Број шест (2009)

У Универзитетској библиотеци «Светозар Марковић» одржан је 10. децембра 2009. године 16. изборни састанак Скупштине Заједнице библиотека универзитета у Србији.
Састанку је присуствовало, 53 библиотечка радника.
После поздравне речи председника Заједнице др Александра Седмака, усвајања дневног реда и избора верификационе комисије: (Aлександра Поповић, Емилија Филиповић); изборне комисије: (Маја Ђорђевић, Марија Булатовић, Дејана Каваја, Оја Кринуловић)  и комисије за закључке: (Стела Филипи Матутиновић, Александар Седмак, Мр Вера Петровић).
Изабрани су чланови: Извршног и Надзорног одбора.

ИЗВРШНИ ОДБОР ЗАЈЕДНИЦЕ БИБЛИОТЕКА УНИВЕРЗИТЕТА У СРБИЈИ

1. Проф.др Александра Вранеш, Филолошки факултет у Београду
2. Проф.др Марко Иветић, Грађевински факултет у Београду
3. Проф. др Јулијана Вучо, Филолошки факултет у Београду
4. мр Биљана Косановић, Народна библиотека Србије
5. Мира Матић, Универзитетска библиотека у Крагујевцу
6. Снежана Јанчић, Универзитетска библиотека «Никола Тесла» у Нишу
7. мр Мирјана Брковић, Централна библиотека Универзитета у Новом Сду
8. Иванка Клајн, Библиотека Матице српске у Новом Саду
9. др Стела Филипи Матутиновић, Универзитетска библиотека «Светозар Марковић» у Београду
10. Александра Поповић, Универзитетска библиотека «Светозар Марковић» у Београду
11. Катарина Ковачевић, Филозофски факултет у Београду
12. мр Невена Томић, Дом културе Студентски град у Н. Београду
13. мр Медиса Колаковић, Филозофски факултет у Новом Саду

НАДЗОРНИ ОДБОР ЗАЈЕДНИЦЕ БИБЛИОТЕКА УНИВЕРЗИТЕТА У СРБИЈИ

1. Проф.др Мирка Зоговић, Филолошки факултет у Београду
2. др Светлана Мирчов, Правни факултет у Београду
3. Александар Дучић, Универзитетска библиотека у Крагујевцу

СТАЛНЕ КОМИСИЈЕ ЗАЈЕДНИЦЕ БИБЛИОТЕКА УНИВЕРЗИТЕТА У СРБИЈИ СУ:

Комисија за унапређење библиотечког пословања:

1. мр Горан Петровић, Правни факултет у Крагујевцу
2. мр Мр Вера Петровић, Универзитетска библиотека «Светозар Марковић» у Београду
3. мр Јелена Добриловић, Институт за путеве у Београду
4. Драгана Николић-Миљуш, Машински факултет у Београду
5. Зорица Ђокић, Медицински факултет у Новом Саду
6. Божидар Динић, Универзитетска библиотека у Нишу
7. Бојана Поповић, Филолошки факултет у Београду
8. Ивана Гавриловић, Дом културе Студентски град у Н. Београду

Комисија за економски и статусни положај библиотека:

1. Виолета Ракић, Филозофски факултет у Новом Саду
2. др Биљана Живковић, Медицински факултет у Новом Саду
3. Оливера Јевтић, Економски факултет у Београду
4. Вера Рајачић, Правни факултет у Београду

Комисија за координирану набавку:

1. мр Медиса Колаковић, Филозофски факултет у Новом Саду
2. Вања Ерор, Правни факултет у Београду
3. Наташа Васиљевић, Универзитетска библиотека «Светозар Марковић» у Београду
4. Татјана Станисављевић Брзуловић, Универзитетска библиотека «Светозар Марковић» у Београду

Комисија за израду стандарда:

1. Бранка Ногић, Универзитетска библиотека «Светозар Марковић» у Београду
2. Славица Несторовић Петровски, Филозофски факултет у Новом Саду
3. Весна Стојановић, Правни факултет у Нишу

