Da li predstavlja egzistencijalnu pretnju bibliotekama?
Prevod: Nikola Krsmanović
viši bibliotekar, Univerzitetska biblioteka „Svetozar Marković“
Lund, Brady
The Fourth Industrial Revolution: Does It Pose an Existential Threat to Libraries? / by Brady Lund. – Information Technology & Libraries. 2021, Vol. 40 Issue 1, p1-4. 4p.
ISSN: 0730-9295
DOI: 10.6017/ital.v40i1.13193
Ne.
Ne, ne predstavlja. Ništa više od bilo koje tehnološke inovacije (informacioni sistemi, personalni računari, internet, e-čitači, Google, Google Scholar). Međutim, ono što je veoma verovatno je da će tehnologije koje proizilaze iz ove ere polako (ali sigurno) dovesti do dubokih promena u načinu rada biblioteka. One biblioteke koje ne uspeju da razumeju ili prigrle ove tehnologije, mogu, zapravo, zaostati. Dakle, mi moramo, kao i uvek, biti u toku sa trendovima u nastajanju tehnologija i sa onim što literatura (tj. članci u ovom časopisu) predlaže kao ideje za usvajanje njih (i prilagođavanje njima), radi bolje službe našim pokroviteljima. Ovom kolumnom, moj cilj je da ukratko prodiskutujem šta je četvrta industrijska revolucija i njen značaj u okviru naše profesije.
„ČETVRTA“ INDUSTRIJSKA REVOLUCIJA?
Termin četvrta industrijska revolucija opisuje evoluciju informacione tehnologije ka većoj automatizaciji i međusobnoj povezanosti. Uključuje ili inkorporiše tehnološke napretke kao što su veštačka inteligencija, blokčejn, napredna robotika, Internet stvari, autonomna vozila, virtuelna stvarnost, 3D štampa, nanotehnologija i kvantno računarstvo. Možete pustiti mašti na volju uz idilične vizije EPCOT-a Volta Diznija- utopijski svet međusobne povezanosti i efikasnosti – ili distopijske noćne more zarobljene u umu Stivena Kinga, Džordža Orvela, ili Pixar-ovog WALL-E-a (film o robotu). Ako smo ipak naučili nešto iz prošlosti – mada nakon poslednjih 12 meseci ne mogu da budem sasvim siguran u to – je da će se stvarnost smestiti negde na sredini svega. Neke stvari će se dramatično poboljšati u našim životima ali će takođe biti i negativnih uticaja – promene u načinu finansiranja, tok napretka (krivulje) u učenju nečega, a možda i malo traženja duše unutar profesija (nije da je ovo poslednje nužno loša stvar).
„Četvrta industrijska revolucija“ se tako naziva jer su istoričari tehnološke i industrijske inovacije postavili ovaj period na četvrto mesto u nizu velikih promena u tehnologiji inovacija (šokantno, zar ne?). Prva industrijska revolucija je zaista bila industrijska, ona za koju su nas učili da je zovemo „Industrijska revolucija“ u srednjoj školi: period od kraja 18. do sredine 19.veka gde su brze inovacije u oblastima poljoprivrede i proizvodnje transformisale ekonomiju, stvorile tržište za pronalazaštvo i profiterstvo, i formirale istinsku „radničku klasu“. Kolio god idilično zvučalo na našim časovima istorije, to nije bilo posebno prjatno vreme za prosečnog radnika. Postoji razlog zašto je Komunistički manifest i ceo koncept društvenih nauka, proizašao iz ovog doba. Ali ovo doba nam je donelu i modernu (polu-modernu) biblioteku.
Druga industrijska revolucija, „Tehnološka revolucija“, dešavala se od kraja 19. do početka 20. veka. Odnosila se na moć elektriciteta i motora. U ovom periodu imamo pojavu prostranih telegrafskih mreža, sijalica, automobila i aviona. Veoma lepe stvari. Takođe, u tom periodu imali ste i puno ekonomske neizvesnosti koja je vodila do nekoliko depresija i ratova (ali čitaoci, nemojte se puno fokusirati na to).
Treća industrijska revolucija, „Digitalna revolucija“, je prva revolucija kod koje imamo dobru evidenciju u okviru biblioteka i informacionih nauka. Ona je razlog zbog čega u svom nazivu imamo i taj deo „informaciona nauka“. Zahvaljujći njoj imamo i ovaj časopis koji sada čitate. Bilo je to doba digitalnih računara i računarskih mreža. Da, mnogo toga se promenilo – nešto na bolje, nešto na gore. Ako ste čitalac ovog časopisa, verovatno biste rekli – barem u pogledu pružanja usluga biblioteke – da je ovo doba bilo puno prilično pozitivnih kretanja za biblioteke. Dobili smo digitalne kataloge, elektronske baze podataka, inegrisane sisteme biblioteke, Internet, Microsoft Office, sva dostignuća koja povećavaju lakoću i efikasnost naših svakodnevnih zadataka.
