Broj dva (2014)

Mr Gordana Đukić, bibliotekar
Ekonomski fakultet Beograd

Uvod

Pre četiri decenije konstatovano je da postoje tri različita obeležja univerziteta: grupa studenata, nastavno osoblje i kolekcija knjiga. Akademska biblioteka je opisana kao „srce“ akademske zajednice učenja, imajući u vidu mesta za studente i sposobnost njihovog istraživanja i usavršavanja u pogledu sticanja novih znanja.[1] Akademske biblioteke su veoma značajna podrška studentima u pogledu dobijanja nastavnog sadržaja  i veliki su potencijal za bogate edukativne sadržaje i informacije. One su od velike pomoći prilikom profesionalne orijentacije, izbora oblasti istraživanja, pisanja stručnih radova. Na osnovu tehnoloških kapaciteta biblioteke i nivoa bibliotečkih servisa, one su ključni momenat za izbor prilikom upisa u odgovarajuću akademsku instituciju. Opšti uslovi poslovanja, dizajn biblioteke, kompjuterska oprema i osoblje biblioteke, bitni su elementi okruženja u kojima studenti i drugi istraživači imaju očekivanja za kvalitetne bibliotečke usluge. Vizuelni elementi, kao što su: interijer biblioteke, kako su knjige složene u policama, da li su nove, očuvane ili poderane, stil ophođenja osoblja i način pružanja informacija, nameštaj i tehnološka oprema, da li je zastarela ili savremena –  utiču na kompletnu radnu atmosferu i promovišu rad akademske institucije.  Pošto studenti dolaze u biblioteku da rade i uče, mesto njihovog rada, tj. učenja treba da bude atraktivno i podesno, uključujući odgovarajuću temperaturu, sa odgovarajućim stolicama, stolovima i kompjuterima. To čak podrazumeva u razvijenim zemljama da su biblioteke komforna zona  („comfort zone“)[2].  Ovakve zone mogu biti opremljene sa tapaciranim stolicama, stonim lampama i prostorijama za odmor i učenje.

1. Kvalitetni servisi

Akademske biblioteke imaju jedinstveni status u institucijama visokog obrazovanja. One nisu samo mesto rada, učenja i istraživanja, već se u njima daju bibliotečki servisi od strane osoblja biblioteke.  Uloga bibliotekara je da skupljaju, procesuiraju, čuvaju, prosleđuju i daju korisne informacije u cilju usmeravanja studenata – kako bi zadovoljili njihove potrebe i interese u pogledu sticanja novih znanja, kao i da obezbede informacije  za kompletnu akademsku zajednicu radi postizanja individualnih i zajedničkih ciljeva.

Kvalitet usluga u bibliotekama  se sastoji od  tri glavne dimezije: 1. informacionih resursa, 2. organizacije  i 3. servisa biblitekara. U okviru ovih dimenzija bitni su sledeći faktori:[3] 1. rukovođenje, 2. vreme čekanja, 3. elektronski resursi, 4. bibliotečko osoblje (učtivo, pristupačno, predusretljivo) i materijali na korektnim mestima,  5.  materijali koji se izdaju u određeno vreme, 6. zgrada i okruženje biblioteke, 7. nameštaj i uređaji, 8. neophodni materijali za kurseve.

Univerzitetsko osoblje: nastavnici, administracija  i bibliotekari su uticajni faktori za učenje i istraživanje i davanjem servisa studentima doprinose kompletnim edukativnim rezultatima u kvalitativnom i kvantitativnom pogledu.[4]

Tabela 1. Dimenzije kvalitetnog servisa biblioteke

 Izvor: LibQUAL+TM Dimensions and their Core Items[5]

U prirodi ljudskog bića je da procenjuje stvari, čak i ljude oko sebe, tako da i bibliotekari u svojoj praksi imaju tu slobodu.[6]  Oni imaju potrebu da periodično mere resurse i servise, kako bi se uverili da su objektivno postavljene stvari u biblioteci. Sistem procene započinje sa načinom pretraživanja kataloga i načinom preuzimanja pretraženog materijala, kao i  sa  kvantitativnom  procenom  o koristima korišćenja resursa od strane korisnika.[7]

Proces kvantitativne procene  resursa servisa  vodi ka  „sistemu potpunog upravljanja kvalitetom“ (Total Qualitative Management – TQM), a ističe se i da  resursi treba da zadovolje svojim karakteristikama u potpunosti  potrebe korisnika.  Kvantitativne vrednosti bibliotečkih servisa su definisane kao bibliotečki standardi koji treba da ispune očekivanja korisnika. Nakon odgovarajuće kvantitativne  procene bibliotečki servis treba da ima sledeće kvalitete:[8]

• relevantne resurse
• odgovarajući skladišni prostor za kolekcije knjiga i časopisa
• obezbeđenje pristupa tim kolekcijama kroz kataloge
• razvojnu strategiju za netradicionalne neobjavljene  formate –  „grey literature“
• davanje usluga korisnicima putem telefona (ili mejla) i putem međubibliotečke pozajmice i dr.
• Olakšanje pretraživanja korisnicima putem bibliotečkog posredovanja
• pružanje informacionih resursa i servisa.

Sa aspekta akademske biblioteke, korisnost se odnosi na postignute  kvantitativne vrednosti – output (output), koji doprinosi efektivnosti i produktivnosti biblioteke, kao i celokupne akademske institucije. U mnogim statističkim analizama, ističu se u istoj meri termini „korišćenje“ i „vrednost“, tj. što se više knjiga koristi i cirkuliše i što se više usluga daje korisnicima, to je bolje za biblioteku:[9]

Vrednost = korišćenje knjiga i drutih materijala  (1)

Druga opcija vrednosti se tiče troškova i koristi:

Vrednost = koristi/troškovi  (2)

(Library value = perceived benefits/perceived costs)

Sa aspekta korisnika, troškovi uključuju cenu, vreme i uloženi napor. Mnogi bibliotekari  ulažu napor da se omoguće studentima beneficije i smanje troškovi bibliotečkog servisa i resursa.

Vrednost takođe može biti definisana kao proizvod količine komoditeta i cene po jedinici:

Vrednost = koičina proizvedenog komoditeta x cena po jedinici komoditeta  (3)

(value=quantity of commodity produced × price per unit of commodity)

Četvrta definicija vrednosti je efekat bibliotekara na korisnike, tj. uticaj na sticanje kvantitativnih vrednosti u biblioteci:

Vrednost = Uticaj bibliotekara na korisnike. (4)

Sa pojavom interneta je nastao revolucionarni zaokret u funkcionisanju akademskih biblioteka. Automatizacija biblioteka je omogućila „otvoreni pristup“ bazama podataka. Studenti i drugi akademski  istraživači  se direktno povezuju sa bibliotečkim podacima tj. resursima, s tim da mogu da se pretplate („subcribe“) za elektronske knjige i elektronske časopise, kao i da odštampaju dobijene formate. Bibliotekari se suočavaju sa novim formatima kao što su štampani, audio-vizuelni, mikrofilmovani  materijali, CD romovi i sa novim kompjuterskim softverima. U tradicionalnim bibliotekama, bibliotekari su izdavali svakom studentu koji došao u biblioteku – časopise za štampanje, a potom te časopise povezivali i arhivirali. Međutim, kod  elektronskih časopisa  studenti ne moraju da dođu u biblioteku, već  očekuju otvoreni pristup („open access“) sa udaljenog mesta, ponekad i iz druge države. Od kada su elektronski časopisi locirani u akademskim bibliotekama, kontrola pristupa se ne vrši više od strane bibliotekara, već od strane provajdera, tj. izdavača-prodavca baze časopisa. Prisutan je sve veći broj korisnika u pogledu informacionog pristupa sa bilo koje lokacije, sa pojavom virtuelnih biblioteka. Samim tim, promenjen je tradicionalan način funkcionisanja biblioteka sa pojavom interneta, koji više nije novina, već je široko primenjen  i u bibliotekama, i kod kuće, a sa pojavom lap topova i smart telefona i sa bilo koje lokacije. Uloga bibliotekara je promenjena i slikovito se može prikazati na Slici 3:

Slika 3:  Proces promena uloga bibliotekara

Izvor:   University Leadership Council, 2011. Redefining the Academic Library: Managing the Migration to Digital Information   Services, The Advisory Board Company ,• Washington,str. 66.

U  prvoj situaciji – postojeće stanje  „Current state“( bibliotekari značajni deo svog radnog vremena provode u katalogizaciji ,tj. stručnoj obradi i fizičkom procesuiranju knjiga i časopisa, a paralelno sa tim procesima nastaje proces sve manje cirkulacije knjiga i časopisa u fizičkom obliku.

