Posle čitave decenije stalnog opadanja kvaliteta usluga u bibliotekama uslovljenih
situacijom u njihovom okruđenju, sa novim milenijumom došlo je i do promena
na bolje.

Pošto saznanja o ovim promenama nisu još stigla do svih potencijalnih korisnika,
Zajednica biblioteka univerziteta u Srbiji donela je odluku da pokrene list
Visokoškolske biblioteke, sa osnovnim ciljem da promoviše rezultate rada
biblioteka i upozna širu javnost sa mogućnostima koje su u njima prisutne.

Želja nam je i da iskažemo svoju zahvalnost svima koji su pomogli da do
promena dođe, kao i da potstaknemo što više institucija i pojedinaca da
pomognu razvoj biblioteka, jer time pomažu širenje znanja, a znanje je osnov
napretka i razvoja kome svi težimo.

Pokretanjem novog glasila koje se odnosi na biblioteke, želimo da one zaista
postanu informacionin centri za sve građane i mesta iz kojih će se obezbeđivati
informaciona pismenost i pretpostavke za doživotno učenje svima koji to požele.

Glavni i odgovorni urednik
Dr Stela Filipi-Matutinović

Visokoškolske biblioteke

Godina I, Broj 1

Skupština Zajednice

Održana Skupština predstavlja značajan
podsticaj razvoju visokoškolskih biblioteka u Srbiji

U Beogradu je, u prostorijama Narodne biblioteke Srbije, 10. oktobra prošle
godine održana 9. sednica Skupštine Zajednice biblioteka univerziteta
u Srbiji, kojom je predsedavala dr Mirka Zogović.

Skupština je prvo razmatrala izveštaj o radu od prethodne do ove sednice,
o čemu je prisutne obavestila mr Milena Matić, sekretar Zajednice. Iz njenog
izlaganja je bilo vidljivo da je urađeno dosta, a ovom prilikom navodimo samo
neke uspešno organizovane akcije.

Tako je u ovom periodu još 6 biblioteka naučnoistraživačkih ustanova i
viših škola pristupilo Zajednici. Zatim, u saradnji sa stručnjacima iz Univerzitetske
biblioteke u Beogradu organizovani su jednodnevni obrazovni kursevi (11
dana po 16 polaznika iz 42 biblioteke) za bibliotekare visokoškolskih i
naučnih ustanova o elektronskim izvorima informacija, pretraživanju elektronskig
kataloga i kataloškoj obradi itd.

Na osnovu prikupljenih analiza, u časopisu INFOTEKA objavljena je tabela
o hardverskoj i softverskoj opremi biblioteka u 2002.

Ministarstvu prosvete i Rektoratu Univerziteta u Beogradu upućeni su predlozi
za izmene i dopune prednacrta Zakona o Univerzitetu.

Predstavnici Zajednice su učestvovali na stručnim skupovima u periodu
od jeseni 2002. do proleća 2003. u Naradnoj biblioteci Srbije, a jedan broj
bibliotekara je učestvovao na 69. Konferenciji IFLA.

Projekat Tempus

O tome kako se realizuje projekat “Izgradnja kooperativne mreže visokošolskih
biblioteka u Srbiji“, govorila je dr Stela Filipi-Matutinović, istakavši
da su organizovane aktivnosti predstavljale značajnu podršku mreži visokoškolskih
biblioteka, obrazovanju bibliotekara i uključivanju biblioteka u virtuelnu
bilioteku Srbije – VBS.

Obavljeni su sledeći poslovi:

– Početkom 2003. uspostavljen je Centralni elektronski katalog povezivanjem
najvećih biblioteka u Srbiji sa Narodnom bibliotekom kao nosiocem projekta
VBS i već radi kao uzajamni katalog biblioteka koje su mu se priključile;

– Uspostavljen je sistem dobijanja licenci za stručnjake koji će imati uloge
od edukatora do katalogizatora koji će stvarati zapise za građu iz svog
fonda, za one bibliotečke jedinice za koje ne nađu zapise u svojoj bazi;

– Tri grupe od po deset bibliotekara iz više univerzitetskih i fakultetskih
biblioteka u Srbiji imali su priliku da se upoznaju sa radom i organizacijom
takvih biblioteka u više evropskih gradova – Beču, Londonu i Berlinu;

– Troje informacionih stručnjaka sa univerziteta u Midlseksu održali su
u Narodnoj biblioteci Srbije dvodnevnu radionicu “Razvoj bibliotekarstva
u Velikoj Britaniji“, itd.

Bibliotekari se bore za slobodu izražavanja i mišljenja

O najnovijim dostignućima i strategiji upravljanja bibliotekarskim udruženjima
govorila je dr Stela Filipi-Matutinović, istakavši da primena iskustva uspešnih
svetskih udruženja u bibliotečko-informacionoj delatnosti može da pomogne
Zajednici biblioteka univerziteta u Srbiji da reši mnoga organizaciona i
praktična pitanja, da joj omogući da učvrsti svoj status donošenjem strateškog
plana na proverenim rešenjima.

Polazeći od stava UNESKO da se bibliotekari “bore za značajne ideje
kao što su sloboda izražavanja i mišljenja, jednakost u pristupu informacijama
i pismenost“, sekcija organizacije IFLA koja je posvećena upravljanju
bibliotečkim udruženjima, na Konferenciji IFLA u avgustu 2003. ohrabrila
je ta udruženja u pravcu njihovog unapređenja, do obezbeđivanja vodeće uloge
u borbi za pomenute ideje.

Učlanjenje
Na Skupštini je doneta odluka da se Zajednica
biblioteka Univerziteta u Srbiji učlani u LIBER (The Ligue des Bibliotheques
Europeennes de Recherche) u kome je godišnja članarina 150 eura.

Delatnost bibliotečkih udruženja treba da se promeni od uloge predstavljanja
bibliotečke profesije, do zastupnika pred vlastima ideje slobodnog pristupa
informacijama i njihovog slobodnog protoka.

Najpre je potrebno da se sačini platforma nastupa prema vlastima, a potom
i strategija formiranja javnog mnjenja informisanjem preko medija, kao i organizovanjem
skupova.

Uspeh u zastupanju ideja preko javnih ličnosti iz oblasti nauke, obrazovanja
i kulture, kao i odgovarajućih službenika u vlasti, postiže se najčešće
preko sopstvenih informativnih glasila udruženja, koja im se dostavljaju radi
informisanja.

Aktivnosti KoBSON-a

O radu KoBSON-a (Konzorcijum biblioteka Srbije za objedinjenu nabavku)
govorila je Nada Popović iz Centra za naučne informacije i referalnu delatnost
Narodne biblioteke Srbije. Tekuća aktivnost ovog konzorcijuma se ispoljava
kroz novu digitalnu komunikaciju sa članicama, novu Web stranicu i pretplatu
na strane baze podataka i časopise u elektronskoj i papirnoj formi, kao
i na anketu članica KoBSON-a u vezi sa nabavkom stranih časopisa u papirnom
obliku za 2004, zatim na uspostavljanje Protokola o pristupanju KoBSON-u itd.

Pokrenuto sopstveno informativno glasilo

Na predlog Izvršnog odbora Zajednice, raspravljano je o potrebi pokretanja
sopstvenog informativnog glasila, imajući u vidu sve okolnosti u kojima
Zajednica radi.

Tom prilikom je ukazano na hroničan problem biblioteka koji se ispoljava
u neprepoznavanju u društvu njihovog doprinosa i rezultata rada, kao i koristi
koje društvo ima od njihove delatnosti. Zbog toga je optrebno obezbediti
informisanje relevantnih ličnosti o značaju biblioteka.

U biltenu bi se plasirale informacije o aktivnostima biblioteka i Zajednice,
ali i one o aktivnostima na globalnom planu.

Osnovni cilj je afirmacija pozitivnih rezultata savremenog profesionalnog
rada u bibliotekama i vanrednih aktivnosti koje proizilaze iz tuđih projekata.

Posle rasprave, ova ideja je jednoglasno prihvaćena i u cilju realizacije
ovog projekta, formiran je Uređivački odbor.

Stručni skup

Okupljanje bibliotekara iskorišćeno je i za organizovanje dvodnevnog stručnog
skupa sa nizom aktuelnih stručnih tema na kome je učestvovalo 110 bibliotekara
iz cele Srbije, kao i predstavnika Narodne i univerzitetske biblioteke iz
Banja Luke.

Tema prvog dela Stručnog skupa je bila Rad u sistemu uzajamne katalogizacije,
a broj referata i taznovrsni pristupi govore o aktuelnosti i značaju teme.
Značaj uzajamnog kataloga za afirmaciju lokalnih i nacionalnih vrednosti
i za povezivanje sa drugim kulturama i sistemima, obavezuje Zajednicu da
kontinuirano prati zbivanja i inovacije na ovom planu.

Najveći broj izlaganja se odnosio na programski paket COBISS, softversku
platformu az uzajamni katalog VBS, kao i na mogućnosti i prednosti rada
u uslovima uzajamne katalogizacije.

Posebno je istaknuta uloga bibliotekara u to procesu i potreba da se radi
timski, kreativno, uz primenu visokih stručnih standarda.

Članarina
Prema odluci Skupštine, članarina za 2004. iznosiće:
– za fakultetske biblioteke 2.500 dinara,
– za univerzitetske biblioteke 3.500 dinara.

Takođe je konstatovano da se projektom Mrežna digitalizacija biblioteka
disertacija, magistarskih i diplomskih radova koju razvija tim strušnjaka
sa Univerziteta u Novom Sadu, ostvaruju svi uslovi za njihovo brže publikovanje
i veću dostupnost.

Opšti je zaključak da je Skupština bila veoma dobro organizovana, a razmotrene
stručne teme i visok stručni nivo podnetih saopštenja će dati značajan podsticaj
razvoju visokoškolskih biblioteka u Srbiji.

Visokoškolske biblioteke

Godina I, Broj 1

Biblioteka i društvo

Pokretanje ovakvog časopisa došlo je u pravo
vreme

Povodom početka izlaska našeg časopisa, obratili smo se dr Draganu Domazetu,
ministru za nauku, sa molbom da nam odgovori na neka pitanja, što je on odmah
i sa zadovoljstvom prihvatio.

—Gospodine ministre, kako ocenjujete našu inicijativu da pokrenemo
informativno glasilo visokoškolskih biblioteka Srbije?

—Čestitam Vam na inicijativi koja je vrlo potrebna, pa
Vam na taj način čestitam i rođenje Vašeg časopisa.