Комисија за развој:

1. др Стела Филипи Матутиновић, Универзитетска библиотека «Светозар Марковић» у Београду
2. Зоран Живковић, Универзитетска библиотека у Нишу
3. Мира Матић, Универзитетска библиотека  у Крагујевцу
4. Бранислав Ђурашевић, Институт за нуклеарне студије-Винча
5. Ана Јовичић Поповић, Правни факултет у Београду
6. Андријана Зубић, Машински факултет у Београду

Комисија за заштиту библиотечког материјала:

1. др Никола Марковић, Универзитетска библиотека «Светозар Марковић» у Београду
2. Ивана Пајић, Правни факултет у Београду
3. Мирјана Манчев, Правни факултет у Београду

Комисија за маркетинг:

1. Проф.др Гордана Стокић Симончић, Филолошки факултет у Београду
2. мр Невена Томић, Библиотека студентског града у Н. Београду

Усвојен је:

• Извештај о раду Заједнице за 2009. годину.
• План рада Заједнице за 2010. годину.

Издавачка делатност Заједнице је реализовала планирано.
Објављен је двоброј ИНФОТЕКЕ, и до сада је објављено пет бројева листа Вискошколских библиотека.
Скупштина је прихватила потребу да се одржавају одговарајући курсеви за професионално усавршавање библиотекара:

1. Примена Веб 2.0 технологија у библиотекарству : Facebook и Twitter
2. Веб 2.0 библиографије и лична карта истраживача : End Note, Scopus, Researcher ID
3. Ауторска права у Србији и у иностранству (Creative Common Licence, Springer licence, потписивање лиценцног уговора). Google books и Europeana
4. Узајамна каталогизација у систему COBISS
5. Класификација у систему COBISS
6. Електронске књиге

Присутнима су се обратили са стручним излагањима Биљана Косановић, Стела Филипи Матутиновић, Татјана Брзуловић Станисављевић и Мирко Марковић.

Секретар Заједнице
Мр Вера Петровић

1. Отварање скупштине и поздравна реч председника проф. др Александра Седмака
2. Извештај о раду Заједнице у 2009. години – секретар мр Мр Вера Петровић
3. Формирање верификационе комисије: (Aлександра Поповић, Емилија Филиповић)
   –  изборне комисије: Маја Ђорђевић, Марија Булатовић, Дејана Каваја, Оја Кринуловић)
   –  и комисије за закључке: (Стела Филипи Матутиновић, Александар Седмак, Мр Вера Петровић).
4. мр Биљана Косановић
   Зашто је код KOBSON-a стално нешто ново, кад већина воли старо (на послу)?
5. Татјана Брзуловић Станисављевић
   Извештај са IFLA-e
   Др Стела Филипи-Матутиновић
   Шта је ново у светском библиотекарству и шта да очекујемо?
6. Мирко Марковић
   Скице импресија посете Националној Медицинској библиотеци САД и универзитетским библиотекама Калифорније
7. др Цветана Крстев (главни и одговорни уредник) ИНФОТЕКА
8. План рада Заједнице библиотека универзитета у Србији за 2010. годину
9. Разно

Увод

У Прагу је одржана радионица под називом Концепт генерација: промене или континуитет у оквиру предактивности за ИНФОРУМ 2009 – 15. годишња конференција професионалаца информационих извора (15th Аnnual Conference on Proffesional Information Resources). Присуствовало је 17 библиотекара из Чешке, Словачке, Србије и Пољске.

Кратка биографија Дејвида Баудена

Радионицу је водио Дејвид Бауден са Градског универзитета у Лондону. Он je професор информационих наука у Школи информатике на Градском универзитету у Лондону. Од 1990. године ради у сектору за информатику. Дипломирао је органску хемију, а мастер и докторске студије из информационих наука је завршио на Универзитету у Шефилду. Он је и ко-директор градског Центра за информационе науке која је координатор за наставу, истраживање и стипендије у основним областима информационих наука. Тренутно води модул из библиотекарства : информационе науке, управљање знањем, посебно из области тезауруса, анализа домена, информациони извори и информационо понашање у различитим областима. Он је и члан одбора ЕУКЛИД (European Association for Library and Information Education and Research) .