U drugoj situaciji – preferencijalno-željeno stanje “Preferred End-State“,  kome se sve više teži u savremenom dobu,  bibliotekari se  sve više  stručno  edukuju na on-line  kursevima i seminarima, u pogledu informacionih nauka i  resursa, u istraživačkim odeljenjima. Stručno osposobljeni bibliotekari nakon toga vode kampuse tj. upoznaju studente sa akademskom tehnologijom, digitalnim informacionim resursima  i načinom pretraživanja u otvorenom  on-line pristupupu.

Sa pojavom elektronskih časopisa, akademski bibliotekari imaju nove uloge, jer časopisi nisu više fizički opipljivi materijali koji se mogu držati u rukama i smeštati u police biblioteke. Oni su  „on-line“ administrativni moduli koji su dostupni od strane prodavca, npr. kao što je   Elsevier`s Science Direct.  Ogroman broj elektronskih časopisa zahteva i velike investicije i napor da se uspostavi čvrsta veza sa naslovima časopisa, od provajdera do servera biblioteke. Bibliotekari sa svog radnog mesta preuzimaju informacije, po potrebi prosleđuju korisnicima, a pojedini bibliotekari svoje puno radno vreme provode nadziranjem elektronskog pristupa. Servis bibliotekara se sastoji u podučavanju korisnika o suštinskim kompetencijama u informacionom pristupu, šta je slobodan, a šta nije slobodan pristup. Bibliotekari, povremeno pored toga,  pronalaze u pojedinim vremenskim intervalima  «grati»s slobodan pristup elektronskoj bazi od strane provajdera-prodavca  i o tome obaveštavaju korisnike.[10] Univerziteti su u celom svetu   zadnjih nekoliko godina pod velikim pritiskom zbog ekonomske krize, nedostatka finansijskih sredstava i zbog potrebe da se prilagode eksploziji elektronskih izdanja časopisa, a koji imaju veliki uticaj na korisničke servise  i  organizacionu strukturu njihovih biblioteka. Potreba prilagođavanja bibliotekara je u  digitalnoj eri neophodna iz razloga što upravljaju masovnom količinom informacija i daju smernice korisnicima, koje kontrolišu i organizuju. Velika količina informacija je uslovila da se akademske biblioteke centralizuju i unificira katalog. U tom smislu je u Univerzitetskoj biblioteci u Helsinkiju centralizovan digitalni servis, izvršena nova raspodela poslova u novoj organizaciji  sa  novim mogućnostima i olakšicama, formiranjem pet kampusa. Pored ovako organizovanih kampusa, postoje orgnaizovani  on-line  kampusi, kao na primer u univerzitetu u Baksu (Backs  County Community College).  Na portalu „My Online Campus“  bibliotekari razgovaraju i diskutuju sa studentima o svim pitanjima servisa, edukacije, o kursevima  i literaturi koja im je neophodna, što se vidi iz priložene Slike 4.:[11]

Slika 4: Kampus on-line

        Izvor: www.educationadvisoryboard.com•

Upravljanje u novoj organizacionoj strukturi i centralizovanim katalozima je dalo snažne podsticaje u pogledu pretraživanja svih naučnih oblasti i  interfejsa (međusobne povezanosti  i sa spoljnim partnerima). Bibliotečki kadar u u novim uslovima je dobio šanse da se dalje usavršava u svojoj struci i informacionim disciplinama.[12] Tako npr. u pojedinim azijskim  akademskim  bibliotekama  bibliotekari pohađaju posebne kurseve :

Tabela 2.  Kursevi bibliotekara

KINA

Izvor: Abu Bakar, Ahmad Bakeri,2009., Education for digital libraries in Asian countries,

Asia-Pacific Conference on Library & Information Education & Practice, str.461

2. Okruženje

U Sjedinjenim Američkim Državama postoje nekoliko univerzitetskih kampusa koji su locirani u različitim urbanim centrima u zemlji, kao i u drugim državama. Univerzitetski udaljeni programi pristupa uključuju studente širom Amerike, kao i studente u više od petnaest država. Tako na primer, Politehnički institut – Državni univerzitet (Virginia Polytechnic Institute and State University), pored toga štu u svom sastavu ima istraživačke bibliotečke centre – kampuse, ima kampuse u zemlji i širom zemnje, a takođe i van zemlje u Švajcarskoj, u Centru za evropske studije i arhitekturu (Center for European Studies and Architecture – Riva San Vitale).

U kampusu Univerziteta u Sijetlu (Seattle University) obrazovanje studenata je „učtivo“ i studenti imaju komoditet u prostorijama:[13]

• čitaonici ( reading room),
• gde zajedno uče (learning commons),
• za medijske resurse (media resources),
• gde se odmaraju ( study lunge),
• kafe restoran  (the byte – cafe)
• multimedijalnu labaratoriju (multimedia lab)
• e-recepciju/foaje (e-lobby).

U istom okruženju se  nalaze  raznovrsna organizaciona odeljenja gde pored mogućnosti za čitanje, istraživanje, studenti imaju uslove za zajedničko učenje (learning commons) i odmor. Vizija ovakvog okruženja za studente je da im se omoguće  „non-stop“  uslovi za akademski rad.

3. Očekivanja studenata– korisnika

U okruženju u akademskim bibliotekama, bibliotekari imaju obaveze da ispune očekivanja studenata.  Glavne karakteristike tih očekivanja su da:

• bibliotekari  poseduju dovoljno stručnosti i i prate edukativni razvoj u svojoj struci,
• poseduju informacionu pismenost i  informaciono-komunikacione veštine,[14] kako bi davali neophodne informacije i omogućili studentima otvoreni pristup.

American Library Association (ALA) definisala je informacionu pismenost kao prepoznavanje tražene informacije u pravo vreme i posedovanje stručnog znanja da se locira i proceni efektivno korišćenje tih informacija. U 2003. godini je razvila ovu definiciju kao skup bitnih informacionih obrazovnih standarda za  studente i osoblje  u visokim obrazovnim institucijama. To podrazumeva ne samo način kako se pristupa traženim informacijama, već i način kako se informacije  vrednuju i kako se njima efektivno upravlja.[15]  Informaciona pismenost je baza „doživotnog učenja“ i osposobljava studente da upravljaju litararnim akademskim sadržajima na taj način da:

• procene opseg tj. količinu informacija koja im je potrebna
• da pristupe traženim informacijama efikasno i u dovoljnoj meri
• procene dobijene informacije
• inkorporiraju selektovane informacije u svoju bazu znanja.

Za studente informaciona pismenost ima prednosti, jer  stvara mogućnosti za razvoj umnih veština koje vode kvalitetnijem načinu istraživanja i razvoju istraživačkih sposobnosti. Dobijeni rezultati pretraživanja  vode  uspehu u studiranju i boljem transferu znanja.[16]

Očekivanja studenata su velike u pogledu otvorenog pristupa. Pristup je omogućen od strane provajdera koji vrši kontrolu putem 1, identifikacije, logovanja i lozinke, (ID, Login, Password), 2. autentičosti (IP authentication),  ili 3. licenciranja.[17] Studenti očekuju da kada se uloguju, mogu da pristupe elektronskim resursima u svako doba dana, sa bilo koje lokacije. Sa akademskog aspekta, studenti mogu da se podele u tri kategorije:[18]

1. Priključeni na kampus  (on-campus remote users)

Korisnici koriste bibliotečke resurse u prostorijama fakulteta, tj. biblioteci ili kompjuterskim centrima;

2. Isključeni iz kampusa  (off-campus remote users)

Korisnici koriste bibliotečke resurse od kuće ili druge lokacije van kampusa – izvan prostorija fakulteta;

3. Korisnici daljinskog učenja (distance education users)

Korisnici koriste bibliotečke resurse sa mnogo veće udaljenosti u odnosu na prve dve kategorije korisnika.

Na osnovu naučne Studije akademskih bibliotekara – Kolorado  (The Colorado Academic Library Impact Study)  i analize 3.222 korisnika osnovnih i postdiplomskih studija, utvrđeno je da je 53% studenata koristilo bibliotečke resurse u prvoj kategoriji, tj. u kampusu, a 47% van kampusa, odnosno u trećoj kategoriji.[19] Najpopularniji razlozi za studente koji su koristili kampus jesu: miran prostor za učenje, dostupna kompjuterska oprema, specifični materijali i udobnost u kompletnoj lokaciji. U najvećoj meri su bili korišćeni: kompjuterski pristup elektronskoj bazi podataka, tradicionalan način štampanja resursa kao i posebno odeljenje – prostor za učenje.

