Broj jedan (2021)

MA Marija Bulatović,
diplomirani bibliotekar savetnik, 
Univerzitetska biblioteka „Svetozar Marković“, Beograd

Programski paket MBS (Mreža biblioteka Srbije) je namenjen  bibliotekama koje obavljaju matične funkcije.[1] Univerzitetska biblioteka „Svetozar Marković“ u Beogradu je jedna od korisnica MBS baze podataka, koja je namenjena prikupljanju, obradi i statističkoj prezentaciji podataka o univerzitetskim bibliotekama, visokoškolskim bibliotekama i bibliotekama naučnoistraživačkih instituta i ustanova na području Centralne Srbije. Prvi programski paket, čiji su autori inženjeri Dušan Bubalo i Ljubiša Milivojević, je realizovan 1997. godine u okviru Programa za razvoj i automatizaciju matičnih biblioteka, uz finansijsku podršku Ministarstva kulture Srbije, a u saradnji stručnjaka iz Narodne biblioteke Srbije i Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“.[2] Od tada paket nije menjan i u međuvremenu se javila potreba da se on osavremeni.

Nova MBS baza je pokrenuta 2020. godine. Napravila ju je firma Mega, a projekat je finansiralo Ministarstvo kulture. Nalazi se na serverima i sajtu Narodne biblioteke Srbije na linku http://147.91.246.38/MBS/login.cfm. Usklađena je sa poslednjim usvojenim standardima za bibliotečku statistiku ISO 2787 iz 2008. godine i planirano je da se koriguje sa svakim novim usvojenim standardom. Sama primena standarda diktira terminologiju i strukturu podataka u bazi, pa su i u tome razlikuje od stare baze.

Sve ankete koje su unete od 1997. do 2018. godine su importovane u novu bazu i dostupne za pregledanje, ali su zaključane za bilo koje izmene. Novina je da se ankete od 2019. godine popunjavaju on lajn tako što po jedan bibliotekar iz svake biblioteke dobija korisnički nalog za pristup bazi i samim tim postaje odgovorna osoba za ispravnost unetih podataka, a bibliotekari matičnih biblioteka odgovorne osobe za proveru i tačnost prosleđenih anketa. Samim tim što se ankete popunjavaju onlajn u novim anketama se javljaju obavezna polja bez kojih nije moguće pohraniti anketu, a pomoću kojih će prikupljeni podaci biti potpuniji. Nova anketa je dosta opširnija od stare i umesto dosadašnjih 7 strana kada bi se odštampala imala bi 30 strana.

Uz pomoć kontrolne table bibliotekari matičnih biblioteka će imati uvid ko je od bibliotekara započeo popunjavanje ankete i kada, a obaveza matičara je da pregleda ankete pre nego što ih prosledi Narodnoj biblioteci Srbije. Bibliotekari takođe pristupaju svojim anketama sa kontrolne table i traže ih u određenom segmentu u zavisnosti u kojoj se fazi rada anketa nalazi.

Predviđeno je da prva godina korišćenja nove baze bude eksperimentalna i tokom 2020. godine su se u hodu rešavali problemi koji su se pojavljivali prilikom unosa anketa za 2019. godinu. Najveći problem su imale visokoškolske biblioteke kojima su se sesije mešale zbog proksi servera akademske mreže, pa je kod njih nešto manji procenat urađenih anketa nego do sada.

Zbog aktuelne epidemiološke situacije i vanrednog stanja popunjavanje ankete je startovalo kasnije, pa se samim tim i rok za popunjavanje produžio i direktno nadovezao na početak popunjavanja ankete za 2020. godinu, a bibliotekari su, pored toga što su dobili uputstvo za rad u novoj bazi, bili uskraćeni za obuku.

[1] Rešenje o određivanju biblioteka koje obavljaju matične funkcije u bibliotečko-informacionoj delatnosti, Službeni glasnik RS, br. 122/12.

[2] Popović-Bošković G.:MBS Mreža biblioteka Srbije: priručnik za korisnike, Beograd, 1998 str.1.