Структура садржаја радионице

У Великој Британији и Америци су велике полемике око информационих навика нове генерације младих људи : генерације Х, генерације Y, миленијум генерације, Гугл генерације итд. Постоје коментари да су нове генерације „дигитални домороци” и да имају потпуно другачије понашање и потребе. Они желе комплетно различит информациони приступ базиран на дигиталним друштвеним медијима у односу на садржај који пружају библиотеке и базе података.
У првом делу дискусије је било речи о нашим искуствима у информационом понашању и очекивањима младих људи, као и о пројекцији промена у наредних 10 година.
У другом делу дискусије смо покушали да предвидимо потребе наших корисника и шта би библиотека требало да учини да би опстала у виртуелном окружењу.

Корисници и подела на генерације

Корисници информација су категорисани по старости, полу, образовном профилу, статусу запослености итд. Генерално, подела је по години рођења. То је по дефиницији „старост у вези”. Свака генерација има своје карактеристике у складу са окружењем у коме је рођена и одрасла. Нарочито је на овоме нагласак у неколико последњих година, посебно у контексту утицаја информационих технологија: нет генерација, Гугл генерација итд. Сугерише се да библиотеке обрате пажњу на различите генерације и ускладе информације према њиховим потребама и на начин на који они то очекују. Из ове перспективе би могле да се знатно побољшају библиотечке услуге. Општеприхваћено је да постоји пет генерација које су важне као корисници библиотека и информационих услуга:
ветерани, бумери, генерација Х, генерација Y или миленијумска, генерација Z или Гугл генерација. У следећој табели је приказан распон генерација по годинама и њихов статус (рођење, школа, факултет, посао и каријера, пензија).

Библиотека и њене информационе услуге морају потенцијално да задовоље све ове генерације, као и да се припреме  за нове генерације. Разлике између генерација нису, по мишљењу многих,  само старосна структура него и јединствен животни стил који је заснован на заједничком окружењу (друштвеном, економском, културном, техничком) током ранијих година повезаних са различитим светским догађајима у ужем и ширем окружењу. На одрастање у различитим друштвеним и културним окружењима утичу различите технологије, вештине  и очекивања. Многи су се ентузијастички прилагодили променама. То се, наравно, највише односи на миленијумску генерацију. Гугл генерација је већ одрасла уз компјутере и њихово коришћење као обавезни део живота. Бумери су били одушевљени променама, а многи су се изједначили са претходном или следећом генерацијом, у зависности од афинитета и очекивања. Многи коментаришу генерације Х и Y као заједничку, као и Y и Гугл као „digital natives – дигитални домороци”. Морамо да пазимо да поделе међу генерацијама не постану стереотип (или чак и предрасуда) и да будемо свесни да су поделе по години рођења прилично произвољне. Генерације се преклапају најмање за 7 до 8 година, увек постоје изузетни појединци који прескачу све баријере у технолошком развоју, многи људи се сами идентификују у различитој генерацији. Већина литературе о генерацијама уопште се баве запошљавањем и каријером, управљањем, образовањем у школи и факултету.

Ветерани

Други називи су традиционална генерација (1900-1924), тиха (1925-1945), генерација  А (1930-1945). Рођени су између 1915. и 1945. године. Доживели су светске ратове и економске кризе. У 2009. години су углавном у пензији у седамдесетим и осамдесетим годинама. Видови комуникације су радио, биоскоп и књиге.