Međunarodna organizacija za standarde (ISO) je u skladu sa svojim standardom ISO 9241-210, aktivnosti humanog  razvoja  opisala  kao multidisciplinarne. U dizajniranju informacionih sistema u akademskoj biblioteci –  to znači da je potrebno da fokus bude  na korisnicima i njihovoj satisfakciji, s tim da oni imaju aktivno učešće u tom procesu. Takav pristup je nazvan centralno orijentisan prema korisnicima (user centered design – UCD) –  na prvom mestu se uvažavaju potrebe, želje, i zahtevi krajnjih korisnika prilikom formiranja bibliotečkog informacionog sistema.[20]  Korisnici i njihova satisfakcija su glavni ciljevi prilikom formiranja integrisanog bibliotečkog informacionog sistema i intefejsa. U ISO 9241-11 1998, korisnost je definisana kao  „stepen korišćenja nekog proizvoda kako bi se ostvarila satisfakcija i postigli ciljevi korisnika na efektivan i eikasan način“.[21] Iz toga proizilazi da je neophodno o zahtevima korisnika informisati dizajnera informacione tehnologije u akademskim bibliotekama, kako bi bila korišćena od strane studenata na što jednostavniji, efektivniji i efikasniji način. Shodno tome, Cullen sugeriše“da je jedini način da akademske biblioteke opstanu u današnjem  nestabilnom, promenljivom i konkurentskom okruženju je da se fokusiraju na satisfakciju korisnika tj. na ispunjenje očekivanja i potreba studenata“.[22] S tim u vezi, Kostagiolas and Vazaiou[23] su uticali da se uveća broj upisanih studenata, akademskih publikacija i  online programa.Percepcije studenata,   očekivanja i  zone tolerancije u  biblioteci  Univerziteta Thammasat su:[24] mogućnost za pronalaženje novih informacija i znanja, davanje instrukcija za korišćenje i časovi obuke po potrebi od strane bibliotekara, pristup digitalnim bazama sa računara,blagovremena isporuka dokumenata, mogućnost dobijanja traženih informacija,miran prostor za učenje, komforna i atraktivna lokacija, mesto kreativno za  intelektualni rad, zainteresovanost  za rad, pružanje pažnje korisnicima, ljubazan i brižan stav bibliotekara, da bibliotekari imaju razumevanje za potrebe korisnika, postojanje moderne opreme i  vizuelno atraktivnih materijala  (brošura, saopštenja)  u kombinaciji sa servisom, blagovremeno pružanje servisa, prikladno radno vreme,  pouzdanost u rešavanju problema korisničkog servisa, ekspeditivan  servis korisnicima, volja bibliotekara da pomognu korisnicima,i spremnost da  odgovore na pitanja korisnika, da  bibliotekari ulivaju poverenje kod korisnika, da su uvek učtivi, da poseduju stručna znanja  i koji ulivaju poverenje za sigurnost ličnih podataka korisnika.

Zaključak

Danas se bibliotekari u svojojprofesiji suočavaju sa velikim izazovima u pogledu efikasnog korišćenja informacione tehnologije. Od profesionalnog akademskog bibliotekara se očekuje da bude uslužan konsultant u davanju stručnih informacija i pokazivanju tehnoloških veština.[25] S obzirom da su aktivnosti bibliotekara u velikoj meri prožete informacionom tehnologijom, oni imaju zadatak da anticipiraju očekivanja korisnika, da budu fleksibilni u prilagođavanju i prihvatanju novih znanja i veština i da njihov fokus u pisanoj i usmenoj komunikaciji bude prema studentima i drugim akademskim istraživačima. Pored znanja iz svoje struke i informacionih tehnologija, neophodno je da poseduju znanja iz menadžmenta, pedagoška znanja podučavanja, preduzetništva, i dr. Takođe je potrebno da poseduju komunikacione veštine kako bi izgradili dobre relacije sa kolegamai studentima. Na taj način se postiže efektivan rad i postižu zajednički ciljevi profesionalnog razvoja i kontinuiranog učenja.

[1]Posey, James A., 2009., Student Perceptions and Expectations of Library Services Quality and User Satisfaction: disertation, The Faculty of the Department of Educational Leadership and Policy Analysis,East Tennessee State University, Tennessee, str. 40.

[2]Quinn, Brian, 1997. , Adapting service quality concepts to academic libraries, The Journal of Academic Librarianship, str. 366.

[3]Hernon, Peter, Nitecki, Danuta A. and Altman, Ellen, 1999., Service Quality and Customer Satisfaction:An Assessment and Future Directions, The Journal of Academic Libraries, Vol. 25, No, 1, str. 11.

[4]Everest, Katherine, and Philip Payne., 2001, The Impact of Libraries on Learning, Teaching and Research, Report of the LIRG Seminar, Leeds, prema: American Library Association, 2010., The Value of academic libraries: a comprehensive research review and report, s A Division of the American Library Association, Chicago, str. 21.

[5]Posey, James A., 2009., Student Perceptions and Expectations of Library Services Quality and User Satisfaction: disertation, The Faculty of the Department of Educational Leadership and Policy Analysis East Tennessee State University, Tennessee, str. 24.

[6]Ezeala, Lily Oluebube, Yusuff, Eunice Olufunmilola, 2011., User satisfactionwith library resources and services in Nigerian Agricultural research institutes, Library Philosopy and Practice,http://unlib.unl.edu/LPP/str. 3.

[7]Lancaster, F.W.,1978,  Guidelines for the evaluation of Information systems and services, UNESCO, Paris, str.15.

[8]Isto.

[9]Association of College and Research Libraries, 2010, The Value of academic libraries: a comprehensive research review and report,  Chicago, str. 20

[10]Isto, str. 4.

[11]The Advisory Board Company , 2011., Redefining the academic library:  managing the migration to digital information services,  str. 44, • www.educationadvisoryboard.com•

[12]Rotonen, Annika,  2013, Library models in academic libraries: a comparative case study: thesis,  Oulu University of Applied Sciences,str. 25.

[13]University Leadership Council, 2011. Redefining the Academic Library: Managing the Migration to Digital Information Services, The Advisory Board Company ,• Washington,str. 13.

[14]Isto, str. 101.

[15](http://en.wikipedia.org/wiki/Information_Literacy).

[16] Kumar, Shravan S, Pathak, Pragnya J.,  Information literacy: an overvies of information literacy   at IPR., 2012,User oriented quality services in 21st century libraries: seminar,  Management Association, Ahmedabad str. 33.

[17]Armstrong, Alan E., Croft, Vicki F., Victoria T. Kok, Victoria R.,Lener, Edward F., Electronic resources access: issues and resolutions in two academic libraries,  Virginia Polytechnic Institute and State University, Blacksburg, Virginia, str. 2

[18]Posey, James A., 2009., Student Perceptions and Expectations of Library Services Quality and User Satisfaction: disertation, The Faculty of the Department of Educational Leadership and Policy Analysis East Tennessee State University, Tennessee, str. 45

[19]Isto..

[20]Chatzipanagiotou, Niki, 2014, Advancing  an academic library`s services through application of soft systems methology: master thesis in informatics, Linnaeus University, str. 10.

[21]Isto.

[22]Isto, prema: Cullen, R., 2001. Perspectives on user satisfaction surveys: academic libraries. Library Trends, 49(4), pp.662-686.  www.ideals.illinois.edu/bitstream/handle/2142/8371/librarytrendsv49i4h_opt.pdf?sequence=1

[23]Isto, prema: Kostagiolas, P.A., Papadaki, E., Kanlis, G. and Papavlasopoulos, S., 2012. Responding to Crises with Alliances: Evidence from an Academic Library Survey in Greece. In: Woodsworth, A., Penniman, W.D. eds., 2012. Mergers and Alliances: the wider view. Advances in Librarianship, 36,  str. 247-279.

24  Nimsomboon, Narit,  Nagata, Haruki,2003.,Assessment of Library Service Quality at Library System, Thammasat University, str. 46

[25]Li, L. L. 2009. Emerging Technologies for Academic Librarians in the Digital Age, Chandos Publishing, London, prema: Mathew, Susan K., 2011.,I mpact of Information Communication Technology (ICT) on Professional Development and Educational Needs of Library Professionals in the Universities of Kerala: doctoral thesis,  Cochin University of Science and Technology, Cohin, str. 2.

Mr Gordana Đukić, bibliotekar
Ekonomski fakultet Beograd

UVOD

Savremene biblioteke prate savremene trendove u procesu sticanja novih znanja i informacija. Tradicionalne i savremene biblioteke imaju isti cilj, a to je pristup izvorima kulturnog nasleđa i kroz edukaciju, razumevanje svih naučnih oblasti od postanka ljudskog društva do danas. Kulturne i socijalne institucije – biblioteke, tradicionalno su uticale na ekonomski razvoj i obezbeđivale naučne i poslovne informacije putem štampanih publikacija i časopisa. One sada imaju još veći značaj, jer se neprocenjivi dokumentacioni i istorijski materijal digitalizuje, zbog čuvanja obimne građe  i nepostojanja dovoljnog prostora. Danas biblioteke imaju novu ulogu u pogledu komunikacije putem kompjutera  i putem kompleksnog tekstualnog, mikrofilmovanog, audiovizuelnog i drugog materijala, predstavljaju konkurenciju štampanim knjigama i časopisima. Digitalne baze časopisa i knjiga, zamenile su tradicionalne kataloge, a „on-line“ seminari i internet edukacija su zamenili tradicionalni način obrazovanja. Primena tehnoloških inovacija u bibliotekama utiče na njihov novi značaj i ulogu.