Mr Vesna Župan
Informator savetnik
Univerzitetska biblioteka „Svetozar Marković“, Beograd

                      Intelektualni kapital je oduvek iziskivao posebnu pažnju u radovima domaćih i stranih eksperata. Ljudski resurs je odlučujuć faktor razvoja i u današnjem društvu, a imajući neprekidno na umu naučno-tehnološko okruženje i datu tehničku osnovu rada. Kada je reč o bibliotečko-informacionoj delatnosti, rad se nastavlja u uslovima pandemije s tim što se proces vakcinacije zaposlenih akademskih bibliotekara odvija intenzivno kako bi se jednog dana dostigao kolektivni imunitet i normalizovala situacija u zemlji. Čak i tada, a zbog međunarodnog okruženja, nosiće se maske koje će se tek postepeno skidati.

                      Bibliotekari Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“ u Beogradu[1] nastavljaju da obavljaju  veoma značajne zadatke mada u izmenjenom okruženju. Učlanjuju se korisnici. Koriste se čitaonice, ali manje intenzivno nego ranije i uz poštovanje mera Vlade Republike Srbije. Doktorati se i dalje nasnimavaju u Digitalni repozitorijum Univerziteta u Beogradu PHAIDRA[2], a nakon dodeljivanja meta-podataka. Bibliotečka građa se kao i ranije obrađuje, dakle, katalogizira, klasifikuje, ali i redaktira u sistemu COBISS.SR.

                       Organizatori domaćih i međunarodnih skupova pronalaze načina da održe kontinuitet u radu tokom postojeće društvene krize i dokažu, samim tim, da je Informaciono društvo i dalje Društvo znanja, sposobno da se izbori sa smrtonosnim izazovom kao što je novi virus COVID-19. Daleko smo od toga da se bibliografski opisi monografija o ovom specifičnom i opasnom virusu mogu pronalaziti u e-katalozima akademskog bibliotekarstva Srbije. Osoblje akademskih biblioteka razmenjuje mišljenja i utiske na društvenim mrežama poput Fejsbuka, LinkidIna, Instagrama i drugih, a o aktuelnoj situaciji u zemlji i svetu.

                    Agregat baza podataka EMERALD[3] neguje i dalje veoma uspešno akademsku misao u različitim profesionalnim domenima. Kvalitetnih članaka u ovome agregatu, dakle, ima. Sve ovo odvija se u kontekstu zalaganja za unapređenje ljudskih resursa pre svega u nauci i to tokom krize izazvane smrtonosnim virusom.

                   U literaturi se može pronaći trag o tome na koji način u praksi naučnih i stručnih organizacija, osoblje koje je merodavno za izvođenje obuka to čini. Naime, predlaže se i dovođenje gosta koji bi govorio on-line prenoseći svoje znanje na polaznike tečajeva u situaciji tokom koje polaznici koriste računarsku opremu da bi od kuće ili sa radnog mesta po tačno utvrđenom programu ovladali materijom. Nekada se društvo nazivalo, a i danas se naziva Učenim društvom. Ono je istovremeno inficirano i zaraženo društvo. Stasavaju mlađe generacije budućih preduzetnika tako da bi preduzetničko učenje trebalo da se odvija bez većih smetnji, ali uz oslonac na hardver i softver, bez obzira na bojazan od virusa COVID-19. Slušalice ili zvučnici su postali nezaobilazan pratilac savremenih tehnologija u svakodnevnom radu kako mlađe tako i starije populacije.

                    Ekonomski fakultet u Nišu[4], primera radi, nastoji da organizuje svoj tradicionalni skup o demografiji u jugoistočnoj Evropi ove tj. 2021. Nije izvesno hoće li se taj, inače, veoma cenjen skup odvijati uživo ili preko neke on-lajn platforme. Akademsko bibliotekarstvo Srbije moglo bi da sledi primer onih udruženja i institucija koje okupljaju veliki broj članova i zainteresovanih svake godine radi realizacije predviđenih skupova i očuvanja tradicije koju nije bilo lako uspostaviti.

                    Optimizam je svuda u Srbiji prisutan. Međutim, uhodavanje sa Zum platformom, odnosno, uhodavanje sa on-lajn platformama postaje imperativ u svim sredinama u kojima postoji intraktivnost, u svim sredinama koje teže otvaranju i razmeni informacija sa svetom. U tom smislu bi bilo preporučljivo da se rad na Zum platformi, odnosno, na on-lajn platformama postepeno uhodava i među akademskim bibliotekarima kako ne bi zaostajali za intelektualnom elitom u gradu u kojem žive, državi, a i regionu.