Особине:

1. Добра едукација на традиционалан начин
2. 70% Британаца изнад 65 година никада није користила Интернет, али осталих 30% су онлајн много дуже него млади имеђу 18 и 24 година, и много су вичнији Интернет претраживањима од млађих особа.
3. Воле личну интеракцију у анонимним системима
4. Одушевљени су корисници традиционалних библиотека
5. Користе подршку заједнице, укључујући и јавне библиотеке
6. Користе распрострањену информацију на бази требало би да знам
7. Само 1 од 7 хоће да ради после одласка у пензију, 1 од 5 путује више, виртуелно не уче нове информационе вештине.

Бејби бумери

Познати су и као бумери, рођени између 1945. и 1965. Они су у раном животу доживели економски раст и стабилност, Вијетнамски рат. Данас су у педесетим и шездесетим годинама, појединци су у пензији. Видови комуникације су телевизија, књиге у папирном облику, телефон, плоче, видео траке.

Особине:

1. Високо самопоштовање, индивидуалци
2. Релативно богати, доброг здравља
3. Активнији у познијем добу: 40% жели да настави са радом после пензије, више од пола путује више, 1 од 3 учи нове вештине
4. Највише образована генерација
5. Вреднују приватност и независност
6. Спремни да пробају нову технологију.

Генерација Х

Познати су и као пост бумери, МТВ генерација. Рођени су од 1965. до 1980. У раном животу су искусили економска превирања, хладне ратове, социјалне потресе. Данас су у тридесетим, четрдесетим годинама, са каријером, променом каријере или повратком на студије. Видови комуникације су компјутери, МТВ, ЦД-ови.
Особине:

1. Цинични, песимисти
2. Воле анонимност
3. Немају флексибилност
4. Воле википедију
5. Познају технологију, али нису ентузијасти.

Генерација Y

Позната и као миленијумска, генерација Д, нет генерација, ехо бумер генерација. Рођена је између 1980. и 1995. У раном животу је успоставила контакт са дигиталним светом. То је последња генерација пре појаве Интернета, доживела је крај хладног рата, социјалну и економску кантрадикторност, распад Совјетског Савеза, Југославије, увођење у Индији и Кини западног модела живљења. Данас су у касним тинејџ годинама, двадесетим, на колеџу или факултету. Видови комуникације су веб, мобилни телефон, компјутерске игрице.

Особине:

1. Оптимистични, иновативни, интерактивни
2. Мало су забринути за приватност , групно оријентисани
3. Мало им је досадно, живе за рад, а не раде за живот
4. Очекују посао који одговара њиховом стилу радије него да се прилагоде радном окружењу, рад од куће, прекид каријере
5. Упознати са технологијом као делом живота, радије радити него знати,
6. Очекивање визуелно привлачног интерфејса и физичког простора
7. Добро владају вештинама, приликом едукације захтевају подршку, раде на кратке рокове са одређеном спецификацијом и очекују да ће завршити све на свој начин.

ГенерацијаZ или Гугл генерација

Позната и као Фејсбук генерација, нова тиха генерација, генерација алфа. Њој припадају они рођени после 1995. године. Одувек познају умрежене дигиталне информације. Данас су тинејџери у школи. Користе за комуникацију друштвене мреже, поруке, ајпод.

Особине:

1. Увек на мрежи онлајн, корисници више извора информација истовремено
2. Захтевају врхунску графику, главни фактори су брзина и лакоћа коришћења Интернета
3. Немогућност за концентрацију; скенирање и преписивање користе радије него писање и размишљање; површни, нису добри у проналажењу добрих информација, чак и кад користе технологију, али су убеђени да јесу добри.
4. Оговарање и подсмевање радије него знање, радије на мрежи од размишљања и индивидуалног учења.
5. Воле слике, звук, видео више него текст

Библиотеке и концепт „Генерација”

Концепт генерација је врло користан у библиотекама за сагледавање информационе писмености корисника. Библиотекари морају да се прилагођавају различитим старосним групама корисника и њиховим потребама. Можда је подела по години рођења генерација превише нефлексибилна, али је свакако потребна. Ако посматрамо информациону писменост у Америци и Великој Британији и са друге стране полазнике радионице дошли смо до закључка да су прве две земље супериорније у примени информационе технологије, али између Чешке, Словачке, Пољске и Србије нисмо констатовали превелике разлике. Библиотеке пружају најбоље услуге бумерима, генерацији Х и миленијумској генерацији. За Гугл генерацију немамо још увек довољно искуства и библиотеке морају да се више прилагоде нашим најзахтевнијим младим корисницима, који не воле да читају, користе Фејсбук, речник им је несавршен и сужен. 