Globalni pristup osavremenjavanju biblioteka

Informacije u bibliotekama i informacionim centrima su nacionalno sredstvo za sve građane u jednoj zemlji. Savremene biblioteke nisu više institucije štampanog materijala u fizičkom obliku, već institucije sa novim edukativnim formama i  tehnološkim informacionim servisima. One pružaju prekogranične informacije putem javnog servisa, sarađuju i komuniciraju sa drugim bibliotekama i korisnicima, uz povećavanje interne produktivnosti.[1] One su postale globalni obrazac nacionalnog pristupa znanju za sve stanovnike, posebno za istraživački rad i sticanje akademskih zvanja. Savremeni trend razvoja biblioteka se oslanja na Milenijumske ciljeve razvoja, koji se odnose na oblast kulture i ekonomije. Takođe je Međunarodna organizacija IFLA postavila razvojne ciljeve biblioteka u globalnom okruženju:

• podrška digitalizaciji
• pristup izvorima informacija
• promocija otvorenih standarda
• izgradnja svesti o potrebi digitalizovane građe
• povezivanje biblioteka sa istraživačkim i razvojnim mrežama.

Na taj način se prati sveukupan ljudski, kulturni i ekonomski razvoj i povezuju sve nacionalne kulture u svetu. Pored toga, stvaraju se mogućnosti za dalji kulturni, ekonomski i tehnološki razvoj. Jedno od osnovnih proklamovanih načela je da je ljudima, zajednicama i organizacijama potreban univerzalni i ravnopravan pristup informacijama, idejama i delima ljudskog duha radi njihovog društvenog, obrazovnog, demokratskog i ekonomskog blagostanja.[2] U kojoj meri su pojedine zemlje primenile načela Manifesta

IFLA/UNESCO može se videti u sledećoj tabeli:

Tabela 1: Zbirni pregled primene glavnih faktora IFLA/UNESCO

(School Library Manifesto and  implementation)[3]

Izvor: Summary of the major impacts of the IFLA/UNESCO  School Library Manifesto and implementation:
http://www.librijournal.org/pdf/2009-1pp45-54.pdf

U cilju poređenja navedenih zemalja, Turska je znatno više primenila Manifest, i to značajno u pogledu pristupa aktuelnim standardima (39%), za razliku od Nemačke (28%) i Irana (31%). U pogledu celovitog obrazovanja i učenja su Nemačka i Turska u većoj meri primenile Manifest (20%) u odnosu na Iran (14%). Na osnovu podataka u tabeli, može se izvesti zaključak da je  menadžment informacijama na zadovoljavajućem nivou u razvijenim zemljama. Značaj savremene bibliotečke delatnosti je veliki za svaku zajednicu u pružanju ideja i radova za kojima se ukaže potreba. Biblioteke korisnicima putem interneta treba da omoguće pristup znanju i kulturnom bogatstvu na nacionalnom i globalnom niovu.[4]

Mada su informacije široko prepoznatljive kao katalizator nacionalnog i ličnog razvoja, mnogi ljudi, posebno u zemljama u razvoju, nemaju još uvek razvijenu svest o značaju biblioteka kao informacionih centara. Agolou I. A. smatra[5] da, uprkos postojanju informacija, ne postoji pristupačnost tim informacijama zbog siromaštva i nerazvijenosti, geografske udaljenosti između nacija, za razliku od razvijenih i industrijalizovanih zemalja, gde postojanje odgovarajuće infrastrukture stvara mogućnosti za pristup informacionim bibliotekama. Pojedine vlade slabo razvijenih zemalja bi trebalo da sprovode odgovarajuću kulturnu i informacionu politiku u pogledu osavremenjavanja biblioteka i podizanja svesti o tome da u javnim bibliotekama svi imaju pravo da pristupe bibliotečkim bazama i da se edukuju. U vezi s time  je Calanag, M.L., na Međunarodnoj konferenciji bibliotekara IFLA[6] istakao da je neophodno da svi stanovnici imaju pravo na pristup digitalnim informacijama i da budu uključeni u kulturni, socijalni, tj. društveni razvoj i informaciono društvo, na regionalnom i globalnom nivou. Ciljevi regionalnih tj. nacionalnih planova u oblasti kulture i tehnološkog razvoja se mogu ostvariti uz koordiniranu akciju regionalnih vlada i menadžmenta. To podrazumeva:

1.  Stvaranje uslova za sve stanovnike-korisnike pristup  informacionim servisima putem biblioteka

2.  Prisustvovanje i održavanje naučnih skupova bibliotekara sa preporukama i merama za odgovarajuću institucionalnu infrastukturu i održavanje tribina za sve građane.[7]

Figure 1: Model of a National IT Plan (Lau, 1997)

Dok sa jedne strane postoji preka potreba za uvođenjem informacione tehnologije u bibliotekama, sa druge strane postoji težnja za smanjenjem troškova i osoblja. Opasnost od informacionih sredstava i širenja gepa između bogatih i siromašnih u razvijenim i nerazvijenim zemljama ukazuje da postoji potreba za različitim pristupom u primeni informacione kompjuterske tehnologije u bibliotekama. Izazovi su i u tome da je potrebno razlikovati informacionu od tranzicione ekonomije, kako bi na adekvatan način akademski i ostali građani-korisnici biblioteka imali društvene koristi i stekli odgovarajuća znanja i informacije. Ključni elementi u procesu donošenja strategije informacione i kulturne politike za svaku zemlju su:[8]

Identifikacija informacionih potreba društva

Implementacija izabrane informacione strategije na regionalnom niovu

Promocija i efektivna upotreba informaiconih resursa

U cilju dizajniranja modernih biblioteka, sa višečasovnim otvorenim pristupom, neophodno je analizirati različite elemente koji su uključeni u diversifikovani opseg biblioteka u svetu: ljude, programe, partnere, mesta. Različita mesta imaju različite korisnike, komercijalne partnere, internet provajdere, što čini biblioteke specifičnim. Tradicionalne kulturne građevine sa različitim arhitekturama, koje su rasprostranjene u svetu, danas su zamenjene komunikacionom tehnologijom i novom kutlurom. Doživotno učenje, kao savremeni trend, koristi inovativne programe i javne bibliotekarske servise koji su izraz moderno dizajniranih biblioteka. Relacije «biblioteka-mesto stanovanja ili mesto rada», promenjeno, jer  su tradicionalni katalozi u bibliotekama zamenjeni „on-line“ katalozima, poručivanjem i rezervisanjem kompleksnog bibliotečkog materijala putem „web-a“.

Biblioteke nerazvijenih zemalja

U Severnoj Africi – u zemlji Malavi (Malawi) Nacionalna biblioteka “Extra-Mural Services Department” je izašla u susret siromašnima, tako što je u seoskim školama postavila u bibliotekama informacione centre. U Keniji  (Kenya) je osnovana  21 biblioteka sa ciljem da se edukuju stanovnici i kadrovi  i izvrši nabavka knjiga, a lokalne zajednice su izgradile zgrade i opremu.[9] Velike ruralne oblasti u Africi nemaju u potpunosti mogućnosti pristupa internetu zbog siromaštva, visokih troškova uvođenja nove tehnologije, nepostojanja institucionalne infrastrukture i tehnoloških uslova – telekomunikacija, ograničenog napajanja električnom energijom, niskog nivoa pismenosti, nedovoljnog poznavanja engleskog (dominatnog svetskog jezika na internetu). U cilju razvoja biblioteka, opismenjavanja siromašnih, podrške obrazovanju i uvođenja savremene tehnologije u siromašnim sredinama je presudna podrška vlade. U Nacionalnoj strategiji za smanjenje siromaštva  (Poverty Reduction Strategy Papers) nisu navedene preporuke niti mere koje se odnose na kulturni razvoj biblioteka, niti je postavljen prioritet u javnim troškovima za sticanje obrazovanja. Izuzetno redak primer je Nacionalna biblioteka u Ugandi koja je uspešno sprovela aktivnosti Socijalnog investicionog razvojnog plana vlade (The Ugandan government`s Social Investment Development Plan) koje su se sastojale u «pristupu informacijama i omogućavanju siromašnim stanovnicima bolje obrazovanje, kao  ostalih edukativnih servisa» putem interneta i informacione baze u bibliotekama. [10] Kapaciteti nacionalne biblioteke su prošireni kroz optimalno korišćenje informacija i servisa određenih oblasti uz koordinirane aktivnosti sa ostalim bibliotekama.