[1] www.unilib.rs (Pristup: 18.03.2021)

[2] eteze.bg.ac.rs (Pristup: 22.03.2021)

[3] https://www.emerald.com/insight/search?q=covid-19  (Pristup: 22.03.2021)

[4] http://www.eknfak.ni.ac.rs/srl/  (Pristup: 23.03.2021)

MSc Oja Krinulović,
diplomirani bibliotekar savetnik i

MA Marija Bulatović,
diplomirani bibliotekar savetnik, 
Univerzitetska biblioteka „Svetozar Marković“, Beograd

Pandemija korona virusa učinila je svakidašnjicu izazovnom na svim meridijanima, u svim delatnostima, a izuzetak nisu bile ni biblioteke. U martu mesecu 2020. godine  zbog širenja epidemije korona virusa odjednom je sve stalo. Međutim Univerzitetska biblioteka je uspela da se izbori sa novim izazovima i prilagodi svoje programe novonastaloj situaciji.

Tokom vanrednog stanja Biblioteka nije zatvorila svoja vrata za korisnike, a zaposleni su dežurali. Korisnici nisu mogli da koriste čitaonice, ali su postojali dani kada su mogli da dođu u Biblioteku i vrate pozajmljene knjige ili da pozajme knjige koje su im potrebne.

Ulazak u Biblioteku je bio moguć isključivo uz poštovanje epidemioloških mera, a to su rukavice i maska, a knjige su mogli preuzeti na pultu. Članovi biblioteke pored direktnog naručivanja knjiga mogu da ih naruče i Onlajn putem, preko opcije Moja biblioteka, čime je proces preuzimanja knjiga ubrzan i bezbedniji. Svakog utorka Biblioteka je bila  otvorena za istraživače, studente, doktorande.

Signal da se polako, posle strogih mera kojima se sprečavalo širenje virusa korona, vraćaju svojoj publici, prvi su dobili muzeji, galerije, arhivi i biblioteke. Ministarstvo kulture i informisanja uputilo je ovim institucijama širom Srbije preporuku da nastave sa radom, uz striktno poštovanje svih preventivnih mera koje se odnose na sprečavanje širenja kovida 19 tokom trajanja vanredne situacije. Ustanove su, prema ovoj preporuci, dužne da obezbede primenu svih mera koje se odnose na bezbednost i zdravlje zaposlenih (držanje socijalne distance, dezinfekcija i upotreba maski i rukavica), kao i onih koje se odnose na maksimalan broj lica koja mogu da borave u zatvorenom prostoru. Univerzitezska biblioteka je svoje čitaonice otvorila za korisnike 18. maja 2020. godine. Broj korisnika je tada bio ograničen na ukupno 20 u celoj Biblioteci. Ovaj broj je u skladu sa epidemiološkom situacijom varirao i trenutno je broj korisnika koji  su raspoređeni u 3 čitaonice 35. Pored njih dozvoljeno je da u profesorskoj čitaonici bude 5 doktoranada i 2 korisnika u internet učionici.

U periodu od godinu dana, od marta 2020. godine do februara 2021. godine, u Univerzitetskoj biblioteci su organizovane brojne izložbe, predavanja i tribine, ali uz ograničeni broj posetilaca.