Dakle, to nas vodi do provalije pred kojom smo sada. Četvrta industrijska revolucija. Dok neizvesnost izaziva strepnju, postoji mnogo toga što možemo da uradimo da bismo se informisali – mnogo više nego u prethodnim revolucijama (nismo mogli da se okrenemo Internetu da bismo učili o Internetu). Na oba kraja spektra postoje scenariji koji se kreću od utopije do propasti – i nije uopšte loše čitati o rizicima koje predstvalja automatizacija, kao što je opisano od strane Endru Janga i drugih ličnosti iz oblasti politike i ekonomije – ali ako istorija i presedan znače bilo šta, verovatno ćemo videti da se mnoge stvari u našoj ekonomiji, i u našim bibliotekama, menjaju suštinski, ali da zasigurno neće nestati.
ULOGA BIBLIOTEKA U ČETVRTOJ INDUSTRIJSKOJ REVOLUCIJI
Mi već neko vreme uveliko usvajamo mnoge od ovih tehnologija četvrte industrijske revolucije – bili mi toga svesni ili ne. Mnogo toga što bi se moglo nazvati „veštačkom inteligencijom“ već postoji u našim sistemima biblioteke i još više od toga sledi, ako se trenutni projekti koji se sprovode širom sveta realizuju. Postoji mnogo „pita na nebu“ ideja ( u smislu: dobrih ideja koje se neće ostvariti, „golub na grani“), o tome kako će izgledati budućnost biblioteka sa četvrtom industrijskom revolucijom – od kojih su čak neke objavljene u ovom časopisu. Dobro je imati ovakve perspektive, čak i ako izgledaju pomalo nerealno i/ili distopijsko. Moramo razmotriti mogućnosti ovog doba dok razumevamo ono što je praktično izvodljivo. Naš cilj kao tehnologa biblioteke – da ispunjavamo informacione zahteve pokrovitelja prema našim najboljim mogućnostima – nikada ne bi trebalo da posustane. Ako je ovo tačno za našu profesionalnu etiku i vrednosti, onda moramo biti spremni da se žrtvujemo i prilagodimo promeni za opšte dobro.
Jedna stvar u koju sam sasvim siguran je da ove tehnološke inovacije neće značiti propast biblioteke. Biblioteke su elastične i sami bibliotekari znače više pokroviteljima nego računarski interfejs. Ne moramo da se vraćamo predaleko unazad da bismo videli kako su biblioteke reagovale na sličan remetilački period: uvođenje Interneta. Ako želite da pročitate jednu zanimljivu paralelu sa ovim uvodnikom, pogledajte uvodnik Davida Raita iz 1994. godine u „Elektronskoj biblioteci“ (i nadam se da se nećete osećati prestaro kada otkrijete da sam rođen u godini kada je on objavljen). Svrha Raitovog uvodnika bila je da odgovori na pitanje, a imajući u vidu razvoj događaja sa Internetom, „hoće li bibliotekari i dalje biti tu u 2024. godini, i ako će biti, šta će raditi?“ Čoveče, zaista se nadam da će biti tu u naredne tri godine, ili sam ja zaista loše odabrao karijeru. Lakoća sa kojom Rait odbacuje svaku zabrinutost o tome da pojava Internet-a označava kraj biblioteka je divna za čitanje: „Da li su bibliotekari toliko nesigurni u svojoj profesiji i budućnosti?… (2024. godina) bibliotekari će i dalje raditi ono što sada rade i ono što su oduvek radili, samo što će imati novopečenu tehnlologiju koja će im pomoći u tome. “
Mogli biste raspravljati o tome da Raitova predviđanja nisu sasvim tačna. Neke stvari u vezi sa bibliotekama su se znatno promenile. Ali da li je bilo koja od ovih promena bila zasigurno na gore? Čak i najmrzovoljniji postmodernisti moraju priznati da biblioteke sada bolje služe svojim pokroviteljima nego pre ere interneta. Biblioteke su, u celini, i dalje poprilično iste. Mi nismo pretrpeli velike preokrete u našim profesionalnim vrednostima i etici. Neke radne obaveze su se izmenile (kao što je veći naglasak na nastavi u univerzitetskim bibliotekma), ali to nije značilo potpunu propast za naše bibliotekare.
Dakle, ljudi, okrenite se i suočite se sa nepoznatim, zato što nema ničeg preteranog za strah kada je dolazak promena u pitanju. I ako se pokaže da je moje predviđanje manje precizno od Raitovog, pa, samo zapamtite da je moje ime „Džon Baron“ (metapodaci koji ukazuju na suprotno su lažne vesti). Promene koje su stavljene pod krilaticu „Četvrta industrijska revolucija“ učiniće mnogo u unapređenju misija biblioteka. Upravo sada, mnogo pitanja „kako“ može izgledati pomalo maglovito, ali pogledajte neke od ovih školskih programa koji imaju za cilj da odgovore upravo na to pitanje i mislim da ćete dobiti dobru ideju:
- Blokčejn za Informacionu profesiju ( Državna škola San Hoze):
https://ischoolblogs.sjsu.edu/blockchains.
