prepodnevnoj sesiji predstavljen je i rad „The Role of National Citation Index in the Evaluation of National Science“ Aleksandre Popović, Sanje Antonić i Dragane Stolić, koja je izlagala prezentaciju.
Poslednjeg dana Konferencije, pored dve sesije posvećene KEEP projektu, izlaganja su se najviše bavila pitanjima učenja jezika i mašinskog prevođenja, detekcijom plagijarizma (Language Technologies and Language Processing), novim tehnologijama i metodama u učenju (E-Learning), ali i novim oblicima publikovanja u različitim naučnim oblastima („Network Of Scientific Publications in Information Science“, „Transformation of Scholarly Publishing in the Digital Era“).
Zbog raznovrsnosti tema i pristupa, Konferencija je pružila uvid u relevantne i aktuelne probleme vezane za informacione tehnologije, digitalitaciju, inovativne metode naročito primenljive u radu naučnih biblioteka. Brojem učesnika i iscrpnošću izložene materije ova Konferencija se svakako svrstava među vodeće u regionu.
Dragana Stolić