• Univerzitetska biblioteka „Svetozar Marković“ realizovala je izložbu DISCIPLINA, MORAL, ČAST – Izabrana dela srpskih oficira učesnika ratova 1912-1918 – povodom stogodišnjice smrti vojvode Živojina Mišića. Izložbeni materijal preuzet iz različitih legata Biblioteke upotpunjen je dokumentima iz lične arhive dr Aleksandre Pavlović. Očekuje se digitalizovanje knjiga vezanih za ovu izložbu i njihovo postavljanje u Magic box, čime će materijal biti dostupan svim zainteresovanim korisnicima. Izložba je otvorena 21. januara 2021. godine.
• U okviru programa Klasici svetske književnosti – jubileji, a povodom 140 godina od rođenja slavnih ruskih književnika Aleksandra Bloka i Andreja Belog, u Univerzitetskoj biblioteci „Svetozar Marković“ postavljena je izložba pod nazivom 2AB ruskog simbolizma, na kojoj su predstavljene dve glavne figure takozvane „druge generacije ruskih simbolista”. Izložbom su obuhvaćena dela na srpskom i ruskom jeziku. Izložba je otvorena 11. januara 2021.
• U Univerzitetskoj biblioteci „Svetozar Marković“ u Beogradu priređena je izložba povodom 130 godina od rođenja Agate Kristi, proslavljene britanske književnice. Osim toga, navršava se i 100 godina od objavljivanja njenog prvog detektivskog romana Tajanstvena afera u Stajlsu. Izložba je otvorena 7. novembra 2020 i sadrži dela prevedena na srpski koja se nalaze u fondu Biblioteke i predstavljaju samo mali deo bogatog spisateljskog opusa.
• Izložba „Fenomen Sartr“ je priređena povodom četrdesetogodišnjice smrti ovog filozofa i književnika. Pored Sartrovih dela koje poseduje Biblioteka zanimljivost u katalogu izložbe čine radovi istaknutih profesora o različitim aspektima Sartrovih dela.i u holu Univerzitetske biblioteke je otvorena u periodu septembar/oktobar 2020.
• Univerzitetska biblioteka „Svetozar Marković“ u Beogradu priredila je izložbu pod naslovom:„Adam Smit u e-okruženju akademskog bibliotekarstva Srbije“ povodom 230 godina od smrti ovog velikog naučnika i ekonomiste. Izložba je otvorena 11. juna 2020.
• Tribinom „Hrišćanstvo i demokratija“ je započet ciklus predavanja Hrišćanstvo i izazovi savremenog sveta. Održana je u Frankofonom centru 05.10.2020. godine.
• Predavanje „Hrišćanstvo i spaljivanje mrtvih; razvoj moderne kremacije do 18. veka“ je održano 27. novembra 2020. sa ograničenim brojem na 10 prisutnih slušaoca uz obavezno prethodno prijavljivanje, dok je svim ostalim zainteresovanima omogućeno da predavanje prate na youtube kanalu.

Biblioteka je u ovom periodu digitalizovala veliki broj stranica iz raznih časopisa, različitih oblasti. Sav digitalni materijal je dostupan u Pretraživoj digitalnoj biblioteci.

• Disciplina, moral, čast, 12.januar 2021
• Podgorac, 21.decembar 2020
• Učitelj, 28.oktobar 2020
• Svet, 20.oktobar 2020.
• Naša stvarnost, 12.oktobar 2020.
• Kolekcija Nikole Čupića, 6.septembar 2020.
• Policija, 4. septembar 2020.
• Stara Tuzla, 21.maj 2020.
• Srđ, 18. Maj 2020.
• Bratstvo, 11.maj 2020.
• Dvotomna knjiga srpskog istoričara Konstantina Nenadovića „Život i dela velikog Đorđa Petrovića Kara-Đorđa“ od skoro 1800 pretraživih digitalnih strana,8.maj 2021.
• Srpski književni glasnik, 30.april 2020.

Biblioteka i dalje radi svoje primarne aktivnosti, a radi i druge aktivnosti kako bi korisnici dobili što više informacija na jednom mesti i u istom trenutku.

MSc Oja Krinulović,
diplomirani bibliotekar savetnik, 
Univerzitetska biblioteka „Svetozar Marković“, Beograd

Vikimedija Srbije u saradnji sa Univerzitetskom bibliotekom „Svetozar Marković” već više godina organizuje kampanju dodavanja referenci na Vikipediji na srpskom jeziku #1Lib1Ref (jedan bibliotekar, jedna referenca). Kampanja je globalnog karaktera i sprovodi se u mnogim zemljama širom sveta u sklopu proslave rođendana Vikipedije na engleskom jeziku, 15 januara sa ciljem povećanja pouzdanosti i proverljivosti članaka koji se na njoj nalaze.

Vikipedija je jedno od prvih mesta na koje čitaoci dolaze pri potrazi za informacijama, što se pokazalo od izuzetne važnosti tokom pandemije virusa korona, kada su bili potrebni ažurni, pouzdani i proverljivi podaci. Ovom kampanjom, članci dobijaju nove i proverene izvore podataka, čime se pospešuje pouzdanost najveće elektronske enciklopedije, Vikipedije.