Za ozbiljan naučnoistraživački rad je bitno da naučnici i istraživači dobijaju
prave informacije o naučnim otkrićima i svim drugim autorskim delima, a
za to je najpogodniji sistem biblioteka koje treba da budu i informacioni
centri.

Klasična biblioteka verovatno polako prestaje da bude mesto gde se samo
gomilaju papiri, već postaje informacioni centar. Recimo, već imamo u Srbiji
preko 8.000 časopisa i biblioteke ih daju u elektronskom obliku, tako da
će i u buduće mnogi drugi radovi i knjige na taj način biti predstavljeni
u vidu informacionih servisa na Internetu.

To treba i propagirati, treba dati informaciju gde se koji servis nalazi,
i mislim da je pokretanje ovakvog časopisa došlo u pravo vreme jer smo mi,
čini mi se, u zadnje dve-tri godine došli do nivoa da možemo da kažemo da
imamo savremeni sistem biblioteka koji treba još usavršavati, i sazreli
smo za jedan ovakav časopis.

—Kakvi su dalji planovi za unapređenje bibliotekarstva u Srbiji?

—Verovatno treba ići u dva pravca. Jedan je onaj hardverski
deo, a to znači da sve biblioteke budu povezane naučnom i obrazovnom mrežom
koju gradimo.

Mi smo pripremili Zakon o agenciji za naučnu i obrazovnu mrežu koja
će biti formirana kada zakon bude usvojen. Ona će brinuti o mreži koju sada
zovemo akademskom, dalje će se usavršavati i to je jedan od preduslova za
komunikaciju kako unutar zemlje, tako i sa inostranstvom.

Takođe je u okviru toga pred viđeno opremanje svih biblioteka računarima
i lokalnim mrežama, tako da neko ko je u biblioteci, kod kuće ili na radnom
mestu, može da pristupi svim informacijama sa zadovoljavajućom brzinom veza
i njihovom stabilnošću.

Ja se nadam da ćemo u toku 2004. godine u toj oblasti postići dalji napredak.

Drugi pravac je formiranje informacionih centara u bibliotekama, kako bi
što veći broj informatičkih usluga bio na raspolaganju naučnicima, i to ne
samo o časopisima, nego i knjigama, patentima i drugom.

Biblioteke treba da budu mesta preko kojih će se naučnici povezivati sa
drugim centrima u svetu tako da se postigne puna transparentnost, bez obzira
gde se koji servis nalazi, kako bih ja znao da preko moje biblioteke, preko
sistema kao što je Kobson mogu da dođem do bilo koje informacije bilo domaćeg,
bilo inostranog norekla, tako da će jačanje tih informacionih sistema sigurno
doprineti da se znatno poveća korišćenje naučnotehnoloških informacija, što
je preuslov za dobar naučni rad.

U tom smislu naše Ministarstvo će biti spremno da i dalje i više ulaže
u razvoj naučnotehnoloških informacija i razvoj sistema na ovakvim osnovama.

—Šta bi vi preporučili onima koji žele da se bave istraživačkim
radom?

—Ja bih savetovao svim istraživačima da pre nego što počnu
da pišu predloge projekata, dobro pregledaju šta se radi u svetu, da dođu
do najsvežijih informacija koje se najčešće dobijaju preko interneta, jer
mnogi radovi koji se objave u časopisima, nisu najsvežiji zbog tehnologije
koja traži neki put i godinu-dve dana dok se nešto objavi, dok dođe na red
za objavljivanje u časopisu.

Mnoge informacije se nalaze na internetu jer mnoge laboratorije i institucije
u nauci svoje rezultate objavljuju direktno, tako da jedino dobro pretraživanje
interneta može da pruži pouzdanu osnovu za dalji naučni rad.

Imam utisak da kod nas mnogi istraživači to ne rade dovoljno, tako da predlažu
nešto što se već funkcioniše u svetu. Mi treba da se ističemo originalnošću,
inovativnošću, da predlažemo nešto novo, a ne da dokazujemo da i mi možemo
da radimo ono što drugi rade. Nismo jaki da možemo da se takmičimo sa drugima
sa idejom da mi to možemo daradimo bolje od njih, ali smo dovoljno jaki da
radimo nešto čega se neko drugi nije setio.

Prema tome, prvo treba da utvrdimo da se neko drugi nije setio naše ideje
pre nas. Ako je neko već počeo da radi nešto, ne treba kaskati za njim.

Zato je moj savet da se u što većoj meri koriste naučnotehnološke informacije,
naročito u pripremi projekata.

Visokoškolske biblioteke

Godina I, Broj 1

Univerzitet i Univerzitetska biblioteka

Univerzitetskoj biblioteci je mesto na Univerzitetu

Odnos univerziteta prema svojoj univerzitetskoj biblioteci
tema je od posebnog značaja za svaku univerzitetsku biblioteku. O tome
kakva je pozicija Univerziteta u Beogradu po ovom pitanju, govorila je
za naš list Rektor prof. dr Marija Bogdanović.

—Gospođo Bogdanović, kako Vi doživljavate mesto
i ulogu Univerzitetske bibliotekeu životu Beogradskog univerziteta?

—Pre svega smatram da je univerzitet
bez svoje biblioteke, upravo pod tim nazivom, institucija koja zaista
ne bi mogla da funkcioniše, jer biblioteka je ta institucija koja bi trebalo
da zadovoljava nastavne i naučne potrebe ljudi koji rade na univerzitetu,
onako – iz prve ruke, a to znači da im omogući korišćenje knjiga, časopisa
itd.

Univerzitetska biblioteka u Beogradu je veoma davno
formirana, ona svoje korene vuče još od Liceja iz1838. preko Velike škole,
a zatim postaje Univerzitetska biblioteka.

Ona je, na žalost, menjala svoje članstvo u okvirima
univerziteta, jer kako je koja vlast dolazila, tako je uključivala ili
isključivala iz Univerziteta, a moji napori su uvek bili usmereni ka tome
da Univerzitetska biblioteka posgane članica Univerziteta u Beogradu,
odnosno da ima ravnopravan status kakav imaju i fakulteti, jer zaista,
bez te biblioteke, mislim da ne bi imalo smisla govoriti o jednom univerzitetu.

Postoje, naravno, i fakultetske biblioteke, postoje
i druge biblioteke na nivou grada i republike, ali ono što je za nas bitno,
jeste da se sačuva i dalje razvija Univerzitetska biblioteka i mi smo upravo
sada na tom putu projektima koji su otvoreni.

Radi se o projektu Tempus u kome Univerzitetska biblioteka
učestvuje sa dva projekta: jedan je iz pretprošle godine, a nadam se da
će ove godine takođe da bude dobijen. Radi se o umrežavanju biblioteka
Srbije i stvaranju baze podataka, tako da sa ovom novom komunikacionom
akademskom računarskom mrežom koja je ostvarena, mi ćemo (uz veliku brzinu)
biti povezani ne samo sa 20 gradova unutar Srbije, nego i sa Evropom.
Sada se već u pogledu brzine i dostupnosti informacija koje su potrebne
za nastavni i naučni rad, nalazimo među razvijenim evropskim zemljama.

—Saglasno tome, hoće li Univerzitetska biblioteka
posta-ti član Univerzitetau Beogradu?

—Još nije do kraja rešeno pitanje statusa
Univerzitetske biblioteke u okviru Univerziteta, još uvek se nacrt Zakona
o Univerzitetu doteruje, usklađuje sa stavovima ministarstva, ali je predlog
Univerziteta bio da Univerzitetska biblioteka bude članica Univerziteta.

—Kao što je poznato, postoji Zajednica biblioteka
na univerzitetima u Srbiji. Da li očekujete saradnju i zajedničko delovanje
te Zajednice sa institucijama Univerziteta?

—Postoji i Zajednica Univerziteta Srbije,
pa se radi o dve institucije koje apsolutno treba da povuku sve univerzitete
napred.

Naravno, ne mogu svi univerziteti u istoj meri i istom
brzinom da krenu napred, ali mislim da je prilika da te dve novoformirane
institucije sačine program zajedničke saradnje, da sačine programe rada,
da pronađemo zajedničke interese.

Kod nas je lako definisati te zajedničke interese. Trebalo
bi konačno da prestane ta surevnjivost prema Univerzitetu u Beogradu koji
je najveći i najstariji, koji je formirao sve druge univerzitete u Srbiji,
pa treba da prestane sa osporavanjem njegove vodeće uloge.

Zbog toga nismo prihvatili Nacrt Zakona o univerzitetu
koje je sačinilo Ministarstvo za prosvetu i zbog toga smo osnovali svoju
grupu koja još uvek radi na tom nacrtu, a konačno su i predstavnici Ministarstva
obavili razgovor sa tom grupom, kako bi se usaglasili stavovi.

Mislimo da treba normativno regulisati to ogromno kolektivno
iskustvo koje ima Beogradski univerzitet, koji je preživeo toliko zlih
godina i jednog i drugog rata i pritisaka raznih režima i našeg otpora
prema njima. Smatramo da je u svim tim vremenima i situacijama naš Univerzitet
po svim parametrima bio vodeći, što se može videti o po tome da su naši
studenti kad su odlazili u inostranstvo, ulazili u prvu kategoriju uspešnih,
pa sve to znači da mi ovde imamo veliki broj veoma uspešnih nastavnika
koji edukuju studente po standardima koje svet prihvata.

Problem je, naravno, što ti ljudi odlaze iz zemlje, jer
kod nas tržište rada nije razvijeno, ne može se obezbediti pristojan stan
za te mlade ljude kako bi ih zadržali na fakultetima uz primanje niskih
plata, tako da univerzitet ima veoma mnogo problema te vrste.

—S obzirom da se, kadaje reč Univerzitetu u
Beogradu, radi o instituciji od posebnog interesa za republiku, kako se
Vlada odnosi prema ovoj kući?

—Naša Vlada je, do ovog trenutka, u
svakom pogledu zaista bila marginalizovala ukupan materijalni položaj
Univerziteta, a to se odnosilo i na Univerzitetsku biblioteku.

To je samo deo teškoća koje mi nastojimo da prevaziđemo
sopstvenim enagama, ali postoje problemi koji se ne mogu razrešiti na
taj način. Recimo, nama je obećano da ćemo da dobijemo sredstva za popravku
plafona u svečanoj sali koja sada prokišnjava pa u njoj propadaju slike,
freske itd. kako bi se vratila svojoj nameni.
Iako se radi o spomeniku kulture, Vlada za tri godine nije našla za shodno
da reši taj problem, i sve je ostalo na obećanjima.