Biblioteke u razvijenim zemljama

Za razliku od informacionih politika u nerazvijenim zemljama, u razvijenoj zemlji kao što je Velika Britanija, vlada je podržala informacionu strategiju i kreirala društvene mreže i javni pristup internetu. Pojedine savremene biblioteke imaju zastupljenu visoku tehnologiju i nude različite elektronske servise i nastavljaju dalji razvoj uvođenjem bežičnog interneta, lap topova i drugih portabl uređaja za «on-line» pretraživanje kao što su mobilni telefoni. Anketiranjem korisnika u Velikoj Britaniji konstatovano je da 55% od ukupnih odgovora je bilo u korist pristupa bibliotečkim katalozima putem mobilnih telefona.[11]  Mnogi katalozi putem mobilnih telefona su redukovali polje pretraživanja „search“ na samo ključnu reč „keyword“, dok su drugi mobilni katalozi obezbedili napredne opcije pretraživanja  „advanced search“ slično tradicionalnom (desktop ) kompjuterskom pretraživanju. Pojedine biblioteke su kreirale sopstvene mobilne  «on-line» kataloge, kao što je Univerzitet u Oregonu (Oregon State University).

U univerzitetskim i javnim bibliotekama i muzejima u Evropi i Americi se prvi put pojavila ideja za uvođenje institucije  «smart libraries». Oko 2003. godine, novi servis  «pametnih biblioteka» imao je  Univerzitet u Oulu, u Finskoj, kao deo programa   «Rotuaari project», čiji je bio cilj – dinamična lokalizacija knjiga i kolekcija. Pralelno sa ekonomskim i socijalnim razvojem, informatizacijom «smart libraries» su postale novi razvojni trend i u Aziji sa kombinovanjem digitalnih servisa i poslovnih kulturnih klastera. U Šangaju je 2002. godine na osnovu Programa međunarodne razmene knjiga sačinjen integralni deo pod nazivom Prozor Šangaja

«Window of Shanghai» i parcijalni deo kineskog programa (CBI project) čiji je bio cilj – prekookenaska razmena knjiga i kolekcija i drugih bibliotečkih sadržaja. Godine 2012., «Prozor Šangaja» se proširio u više od 80 javnih i univerzitetskih biblioteka, instituta, istraživačkim institucijama i kod profesionalnih kolekcionara knjiga u 48 zemalja i regiona u svetu. Glavni cilj je bio stvaranje interkulturnih odnosa i sklapanje poslovnih prijateljstava. Tako je Šangajska biblioteka, prilikom prve donacije partnerskim bibliotekama, isporučila 500, a prilikom  druge, još dodatnih 100 naslova.

Veoma popularna opcija mobilnog kataloga je  „WorldCat» koji nudi istraživačima putem „smartphones“ – platformi «pametnih telefona», više mogućnosti nego putem internet pretraživanja. Ovaj poznati mobilni katalog koristi geolokaciju i pokazuje mesto biblioteke gde se može preuzeti «file». Intefejs (interface) kataloga je dobro dizajniran, jer nudi korisnicima jasne informacione rezultate, istovremeno sa prikazima lokacije ponuđene opcije i mogućnosti za preuzimanje tražene reference:[12]

Figure 3: WorldCat Mobile Iphone Application with keywords searching and where individuals determine which librareis carry the item

Licencirane elektronske baze koje imaju mogućnosti pretraživanja kataloga putem mobilnih telefona su EBSCO, PubMed, Safari Books Online, srXiView, i dr.

Veća transparentnost između internog i eksternog sveta ukazuje na sve veći značaj otvorene i demokratske kulture u savremenom bibliotekarstvu i njenog dizajna. Savremeni dizajn biblioteka ne zahteva infrastrukturu-građevine niti interni enterijer u pogledu tehničke opreme i uređaja. Internet pristupom elektronskim knjigama i časopisima servisi savremenih biblioteka su  bez vremenskih ograničenja i zidova , « home to home».[13]  Biblioteke su istorijski bile najveći javni informacioni i dokumentacioni servisi, s tim što nove biblioteke i bibliotečki koncepti privlače širu publiku i raspodeljuju znanja i iskustva u društvenoj zajednici širom sveta, na drugačiji i savremeniji način.[14] U novom 21. veku, biblioteke se brzo menjaju na lokalnom i regionalnom nivou. Mnoge lokalne vlade nude programe za adaptaciju i menjanje starih bibliotekarskih zdanja u doglednoj budućnosti. Mada u svetu razvijenih zemalja već postoje impresivne biblioteke koje su modernizovane u znatnoj meri, problem je u prilagođavanju tehnološkim promenama u seoskim sredinama i nerazvijenim zemljama – zbog siromaštva, gde je neophodno je da se nastavi uvođenje  inovacionih programa  u bibliotekama, jer su one organizacione institucije javnog naučnog i kulturnog informacionog servisa i edukacija neobrazovanog stanovništva.

Grafikon 1:  Proporcije korisnika interneta[15]

Izvor: internetworlstats.com/stats

U Aziji, u naučnoj Studiji o informacionoj edukaciji  u azijskim zemljama[16]   razmatrano je stanje u visoko obrazovanim institucijama kroz nekoliko  «web» resursa. Svaka od njih je imala svoje informacione programe i digitalne kurseve u bibliotekama. Prilikom ispitivanja digitalnih bibliotečkih kurseva, postojale su razlike u pogledu tema, tj. oblasti na koji načini su bili integrisani u  u pojedinim zemljama. Univerzitet tehnologije MARA u Maleziji je integrisao digitalnu bibliotečku bazu sa ostalim multimedijalnim sadržajima:[17]

Tabela 2: Digitalni sadržaji biblioteka integrisani sa drugim kursevima

Prilikom poređenja sa drugim zemljama u svetu u visokoškolskim ustanovama u Aziji, postoji svega nekoliko digitalnih edukacija putem elektronskih servisa biblioteka (u osam zemalja: Indija, Indonezija, Kina, Južna Koreja, Malezija, Hong Kong, Tajvan i Tajland). Četiri zemlje: Singapur, Japan, Južna Koreja i Tajvan se smatraju u pogledu informacione tehnologije razvijenim zemljama u kojima postoji direktna zavisnost na relaciji: «razvoj informacionih sistema u bibliotekama-nacionalni nivo zastupljenosti tehnološkog razvoja».[18]

Na IFLA Generalnoj konferenciji u Singapuru (2013), istaknuto je da su azijske biblioteke uložile ogroman napor da stvore novo inspirativno okruženje uz inteligentnu tehnologiju i interkulturnu komunikaciju u regionu na relaciji Kina-Azija. Kooperativan razvoj između ovih zemalja uticao je da se razviju «smart libraries in Asia».

Tabela 3: Teme  IFLA Generalne konferencije 2010-2013

Na Srednjem Istoku  digitalni repozitorijumi imaju bogate istorijske sadržaje. Autor Roj Džojs je izjavio da kada je vizuelizirao digitalnu biblioteku na Srednjem Istoku, imao je viziju iblioteke koja je centralna baza mnogih umreženih biblioteka i muzeja, koje reprezentuju celokupno znanje Srednjeg Istoka: [19]

On je istakao značaj Aleksandrijske biblioteke ((Bibliotheca Alexandrina)  koju zbog svoje specifičnosti nije moguće u potpunosti digitalizovati. Ona je svojevrstan primer jedinstvenog kulturnog i istorijskog zdanja. Mada postoji velika zainteresovanost za postojeće «on-line» pretraživanje, prisutna je svest o tome da za nacionolnu i regionalnu ekonomiju i kulturni turizam ima veliki značaj Aleksandrijska biblioteka, i to kako za posetioce iz zemlje, tako i iz inostranstva. Ljudi širom sveta su inspirisani da vide i razgledaju originale knjiga i slika kulturne baštine koja je retkost u svetu. U Aleksandriji, u Egiptu, sagrađena je   Aleksandrijska biblioteka koja je predstavljala glavni obrazovni centar antičkog vremena sa delima uglavnom egipatske, persijske i grčke književnosti i fizolofije. Zgrada biblioteke je okrenuta prema Sredozemnom moru,   u obliku je sunčevog diska, a staro zdanje je obnovljeno  2002. godine od strane norveškog arhitekte. Informaciona tehnologija u savremenim bibliotekama je doprinela da digitalizacijom kknjiga, one postaju neuništive i besmrtne, jer čuvanje knjiga nije više zavisno od materijala – papira. Od kada postoji ljudsko društvo, knjige su se pisale, čitale, volele i čuvale od strane mnogih generacija. Iz razloga što je u svetu prisutan  trend digitalizacije biblioteka, pojedini autori naglašavaju, da što se tiče Aleksandrijske i drugih drevnih  i znamenitih biblioteka, postoji opasnost da izgube svoj kulturni i nacionalni identitet.[20]