Cilj ove kampanje je motivisanje bibliotekara i svih zainteresovanih pojedinaca u davanju svog doprinosa najvećoj enciklopediji u ljudskoj istoriji Vikipediji unošenjem referenci i izvora. Mnoge lokalne biblioteke širom sveta se priključuju ovoj akciji i na taj način daju svoj doprinos čineći Vikipediju pouzdanijom.

U Srbiji se ova akcija sprovodi u saradnji sa Univerzitetskom bibliotekom „Svetozar Marković” i Bibliotekom grada Beograda, sa kojima Vikimedija Srbije već dugi niz godina  ima izuzetnu saradnju. Sa time da se 2021. godine organizaciji te kampanje pridružila i Vikipedijina zajednica Republike Srpske.

Vikipedija je neprocenjiv deo svakog procesa istraživanja. Više referenci čini samu Vikipediju referentnom. Zbog toga što svako može da uređuje Vikipediju, Vikipedijina zajednica razvila je suštinsku strategiju kako bi omogućila kvalitet informacija u člancima: uključivši fusnote ka pouzdanim izvorima kako bi se omogućilo čitaocima Vikipedije da mogu da provere informaciju. Ova strategija pomaže globalnoj zajednici volontera delotvorni rad u skladu sa misijom Vikipedije: sakupiti “celokupno svetsko znanje”.

Čitaoci i urednici koji nisu uvereni u delove informacija u članku mogu da dodaju oznaku “traži se citat” pored te informacije. Ove oznake su slične pitanjima referenci: publika traži reference koje bi podržale ono što čitaju.

U kampanji organizovanoj 2021. godine, sa ubedljivo najviše unetih referenci, prvo mesto je zauzela Vikipedija na srpskom jeziku. Tokom kampanje je 31 urednik Vikipedije ili Vikimedije na srpskom jeziku uneo 17.112 referenci u članke u kojima su one nedostajale, čime je Vikipedija na srpskom zauzela 1. mesto u svetu. Iza srpske Vikipedije slede poljska sa unetih 4.376 referenci i makedonska sa 3.526 unetih referenci.

Univerzitetska biblioteka „Svetozar Marković“ je naučna biblioteka Univerziteta u Beogradu. Ona je matična biblioteka svih univerzitetskih, fakultetskih biblioteka i naučno istrživačkih instituta u centralnojSrbiji. Služi nastavnim i naučnim potrebama studenata, univerzitetskih nastavnika i naučnih radnika. Ova biblioteka je četvrtu godinu za redom nosilac projekta Viki-bibliotekar, namenjen obučavanju bibliotekara za uređivanje Vikipedije.

Vikimedija Srbije je volonterska organizacija  čiji su ciljevi promocija i podržavanje stvaranja, sakupljanja i umnožavanja slobodnog sadržaja na srpskom jeziku isključivo na neprofitan način, kao i ideje da svi ljudi imaju jednak pristup znanju i obrazovanju. Kroz svoje projekte promoviše rad na Vikipediji i drugim Viki projektima.

MSc Oja Krinulović,
diplomirani bibliotekar savetnik, 
Univerzitetska biblioteka „Svetozar Marković“, Beograd

Vikimedija Srbije i Ambasada Švedske već par godina organizuju Vikigep kampanju u Srbiji kroz organizaciju uređivačkog maratona. Uređivački maraton je  deo globalne akcije koja ima za cilj smanjenje jaza u pogledu sadržaja o ženama na Vikipediji. Traje od  1. do 8. marta, kada  se simbolično na Međunarodni dan žena održava virtuelni događaj sa organizatorima iz celog sveta.

Učesnici tokom uređivačkog maratona imaju slobodu da sami izaberu znamenitu žensku osobu o kojoj će pisati. Sve biografije žena su dozvoljene, bilo da se radi o istorijskim ličnostima ili modernim pripadnicama ženskog pola. 

Osim pisanja i dopune članaka, organizatori globalne kampanje sugerišu uvećanje broja referenci u cilju veće pouzdanosti sadržaja koji se postavlja u članke. Na ovaj način će korisnici Vikipedije moći da nađu informacije o dostignućima žena, ali i da podrobnije istraže temu putem date literature. U toku kampanje jedan od fokusa je i ilustracija članaka, čime isti dobijaju na kvalitetu

Vikimedija Srbije, zajedno sa Ambasadom Švedske ovom kampanjom podržavaju inicijativu NE znači NE, koja se između ostalog, zalaže za podršku inicijativi da se u obavezni deo nastavnog programa od nivoa predškolskog ili osnovnog obrazovanja u Republici Srbiji uvedu metode prepoznavanja, reagovanja, i zaštite od seksualnog nasilja.