Program finansiran od IMLS-a koji ispituje primene blokčejna u bibliotekama.
- Veštačka inteligencija (program Univerzitetske biblioteke Stanforda):
https://library.stanford.edu/projects/artificial-intelligence.
Program podržan od strane univerziteta koji ispituje primene veštačke inteligencije u bibliotekama.
- Program dobrih sistema (Univerzitet Teksasa, u partnerstvu sa gomilom drugih odeljenja u kampusu):
https://bridgingbarriers.utexas.edu/good-systems.
ovaj program se fokusira na etičku upotrebu veštačke inteligencije za poboljšanje života. Dok se ovo nužno ne odnosi na biblioteke, pokretači ovog programa povezani su sa univerzitetskom školom biblioteke i mnogi „proizvodi“ programa imaju direktnu relevantnost za biblioteke.
„Biblioteka i informaciona tehnologija“ je jedna oblast u kojoj akademska i naučna istraživanja nude mnogo korisnih znanja i ideja za profesionalnog bibliotekara. Ima puno sjajnih ideja istraživača i programa u ovim školama, i dodatno ulaganja od strane lidera industrije poput OCLC-a, a što sve sugeriše da biblioteke neće zaostati tokom „nadolazeće revolucije“.
Očekujte da će ideje koje proizilaze iz ovih programa, i drugih, preuzeti veću ulogu u praktičnom uređivanju biblioteka – kao što je to učinio Internet u periodu od srednjih do kasnih devedesetih i društvene mreže u periodu od (približno) 2008-2013. godine. Kao i kod ovih prošlih inovacija, obim usvajanja verovatno će se razlikovati od biblioteke do biblioteke. Izbeći ću ovde predavanje o Difuziji inovacija, iako je to jedna od mojih omiljenih „jednostavnih“ teorija (nekoliko predloga za čitanje za one koji su zainteresovani za Čatmanov članak iz 1986. godine – koji je više tehnički – „Miniši Majanja“ i Kiplangatov članak iz 2005. godine). Ono što je bitno za očekivati je da ovo neće biti samo „bljesak u tiganju“ (u smislu: nešto obećavajuće što se ispostavilo neupotrebljivo), kao što smo to ranije videli kod nekih tehnologija. Ove tehnologije „Četvrte industrijske revolucije“ doneće stvarne promene u naš svet. Ako se nalazimo „ispred krivulje“ (upućujući na koncept difuzije), bićemo u dobroj poziciji da se prilagodimo promenama koje dolaze.
MSc Oja Krinulović,
Univerzitetska biblioteka „Svetozar Marković“, Beograd
Stručno-naučni skup Zajednice matičnih biblioteka Srbije – BIBLIONET 2022 održan je u Gradskoj biblioteci „Vladislav Petković Dis” u periodu od 8. do 10. septembra po šesnaesti put. Tema skupa je bila „Biblioteke i doživotno učenje”. Na skupu je prisustvovalo oko 170 bibliotečko-informacionih stručnjaka iz Srbije, ali i iz regiona. Prezentovano je 11 radova. Cilj ovog skupa je bio da bibliotekari dođu do zaključka da ukoliko žele da ispune obrazovne potrebe korisnika moraju biti spremni za neprestanim učenjem i usvajanjem novih znanja i veština.
Skup su otvorili viši savetnik Ministarstva kulture i informisanja dr Mladen Vesković, predsednik Zajednice matičnih biblioteka Srbije i upravnik Narodne bibliotke Srbije dr Vladimir Pištalo, pomoćnik gradonačelnika Čačka Miroslav Petković i direktor Gradske biblioteke Čačak dr Bogdan Trifunović.
Na skupu je dodeljena Nagrada „Đura Daničić” koja se dodeljuje svake godine pojedincima za ukupan doprinos razvoju bibliotečko-informacione delatnosti i kulture Republike Srbije. Za 2021. godinu ovu nagradu je dobila bibliotekar savetnik Daniela Skoković iz Narodne biblioteke Požega.
Biblionet 2022 je trajao tri dana, po programu je bilo da se predavanja organizuju prva dva dana, a da je za treći dan planiran izlet u Ovčarsko-kablarsku klisuru, krstarenje jezerom Međuvršje, poseta manastiru Nikolje i Prirodnjačkom muzeju u Ovčar Banji.
Tokom prva dva dana BIBLIONETA 2022 posetioci su mogli da prate četiri predavanja po pozivu i sedam izlaganja autora radova.