U Evropi – Digitalna biblioteka (The European Digital Library) ima servise za sve profile korisnika kao i za istorijske, sadašnje i buduće informacije iz svih naučnih oblasti. Ona uključuje sve tipove medija i širok opseg kulturnog nasleđa na TEL portalu. Na Evropskoj konferenciji nacionalnih biblioteka (CENL—Conference of European National Librar­ians), u martu 2006. godine, saopšteno je da biblioteka nije konstruisana samo za pretraživanje, već da je TEL infrastruktura sačinjena tako da sadrži kataloge svih nacionalnih biblioteka koje takođe daju pristup velikoj količini digitalizovanog materijala.[21] Jedna od aktivnosti CENL-a je delovanje na razvoj TEL portala i koordiniranjem aktivnosti nacionalnih biblioteka, svojih članica. Od 2005. godine ovaj portal ima objedinjen pristup desetinama miliona virtuelnog materijala, na više jezika: knjigama, časopisima, magazinima i dr. Glavni prioriteti Evropske biblioteke su u proširenju, što podrazumeva nova članstva nacionalnih i istraživačkih biblioteka, kao i partnerstvo sa European-om. Projekti koji se odnose na European-u su:[22]

Europeana 1914-1918 – planirano vreme sprovođenja je od 2011-2014. godine, a sastoji se u tome da se od strane osam evropskih zemalja digitalizuju selektovani materijali iz Prvog svetskog rata i virtuelno objedini oko 400.000 kataloških jedinica;

EuropeanaCloud – ima cilj da se na bazi čvršće i kvalitetnije tehnološke infrastrukture, tj.

«cloud» tehnologije stvori nova platforma istraživanja za humanitarna i socijalna naučna istraživanja;

EuropeanaCreative –  je projekat «otvorene labaratorije» koja podržava ponovno korišćenje i obogaćivanje digitalnih sadržaja. Vodeću ulogu u ovom  projektu imaju Nacionalna biblioteka Austrije i Nacionalna biblioteka Velike Britanije;

Euroepana libraries – je projekat koji je započet u januaru 2011. godine i finansiran od strane Evropske unije sa ciljem da se od strane 19 biblioteka vodećih evropskih zemalja unesu digitalni objekti za pretraživanje. Web sajt  Europeane je uključio oko 5 miliona knjiga, naučnih časopisa, filmova, slika, itd., za visokoškolske istraživače i druge korisnike. Koordinacija Evropske digitalne biblioteke (The European Digital Library) se vrši u zajednici CENL-a, LIBER-a, CERL-a i European-e.[23] Težnja u budućim projektima se sastoji u širenju inovacija i daljem razvoju kako bi infrastruktura biblioteka u Evropi postala vitalna globalna baza istraživanja za sve potencijalne korisnike. U tom cilju,  neophodno je obezbediti održivost, kolekcije, servise istraživačke digitalne baze visokog kvaliteta i negovanje strategijskih međusobnih partnerskih odnosa. [24]

Veoma važan faktor uspeha istraživača je mogućnost informisanja prilikom korišćenja različtih metodologija i istraživačkih tehnika, što  doprinosi ne samo ličnom obrazovanju,  naučnom i stručnom usavršavanju, već i rešavanju svih aspekata društvenih problema koji se tiču nedavne prošlosti, sadašnjosti i budućih događaja. Veština razumevanja i primena znanja, do sada su pokazali zadovoljavajuće rezultate. Kreativnost u primeni stečenih akademskih i teorijskih znanja se postiže kreativnim mogućnostima baze elektronskih časopisa, digitalne  baze  i internet komunikacijama. Informaciona rasprostranjenost bibliotečkih baza podataka, repozitorijuma, digitalnih biblioteka, imaju ogroman značaj i glavnu ulogu u zadovoljavanju informacioni potreba korisnika, bilo gde da se nalaze. Međutim, iako je tehnički moguće, slobodan pristup nije zastupljen na svim mestima i regionima, jer su prisutni politički, socijalni i ograničavajući faktori, posebno u ruralnim sredinama i nerazvijenim zemljama.

ZAKLJUČAK

Slobodan pristup informacijama je osnovno pravo svih građana, koja su definisana u članu 19. Ujedinjenih nacija (United Nations Universal Declaration of Human Rights). U njemu se ukazuje da svako ima pravo na slobodno mišljenje i izražavanje.To pravo uključuje slobodu primanja i saopštavanja informacija putem svih medija, bez obzira na granice. U Izveštaju Saveta za ljudska prava Ujedinjenih nacija, 2011. godine, proklamovan je slobodan pristup internetu, kao osnovno ljudsko pravo, što je proklamovano i od strane IFLA 2002. godine. Što je veći pristup informacionoj baštini, u većoj meri je zastupljen proces demokratizacije društva.[25] Iako je osavremenjavanje, tehnološko inoviranje i digitalizacija biblioteka neminovan razvojni proces, automatizacija tih procesa ima i negativne implikacije u budućim trendovima. To se odnosi na bibliotekare, koji će sve više morati da budu tehnički eksperti istraživanja (search system eksperts). U kojoj meri se automatizacija bude širila, utoliko će postojati potreba da kompletno osoblje u bibliotekama bude «mobilno» u svom radnom vremenu. Sa druge strane, postoji zabrinutost da će postojeće osoblje u bibliotekama izgubiti interpersonalnu komunikaciju, da će sve više umesto personalnih stručnih kvalifikacija i i informacija usmerenih na ljude, sve više biti okrenuti kompjuterima.[26]  Pored pesimističke varijante u vezi automatizacije biblioteka, postoji i optimizam da svaki tehnološki razvoj  vodi pozitivnom kulturnom i ekonomskom razvoju i da je znanje istorijski fenomen kome teži ljudsko društvo. Uvođenje kompjuterske i digitalne tehnologije ima za posledicu materijalne troškove. Problem troškova i sistemsko planiranje se projektuju na državnom nivou. Po preporuci međunarodnih organizacija, na regionalnom  i nacionalnom nivou bi trebalo da se izgrade sve relevantne institucije i obezbede razvojni programi za izgradnju odgovarajuće infrastrukture i pravilno funkcionisanje biblioteka. To uključuje odgovarajuću primenu tehnologije, primenu unificiranih standarda i sa što je moguće manjim tranzicionim troškovima. S obzirom da su savremene biblioteke «glavni stub» informacija i sticanja naučnih i stručnih zvanja jedne države u dobu tehnoloških inovacija i imaju razvojnu ulogu, koristi od primene nove tehnologije su u prilogu praćenja savremenih trendova u svetu. Iz tih razloga, formulisanje adekvatne kulturne, obrazovne i ekonomske politike ima veliki nacionalni interes za sadašnje i buduće generacije.

[1] Becker, J., 1979,  Libraries, society and technological change, Library trends, Vol. 27, No. 3, Illinois: University of Illinois Graduate School Of Library Science, str. 414.

[2]  Evelin, D., 2004., Strateško planiranje i unapređivanje organizacije biblioteka,  Beograd,prema: Stokić, A., Lazić, Z., 2013., Unapređenje bibliotečkog poslovanja u Republici Srpskoj primjenom Open Source aplikacija,, Infoteh-Jahorina, Vol. 12, mart, str. 1.

[3] Onal, Inci H. , 2009.,  IFLA/UNESCO School Library Manifesto for creating one world, Libri, Department of Information management, str. 51

[4] Stokić, A., Lazić, Z., 2013., Unapređenje bibliotečkog poslovanja u Republici Srpskoj primjenom Open Source aplikacija,, Infoteh-Jahorina, Vol. 12, mart, str. 1.

[5] Aguolu, I.E. A conceptual approach to the role of the library in developing countries. Education Libraries

Journal 40(3), Autumn 1997, str. 13-21.

[6]  Calanag, M.L., 2003,  Public Libraries in the Information Society: What do Information Policies say?, World Library and information congress: 69th, IFLA  General conference and council,  Berlin, str. 2-3

[7] Lau, R.1997, National IT strategies: key factors and impediments, ASTINFO Newsletter 12(2) April-June ,1997,str. 11-14.

[8] Calanag, M.L., 2003,  Public Libraries in the Information Society: What do Information Policies say?, World Library and informationcongress: 69th, IFLA  General conference and council,  Berlin,str. 6.

[9]  Mchombu, Kingo,  Cadbury, Nicola, 2006, Libraries, literacy and poverty reduction:  a key to African development, Commonwealth Foundation, London, str. 8.

[10] Isto, str.  9-10.

[11] Mills, K. ,2009. M-Libraries: Information use on the move. Arcadia  Programme, prema:  Meier, Alison, 2010 Mobile Device User Research, California Digital Library, str.  6

[12] Meier, Alison, 2010 Mobile Device User Research, California Digital Library,str. 6

[13] Fielding, Bob, 21st Century libraries: changing forms, changing futures, Northamptonshire:Counrty Council, str. 12.