—Osim tih «spoljnih» problema, ima li problema
na samom Univerzitetu?

—mamo jako puno teškoća.

Tako s jedne strane imamo veoma demokratski orijentisane
ljude koji hoće promene, koji hoće inovaciju kurikuluma, koji hoće kvalitetno
i efikasno studiranje, ali na drugoj strani imate jedan sloj vrlo konzervativnih
ljuci koji ne žele da menjaju ništa u svojoj rutini na predavanjima i u odnosu
sa studentima, neće nikakve povećane obaveze.

Ovo je vreme kada jedan broj ljudi radi i po 12-15 sati
dnevno, a istovremeno ima i onih koji smat-raju da ne treba da budu uznemiravani
u svom dugogodišnjem stažu i to je ono što je loše, jer događa se da recimo
tražim odličnog studenta za asistentsko pripravničko mesto na nekom fakultetu,
ali ne mogu da ga nađem. Prosto ih nema, odu!

Tražim profesore koji bi radili na nekim projektima,
ali bi oni hteli da dobiju novac a da ne rade, a primer je baš projekat
Tempus za koji treba veoma puno da se radi, jer je konkurencija ogromna.

Oni koji se prihvate da to urade, zadužuju Univerzitet
i ovu zajednicu, dok drugi smatraju da sve to što se dobije od Tempusa
treba da ide u kasu za plate, iako se tačno znaju propozicije prema kojima
ništa ne može da ide u plate, već 30% mora da ide na opremu, ostalo ide
na seminare i radionice, upoznavanje sa drugim univerzitetima koji se bave
istim projektom itd.

Jednostavno rečeno, ima nas raznih.

—Čini se da se istovetnim problemima
suočavaju i u Univerzitetskoj biblioteci?

—Tog i takvog ponašanja ima i u bibliotekama,
a sve one, pogotovo Univerzitetska biblioteka, treba da budu reformisane
na jedan moderan način, zašta primera u Evropi i SAD ima na pretek. To
se može uspešno obaviti čak i bez nekih para, recimo mnogo toga može da
se uradi uz pomoć Interneta koji je postao moćan.

Oni koji ne razumeju novu tehnologiju, moraju da se
povuku, neka bar ćute, neka ne ometaju naš rad, neka rade svoj posao,
ali samo ono što umeju i mogu. Neka puste one koji zaista znaju, koji
prosto žele da znaju, da se upoznaju sa novim tehnologijama, novim načinom
rada, jer zbog toga troše svoje dragoceno me odvajajući se od svog ličnog
i porodičnog života i ne vidim onda što bi ih neko još ometao u tom naporu.

To je ono što je najbitnije.

—Integrativni procesi su karakteristika savremenog
sveta, a za nas je još uvek tipična rascepkanost, autizam, koji je pogotovo
štetan u institucijama kao što su biblioteke. Kako Vi gledate na tu situaciju?

—Univerzitetska biblioteka i fakultetske
biblioteke treba da mnogo bolje međusobne povezani kako bi pratili evropske
trendove. Bibliotekari bi morali da budu uključeni u obrazovanje korisnika
za korišćenje novih tehnologija i novih informacionih izvora, što poodrazumeva
da i sami biliotekari moraju da budu bolje obrazovani.

Bibliotekari koji rade u 76 biblioteka na 30 fakulteta,
trebalo bi povremeno da idu na seminare koje bi organizovala Univerzitetska
biblioteka i tako dolazili do novih saznanja koje Univerzitetska biblioteka
mnogo budnije prati nego što to mogu bibliotekari sa pojedinih fakulteta.

Ima i odlično obrazovanih biblioekara, ali Univerzitet
treba da se povezuje sa bibliotekama u edukativnom smislu.

Iako našim normativnim aktima odnos Univerzitetske i
fakultetskih biblioteka nije adekvatno rešen saglasno međunardonim pravilima,
ipak mogu da se organizuju i razgovori i, eto, neka ovaj razgovor bude
povod za pokretanje te inicijative.

*

Na kraju razgovora, dr Bogdanović je pozdravila početak
izlaženja našeg lista kako bi javnost mogla da vidi šta sve i kako radimo
i na osnovu toga nam pružila podršku.

Visokoškolske biblioteke

Godina I, Broj 1

Intervju

Razgovor sa predsednicom Skupštine Zajednice
visokoškolskih biblioteka Srbije

Osnovni cilj: stvaranje pretpostavki da ostanemo
informatičko društvo

Pretpostavka za ostvarivanje tog cilja je da
javno mnjenje i vlast taj cilj dožive kao svoj interes

Za predsednika Zajednice biblioteka univerziteta u Srbiji na Skupštini
Zajednice koja je održana oktobra 2001. izabrana je dr Mirka
Zogović, vanredni profesor za italijansku književnost i upravnik
Katedre za italijanski jezik i književnost Filološkog fakulteta u Beogradu.
Sa njom smo obavili razgovor o aktuelnom trenutku i planovima Zajednice visokoškolskih
biblioteka u Srbiji.

Na naše pitanje kako doživljava funkciju koju obavlja, ona kaže:

– Pretpostavljam da mi je ta čast i to poverenje ukazano kao nekom ko
je, po prirodi svoga posla, izuzetno vezan za biblioteke, ali i kao jednoj
od učesnica u izradi projekta “Virtuelna biblioteka Srbije“.

U svakom slučaju, ja to pre svega vidim kao obavezu da doprinesem
saglasno svojim mogućnostima, unapređenju rada naše zajednice.

—Kako bi ocenili značaj Zajednice visokoškolskih biblioteka u
ovom trenutku?

—Zajednica biblioteka univerziteta u Srbiji kao moderno
bibliotečko udruženje, od mnogostrukog značaja. Pored promovisanja tradicionalnih
vrednosti bibliotekarske profesije, Zajednica u ovom novom informatičkom
dobu sve više dobija i ulogu zastupnika – u odnosu na vlast i javno mnjenje
– slobodnog protoka i ravnopravnog pristupa informacijama.

Svest o značaju biblioteka nedostaje čak i nekim profsorima

Svest o značaju biblioteka danas je u mnogo većoj meri prisutna kod bibliotekara
nego kod šire društvene zajednice, pa čak i neki profesori univerziteta
(koji bi po prirodi svog posla trebalo da shvataju njihov značaj), nisu uvek
spremni da se bore za modernizaciju i unapređenje rada i opremljenosti biblioteka.

Stoga je značaj Zajednice kao zastupnika procesa modernizacije biblioteka
i stručnog usavršavanja kadrova, izuzetno veliki.

—Imajući u vidu materijalne i druge probleme u celom društvu,
ima li nekog pomaka u radu naših institucija?

—I pored velikih problema zbog nedostatka sredstava u
budžetu za nabavku publikacija, zatim problema sa opremom, prostorom, pristupom
internetu, kadrovima, u poslednje dve godine mnogo je učinjeno u bibliotekarstvu
Srbije, što je od neprocenjivog značaja za univerzitete.

Najveća pomoć došla je iz inostranstva preko sredstava za realizaciju
projekata „Virtuelna biblioteka Srbije“ i „Izgradnja kooperativne
mreže biblioteka univerziteta u Srbiji“, ali su veoma značajan doprinos
modernizaciji dala i resorna ministarstva.

Posebno je značajna donacija Ministarstva za nauku, tehnologije i razvoj
Republike Srbije kojom je većini biblioteka na visokoškolskim ustanovama
u republici obezbeđen izlaz na Internet preko akademske mreže i obezbeđeno
oko 350 računara visokoškolskim bibliotekama.

—S obzirom da biblioteke nisu profitabilne organizacije, očiglednoje
da će odnos državnih organa prema njima i dalje biti od posebnog značaja.
Na koji način bi država u ovom trenutku mogla da pomogne bibliotekama?

—Trebalo bi i dalje da ulaže napore u pravcu poboljšanju
opreme u bibliotekama, povezivanju svih biblioteka na Internet preko akademske
mreže, finansiranja nabavke neophodnih naučnih i stručnih publikacija i podsticanja
usavršavanja postojećih i podmlađivanju kadrova u bibliotekama.

– Koji su, po Vašem mišljenju, danas najaktuelniji statusni problemi struke?

– Ima ih mnogo, ali pomenimo samo one najekstremnije. Poznato je da Zajednica
brine i za položaj i uslove rada bibliotekara, ali, nažalost, u toj oblasti
i pored našeg zalaganja, nije bilo uspeha.

Čak je situacija i gora od kada je usvojena Uredba kojom su svi bibliotekari
u visokoškolskim institucijama vrednovani istim koeficijentom, bez obzira
na to da li imaju neko naučno ili stručno zvanje.

Uravnilovka je potpuna, tako da se zarada bibliotekara pripravnika i bibliotekara
savetnika, što je najviše stručno zvanje koje dodeljuje Republička komisija,
razlikuje samo za procenat po osnovu godina staža.

Apsurdno je i da se ista zvanja priznaju u bibliotekama koje finansira
Ministarstvo kulture, a ne priznaju u bibliotekama koje finansira Ministarstvo
prosvete. I pored primedbi koje smo uputili, ova Uredba je i dalje na snazi.

To veoma negativno deluje na motivaciju bibpiotekara da se usavršavaju
i da objavljuju radove iz struke a to je nepovoljno za unapređenje struke u
celini.

—S obzirom na situacijuu kojoj se nalaze biblioteke, koji su neosredni,
a koji su ciljevi Zajednice na duže staze?

—Neposredni ciljevi Zajednice su da utiče na popravljanje
statusnog položaja bibliotekara i biblioteka na univerzitetima u Srbiji,
da doprinese realizaciji projekata koji su u toku i koji će značajno unaprediti
bibliotekarstvo u Srbiji, da nastavi da doprinosi permanentnom obrazovanju
bibliotekara kroz organizaciju kurseva, seminara i radionica, i da nastavi
da objavljuje profesionalno glasilo udruženja – časopis Infoteka.

Nema demokratskog razvoja društva bez
moderno opremljenih biblioteka i obrazovanog bibliotekarskog kadra

Na duže staze cilj je da se biblioteke na univerzitetima znatno bolje povežu
međusobno i sa bibliotekama van univerziteta i da zajedno rade na ostvarivanju
pretpostavki za informatičko društvo, a to je potpuna sloboda pristupa informacijama,
promovisanje i obezbeđivanje uslova za doživotno stručno usavršavanje svima
koji to žele i aktivno učešće bibliotekara u procesu informacionog opismenjavanja
studenata i svih ostalih zainteresovanih građana.