Predavanja po pozivu:
- Simona Šimko (Slovenija) – Lifelong learning in Ljubljana City library and some other Slovenian libraries
- Dobrila Begenišić (Narodna biblioteka Srbije) – Edukacija bibliotekara u Srbiji: zakonski okvir i praksa
- Dragan Nikolić (EBSCO) – EBSCO edukativni alati, platforme i servisi korisni za akademsku zajednicu
- Bogdan Trifunović, Marija Radulović (Gradska biblioteka Vladislav Petković Dis) -Da li elevator pitch može da postane priča iz lifta vaše biblioteke? Edukacija bibliotekara u kontekstu inovativnih znanja
Izlaganje radova:
- Milica Buha, Aleksandra Marinko, Andrijana Jelovac (Biblioteka grada Beograda) – Srebrni surferi: projekti Biblioteke grada Beograda u oblasti digitalne pismenosti starijih lica
- Boris Đenadić, Tatjana Timotijević, Katarina Perić (Narodna biblioteka Srbije) – KoBSON edukacije – za koga i o čemu?
- Isidora Injac (Biblioteka grada Beograda) – Evropski projekti Biblioteke grada Beograda posvećeni doživotnom učenju
- Nataša Papić (Biblioteka Doma kulture Studentski grad)- Edukacija korisnika u biblioteci Doma kulture Studentski grad
- Sanja Antonić, Dejana Kavaja Stanišić, Aleksandra Popović (Univerzitetska biblioteka Svetozar Marković) – Izazovi razvoja obrazovnih aktivnosti Univerzitetske biblioteke Svetozar Marković u Beogradu
- Kristina Aleksić, Sanja Marković (Biblioteka šabačka) – Biblioteke i doživotno učenje: biblioteke kao škole bez zvona za kraj
- Mirko Marković (Internet klub) – Klasično, aktuelno, inovativno, kompetentno u stalnom stručnom usavršavanju biblioteka
Pored stručnih predavanja, posetioci su imali i organizovanu turu kroz Gradsku biblioteku „Vladislav Petković Dis”, zatim je bio organizovan obilazak zanemenitosti Čačka kao i predstavljanje romana „Petlja” Dejana Aleksića.
Prevod: Nikola Krsmanović
viši bibliotekar, Univerzitetska biblioteka „Svetozar Marković
Swanson, Paul
Building a Culture of Resilience in Libraries / by Paul Swanson. – Information Technology & Libraries. 2021, Vol. 40 Issue 3, p1-3. 3p.
ISSN: 0730-9295
DOI: 10.6017/ital.v40i3.13781
Zatičemo sebe godinu i po dana u globalnoj pandemiji, i biblioteke – baš kao i ostatak radne snage – vođene su kroz drastičnu količinu promena u kratkom vremenskom intervalu bez pravih putokaza o tome sta bi sledeće moglo da usledi. Biblioteke su bile totalno zatvorene, osoblje razmešteno, a usluge biblioteka transformisane u kratkom periodu na način kakav nikada ranije nisu. Takođe smo otkrili da čim smo ponovo otvorili naše biblioteke postoje novi pokrovitelj i nova očekivanja osoblja. Očekuje se da će se promene koje smo doneli usred krize nastaviti i da će biti uklopljene u novi model pružanja usluga. Pokrovitelji imaju različita očekivanja od biblioteka, osoblje biblioteke ima različita očekivanja od menadžmenta i tehnologije koja pokreće usluge biblioteke i njihov svakodnevni rad. Kako bismo ispunili ova nova očekivanja, mi smo se otisnuli na put implementacije veće fleksibilnosti u naša okruženja i tokove posla. Ja međutim osećam da koncept fleksibilnosti promašuje cilj. Fleksibilnost znači biti otvoren za promenu i reagovati na nju, i eventualno kretati različitim putevima ka rešavanju zajedničkog problema. Fleksibilnost je ipak deo šireg koncepta za koji smatram da moramo da ga prigrlimo, a to je elastičnost.
Elastičnost se definiše kao „sklonost oporavku od nesreće ili promene ili lako prilagođavanje na njih“. Svi mi smo reagovali i istrajali u poslednjih godinu i po dana na svoj način, ali opkladio bih se da su one organizacije koje imaju bolju kulturu elastičnosti prošle bolje. Organizacije koje se ponose svojom fleksibilnošću mogu ponekad biti reakcionarnije od bilo čega drugog. Problem nastaje, a one se mogu brzo promeniti, saviti i reagovati. Elastična organizacija može doneti savesnu odluku kojom apsorbuje problem, napraviti promenu koja će dati rezultate kada dođe pravo vreme, ili čak postati trajna. Izgradili su elastičnu osnovu u celoj organizaciji koja im omogućava ne samo da budu fleksibilni kada se problem pojavi, već da umesto toga asimiliraju rešenja na izazove koji se pojavljuju. Fleksibilnost je ono što radiš, a elastičnost je ono što jesi.