[14] Godowski,Sarah,  Adams, Bisset, Adams, 21st Century libraries: changing forms, changing futures, Northamptonshire:Counrty Council,     str. 15.

[15] Isto.

[16]Abu Bakar, Ahmad Baker, 2009., Education for digital librareis in Asian countries,  Asia-Pacific Conference on Library & Information Education & Practice, Inernational Islamic University Malaysia, Malaysia, str. 460-462.

[17] Isto.

[18] Wang, Shiwei,2013.,  The Resource sharing and cooperative development of smart libraries in Asia, preuzeto sa:: http://www.lib.nccu.edu.tw/blis/fulltext/82/82_1.pdf

[19] Ray, Joyce, The Digital library of the Middle East, http://www.bibalex.org/egyptdlw/papers/Joyce_Ray.pdf

[20] Bagnall, Roger, 2002.,  Library of Dreams, Alexandria, str. 348-362, prema: Berti, Monica, Costal, Virgilio, The Ancient Library of Alexandria. A Model for Classical Scholarship in the Age of Million Book Libraries, u: CLIR proceedings of the International Symposium on the Scaife Digital Library, str. 20.

[21] Janssen, Olaf, D., 2007., Building The European Digital Library: an insider’s point of view, Baltiomore, str. 48, preuzeto sa: http://www.ala.org

[22] http://web3.nlib.ee/cenl/docs/annual_reports/CENL_Annual_Report_2012-2013.pdf

[23] Isto. CENL je investitor i vlasnik European Libary.

[24] Edwards, Louise, Moyle, Martin, Strategies and business plan: 2013-2015,  Europeana Libraries,str. 4.

[25]  Pérez, Jonathan Hernandez, 2013, Internet infodiversity: State of the art and future trends, Qualitative and Quantitative Methods in Libraries (QQML) , No. 4, str.  483.

[26] Salman, Abdulsalam Abidun, Olanrewaju, Issa Abdulwahab, Library and information science practice in Nigeria: trendsand issues, 2005,  Journal Home, Vol. 2, No 2., str. 95

Marija Gordić
Univerzitetska biblioteka Kragujevac

Kasni četrnaesti vek u Centralnoj Evropi, obeležen je kao zlatno doba nauke i umetnosti osnivanjem dva veoma značajna univerziteta. Prvi, „Karlov“, osnovan 1348. godine u Pragu, poslužio je kao uzor vlasteli Kraljevine Poljske i vladaru kralju Kazimiru III Velikom, koji je u prestoničkom Krakovu 1364. godine, osnovao „Krakovsku akademiju“- Studium Generale. Univerzitet se u prvo vreme nalazio u jednom od krila zamka Vavela (Wawel). Posle smrti Kazimira III, Univerzitet je izgubio na svojoj moći i uticajnosti, ali od 1400. godine, zahvaljujući finansijskoj podršci i zadužbini Kralja Vladislava II Jagela i njegove supruge Jadvige, dotadašnji Krakovski, a onda Jagelonski univerzitet počinje svoj vrtoglavi uspon. Univerzitet je preseljen u centar grada u zdanje građeno u kasno-gotičkom stilu, ujedno promenivši naziv u Collegium Maius ili Velika škola.

Kompleks se sastojao od, za to vreme velike zgrade sa spoljašnjim, a kasnije i unutrašnjim dvorištem. Zanimljivost ovog Univerziteta ogleda se u tome što je prostor za studente i profesore bio strogo odeljen, uključujući i dvorišta. Unutrašnje je bilo za studente, kao i donji sprat gde su se održavala predavanja, dok je spoljašnje dvorište naročito uređeno za profesore odisalo mirnom i opuštajućom atmosferom. Na gornjem spratu Collegiuma nalazile su se zajedničke i lične prostorije profesora. Posle Drugog Svetskog rata, ovaj kompleks je pretvoren u muzejski prostor tako da se danas može proći kroz svaku od soba i osetiti duh tadašnjeg vremena, jer su nameštaj, knjige, rukopisi, slike, čak i neke lične stvari pojedinih profesora do danas očuvani i izloženi kao eksponati.

Velika dvorana na koju se prvo nailazi predstavljala je profesorsku čitaonicu, mesto za sastanke i biblioteku u kojoj se nalazi jedan deo najstarijeg fonda današnje Jagelonske univerzitetske biblioteke. Slike Rektora, ktitora: Kazimira Velikog, Vladislava Jagelonskog i posebno kraljice Jadvige, krase najuočljivija mesta ove čitaonice. Sobe koje se nižu, predstavljene su kao intimne odaje, a muzej je naročito ponosan na sobu Nikole Kopernika koji je ovde studirao. Njegova spomen soba sadrži stare arapske astrolabe, geografske karte, Rektorska obeležja, kao i čuveni Jagelonski globus, na kome je potpuno pogrešno iscrtan odnos kopna i mora kao i same udaljenosti kontinenata, a najverovatniji razlog jeste očuvanje tajnosti postojanja pojedinih kolonija tadašnjeg sveta.

Na Univerzitetu je usvojen Bolonjski obrazac da i studenti imaju pravo izbora Rektora.

Obzirom da je čitav srednjovekovni svet bio baziran na sistemu hierarhije, gde su se pitanja vere smatrala najvažnijim, tako je i Collegium maius pratio taj trend kada su formirani fakulteti. Tako su filozofija, grčki jezik, „slobodne umetnosti“ i slične discipline, imale daleko niži rang od veronauke, što se odražavalo i na rang profesure. Studenti bi obično počinjali svoje studije na fakultetima lepih umetnosti, a tek po njihovom završetku, nastavljali bi školovanje na nekom od drugih „viših“ fakulteta. Maksimim kojim se težilo, bio je Teološki fakultet, koji je smatran najvišim, najtežim i samim tim sveobuhvatnim. Honorari profesora takođe su pratili ovu raspodelu.

Od formiranja Collegium novum-a, 1887. godine, promenjeno je pravilo izbora Rektora, pa je po ugledu na Pariski univerzitet ono je postalo isključivo pravo profesora. Hijerarhija se ogledala i u Rektorskoj Sali, malom čudnom amfiteatru, gde su se održavala Veća Univerziteta i gde se znao tačan raspored sedenja učesnika po važnosti disciplina.

„Nova škola“ Collegium novum, je neo-gotička građevina sagrađena od 1873-1887. godine. Od osnivanja ova institucija preuzima rad „Velike škole“, koja postaje jedan od departmana Jagelonske univerzitetske biblioteke. Zgrada je otvorena na petstotu godišnjicu od osnivanja Univerziteta. Ona je administrativni centar Jagelonskog univerziteta, gde su smešteni kabineti Rektora, Dekana i drugih istaknutih profesora. Takođe se u mnogim salama, po ugledu na Collegium maius nalaze ogromni portreti osnivača i ktitora, od kojih neki datiraju još od početka XIX veka.
Na gornjem spratu postoji slušaonica nazvana po Jozefu Sznjskom sa spomen pločom u znak sećanja na događaje iz 1939. tokom vladavine Nacističke Nemačke, kada je na Univerzitetu uhapšeno 183 profesora i odvedeno u logor Dahau.

Danas se Jagelonski univerzitet sastoji od 15 fakulteta, sa isto toliko seminarskih biblioteka, koje zajedno sa jos oko 30 institutskih, čine okosnicu Univerzitetske biblioteke popularno nazvane „Jagelonka“. Zahvaljujući veoma zavidnoj kolekciji rukopisa, poljskih knjiga, knjiga pisanih o Poljskoj u i van nje, strane naučne literature, Jagelonka se smatra nacionalnim spremištem iako postoji ogromna Nacionalna biblioteka Poljske u Varšavi. Njen rad umnogome uzdiže sam Jagelonski univerzitet na visoki pijedestal i svrstava u najbolje univerzitete Evrope.

Marija Gordić
Univerzitetska biblioteka Kragujevac

Nabavka kao jedan od polaznih i nužnih poslova svake biblioteke, zahteva ozbiljnu pripremu i planiranje. Ona se sastoji iz više segmenata koji svojim tačno utvrđenim redosledom, omogućavaju najbolji mogući izbor građe koju treba uvrstiti u bibliotečki fond. Naročito je važno obratiti pažnju na izbore knjiga u vremenima kada ne postoji finansijski oslonac koji bi podržao neophodne, kako deziderate tako i ne suviše urgentne publikacije, iz još šarenolikijih oblasti.

U zavisnosti od vrste biblioteke, raznolikost građe predstavlja krucijalno polazište. Javne biblioteke, nemaju obavezu pribavljanja stručne građe, što ne mora da bude isključivost njihove nabavke, kao što stručne (seminarske) biblioteke, nisu u obavezi da nabavljaju bilo šta, što je van oblasti za koje su vezane. Na taj način, oni svoje fondove mogu kvalitetnije i selektivnije da obnavljaju, čuvaju i na kraju i rashoduju.