Ma koliko su ciljevi Zajednice dobro osmišljeni i formulisani, sve dok se
javno mnjenje i vlast sa njima ne upozna je mnogo važnije – dok ih ne priznaju
kao svoje, dotle se ti ciljevi neće moći lako ostvariti.
Dakle, Zajednica bi morala da bude aktivnija u promovisanju svoje uloge i
svojih ciljeva.

Sopstveno javno glasilo je jedan od načina
da se poboljša naš status

I ovo naše javno glasilo Zajednice koje smo pokrenuli na osnovu odluke
ovogodišnje Skupštine Zajednice, rezultat je svesti o potrebi promovisanja
tih ciljeva.

Ovakva glasila pokreću mnoga bibliotečka udruženja u svetu. Preporuka Međunarodne
federacije bibliotečkih asocijacija – IFLA – je da svako udruženje pokuša
da poboljša statusni i materijalni položaj biblioteka uz pomoć posebnih glasila,
a takođe i aktivnim nastupom u medijima, pridobijanjem korisnika i drugih
prijatelja biblioteka da aktivno pomažu razvoj biblioteka.

Bibliotekari znaju, a šira javnost treba da zna, da bez modernih dobro
opremljenih biblioteka i bez obrazovanog kadra posvećenog ovom pozivu, neće
biti moguć demokratski pristup informacijama svim slojevima korisnika, a
informacioni jaz između bogatih i siromašnih će postajati sve veći, što
ugrožava demokratski razvoj društva u celini.

Visokoškolske biblioteke

Godina I, Broj 1

Mi i svet

Moramo da primenimo
Bolonjsku deklaraciju

Razlika između onoga kako su danas uređene visokoškolske
biblioteke u Srbiji, i onoga kako bi to trebalo da izgleda, sada je velika.
Kako je naša zemlja potpisnik Bolonjske deklaracije, interesovalo nas je
šta je to što treba da uradimo kako bi ispunili uslove iz pomenute deklaracije.

Naš sagovornšs na ovu temu je dr Stela Filipi-Matutinović,
v.d. direktor Univerzitetske biblioteke «Svetozar Marković» u Beogradu.

Komisija Evropske asocijacije univerziteta EUA je tokom
2001/2002. izvršila institucionalnu evaluaciju univerziteta u Srbiji,
i u svom završnom izveštaju iz novembra 2002. pod tačkom 51. (rubrika
Nastava i učenje) o zatečenom stanju u visokoškolskim bibliotekama napisala
sledeće:

«Timovi EUA su jako zabrinuti lošim stanjem i organizacijom
biblioteka koje su videli na univerzitetima. Smanjena dostupnost studentima
savremene literature iz brojnih disciplina i fragmentarna struktura bibliotečkih
sistema znače da se troše velike količine sredstava za administraciju
(uglavnom osoblje), bez ikakvog doprinosa korisnicima ovih biblioteka.
Nigde nisu primećeni integrisani elektronski katalozi na nivou univerziteta,
a pogotovo sistema za razmenu i zajedničko korišćenje od strane svih univerziteta
širom zemlje.»

Stanje se popravlja

Povodom ovog izveštaja, dr Filipi – Matutinović kaže:

—To je bipo stanje u novembru
2002, a sada je situacija drugačija. Visokoškolske biblioteke su započele
proces međusobnog povezivanja tokom 2002. godine zahvaljujući realizaciji
projekata «Virtuelna biblioteka Srbije» čiji je koordinator Narodna biblioteka
i «Izgradnja kooperattne mreže visokoškolskih biblioteka u Srbiji» čiji
je koordinator Univerzitet u Beogradu, a odabranje za finansiranje 2001.
u okviru programa TEMPUS Evropske federacije za obrazovanje.

Osnovan je i Konzorcijum biblioteka Srbije za objedinjenu
nabavku kojije obezbedio pristup do blizu 9.000 elektronskih časopisa
u punom tekstu i najznačajnijih svetskih baza podataka za sve univerzitete
u Srbiji, čimeje u mnogome obogaćen fond biblioteka.

Poboljšana je i tehnička opremljenost biblioteka, započeta
je i edukacija kadrova u visokoškolskim bibliotekama, pa iako je stanje
daleko od idealnog, ipak nije tako loše kao što je bilo u momentu pisanja
navedenog Izveštaja. Naravno, ostalo je puno toga da se uradi.

Nemamo ni jednu «čitaonica za udžbenike»

Kada govorimo o visokoškolskim bibliotekama, ono što
je najdrastičnija razlika između nas i prakse u evropskim zemljama je nepostojanje
«čitaonica za udžbenike».

—Naime, na svim evropskim
univerzitetskim bibliotekama postoje posebne čitaonice u kojima se nalaze
svi postojeći važeći udžbenici za sve predmete koji se izučavaju na tom
univerzitetu u adekvatnom broju primeraka, zavisno od broja studenata.

Jedan primerak je stalno u biblioteci, uvek dostupan,
a ostale studenti mogu da nose da ih koriste kod svojih kuća.

Kada ti udžbenici prestanu da važe, oni se rashoduju
i prodaju, a zadržavaju se samo 2-3 primerka kao muzejski primerci, i
ulaze u fond biblioteke. Bilo bi nemoguće zidati nove zgrade da bi se
čuvali svi primerci udžbenika, a s druge strane potpuno bi bilo besmisleno
da univerzitetska biblioteka čuva 100-200 primeraka svakog udžbenika koji
više nisu u upotrebi.

Fakultetske biblioteke moraju da
budu pod ingerencijom univerzitetske

Postoji još jedna osnovna razlika između naše prakse
i onoga što se događa u Evropi. Naime, univerzitetska biblioteka na evropskim
univerzitetima je centralna biblioteka tog univerziteta i sve fakultetske
biblioteke pripadaju njoj – organizaciono, materijalno, upravno.

— Kod nas je univerzitetska
biblioteka centralna, ali praktično može da vrši samo profesionalni uticaj
na bibliotekare fakultetskih biblioteka, jer nema nikakve ingerencije
da nešto uređuje u njihovom radu.

Tako centralna univerzitetska biblioteka može samo
da predlaže dekanima da bibliotekari u fakultetskim bibliotekama polože
stručne ispite, može da daje smernice, može da pravi analize stanja, i
to je sve.

I ovaj segment treba da usaglasimo sa Evropom, tako
što će centralna univerzitetska biblioteka da vodi nabavnu politiku, ujednačenu
obradu publikacija i sve ostalo što spada u njenu nadležnost.

Srce univerziteta

U evropskim zemaljama, a naročito u SAD postoji vrlo
bliska veza između kompjuterskih centara univerziteta i univerzitetskih
biblioteka, o čemu dr Filipi – Matutinović kaže:

— Recimo, naš partner u
programu «Tempus» je Midlseks univerzitet u Londonu nema instituciju koja
se zove univerzitetska biblioteka, ali imaju nešto što se zove Centar
za informacione usluge i resurse, koji objedinjava kompjuterski centar
univerziteta, univerzitetsku biblioteku i sve fakultetske biblioteke,
Centar za učenje stranih jezika i medijateku.

Prektično, sve te službe predstavljaju zajedničku
infrastrukturu univerziteta i jedan od prorektora je nadležan samo za
tu oblast.

Za nas je bilo veoma interesanrno da su u Midlseksu
prodali dve univerzitetske zgrade, da bi zidali novi centar, jer smatraju
da im je to sce unierziteta.

U takvom centru su zaposleni bibliotekari, stručnjaci
za informatiku i medije i profesori stranih jezika. Sve to zajedno predstavlja
infrastrukturu koja mora veoma blisko da sarađuje kako bi mogla da pruža
sve usluge studentima i nastavnicima, i da bi uspešno i profesionalno
obavljala sve poslove iz oblasti onoga što se danas zove informaciona pismenost.

Oni imaju i obavezne predmete u okviru I, II i III godine
studija koji se slušaju upravo u tom centru, gde se studenti osposobljavaju
da se koriste novim medijima, računarima, bibliotekama i svim vrstama
informacionih izvora, bilo da su u štampanoj ili elektronskoj formi.

Razlike u školovanju i kadrovima

Školovanje bibliotekara je nešto drugačije od našeg, i
u Evropi ne postoji nešto što se kod nas zove knjižničar, već se to kod
njih zove bibliotečki asistent, a te poslove obavljaju uglavnom studenti
koji za to dobijaju određenu naknadu od čega se izdržavaju.

— Biblioteke u Evropi imaju
i profesionalne bibliotekare koji suu većini slučajeva završši neku drugu
naučnu oblast, pa su zatim išli na postdiplomske studije iz bibliotekarstva,
ili su studirali bibliotekarstvo koje obuhvata i informatiku. Negde je
školovanje četvorogodišnje, negde trogodišnje (uglavnom u Nemačkoj i Francuskoj),
a u angloameričkim državama su to postdiplomske studije.

Kod nas se zvanje bibliotekara stiče posle četvorogodišnjih
studija, ili su kao što je slučaj u nekim specijalizovanim bibliotekama,
svršeni studenti morali da provedu godinu dana u biblioteci i da potom
polože stručni ispit koji se sastoji od 8 stručnih bibliotekarskih predmeta.
Inače, treba reči da sada u našim fakultetskim bibliotekama struktura
zaposlenih nije sjajna, jer mnogi od zaposlenih imaju samo srednju spremu.

Biblioteke rade i noću

Ono što nas razlikuje od razvijenih zemalja Evrope je
i radno vreme biblioteka.

—U Evropi su biblioteke
često otvorene do ponoći (što se kod nasmože desiti samo ponegde u nekom
studentskom domu), a neke rade i celu noć.

Takve biblioteke imaju posebne aparate za zaduživanje
i razduživanje knjiga tako da studenti mogu sami elektronski da se zaduže
ili razduže.

Naravno, i obezbeđenje je na soficistiranom nivou. Tako
postoje sigurnosna vrata sa magnetima i ako neko pokuša da iznese knjigu
koja nije razmagnetisana, odnosno koja nije legalno zadužena, ona pušta
jak zvuk u obliku piska, pa knjiga ne može da se iznese nelegalno.

Veliki korak za naše bibliotekarstvo

U Bolonjskoj deklaraciji jasno stoji da je biblioteka
uslužna delatnost i da je obavezna da korisnicima (studentima i profesorima),
obezbedi ono što od nje traže. Naravno, iza toga stoji čvrsta finansijska
konstrukcija koja bibliotekama omogućava da na taj način obavljaju svoju
delatnost.