Na ovogodišnjem maratonu, za samo 7 dana učesnici maratona napisali su i dopunili 113 članaka o ženama. Ovo je najveći broj članaka koji je napisan u okviru nekog maratona, a naročito treba istaći da se veliki broj Vikipedijanaca  odazvao da piše na temu o  znamenitim ženama.

O Vikimediji Srbije

Vikimedija Srbije je nevladino, nestranačko i neprofitno udruženje čiji su ciljevi promocija i podržavanje stvaranja, sakupljanja i umnožavanja slobodnog sadržaja na srpskom jeziku isključivo na neprofitan način, kao i ideje da svi ljudi imaju jednak pristup znanju i obrazovanju. Kroz lokalne projekte podržava i promoviše rad na Vikipediji i drugim viki projektima.

O Ambasadi Švedske

Ambasada Švedske sprovodi svoju delatnost u oblasti politike, razvojne pomoćí, trgovine, štampe, informacija i kulture, konzularnih poslova i migracija. Kancelarija za vezu nordijske policije je sastavni deo Ambasade.

Elnaz Tadayon Mansouri
Melbourne, Australia.
E-mail address: etmansouri@gmail.com

Životni svet pisaca: Eksperiment virtualne stvarnosti za posetioce biblioteke^[1]

Apstrakt:

Ovaj rad je eksperimentalno istraživao savremene tehnologije virtuelne realnosti kako bi korisnicima približio poznatu autorku Džejn Ostin. Cilj istraživanja je bio korišćenje inovativnih tehnologija za preoblikovanje tradicionalne biblioteke, kako bi korisnici imali priliku da virtualno prođu kroz kuću, dvorište i prostor u kom je Džejn Ostin stvarala. Svrha projekta je bila da se knjige Džejn Ostin ponovo učine aktuelnim i da se čitalačka publika podstakne da ponovo čita njena dela. Korišćena je virtualna realnost kao sredstvo, a ishod je impresivan.  Broj zainteresovanih posetilaca je uveliko premašio očekivanja, a druge biblioteke su pozvale autore ovog eksperimenta da pokrenu iste projekte u njihovim mestima kako bi motivisali publiku da čita više.

Ključne reči: inovativne tehnologije, virtualna realnost, uranjajuće iskustvo

Uvod:

Džejn Ostin je bila engleski romanopisac, poznata pre svega po svojih šest glavnih romana, koji tumače, kritikuju i komentarišu britansku vlastelu krajem 18. veka. Njena dela kritikuju i emotivne romane druge polovine 18. veka i pripadaju prelasku na književnu epohu realizma 19. veka. Romanima „Razum i osećajnost” (1811), „Ponos i predrasuda” (1813), „Mensfild park” (1814) i „Ema” (1816) postigla je zapažen uspeh kao pisac. Napisala je još dva romana „Nortengerska opatija” i „Pod tuđim uticajem” koji su objavljeni posthumno 1818.

Univerzitet Monaš, Melburn, Australija (Monash University, Melbourne Australia) je u saradnji sa javnom Dokland bibliotekom (Docklands Library, Melbourne, Australia) organizovao vrlo uspešnu izložbu povodom 200-godišnjice Džejn Ostin pod nazivom „Od dame” („By A Lady”). Razlog za odabir ovog naziva izložbe je bio taj što je šest romana Džejn Ostin objavljeno anonimno i za života su joj doneli vrlo malo uspeha i popularnosti.

Glavni cilj izložbe je bio upoznavanje ljudi sa delom najveće engleske spisateljice i sa njenim životom, kao i sa vremenom u kom je stvarala. Da bi ovaj cilj bio postignut korišćene su inovativne multimedijalne tehnologije kako bi se savremena čitalačka publika ponovo povezala sa autorkom. Interaktivna uranjajuća tehnologija je korišćena da posetioce „prebaci” u predele, kulturu i način življenja krajem 18. i početkom 19. veka kako bi se stvorilo kritičko razumevanje vremena u kom je Džejn Ostin stvarala.