Biti elastičniji sa tehnologijom koju vaša biblioteka koristi i od koje zavisi, zaista je prilično lako. To znači raditi sve one stvari koje ste oduvek nameravali da uradite, ali niste našli vremena za to. Vi gradite taj temelj na koji vaša organizacija može da se osloni kada promena ili nesreća nastupi. Taj temelj je ono što vam omogućava da napravite pozitivnu promenu u krizama. To je ono što vas može sačuvati od donošenja reakcionarnih odluka. Hajde da porazgovaramo o nekoliko različitih mesta gde možete da unesete elastičnost u svoju organizaciju.
Što je vaša praksa upravljanja promenama jača, to će vaša tehnoogija biti elastičnija. Sve, računajući od upravljanja promenama, do dokumentacije u vezi sa donošenjem odluka i do detaljne istorije promena koje su načinjene u vašim sistemima. Zvuči kao da je mnogo zato što jeste mnogo, ali morate da počnete sada. Morate biti u stanju da razmišljate dalje od današnjeg trenutnog stanja vaših sistema i da razumete gde ste bili u prošlosti i kako ste stigli tamo gde ste danas. Ne možete efikasno da menjate svoje sisteme, posebno usred krize, ako ne znate zašto ste radili stvari koje ste radili do sada. Takođe vam je potreban taj plan oporavka od katastrofe koji ste oduvek nameravali da započnete i redovno ažurirate. Zamislite plan oporavka od katastrofe kao skup odluka koje su već donete tako da imate slobodu da delujete u krizi bez uobičajene birokratije upravljanja promenama. U vašim planovima oporavka od katastrofe, proverite da li imate definisane uloge za svakog ko je uključen. Uverite se da komunikacija ima jednako važnu ulogu kao i rešavanje trenutne krize. Morate da završite taj plan oporavka od katastrofe i održavate ga ažuriranim, ako želite da unesete elastičnost u svoju tehnologiju i organizaciju.
Kada dođe do izgradnje elastičnosti u odlukama koje donosite, morate započeti integrisanje koncepta dvosmernog odlučivanja u vaš proces. Dvosmerna odluka je povratna. Da, većina odluka koje donosimo su poput jednosmerne ulice. Bilo šta, od započinjanja novog posla, preko prijave za grant, ili kupovine nove tehnološke platforme. Ali možemo ovo kontrolisati primenom dvosmernog odlučivanja na odluke o implementaciji za projekat ili aktivnosti koje preduzimamo. Čak i ako samo planirate načine o ublažavanju uticaja pogrešnih odluka, ugrađujete elastičnost u svoj proces donošenja odluka. Takođe, trebalo bi da odete dalje pitajući se „Kako možemo da poništimo ovu odluku“? tako što ćete voditi diskusije o tome „ Koje uticaje bi ova odluka mogla da ima zbog kojih bi morali da je poništimo?“ Definisanje tih evaluacija pre nego što zakoračite na ovaj put mogu pomoći da vaše odluke budu elastičnije. Ako razmišljate o odlukama kao o dvosmernim vratima i ako u njih ugradite pitanja „kako“ i „zašto“, bićete na putu da imate mnogo elastičniji proces upravljanja promenama.
Kada je u pitanju ugradnja elastičnosti u naše svakodnevne tokove rada, paradoksalno, moramo da standardizujemo načine na koji radimo. Ako ćemo biti fleksibilniji i apsorbovati promene, bilo bi razumno razmisliti o tome da trebamo podržati mnoge različite načine rada. Međutim, ta vrsta fragmentacije rada se ne uklapa u hibridno radno okruženje. Previše je pokušavati podržati radno okruženje u kojem se zajednički zadaci različito obavljaju od strane osoblja koje je fizički locirano skoro svuda. Zbog toga moramo da standardizujemo način na koji radimo da bismo podržali hibridno radno okruženje. Komunikacija među osobljem i njihova očekivanja moraju biti ista za svakog pojedinog člana osoblja. Svi se koriste kratkim porukama, ili ih niko ne koristi. Svi redovno ažuriraju svoj kalendar. Sastanci se održavaju prema istim očekivanjima, bilo da je reč o sastancima „jedan na jedan“ sa supervizorom, ili se radi o timskim sesijama. Ovo je fundamentalno za uključivanje elastičnosti u organizaciju. Morate biti u mogućnosti da se oslonite na dosledne kanale komunikacije, kada je kriza pred vama. Svi radni procesi koji su se tradicionalno odvijali lokalno, moraju biti ponovo osmišljeni u okviru „oblak“ procesa. Rad treba da se obavlja sa bilo kog mesta, i jedini način na koji to možete efikasno da uradite je standardizovanje načina na koji se taj posao ostvaruje. Što više izuzetaka dozvolite u tome, na više ćete problema naići prilikom promena. Ova vrsta standardizacije mora biti ukorenjena u kulturu organizacije sa pristupom „odozgo-nadole“. Stoga je imperativ da oni koji se nalaze na vrhu organizacione šeme biblioteke oličavaju ovu standardizaciju. Izgradnja ove vrste operativne elastičnosti će uveliko doprineti tome da imate jaku osnovu na koju se možete osloniti u celoj organizaciji.