— Pošto smo mi potpisnici
te deklaracije, za očekivati je da ćemo i mi morati da se prilagodimo
njenim odredbama, a to bi bio veliki korak napred za naše bibliotekarstvo.

To moramo da učinimo do 2010. godine, i to preko
novih zakona o visokom školstvu i univerzitetu, na osnovu koji bih se
donosili novi statuti univerziteta, smatra dr Stela Filipi – Matutinović.

Univerzitetske biblioteke Srbije uveliko sprovode «Tempus»
program, čiji će konačni efekti biti od velike koristi. Zamenik koordinatora
ovog projekta Zoran Živković, direktor Univerzitetske
biblioteke u Nišu, za naš list je govorio o karakteristika ovog programa
i o perspektivama njegovog nastavljanja.

—Gospodine Živkoviću, kako je došlo do ideje
da univerzitetske biblioteke konkurišu za «Tempus» program?

—Prijava na konkurs je rezultat dugogodišnje
dobre saradnje univerzitetskih biblioteka Srbije. Odmah nakon otvaranja
naše zemlje prema svetu, biblioteke su intenzivirale kontakte, da bi zajednički
pokušale da pronađu mogućnosti da ublaže tragične posledice dugogodišnje
krize.

Tako, čim je Srbija dobila pravo da učestvuje na konkursu
za «Tempus» program, započeo je zajednički rad univerzitetskih biblioteka
u Beogradu i Nišu na pripremi prijave i pronalaženju inostranih partnera.
Predlog projekta je bio zaista dobar, pa je za njegovu realizaciju dobijeno
274.000 Eura. Rok za izvođenje projekta je 15. april 2002. – 15. april
2004. godine.

— Zanimljivo bi bilo da nam kažete kako ste našli
inostrane partnere?

—Brzo i lako. Sa Univerzitetskom bibliotekom Humbolt univerziteta u Berlinu i Univerzitetskom bibliotekom Univerziteta u Beču, naše biblioteke su imale dobru saradnju i ranije.
Sa Midlseks univerzitetom smo stupili u kontakt preko Interneta
i vrlo brzo pronašli zajednički interes.

—Molimo Vas da nam odgovorite na pitanje koje
sve interesuje: šta su osnovni ciljevi ovog projekta?

—Mislim da bi najglavniji ciljevi projekta
mogli da se svrstaju u tri kategorije:

– uspostavljanje sistema uzajamne katalogizacije i povezivanje
univerzitetskih i fakultetskih biblioteka preko akademske mreže u sistem,
kako bi se omogućilo da se za svaku nabavljenu publikaciju u bilo kojoj
biblioteci u sistemu zapis za elektronski katalog radi samo jednom, što
je preduslov i za koordiniranu nabavku publikacija;

– obuka bibliotekara univerzitetskih i fakultetskih
biblioteka za rad u sistemu uzajamne katalogizacije i za korišćenje elektronskih
izvora informacija, i

– obuka korisnika i širenje saznanja o mogućnostima za
pronalaženje informacija.

—Od ovako ambiciozno postavljenih ciljeva, šta
je od planiranog do sada urađeno?

—Urađeno je mnogo. Tako je februara
2003. uspostavljen sistem uzajamne katalogizacije na nivou Republike Srbije,
koordinacijom realizacije projekata „Izgradnja kooperativne mreže
visokoškolskih biblioteka Srbije“ i „Virtuelna biblioteka
Srbije „.

Narodna biblioteka Srbije je u drugoj godini realizacije
projekta, na inicijativu i uz odobrenje Evropske Komisije, postala ravnopravni
partner i u «Tempus» projektu.

Održana je serija kurseva za bibliotekare nedeljom u
Univerzitetskoj biblioteci u Beogradu, kojima je prisustvovalo preko 200
polaznika, održana su i dva petodnevna kursa za sticanje licenci za rad
u sistemu uzajamne katalogizacije, zatim dva jednonedeljna kursa za veb
dizajn za bibliotekare i za obrazovanje korisnika sa stranim predavačima
i dva jednodnevna seminara sa stranim, predavačima posvećena modernizaciji
biblioteka i njihovoj ulozi na savremenim univerzitetima.

Dve grupe od po 10 bibliotekara iz univerzitetskih biblioteka
Srbije posetilo je na po nedelju dana svaku od biblioteka-partnera i tamo
prisustvovalo radionicama koje su bile pripremljene i tom prilikom su posetili
veliki broj biblioteka u Beču, Berlinu i Londonu.

Ostalo je da se do kraja projekta osmisle i započnu
sa realizacijom kurseva za korisnike i da se nastavi sa uključivanjem novih
biblioteka u sistem uzajamne katalogizacije, kao i da se (u granicama
mogućnosti) primeni nešto od onoga što smo videli u organizaciji rada
modernih biblioteka.

—Posle dužeg vremena naši bibliotekari su opet
mogli da putuju u inostranstvo a i da primajugoste iz inostranstva. Kakvi
su Vaši utisci o toj saradnji?

—Iako znamo da među bibliotekarima sveta
uvek postoji razumevanje i želja za saradnjom, ipak smo bili iznenađeni količinom
dobre volje sa kojom smo dočekivani, i to ne samo u bibliotekama naših
partnera, već svuda gde smo bili u poseti.

Naše inostrane kolege su nam pomogle oko putovanja, smeštaja,
organizacije sadržajnih i zanimljivih kurseva, kako bi upoznali što veći
broj naših kolega; čak su nam pomogli i da slobodno vreme u inostranstvu
(koga je bilo vrlo malo), upotrebimo što korisnije – da obiđemo muzeje,
galerije, da odemo na koncerte itd.

Oni koji su boravili u Srbiji, trudili su se da nam
prenesu što više informacija, ali su želeli i da vide kako mi radino i
upoznaju naša iskustva. Drago mi je što mogu da kažem da su i oni od nas
mogli nešto da nauče.

Takođe, naši gosti su želeli i da što bolje upoznaju
našu zemlju, ne samo Beograd, već i Niš i Kragujevac. Zato sam siguran
da je ovaj projekat od velike koristi za sve učesnike u njemu.

— Iako je projekat još uvek u toku, da li se
već sada može govoriti o njegovom uticaju na univerzitetske biblioteke?

—Svakako! Uticaj projekta na rad naših
univerzitetskih biblioteka je veoma jak i vidljiv. Pored unapređivanja tehnologije,
već radimo i na boljoj organizaciji poslovanja, posebno u onom delu koji
se odnosi na rad sa korisnidima. Sada možemo da pružamo mnogo više usluga
našim korisnicima, i na profesionalniji način.

Razvoj univerzitetskih biblioteka ima uticaja i na razvoj
bibliotekarstva na univerzitetima uopšte. Znanje koje mi stičemo, polako
prenosimo našim kolegama sa fakulteta, stvarajući jedinstveni sistem akademskih
biblioteka.

I još jedna stvar je veoma značajna. Ostvarena je veoma
tesna saradnja sa Narodnom bibliotekom Srbije, koja je naknadno pridružena
kao partner na našem projektu. Rezultat ove saradnje je zajednički rad
na projektu „Virtuelna biblioteka Srbije“, tj. rad na stvaranju
jedinstvenog informacionog sistema svih biblioteka Srbije, kao i stvaranje
Konzorcijuma za objedinjenu nabavku časopisa i baza podataka na nivou cele
Srbije (KoBSON), čiji je rad već dao izvanredne rezultate (obezbeđen
je pristup do blizu 9.000 elektronskih časopisa).

Ova ideja nije nova, ali je malo zemalja uspelo da je
ostvari.

—Ovaj «Tempus» projekat koji je sada u fazi implementacije,
uskoro će biti završen. Zato nam kažite šta ćemo da radimo posle 15. aprila
2004?

—Mogu Vam reći da sam već toliko navikao
na saradnju sa velikim brojem biblioteka i institucija, da ako se desi
da ceo jedan dan ne dobijem ni jednu e-mail poruku, imam utisak
kao da mi nešto nedostaje, dan mi nije potpun.

Verujem da se veliki broj mojih koleginica i kolega
tako oseća, pa ne treba da čudi što smo u toku jeseni pripremili i predali
predlog za novi «Tempus« projekat: „Digital Repositories of the
Serbian & FYRM Universities“.

Ovoga puta proširili smo listu partnera kolegama sa
Univerziteta u Novom Sadu i Skoplju, a sa partnerima iz Londona i Berlina
nastavljamo saradnju.

Pored toga imamo još puno ideja o tome šta treba da
uradimo, a pre svega kako da se organi-zujemo pa da sve biblioteke Srbije
postanu jedna velika, moderna i uspešna porodica koja treba da uspostavi
tesnu, ali i ravnopravnu saradnju, sa Evropom i svetom.

*

Dakle, čeka nas veliki posao. Sada kada smo uspešno
krenuli, sigurno nećemo smanjivati tempo razvoja još dugi niz godina, poručuje
dr Živković.

Visokoškolske biblioteke

Godina I, Broj 1

Virtuelna biblioteka Srbije – projekat od strateškog značaja za Srbiju

Upravnik narodne biblioteke Srbije Sreten
Ugričić, književnik i filozof, najzaslužnija je ličnost za
realizaciju projekta Virtuelna biblioteka Srbije. O tome kako je do toga
došlo, S. Ugričić kaže:

— U jednom trenutku tokom
prošle godine uspeo sam da okupim tri nadležna ministra (obrazovanja, kulture
i nauke), kako bi raspravljali o projektu «Virtuelna biblioteka Srbije»,
na osnovu elaborata koji imjeranije bio dostavljen.

Na tom sastanku došlo se do zajedničkog stava da
se radi o projektu od strateškog značaja za Srbiju i da sva tri ministarstva
načelno podržavaju taj projekat. Ostalo je da se vidi kako će se ta načelna
saglasnost i podrška konkretizovati.

U međuvremenu smo odmah samostalno krenuli u implementaciju
tog projekta jer smouspeli da obezbedimo sredstva za projekat iz inostranstva.

Narodna biblioteka Srbije je po prirodi svoje funkcije
i mesta u bibliotečkom sistemu, postala nosilac projekta i jedan od njegovih
lidera, ali S. Ugričić napominje da on ne bi bio moguć bez neposredne saradnje
sa drugim biblotekama, pre svega onih velikih kao što su Biblioteka Matice
srpske iz Novog Sada, Univerzitetska biblioteka «Svetozar Marković» iz
Beograda, a jedno vreme se intenzivno sarađivalo i sa Jugoslovenskim bibliografskim
institutom.