Posetioci su mogli da prošetaju kroz kuću Džejn Ostin dok je pisala svoje romane. Takođe su mogli da prošetaju sa njom Hempširom, što je za većinu učesnika bilo fascinantno.

Projekat Džejn Ostin – Virtualna stvarnost

Virtualna stvarnost – kompjuterski generisana simulacija slika ili čitavih okruženja koja korisnici mogu osetiti korišćenjem posebne elektronske opreme napreduje na više načina, uključujući tradicionalnu virtualnu realnost koja stvara okruženja, omogućavajući ljudima da budu „prisutni“ u tom alternativnom okruženju.

Tehnologije virtualne stvarnosti razvijane su tokom nekoliko decenija, od strane istraživača iz akademskih krugova, vazduhoplovstva, vojske kao i svih koji pokušavaju da stvore alternativnu stvarnost i iskustva putem digitalnih tehnologija. Ono što izdvaja skorašnji razvoj događaja je napredak u računarskoj tehnologiji u vidu preciznijih senzora pokreta i displeja visokih rezolucija.

Biblioteke su dugo služile kao mesta za prvo predstavljanje javnosti novih tehnologija i mogle bi ponovo da preuzmu tu ulogu sa virtualnom realnošću. Najčešći način otkrivanja novih perspektiva je učenje o njima kroz knjige, filmove, predstave, fotografije, razna umetnička dela i ostale izvore informacija. Iako je pristup učenju „indirektan” i mi možda nikada nećemo upoznati pojedince sa kojima želimo da se saživimo, virtualna realnost je moćan način otvaranja našeg uma do nepoznatih i dalekih života (Krznaric).

Jedan od značajnih aspekata ovog projekta je bio da se posetioci osete blisko sa autorkom i svetom oko nje. Jednostavno rečeno – osetiti bliskost i otelotvorenje dostupno putem virutalne stvarnosti.

U virtualnoj stvarnosti korisnik ima pogled od 360 stepeni koji olakšava prikaz složenih priča. Korisnici osete prisustvo u virtualnoj stvarnosti, vide sebe u sceni i snažno emotivno reaguju, saosećajući se sa likovima koje vide u istom prostoru u kojem su oni, virtualno, i samim tim mogu bolje da dožive situaciju (Shin). Isto tako, Šutovim i Stilinovićevim istraživanjem „Omogućavanje razumevanja putem virtuelne stvarnosti” došlo se do zaključka da je nivo angažovanosti i empatije kroz eksperiment virtualne stvarnosti viša od predstavljanja istog sadržaja u nevirtuelnom formatu stvarnosti. Angažman i razumevanje su direktno povezani, veće angažovanje dovodi do povećanja razumevanja (Stilinović). Zapravo, viši nivo razumevanja je rezultat uticaja uranjajućih tehnologija koje daju osećaj prisustva. Takođe je istraživano kako faktori kao što su širi prikaz, praćenje kretanja i brzina kadrova u uranjajućim tehnologijama vode ka većem angažovanju. Povećano angažovanje kroz korišćenje virtualne realnosti može dovesti do stvaranja odnosa među pojedincima koji nikada nisu bili u stvarnom međusobnom kontaktu.

Stvaranje sadržaja

Za kreiranje kontaktnog dela ovog projekta, tim je započeo sa strategijom stvaranja sadržaja koji angažuje korisnike da se osećaju povezanima sa autorkom i da svaki korisnik oseća kao da se vratio u kasni 18. vek. Shodno tome, u timu za kreiranje strategije sadržaja razmatrano je putovanje za korisnike i podeljeno je na tri različite faze (faza svesti korišćena je za ponovno predstavljanje Džejn Ostin i njenih dela, faza razmatranja je jasno pokazala njen životni stil i okruženje i faza odlučivanja podstakla je publiku da pročita više njenih remek-dela) i kreiran je sadržaj za svaku fazu korisničkog putovanja kako bi se osiguralo da svaki pojedinac doživi da uroni u okruženje i oseti da prima relevantne informacije.