Tokom pandemije mnoge biblioteke su se fokusirale na osnovne usluge, ponovo ih osmišljavajući kako bi mogle da funkcionišu na nove načine tokom krize. Usluge izazvane pandemijom koje će možda biti trajne uključuju povećano korišćenje „pop-up“ biblioteka i knjižara, samouslužnih kioska sa malo kontakata, kao i održavanje vebinara, između ostalog. To su te vrste promena i odluka koje su nad nama upravo sada, i mogu vrlo lako „zauzeti sav kiseonik u prostoriji“ (u smislu: postati jedini oblik i način pružanja usluga). Kako god, mi i dalje moramo učiniti sigurnim da svoje resurse posvećujemo toj sledećoj stvari. Mi ne možemo u potpunosti ispraviti stvari i prosto „kružiti vagonima okolo“ isporučujući svoje osnovne usluge. Pred nama su budući izazovi sa kojima se moramo upoznati. Seme rešenja za te izazove možda raste upravo sada u jednom otvorenom izvornom projektu, novom standardu rasporede resursa, ili pak u jednoj inovativnoj upotrebi blokčejna. Čak i ako na kraju ne preuzmete ovakve projekte, pomoći ćete ugradnji elastičnosti u svojoj bibioteci širenjem osećaja svesti i razumevanja. Baš kao što izgleda da se brzina društvenih promena uvek povećava, povećavaće se i brzina očekivanja od biblioteka. Moramo biti sigurni da nastavljamo da posvećujemo resurse razumevanju, istraživanju i izgradnji tih novih usluga koje su tek sada na horizontu.
Nijedna od stvari koje sam rekao nije nova ili revolucionarna. Hitnost je ono što je novo. Pružanje usluga biblioteka se trajno izmenilo u poslednjih 18 meseci. Način na koji se posao obavlja se takođe trajno promenio. Jedini način na koji ćemo moći da se izborimo sa ovom novom paradigmom je da radimo sve one stvari za koje znamo da treba da radimo. Učvrstite svoje temelje. Apsorbujte promenu koja se dogodila i koja će nastaviti da se događa. Nemojte biti reakcionarni niti se boriti za svoje lične radne potrebe. Budite pouzdani rešavaoci problema i radite zajedno za snagu vaše biblioteke i za potrebe vaših pokrovitelja. Ugradite elastičnost u posao koji obavljate i u usluge koje vaša biblioteka pruža i to će vam pomoći da izdržite kroz bilo šta što može sledeće uslediti.
Jedno paralelno razmatranje
Mr Vesna Župan, dipl. informator savetnik
Univerzitetska biblioteka „Svetozar Marković“ Beograd
Uvod
Nakon dužeg zastoja izazvanog bolešću KOVID-19 koja je odnela mnogobrojne žrtve u svetu, Međunarodna asocijacija bibliotečkih udruženja i institucija tj. IFLA (International Federation of Library Associations and Institutions e.g. IFLA) organizovala je svoj kongres za godinu 2022., a uz fizičko prisustvo i učešće intelektualaca iz bibliotečko-informacione delatnosti. Znajući da je Dablin grad velikih književnika poput Oskara Vajlda, Semjuela Beketa i Džejmsa Džojsa, a Irska zemlja sa visokim životnim standardom stanovnika, mnogobrojni učesnici kongresa zaputili su se u Irsku svesni da je upravo to zemlja čija populacija ima veoma izgrađene informacione veštine, a građani mahom govore engleski jezik pravilno i prilično tečno. Ovaj kongres proticao je na način da su se i tokom njegove završnice odvijali skupovi u radnom duhu i profesionalnoj atmosferi.
Skup u Bolnici Dr. Stivens
Sekcija IFLA-e za biomedicinu kao i Irsko udruženje bibliotekara organizovali su skup čiji je osnovni cilj bio razmotriti na koji način su se širile dezinformacije o KOVID-u 19 putem otvorenog pristupa. Skup u vidu seminara održan je u Bolnici Dr. Stivens u Dablinu, 29. jula 2022. U ovom lepom zdanju iz 18. veka stručnjaci sa prihvaćenim radovima govorili su o svojim zapažanjima iz bibliotečko-informacione delatnosti i vlastitim problemima u profesionalnoj praksi. Tema skupa je bila: Istraživanje o tome kako otvorena nauka i otvoreni pristup utiču na širenje zdravstvenih dezinformacija. Usmena izlaganja na ovom skupu bila su praćena kompjuterskim prezentacijama.