Univerzitetske, kao i seminarske biblioteke najčešće se ubrajaju u istraživačke. To su institucije naučnih zajednica koji sadrži veliki skup različitih publikacija iz svih naučno-istraživačkih oblasti koja nije prikupljena za ograničeno ili čitanje iz zadovoljstva, već za potrebe naučnog ispitivanja.

Od početaka osnivanja ovih vrsta biblioteka, uglavnom se vodilo računa o samoodrživosti, samodovoljnosti i očuvanja po svaku cenu ukupnog fonda. Međutim, vremenom, savremeni tokovi društva uslovili su veliku produkciju pisanog materijala. Tako, je univerzitetska biblioteka bogateći svoje fondove, neminovno dostigla određenu kritičnu masu publikacija, pretvarajući svoj fond u gomile neobrađenog i nedovoljno dobro uskladištenog materijala.

Svaka univerzitetska biblioteka ima obavezu da sakuplja i čuva kompletnu izdavačku delatnost univerziteta kome pripada. Na taj način je i fond studentima dostupan. Trudeći se da se jedan udžbenik ne nabavi samo u jednom primerku, nabavka je insistirala na mnogo većem broju jedinica istog naslova. Raniji Zakon o bibliotečkoj delatnosti uslovljavao je da postoji određeni odnos između broja zaposlenih i broja knjižnog fonda pa je i to bio razlog velikog broja istih naslova u fondovima. Udžbenici su dobijali svoja dopunjena i izmenjena izdanja tako da je broj knjiga počeo da ozbiljno opterećuje magacinske prostore.

Koliko god je nabavka bogatila biblioteku, toliko je i rashodovanje građe bilo potrebno, pa i danas čini krucijalni faktor u radu i kvalitetnom održavanju fondova.

Mnoge biblioteke nisu u stanju da ispoštuju zakonsku obavezu čuvanja građe, a što se naročito odnosi na fondove starih i retkih knjiga, kartografske i drugih vrsta neknjižne građe. Na ovako neadekvatan način čuvanja, a u skladu sa vremenom i finansijama kojima smo maksimalno ograničeni, većina velikih biblioteka, bez obzira na želje i trud oko konzervacije građe, neminovno dolazi u koliziju sa samom sobom. Posle nekog vremena, trošna građa, poprima oblik neupotrebljive forme i ukoliko se ne preduzmu određene mere, mnoge biblioteke nemaju drugog izbora do rashodovanja jedinica.

Ono što je obaveza, a čega bi se svaka od univerzitetskih biblioteka trebalo da strogo pridržava, jeste zadržavanje određenog broja primerka istog naslova, neaktuelnih udžbenika i druge udžbeničke literature. Ovako se prave male arhivske baze određenog univerziteta, jer one i treba da predstavljaju određeni pečat jednog vremena.

Rashodovanjem se, po dogovoru ustanove sa Upravnim i Nadzornim odborima, zadržavaju samo minimalni broj primerka, a ostali se razmenjuju ili poklanjaju drugim zainteresovanim ustanovama.

Pri rashodovanju građe važno je držati se najnovijih zakonskih propisa, pa je tako u Službenom glasniku br 47. iz 29. maja 2013. godine , na strani 52, tačno naveden postupak otpisa bibliotečko-infirmacione građe i izvora i to u članovima 36, 37 i 38.
Knjige se mogu otpisati na tri načina, i to kao:
1. knjige koje nisu pronađene u fondu
2. dotrajale i neupotrebljive (oštećene)
3. nevraćene od strane korisnika.

Naravno kulturna dobra, kao i stare i retke knjige ne podležu ovom tretmanu.

Postojanje elektronskog kataloga i korišćenjem njegovih mogućnosti da se izdvoje inventarni brojevi ili signature (u zavisnosti od toga kako je se biblioteka odlučila da vodi fond), proces pronalaženja zaduženih publikacija koje nisu vraćene više od tri godine i posle upornih opomena, je dodatno olakšavajuća alatka kojom se bibliotekari, članovi formirane Popisne komisije rado služe. Kroz inventarne knjige, dalje nailazimo na napomene da je neka knjiga već otpisana ili oštećena pa je i na taj način opravdan otpis i fizički oslobođeno mesto na policama za novo pristigle naslove. Veoma često, biblioteke nisu u stanju da poprave i saniraju publikacije koje su u velikoj meri oštećene. Obično su korisnici najveći krivci kada govorimo o oštećenjima, jer podvlačenjem, dodavanjem teksta po marginama određenih stranica, onemogućava se bilo kakva popravka, a često se drugi korisnici odlučuju da takve primerke ne pozajmljuju. Ova vrsta publikacija obično završava kao otpisana građa.

Kao značajna priča, nameće se stanje fonda serijskih publikacija (kontinuiranih izvora). Razvojem nauke i civilizacije same po sebi, informacije su postale brz i važan način širenja znanja. Časopisi, zbornici, bilteni i druga kontinuirana građa, odabirani su od strane naučno-nastavnog kadra, kao lakši, jednostavniji i sigurniji put prenošenja informacija. Jedan aktuelni časopis postao je mnogo zanimljivija građa koju korisnici potražuju. Status analitičke kataloške obrade, na taj način postaje veoma bitan u bibliotekarstvu ili bolje reći neophodan. Međutim, pojedine nauke su počele da se razvijaju mnogo brže od ostalih i prevaziđenost starijih godišta oblasti takvih disciplina, postala je stvarnost i balast svake biblioteke. Zastarelost oblasti iz marksizma, informatičkih početaka i slično, bili su prvi pokazatelji da se nešto treba menjati. Magacini su se punili novim serijskim publikacijama, sa svežim i traženijim sadržajima. Tako se neminovno ponovo nametalo pitanje šta raditi sa starim uvezanim i godinama ne izdavanim brojevima. Rešenje je otpis prilikom revizije.

Dilema svake popisne komisije jeste velika i delimično opravdana, jer odstranjivanje bilo koje jedinice iz fondova menja njegov kvantitet, ali i pretstavlja veliku odgovornost i znanje koje bi trebalo da članovi poseduju. Zbog toga bi bilo potrebno uvek odabirati s jedne strane ljude iz Odeljenja nabavke, a sa druge bibliotekare i knjižničare, obavezno iz Odeljenja pozajmice, koji su najviše upućeni u dezideratnu građu.

Obaveza komisije je prikupljanje propratne dokumentacije kao sto su inventarne knjige, formiranje obrazaca za rashod, precizne tabele sa tačnim oznakama građe kako bi lakše, preciznije i doslednije popis bio obavljen. Obično se formiraju grupe koje se rade na način koji je prethodno dogovoren kako ne bi bilo različitih oznaka.
Pri završetku fizičkog dela posla, pristupa se inventarnim napomenama, bilo da se evidentiraju u knjigama ili elektronskim bazama.

Poseban slučaj, a najčešće zanemaren, su školske biblioteke koje imaju problem, kako sa kadrovima, tako i sa nabavkom i rashodovanjem. Godinama je zapostavljanje ovakvih institucija bilo neka pomirljiva pojava javnosti. Kadar je smenjivan na način koji je odgovarao školama i fondovima časova, ne vodeći računa o kvalitetu samog odnosa prema bibliotečkom poslu. Ne bih išla tako daleko da kažem da su školski bibliotekari postajali “kadrovski viškovi”, ali ponekad je i to bio slučaj. Njihovo nedovoljno poznavanje fonda i često odsustvo želje za zadržavanjem na tom radnom mestu pa tako i ozbiljim radom u biblioteci, najviše se odražavalo na zanemareni i neobnovljeni fond, koji često nije bio u koleraciji sa nastavnim programima. Zbog toga je vrlo važno uticati na formiranje radnih grupa i programa kako bi se profesionalnost školskih bibliotekara unapredilo. Takođe je neophodno osamostaljivati kadar tako da prepoznaju najadekvatini način rada određene institucije i uskladiti savremene tendencije u bibliotekarstvu sa potrebama i vaspitno-obrazovnim zahtevima.

Savremeno doba umogome će pomoći bibliotekama i bibliotekarima ukoliko govorimo o samom smeštaju fonda tj. nedostatku prostora. Putem digitalizacije, ranije pominjana stara i retka knjiga trajno će biti sačuvana, kao i neaktuelni udžbenici iz ranijih godina. Tako će se lakše osloboditi prostor, a sam fond neće biti ugrožen. Iako sve upućuje da će jednog dana knjiga prestati da postoji u papirnoj formi, duboko sam ubeđena da do toga nikada neće doći jer i dalje postoje potrebe i ljubav prema takvim formatima.