Zbog toga je kreiranje sadržaja obavljeno vrlo detaljno, od tadašnje arhitekture do načina odevanja, sve je kreirano iz najverodostojnijih izvora iz lične kolekcije profesora emeritusa Krisa Brauna (Chris Browne), upotpunjeno drugim radovima iz regentskog perioda Engleske iz zbirke retkih knjiga Monaš univerziteta.

Tehnike i tehnologije

Brojne tehnike i tehnologije su se koristile za razvoj virtualne realnosti kako bi se

posetioci prebacili u autorkino vreme:

• Virtualne naočare (Oculus Rift) sa rezolucijom 1080 puta 1200 na 90Hz, sa sočivima koja obuhvataju široko vidno polje. Korišćeno je više umetaka kako bi uređaj mogao da bude postavljen na različitim udaljenostima od očiju korisnika.
• Slušalice su bile integrisane i pružale su 3D audio efekte u realnom vremenu.
• Sazvežđe (Constellation), sistem za praćenje pozicije virtualnih naočara, je korišćen da bi se pratila pozicija korisnikove glave, koristeći spoljne infracrvene senzore koji optički prate specijalno dizajnirane uređaje virtualne realnosti, kao što su virtualne naočare.
• Kompjuterski sistem je imao instaliran Oculus softver za kreiranje virtualne stvarnosti i pripadajuće drajvere kako bi mogao da komunicira sa virtualnim naočarima. Oculus softver implementira mnoštvo programerskih tehnika sa namerom da minimizuje kašnjenje kreiranja virtualnog okruženja, da bi prikaz virtualne stvarnosti tekao glatko, čak i kod slabijeg hardvera.
• Softver Maja (Maya) je korišćen za dizjaniranje 3D likova i okruženja, kao i za 3D animacije. Korišćene su višestruke tehnike za dizajniranje projekta kako bi se postigla komunikacija opipljivih i nematerijalnih objekata.
• Za izgradnju uranjajućeg okruženja i primenu projekta za virutalnu platformu stvarnosti, renderisanje grafike, detektovanje sudara između 3d generisanih objekata i upravljanje memorijom korišćena je programerska platforma za kreiranje virtualnih svetova u 3 dimenzije (Unreal game engine). Ova platforma se takođe koristi za simulacije i interakcije sa prošlošću.

Primetno je da je lokacija virtualne stanice pažljivo odabrana; vodilo se računa o prostoru, mestu održavanja izložbe, broju posetilaca biblioteke i bezbednosti, kako bi se korisnicima pružilo najbolje moguće iskustvo u bezbednom okruženju.

Zaključak

Sa napretkom tehnologije i modernizacijom ljudskog života, upotreba savremenih tehnologija u biblitekama je neizbežna. Dokland biblioteka, korišćenjem nove tehnologije virtualne stvarnosti i trodimenzionalne vizuelizacije odvela je svoje posetioce u 18. vek da osete prošlost na nov način, koristeći pogled od 360 stepeni, povećala je osećaj razumevanja između korisnika i pisaca.

Ovo istraživanje bi moglo da se upotrebi za dalje korišćenje virutualne realnosti u bibliotekama, kao polazna tačka da se publika zainteresuje da sama doživi to okruženje, naročito ako imamo u vidu da su pojedini autori inspiraciju za stvaranje dobijali upravo iz okruženja. Takođe može biti korisno i za buduće pisce, kako bi osetili svet i raspoloženje svojih omiljenih autora, što bi moglo uticati na njihovo stvaranje. Sa druge strane, ova praksa može biti dobar način da se savremena čitalačka publika poveže sa piscima koji su nekada bili popularni i čitani, ali su u sadašnjem vremenu pomalo pali u zaborav.

Izvori

Krznaric, R. (n.d.). EMPATHY and the Art of Living.

Shin, D. (n.d.). Empathy and embodied experience in virtual environment: To what can virtual reality stimulate empathy and embodied experience?

Stilinović, N. S. (n.d.). Facilitating empathy through virtual reality.

^[1] Prevod rada “The Lifeworld of Writers: Virtual Reality Experiment for Library Visitors” izloženiog  na konferenciji IFLA WLIC održanoj u Atini od 24. do 30. avgusta 2019. godine. Rad je u punon tekstu dostupan na sledećem linku: http://library.ifla.org/2569/

Prevod teksta

Ljiljana S. Dukić
Filološki fakultet Univerziteta u Beogradu