— Tokom te saradnje uspeli
smo da sintetišemo tzv. Centralni uzajamni katalog sistema i da na njega
umrežimo sve ove navedene biblioteke, a odmah po tom ijoš desetak drugih
pre svegauniverzitetskih i fakultetskih biblioteka (Kragujevac, Niš, Beograd).

U ovom treiutku u sistem je umrežena 21 biblioteka.

Ogromne uštede

Šta taj sistem podrazumeva? Uzajamna katalogizacija najjednostavnije
može da se opiše iz dve perspektive: iz stručne bibliotečke i perspektive
korisnika.

— Kada govorimo o stručnoj
bibliotečkoj perspektivi, to znači da ovaj sistem obezbeđuje ogromnu uštedu
energije, vremena i svih resursa potrebnih za naš rad, zato što je sistem
taj koji eliminiše nepotrebno umnožavanje obrade knjiga. Naime, bez tog
sistema, svaka publikacija u svakoj biblioteci bi se ponovo obrađivala,
katalogizovala, a zahvaljujući sistemu, ona se obrađuje samo jednom, a
svi učesnici u sistemu jednostavno preuzimaju taj zapis i deponuju ga
u svoju lokalnu bazu.

To je velika i klučna prednost ovog sistema.

Centralna baza, pošto se puni u svim članicama sistema,
ostaje na izvestan način jedna jedinstvena virtuelna srpska biblioteka,
baza podataka o knjigama u svim srpskim bibliotekama ujedno.

Cilj – umreženje svih biblioteka u
Srbiji

Iz korisničke perspektive gledano, to znači da svaki
korisnik bez obzira sa koje tačke u sistemu da upit za bilo koju knjigu,
sistem će tu knjigu identifikovati i signalizirati gde se ona nalazi i
da li je dostupna. To je ogromna prednost ovog sistema.

— Idealno zamišljeno, u
punoj implementaciji u Virtuelnu bibli-oteku Srbije bile bi umrežene sve
bibliotekeu Srbiji što bi značilo da sve funkcioniše virtuelno kao jedan
jedinstveni katalog.

Ka tom cilju se krenulo i napravljen je ključni korak
formiranjem centralnog kataloga i umrežavanjem prvih biblioteka.

Još jedna prednost ovog sistema može da se sagleda iz
sledećeg primera. Recimo, lokalni elektronski katalog naše nacionalne
biblioteke pre uvođenja ovog sistema brojao je oko 400.000 zapisa i bilo
je potrebno oko 15 godina rada preko dvesta bibliotekara Narodne biblioteke,
da bi se on formirao.

Zvanično, Virtuelna biblioteka Srbije je startovala
28.2.2003. prilikom svečanosti obeležavanja Dana osnivanja Narodne biblioteke.
Sintezom centralnog kataloga sistema, on u ovom trenutku broji skoro 1.500.000
zapisa!

—Dakle, to je kao da smo
napravili skok od 50 godina samim tim što smo uspeli da sintetišemo katalog
i da startujemo uzajamnu bazu i sistem.

Uzajamnom katalogizacijom i takođe paralelnim projektom
retrospektivne konverzije klasičnih kataloga koji je u toku, mi sada ubrzano
popunjavamo bazu.

—Teško je proceniti, ali
mi mislimo da će kada dostignemo nivo od oko 3 miliona zapisa, to biti
trenutak u kome ćemo moći da kažemo daje, grubo rečeno, sve što je u našim
fondovima dostupno i pretraživo preko elektronske baze.

Mi računamo da u ovom trenutku u Narodnoj biblioteci
imamo između 5 i 6 miliona jedinica građe u našim fundusima. To ne znači
5 miliona knjiga, već 5 miliona jedinica građe svih vrsta (časopisa, posebnih
fondova kao što su korespondencije, mape, fotografije, dokumenti svih
vrsta itd), a u samom katalogu je do nedavno bilo pretraživo oko 400.000
jedinica građe.

— Šta je tu ključno? Nije
potrebno 5 miliona zapisa da bi pokrilo 5 miliona jedinica građe, zato
što se neki zapisi odnose na više jedinica. Recimo, ako imamo neki časopis
koji ima tri broja, ta tri broja su pokrivena jednim zapisom.

Neka građa je specifična pa su, recimo, tri pisma Crnjanskog
zavedena u katalog kao njegova prepiska pod jednim kataloškim zapisom.

Interes je svake biblioteke da uđe
u ovaj sistem

Naša je ambicija da umrežimo sve javne biblioteke u Srbiji
kojih ima 172, i sve univerzitetske i fakultetske biblioteke. Tamo gde
to bude moguće, umrežićemo i školske i specijalne biblioteke itd.

Interes je svake biblioteke da uđe u ovaj sistem, pre
svega zbog mogućnosti preuzimanja gotovih zapisa iz našeg centralnog kataloga,
koji su najkvalitetniji i najpouzdaniji u stručnom smislu, pošto u ovim
institucijama rade najobrazovaniji i najprofesionalniji ljudi.

—Još jedna prednost sistema
je to što on obezbeđuje uniformnost standarda. Kada se jedna knjiga obrađuje
u 100 biblioteka, neminovno se obrađuje na 100 načina i onda imamo haos.
Ali ako se jedan zapis uradi po svim svetskim stručnim i drugim standardima,
pa ga onda preuzmu sve biblioteke, to znači da su u svakoj biblioteci
ispoštovani najviši svetski standardi, da smo u svakoj biblioteci samim
tim kompatibilni sa svetom, jer je ovaj sistem i tehnološki potpuno preko
Interneta umrežen i sa spoljnim svetom. To je onda napredak i u smislu
standardizacije.

Do sada je u tom smislu u našim bibliotekama vladalo
veliko šarenilo i haotično stanje.

Projekat je značajan za celo naše
društvo

Zbog svega rečenog, ovaj projekat može da se tretira
kao civilizacijski pomak u našoj kulturi, ali S. Ugričić podvlači:

— Da bi sve funkcionalisalo
onako kako smo opisali, potrebne su pretpostavke materijalne, tehnološke,
stručne, kadrovske i strateške. Posebno je važno da se izgradi svest o
značaju ovog projekta i njegovim implikacijama. To su preduslovi da bi
ova vizija na kraju postala realnost, jer kada to postane, sistem neće
biti samo u funkciji biblioteka, nego samim sobom i potencijalom i resursima
koji nosi u sebi, biće ključni resurs razvoja u svim domenima našeg društva.

Prema tome, ovaj projekat treba shvatiti kao osnovni
resurs rezvoja našeg društva.

—Kada sve pretpostavke
budu zadovoljene, imaćemo automatski sistem ne delu jer se od njega neće
odustajati, jer na njemu i sada radimo iako nisu sve pretpostavke obezbeđene.

Zato sve ono što je do sada učinjeno može da se tretira
kao podvig i veliki uspeh.

Vlada Srbije treba da bude suosnivač

Neka minimalna pomoć dobijena je u drugoj polovini 2003.
od Ministarstva kulture za pokrivanje troškova održavanja ovog sistema i
licence, ali ta pomoć mora da bude mnogo ozbiljnija i sistematskija.

— Mi već imamo pripremljen
dokument koji je neka vrsta osnivačkog akta sistema, koji podrazumeva
ravnopravnu osnivačku ulogu i same Vlade Republike Srbije preko pomenuta
tri ministarstva, s obzirom na njegov značaj i potencijal. Taj projekat
biće ponuđen novoj vladi Srbije.

To bi značilo da Vlada preuzima deo odgovornosti
zarazvoj i održavanje sistema, i time bi sve nabrojane pretpostavke bile
ispunjene.

I bez značajnije pomoći države, mnogo je urađeno. Obavljeno
je na desetine seminara i stručnih radionica, jer bibliotekari moraju
da se osposobe da primenjuju svetske standarde.

Budućnost koja je počela

Sistema ne bi bilo bez osnivanja Centra Virtuelne biblioteke
Srbije kao stručnog, administrativnog i tehnološkog tela koje brine o
sistemu. Taj Centar je osnovan u Narodnoj biblioteci Srbije i on projektuje
i organizuje edukaciju, hardversko i softversko održavanje, administriranje
sistema i planiranje njegovog daljeg razvoja.

Formirane su komisije i redaktorska tela za pojedinačna
pitanja koja se pojavljuju u svakodnevnom radu kao što je rešavanje pitanja
duplikata koji se pojavljuju, primene određenih standarda, itd.

Sistem već funkcioniše u svim svojim dimenzijama, a sada
se on postepeno dalje širi i time uvećava njegov potencijal.

Neka nam bude dozvoljeno da na kraju kažemo da je Virtuelna
biblioteka Srbije budućnost koja je već počela, i ne treba zaboraviti
da je ključni doprinos tome dao Sreten Ugričić.

Visokoškolske biblioteke

Godina I, Broj 1

Biblioteka danas

U informatičkom dobu biblioteka dobija
sasvim novu fizionomiju

(Prvi deo)

Kakva je uloga biblioteka danas? Da li je ona potrebna
u doba interneta?

O tim i drugim temama naš sagovornik je dr Željko
Vučković, rukovodilac Odeljenja za razvoj i matične poslove
Biblioteke Matice srpske, koji već 17 godina radi u ovoj instituciji. Diplomirao
je filozofiju, magistrirao je na Pravnom fakultetu u Beogradu i dobio zvanje
magistra pravno-socioloških nauka, a doktorirao je 2002. na Univerzitetu
u Beogradu na temu «Sociološki epistemiološki i normativno-pravni aspekti
razvoja narodnih biblioteka».

O predmetu svog interesovanja on kaže:

— Bavio sam se sociologijom
jedne institucije kakva je biblioteka, odnosno nekom njenom istorijskom racionalnošću.

U suštini, biblioteka je informatička
institucija

Bibliotekarstvo je zanimljivo i sa istorijskog aspekta i
sa aspekta onoga šta je istorija jedne institucije koja u modernom informatičkom
dobu dobija sasvim novu fizionomiju. To je sociološki interesantno: kako
jedna institucija koja je relativno stara i tradicionalna i koja oduvek
obavlja zadatke koji su ključni za neku infrastrukturu informacija, društvenog
razvoja itd. posluje u informatičkom društvu, kada se pokazuje da je biblioteka
prirodno mesto za implementaciju informatičkih tehnologija.