Irska jeste, podsetila bih, jedna od zemalja članica Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (Organization for Economic Cooperation and Development) tj. OECD-a. Svet visokih tehnologija je veoma vezan za OECD, a van svake sumnje i Irska sa svojim timovima stručnjaka, njihovim višegodišnjim medicinskim iskustvom, farmaceutskom praksom i interesovanjima za bolja rešenja koja ne posustaju. Postignuta sinergija u smislu ambijenta koji je odabran za organizaciju konferencije, samih učesnika, i blizine bolničke biblioteke koja se u istom tom istorijskom zdanju nalazi, navodi na pomisao da bolji događaj nije mogao da bude odabran kako bi se utolila žeđ za novim saznanjima pogotovo što smo bili, na neki način, osuđeni svi na fizičku distancu dok socijalna distanca nije bila uopšte zanemarljiva zbog otežanog rada iako u informacionom okruženju.
Biblioteka Bolnice Dr Stivens prostorno nije velika, ali je stručna i vredna pažnje. Učesnici skupa dobili su mogućnost da je posete i sagledaju njen ambijent. Knjige se nalaze fizički u slobodnom pristupu. Osim toga, ova Biblioteka poseduje nekoliko računara. Tokom KOVID perioda ova Biblioteka dobila je na poklon jedno vredno slikarsko delo iz domena apstraktne umetnosti. Ono što je od velikog značaja danas jesu e-resursi, a njih Biblioteka Bolnice Dr Stivens svakako ima.
Iz rada ovog skupa jasno je proisteklo da bi trebalo voditi računa od tome kakvi se radovi usvajaju za časopise i na koje bi časopise trebalo biblioteke, odnosno, konzorcijumi da budu pretplaćeni. Jedno su proizvoljne konstatacije autora, a drugo su rezultati proistekli iz ozbiljnih kliničkih ispitivanja koji uistinu zaslužuju da budu objavljeni u za to odgovarajućem časopisu.
Skup o edukaciji i obučavanju
Dok se odvijao skup u Bolnici Dr. Stivens počeo je da se teče skup Sekcije za edukaciju i obučavanje, koja deluje pri IFLA-i. Taj skup se odvijao, dakle, takođe u irskoj prestonici, a u zgradi koja je jedna od komponenti Univerzitetskog koledža u Dablinu. Pomenuto je zdanje, zapravo, Visoka škola za informacije i komunikaciju. Učesnici sa različitih meridijana okupili su se da čuju ili izlažu radove o problemima na putu kreiranja programa socijalne i digitalne inkluzije i doživotnog učenja. Izlaganja u Visokoj školi za informacije i komunikacije Univerzitetskog koledža u Dablinu, odvijala su se u Pametnoj sobi, sa dva velika zidna ekrana. Izlaganje je, pored ostalih učesnika, imala i Barbara Lison, predsednica IFLA-e, koja je govorila o umetnosti obavljanja liderskog posla.
Među prisutnima su bili Kristal Fulton sa Univerzitetskog koledža u Dablinu i Ana-Marija Tamaro sa Univerziteta u Parmi, koju smo imali prilike da slušamo u Narodnoj biblioteci Srbije i na Filološkom fakultetu u Beogradu tokom boravka pokojnog Alana Hopkinsona.
Zaključak
Nema dileme oko toga jesu li danas potrebni otvoreni repozitorijumi iz ma koje profesionalne grane akademskoj zajednici ma koje države. Potrebni su. Politika otvorenog pristupa veoma je uticajna u savremeno doba. Međutim, neophodno je imati na umu da se dezinformacije i u biomedicini šire nekada munjevitom brzinom kao i to da postoje razna specijalistička tela u okviru bolnica, instituta i međunarodnih organizacija, koja neguju konkurenciju i spremnost za pobijanje nedovoljno utemeljenih tvrdnji, a posebno u medicini. Nespremnost za argumentovano suprotstavljanje može da izazove zabrinutost i negativne posledice velikih razmera. Da do toga ne bi došlo, neophodno je da nadležna tela redovno prate strukturu različitih repozitorijuma i sagledavaju adekvatnost agregata baza podataka za nastavak tematskih pretraživanja u bibliotekama.
Ne bih želela da ustvrdim kako je veštački jezik ili jezik brojeva bio zanemaren tokom pomenutih satelitskih skupova IFLA-e misleći na katalogizaciju, klasifikaciju i redakciju bibliotečke građe, ali sam opšteg utiska da bi mu trebalo posvetiti mnogo veću pažnju, naročito zbog akademskih bibliotekara koji upravo takav posao obavljaju tj. obrađuju stručno građu iz domena primenjenih i drugih nauka. Rad na ovakvoj literaturi iziskuje svestrano poznavanje materije, visok stepen koncentracije, izuzetost iz zvučnih događanja, sposobnost praćenja novina i noviteta u struci, ali i spremnost za primenu aktuelnih saznanja u poslu koji se obavlja. Jezik kojim obrađujemo stručnu literaturu usko je skopčan sa umom. Onaj ko bolje razmišlja nad knjigom, bolje će i na korisnika uticati on-lajn i usmeravati ga pravilnije u svetu ekspanzivnog rasta e-članaka i stručnih informacija uopšte, od kojih ne mali broj završava danas u slobodnom pristupu. Nije neophodno naročito naglašavati kakav je i koliki značaj takvog usmeravanja kada je reč o preduzetničkom učenju u KOVID i POST-KOVID periodu, biomedicinskim istraživanjima, građevinskim, arhitektonskim proučavanjima i svim ostalim izučavanjima koja su okrenuta potrebama današnjice i sutrašnjice.