— Biblioteka je, zapravo
suštinski, informatička institucija, prosto po prirodi stvari, “ kaže
dr Vučković. Dokaz za to je da je sada tu instituciju koja je relativno
tradicionalna, relativno spora, nevidljiva u društvu, odjednom moderno doba
izbacilo u sam vrh značajnih institucija, jer se pokazalo daje ona infrastrukturna
institucija informatičke epohe.

Biblioteka je aktivna, živa i dinamična

Postoji neka epistemiološka pretpostavka o bibliotekama
kao tihim kutcima, skrovitim mestima gde je čovek sam sa knjigom, odnosno
da je biblioteka začarani dvorac knjige i reči, što su neke literarne metafore
za biblioteku.

— Međutim, poenta cele priče o informatičkom
društvu je da takvo tumačenje biblioteka prosto smeta, daje loša epistemiološka
pretpostavka gledati biblioteku kao neku pasivnu instituciju sklonjenu od
magistralnih društvenih tokova.

Naprotiv, biblioteka je i sada aktivna, živa i dinamična
jer njen resurs postaju informacije, ono štoje danas glavna roba, ono štoje
danas pokretač društvenog i privrednog razvoja. Ko ima informaciju, ima
moć!

Biblioteka i internet

Zahvaljujući tome što sad postoji internet, koji je u svojoj
suštini ideja slična ideji bibliotekarstva (naravno bez onog uređenja koje
imaju biblioteke u svojoj osnovnoj funkciji), biblioteka je sada mesto prožimanja
interneta, biblioteka i društva, i naravno sve to ima poseban značaj za
visokoškolske biblioteke.

—Ako gledamo istorijski
kako nastaju biblioteke, videćemo da su one u početku na Dalekom ili Srednjem
istoku, ili u Egiptu, uvek bile vezaneza državu, za neku birokratsku moć
državnog aparata, i one su tada više bile arhivske institucije, koje čuvaju
podatke o državi, o trgovini, o religiji itd.

Međutim, Aleksandrijska bibiloteka je možda istorijski
najznačajniji simbol bibliotekarstva uopšte od kako biblioteke postoje,
pogotovo od biblioteka u Starom veku. Jer, ta biblioteka prvi put uvodi
princip široke otvorenosti svim istraživačima. Dakle, ona više nije ono
posvećeno mesto gde mogu da dolaze samo članovi državne administracije i
religiozne vođe.

Pre toga biblioteke su bile u funkciji memorisanja, pamćenja
čovečanstva, kumulacije zapisa o jednom društvu, o jednoj epohi. Tek od
Aleksandrijske biblioteke ove institucije dobijaju i komunikaciono-informacionu
funkciju, dakle kada je shvaćeno da je bitno ne samo da ima knjiga, nego
da one budu i korišćene za raznolike ljudske potrebe koje su i kulturne,
i obrazovne, i rekreativne, i zabavne, itd.

Denacionalizacija knjižnog fonda

Onda nailazi period Srednjeg veka i opet jedan dug period
kada se biblioteke povlače iza manastirskih zidina, u skriptorije, o čemu
govori i knjiga Umberta Eka «Ime ruže» gde se pokazuje da je zapravo opet
biblioteka postala skriveno mesto gde se čuvaju neke tajne o društvu, o
smehu, o slobodi.

Taj neki oslobodilački potencijal biblioteka ponovo se
sklanja u drugi plan iz nekih ideoloških i religioznih razloga.

— Onda tek od Francuske revolucije,
od prosvetiteljstva kada se uspostavlja ideja «knjiga za narod», denacionalizacije
knjižnog fonda u Francuskoj, teku 19. veku dolazimo zapraeo do ideje o javnosti
bibliotekarstva. Tada se uspostavljaju faktički javne biblioteke, o čemu
sam ja pisao u svojoj disertaciji o odnosu bibliotekrstva i ideje javnosti,
sa željom da pokažem da je idejaavnosti zapravo ideja koja proističe iz literarne
javnosti, iz literarne slobode, iz nekih klubova, salona u kojima prosvetitelji
slobodno raspravljaju o širim društvenim pitanjima.

Toje kod nas, recimo, tradicija «čitališta», javnih
biblioteka koje imamo, da bi onda u Engleskoj i Americi tek sredinom 19.
veka bili doneti zakoni koji zapravo obavezuju lokalne zajednice da izdvajaju
sredstva zajavne biblioteke koje bi bile podjednako dostupne svim građanima.

„Knjiga oslobađa“

Tek tada mi imamo ideju javnog bibiliotekarstva koja je
danas nešto što je nama sasvim uobičajeno – da svako može da dođe u biblioteku
da traži knjigu ili informaciju koja mu je potrebna.

— Ali, morao je prođe dug
period istorijskog razvoja i moja je suštinska teza da je zapravo priča
o razvoju biblioteka, priča o razvoju slobode uz postojeću latinsku izreku
koju volim Liber libertatis (Knjiga oslobađa).

Sve velike revolucije su i počele iz biblioteka, odnosno
iz duha, iz nekih ideja, u velikim bibliotekama su i pripremana mnoga dela
koja su revolucionarno uticala na svest. Zbog toga su biblioteke mnogo uticajnija
mesta nego što se to mnogima čini, jer čuvaju znanje i iskustvo, ali i neku
misao koja je u datom trenutku za neku epohu možda i subverzivna ili revolucionarna.

Prosvetiteljska misija biblioteke

Sa druge strane, sada se pojavljuje ideja da je internet
konačna ideja slobode, jer sve može na njemu da se nađe, sve može u njemu
da se kaže i objavi. Međutim, opet se postavlja pitanje da li će internet
ukinuti biblioteke, da li su nam one sada suvišne. S jedne strane zbog izdavačke
produkcije koja se sve više pojavljuje on lajn (na mreži), a sa druge strane
upravo zbog pitanja što da dolazimo u biblioteku kad se do kuće može doći
do svih mogućih dela.

— Moja je ideja da se mi
moramo vratiti onom izvornom smislu šta biblioteka treba da radi, odnosno
njenoj izvornij misiji koja je po meni ipak prosvetiteljska i koja ne znači
anarhiju kakvu znači internet.

U principu, internet je neorganizovana struktura, kao što
gomila vojske bez nekog rukovođenja bez neke organizacije ne može ni da se
nazove vojskom, već bukvalno gomilom, kao što se lepa knjiga ne može nazvati
bibliotekom. Zato je internet informaciono more bez obala. Tu ima svega,
ali je veliko pitanje kako sad iz toga izdvojiti ono što je istinski vredno,
što je korisno i za nauku i za kulturu, i za zabavu.

—Opet će neko i taj internet
morati da strukturiše, bilo po nekim ključnim rečima, po nekim pretraživačima
itd. i sledeća faza će biti faza tzv. vrednovanja informacija. Nije bitno
da se samo dođe do informacije, već je bitno da se dođe do prave informacije,
koja ima neke veze sa istinom, sa našim životima, sa našim opredeljenjima.

Izgleda daje bibliotekarska struka prirodni resurs
za takav posao, odnosno da uredi internet, da ga malo očoveči, da ga osmisli,
da kaže «ovo ima smisla, ovo nema, ovo treba trajno čuvati, ovo ne treba».

Internet je tako jedna šansa, jedno oruđe koje će omogućiti
neslućeni razvoj i protok informacija, ali je još uvek pitanje da li će te
informacije uspeti da se transformišu u znanje, jer znanje je ipak strukturisana
informacija, informacija koja ima nekog smisla. Nije svaka informacija znanje,
jer može da bude bezvredna za čoveka ako ona ne odgovara onome što on istinski
želi.

S druge strane, informacija postaje roba, pa ono što je
na Internetu zaista vredno, neće moći da se dobije besplatno.

(Nastavak u sledećem broju)

Visokoškolske biblioteke

Godina I, Broj 1

Predstavljamo biblioteke

Najstarija srpska biblioteka

Ove godine navršava se 178 godina od osnivanja Biblioteke Matice srpske,
jedne od najznačajnijih ustanove kulture u Srbiji. Istovremeno, to je i
danas jedna od najvećih i najboljih biblioteka u našoj republici, o čemu
nam je govorio dr Željko Vučković, rukovodilac
Odeljenja za razvoj i matične poslove ove Biblioteke, a svoju priču o ovoj
instituciji započeo je sledećim rečima:

—Kada se kaže Biblioteka Matice
srpske, onda pre svega valja imati u vidu šta je ona po svojoj osnovnoj
nameni, po svojoj funkciji.

Tako treba znati daje ona najstarija srpska biblioteka nacionalnog
značaja, i prva javna naučna biblioteka u Srba.

Od samih njenih početaka zanimljivo je da ona objedinjuje funkcije nacionalne
i univerzitetske biblioteke, a prave oblike unterzitetske biblioteke dobija
tek osnivanjem Univerziteta u Novom Sadu (pre pedeset godina) i od tada taj
Univerzitet je nezamisliv bez Biblioteke MS.

Povezati tradiciju i informatičko doba

Danas je osnovno geslo ove kuće da Biblioteka MS treba da čini stalne napore
da se poveže tradicija i bogatstvo njenih fondova, sa onim što su zahtevi
modernog i iformagičkog vremena.
Biblioteka ima korisnike iz celog sveta, pogotovo kada je reč o našoj istoriji,
kulturi itd. i u tom smislu je dragocena biblioteka u svetskim okvirima.
Zato je Biblioteka MS zastupljena u svim svetskim vodičima koji pokrivaju
tu oblast.

— Da bi se shvatila njena veličina, dovoljno
je reći da u njoj ima oko 3 miliona publikacija, i po veličini fonda je druga
u Srbiji, odmah iza Narodne biblioteke.

Tome svakako treba dodati daje Biblioteka MS matična za mrežu visokoškolskih
biblioteka Vojvodine koju čini 45 bibliotečkih jedinica na fakultetima,
naučnim institutima i višim školama u kojima ima oko 800.000 knjiga i 12.500
naslova časopisa. Biblioteka objavljuje godišnju analizu njihovog rada, pruža
stručnu pomoć, predlaže različite oblike modernizacije i unapređenja stručnog
rada, organizuje seminare i obavlja stručni nadzor.

Da se knjige rukopisne na svet izdaju i rasprostranjavaju

No, vratimo se malo na same početke. Biblioteka je nastala 1826. u Pešti
osnivanjem Matice srpske, bez izričite namere ili dekreta, kao izraz prirodne
potrebe da se knjige okupljaju u književnom i naučnom društvu.

Osnivači Matice srpske su zapisali da im je cilj «rasprostranjenije
književstva i prosveštenija naroda srbskog, to jest da se knjige rukopisne
na svet izdaju i rasprostranjavaju.» Častice Letopisa Matice srpske,
prva izdanja knjiga, pokloni koje je dobila iz Rusije, a svakako i druge,
nama nepoznate knjige, bile su jezgro ove biblioteke.

Dr Vučković potseća da je ova biblioteka otvorena zajavnost 26. avgusta
1838, a smeštena je u Tekelijanum, zavod za pomoć Srbima na školovanju u
Pešti, koji je osnovao Matičin predsednik i pokrovitelj Sava Tekelija (1761-1842)
koji je i proglasio njeno «javno upotrebljenije».

Nacionalni karakter biblioteke

Na Skupštini Matice srpske održanoj 1864. usvojen je Ustav u kome stoji
da će „Matica… za svoju biblioteku nabaviti valjane proizvode
srbske i slovenske literature ili inoplemene proizvode, koji za literaturu
značaja imaju“. U vezi s tim dr Vučković konstatuje:

— Time je potvrđen nacionalni karakter Biblioteke
Matice srpske, za šta se zalagao tadašnji sekretar Matice srpske Jovan Đorđević.

Povodom pedesete godišnjice javnog rada Biblioteke (1888), usvojena su
Pravila za Knjižnicu Matice srpske, što dokazu je da je već tada Biblioteka
imala svoju fizionomiju.

Od samog početka svog delovanja, Biblioteka je upostavljala veze sa stranim
institucijama i to sa Ruskom akademijom nauka u Petrogradu, sa značajnim
bibliotekama u Beču, Pešti i Pragu, Lavovu, Varšavi.

Pojavljuju se i mnogobrojni darodavci, od onih najpoznatijih (Vuk Stefanović
Karadžić, Petar Petrović Njegoš, Jan Kolar i drugi), do mnogih za širu javnost
anonimnih ličnosti.

Jedinstveni fundus usvetu

Ova biblioteka je još po nečemu jedinstvena, o čemu dr Vučković kaže:

— Posebno je interesantan fond stare i retke
knjige i legata. Poštoje 1941. Narodna biblioteka Srbije stradala u bombardovanju
kada je većina srpskih knjiga i periodike izgorela na Kosančićevom Vencu,
fond bibliotke MS postaje središno mesto stare i retke srpske knjige i periodike,
pogotovo zbirki iz 18. i 19. veka, i to je jedinstven i jedini fundusu svetu.

Toje ono što je najdragocenije u ovoj biblioteci.

Zbirke rukopisnih knjiga broje 660 primeraka, od kojih su 482 ćirilička
iz vremena od 13-19. veka. Najstarija knjiga je Matični apostol iz 13. veka, pisan na pergamentu.

Biblioteka poseduje 16 inkunabula, među kojima je i Oktoih prvoglasnik Đurđa Crnojevića iz 1493/94. godine.

Iz 16. i 17. veka postoje veoma vredne knjige na mnogim jezicima, među
kojima je 30 elzevira. Ćirilicom štampanih knjiga iz ovog perioda je 166,
a po broju srpskih knjiga od 15-17. veka, zbirka biblioteke je najbogatija
u svetu.

— Biblioteka ima najveću zbirku srpskih knjiga
18. veka (507), najveću zbirku srpskih knjiga 19. veka i najbogatiju zbirku
srpskih periodičnih publikacija 18. i prve polovine 19. veka. Među njima
su Orfelinov Slaveno serbskij magazin, prvi srpski časopis iz 1768, kompleti
godišta prvih srpskih novina koje su u Beču izdavala braća Markides Puljo
1791-92, kompleti godišta drugih po redu srpskih novina izdatihu Beču kod
Stefana Novakovića 1792/94, sve sveske Letopisa Matice srpske pokrenutog
1824, najstarijeg srpskog i južnoslovenskog književnog časopisa koji izlazi
i danas i dr.

Iz 18. i 19. veka Biblioteka poseduje i vredne knjige na stranim jezicima,
među kojima su posebno značajne zbirke knjiga na mađarskom i ruskom jeziku.

Biblioteka MS danas

Biblioteka MS daje veliki doprinos razvoju bibliotekarstva u Srbiji, i
dr Vučković napominje:

— Ova biblioteka je bila najaktivnija u uzajamnoj
katalogizaciji i automatizaciji bibliotečkog poslovanja, kada je februara
prošle godine ponovo uspostavljena uzajamna baza, elektronski katalog najvećih
biblioteka u Srbiji (Biblioteka MS, Narodna biblioteka Srbije, Univerzitetska
biblioteka «Svetozar Marković» i Jugoslovenski bibliografski informacijski
institut), koji je tada imao 1.300.000 zapisa, od čegaje 55% zapisa MS.

Od ukupnog fonda koji je obrađen u ovoj bazi, preko 50% je urađen u ovoj
biblioteci, što je zasluga dobre organizacije, ali i dobre računarske opreme
i podrške koju biblioteka ima.

Najmoćniji računarski sistem

Računarski sistem Biblioteke danas je najmoćniji u kulturi Srbije i čine
ga dva Alfa servera, VAX računar i stotinak terminala i personalnih računara,
kao i druga informaciona i komunikaciona oprema.

Potpuno su automatizovani prijem, inventarisanje, nabavka i razmena publikacija,
obrada zbirke stare i retke knjige legata, CIP obrada publikacija u štampi,
tekuća i retrospektivna obrada publikacija. Takođe su automatizovani bibliografska
obrada, analitička obrada periodike, učlanjivanje korisnika i pretraživanje
elektronskog kataloga.

Najveći lokalni elektronski katalog

Od 1989. u potpunosti je automatizovan kataloško-bibliografski rad.

Najveći deo fonda Biblioteke je obrađen (oko 750.000 naslova), a lokalni
elektronski katalog je najveći u Srbiji i ima 770.000 zapisa (knjige, naslovi
periodike, posebne zbirke, analitička obrada časopisa).

— Svaki od ovih zapisa kompjuterskije pretraživ
po stotinak različitih parametara (autor, naslov, godina i mesto izdavanja,
ključna reč itd.) što znači da se u elektronskoj bazi nalazi preko 77 miliona
različitih informacija o zbirkama Biblioteke. Kada bi ova virtuelna bibliografija
bila štampana, imala bi 150 tomova od pohiljadu stranica, kaže dr Vučković.

Ostale aktivnosti

Biblioteka razmenjuje informacije sa 300 institucija iz 54 zemlje sveta.
U elektronskom katalogu ima preko 770.000 zapisa, 671 staru rukopisnu knjigu,
i najveću zbirku srpskih knjiga od 15-18 veka.

Biblioteka je dugogodiš-nji član Međunarodnog saveza biblioteka i bibliotečkih
udruženja (IFLA). Krajem 2000. posredstvom Geteovog instituta, ušla je u
dva projekta Pakta za stabilnost Jugoistočne Evrope namenjena kupovini novih
knjiga i besplatnom pretraživanju Interneta.

U moderno opremljenim laboratorijama i radionicama obavljaju se konzervacija
i restauracija, mikrofilmovanje i knjigovezačka zaštita publikacija. Knjigovezačka
radionica osnovana je 1949, a služba restauracije 1954. Svake godine se
konzervira i restaurira 10.000 listova knjiga i periodike.

Mikrofilmska laboratorija snima publikacije iz raritetne zbirke, stvarajući
mikrofilmoteku rariteta za čuvanje i korišćenje. Godišnje se uradi 60.000 mikrosnimaka.
Mikrofilmovane su i publikacije izdate do 19. veka.

Prigodnim tematskim izložbama Biblioteka obeležava značajne jubileje iz
istorije, kulture i nauke. Svake godine priredi se najmanje dvanaest postavki,
uz koje se štampaju i prateći katalozi.

Izdavačka delatnost je bogata. Biblioteka danas objavljuje tri serije kataloga
svojih raritetnih zbirki: Ćirilske rukopisne knjige (od 1988), Katalog starih
i retkih knjiga (od 1994) i Katalog legata (od 1995). U zapaženoj ediciji
Tragovi pokrenutoj 1991. objavljuje odabrane knjige svojih stručnjaka.

Od periodičnih izdanja redovno izlaze Godišnjak biblioteke, Bibliografija
knjiga u Vojvodini, Bilten prinovljenih knjiga na stranim jezicima, Analiza
rada visokoškolskih biblioteka u Vojvodini i informativno glasilo «Vesti»,
koje izlazi tromesečno.

*

Na osnovu svega ovde iznetog, nameće se sam po sebi zaključak da je Biblioteka
Matice srpske institucija prvog reda kulture srpskog naroda, nacionalna
ustanova od posebnog značaja za našu državu.

*

(Napomena: u pripremi ovog teksta korišćen je rad dr Ž. Vučkovića objavljen
u Glasniku NBS broj 1/2001).

Visokoškolske biblioteke

Godina I, Broj 1

«KoBSON» – pristup naučnim informacijama
preko akademske mreže u Srbiji

Razvoj interneta bitno je promenio način pristupa naučnim informacijama.
Mnogi naučni časopisi pored štampanih verzija, imaju i svoja elektronska
izdanja. Pristup većini elektronskih časopisa moguć je tek uz odgovarajuću
pretplatu.

KoBSON pregovara o pretplati i sklapa ugovore o pravima korisnika
za pristup elektronskim izvorima na centralizovanoj osnovi za sve istraživače,
nastavnike i studente u Srbiji. Ovako centralizovana nabavka izvora smanjuje
troškove i povećava dostupnost stranih naučnih informacija.

Osnovni ciljevi KoBSON-a su:

– nabavka stranih naučnih lasopisa i baza podataka,
– međubibliotečka pozajmica sa inostranim bibliotekama,
– prelazak sa papirnih na elektronska izdanja, i
– lakši pristup elektronskim informacijama.

KoBSON omogućava korišćenje elektronskih izvora preko posebne web stranice
i formirane e-mail liste korisnika. Svi časopisi i baze podagaka
odabrani su u saradnji sa fakultetima i istraživačkim institucijama u Srbiji,
a celokupan sistem pretplate finansira se isključivo preko Ministzrstva za
nauku, tehnologiju i razvoj Republike Srbije.

Ove godine elektronski je dostupno 8342 strana časopisa. Ukoliko korisnik
ima problema sa pristupom, treba da se obrati svom bibliotekaru, najbližoj
univerzitetskoj biblioteci ili da pošalje e-mail na nainfo@nb.rs