Nisu mali napori bili uloženi u to da se oba ova skupa održe. Međutim, velik podvig je bio stići u Dablin, a u uslovima u kojima je osoblje Lufthanse najavljivalo generalni štrajk ukoliko se njihovi uslovi ne ispune. Tu tenziju je smanjio kompromis koji je postigao sindikat aviokompanije Lufthansa sa visokim nivoom u procesu odlučivanja. Mada su avioni menjali vreme poletanja, a građani tek spustili maske ili pokušavali to da učine, programi oba ovde razmatrana skupa okupili su profesionalce koji su bili duboko svesni činjenice da se negativnim uticajima bolesti KOVID-19 u našoj delatnosti mora konačno stati na put i krenuti stazama profesionalnog rada i razvoja, dakle, punom parom kao da zastoja nije uopšte ni bilo. Samo takva trezvenost može da nas sve vrati na glavni kolosek i uključi u tok najsavremenijih zbivanja.
Snježana Furundžić i Gordana Grbović
Univerzitetska biblioteka „Svetozar Marković“
Prikaz
U Velikoj sali Kulturnog centra Inđija, 4. novembra 2022. godine, održan je „23. Susret bibliografa u spomen na dr Georgija Mihailovića“, posvećen teorijskim i praktičnim aspektima srpske bibliografije.
Susret je započeo uvodnom rečju Branislave Tanasić, direktorke Narodne biblioteke „Dr Đorđe Natošević“ u Inđiji. Nakon toga su koleginice Ljiljana Klevernić i Gordana Đilas, iz Biblioteke Matice srpske, svojim sećanjima odale počast našim kolegama, istaknutim bibliotekarima, preminulima tokom 2022. godine, Mari Todorović (1935-2022) i Dejanu Vukićeviću (1965-2022).
Tradicionalno se na Susretima dodeljuje nagrada Dušan Panković, koja je ustanovljena „sa ciljem da afirmiše i promoviše bibliografiju, da ukaže na njenu ulogu i značaj u kulturi, nauci i društvu uopšte i da nagradi pojedinca koji je svojim celokupnim radom doprineo razvoju bibliografije.“[i] Ove godine nagrada je zasluženo pripala mr Dušici Grbić, arheografu savetniku u Biblioteci Matice srpske. O njenom radu govorila je koleginica Bojana Vukotić iz Narodne biblioteke Srbije.
Na značaj bibliografije, kao izvora informacija, i kao neophodnog uporišta u svakom naučnom radu, ukazano je kroz predstavljene radove bibliotekara, bibliografa i naučnih radnika iz Srbije, Crne Gore i republike Srpske.
Radovi su prezentovani u tri sesije i planira se da budu objavljeni u „Zborniku radova Susreti bibliografa u spomen na dr Georgija Mihailovića“. Odabrano je 37 radova, od kojih je 31 rad prezentovan na Skupu. Predstavljene su stručne bibliografije iz raznih oblasti, personalne bibliografije kao i katalozi posebnih kolekcija i biblioteka, bibliografije časopisa i građa za nacionalnu bibliografiju. Skrenuta je pažnja i na značaj anotacija u bibliografiji članaka. Tekstovi o bibliotekarstvu Srema iz časopisa Sremske novine, bili su građa za pripremu bibliografije koja daje doprinos izučavanju istorije i razvoja bibliotekarstva kod nas. Zavičajni fondovi biblioteka iz Kikinde i Požarevca su predstavili svoju izabranu građu kroz bibliografije.
Ove godine na Susretima je uzela učešće i Univerzitetska biblioteka Svetozar Marković sa prikazom „Kataloga posebne biblioteke poznatog beogradskog zadužbinara i dobrotvora Luke Ćelovića“, a u spomen na autorku Kataloga, rano preminulu koleginicu Tatjanu Kostić.
Susreti su još jednom bili prilika da se sretnu kolege iz različitih tipova biblioteka, kojima je zajedničko da su prepoznali značaj i ulogu bibliografije. Zahvalnost dugujemo i inđijskoj biblioteci što već dvadeset i treći put uspešno organizuje ovu manifestaciju.
[i] https://www.bibliotekaindjija.rs/wp-content/uploads/2020/05/Pravilnik-o-Nagradi-Dusan-Pankovic.pdf