Закључци

Потребно је поставити пред библиотеке нови циљ за наредне генерације.  Једна од могућности је да портал библиотеке подсећа на Гуглову веб страницу. Наравно да библиотеке не треба да се трансформишу у Гугл него да задрже своју примарну улогу. Различите услуге могу да се организују у нешто слично википедији, тј. викибиблиотеци. Једно од постављених питања су била да ли ће књиге постати сличне викијима, а часописи блоговима и колика ће интеракција бити потребна између корисника и библиотекара. Библиотечки простор у будућности би требало више да буде виртуелан и интерактиван са корисницима. Сви су се сложили да библиотека не треба да личи на Фејсбук, али је потребно да га има. И коначно, колико сервиси треба да буду лични, да ли је потребно формирати Ја-библиотека однос.
Генерални закључак је да морамо да пратимо развој информационе технологије и да будемо у корак са нашим корисницима и њиховим потребама јер ће у противном корисници отићи на своју страну, а библиотеке ће наставити својим традиционалним путем на коме не морају никад да се сретну са корисницима.
Разлике између урбаних и руралних подручја, као и између богатих и сиромашних земаља су важни модификатори генерација (и економски и информационо). Поред наших корисника мора се обратити и пажња на генерације библиотекара које долазе и које имају другачије идеје и као запослени и као корисници.

Литература:

1. Инфорум 2009. http://www.inforum.cz/archiv/inforum2009/en/ (25.12.2009.)
2. Блог Давида Баудена http://www.soi.city.ac.uk/~dbawden/ (25.12.2009.)
3. How net generation students work http://communication.howstuffworks.com/how-net-generation-students-work3.htm (25.12.2009.)

Александра Поповић
Информатор саветник
Универзитетска библиотека
„Светозар Марковић” у Београду

Друштво библиотекара правних и сродних библиотека Југоисточне Европе је основано 2008. године. Формирање Друштвапредставља круну неформалне сарадње правних и сродних библиотека нашег региона. Ta сарадња je започела октобра 2003. године у Марибору, на иницијативу тамошњег Правног факултета Универзитета у Марибору и тада су се, по први пут, окупили библиотекари поменутих библиотека.
     И по други пут је октобра 2006. године домаћин ових сусрета био Правни факултет у Марибору. Присутни представници библиотека су највећу пажњу посветили начину формирања Асоцијације правних и сродних библиотека  Југоисточне Европе и након конструктивних договора  потписано је Писмо намере. Било је планирано да Асоцијација буде формирано у јуну 2007. године у Неуму, с тим што би руководиоци институција у чијем су саставу библиотеке претходно потписали акт о формирању Асоцијације. Ова Асоцијација је требало да се касније прикључи Светској асоцојацији правних библиотека (International Association of  Law Libraries). Гост Сусрета је био проф. др Холгер Кнудсен претходни председник ове светске асоцијације.  Писма намере су потписана, али је Друштво формирано тек 2008. године и то као асоцијација библиотекара, са могућношћу да јој се прикључе и библиотеке.
      У Неуму су се, такође, у периоду од 2005. до 2009. године окупљали библиотекари правних и сродних библиотека, и то из године у годину у све већем броју и из све већег броја институција. Ова окупљања су била у оквиру саветовања Актуалности грађанског и трговачког законодавства и правне праксе које организују Правни факултети Свеучилишта у Сплиту и Мостару. Централни догађај за библиотекаре су увек били округли столови на којима се разговарало о актуелним темама и задацима библиотека високошколских и других библиотека правне оријентације.
       Дугогодишња сарадња је коначно озваничена формирањем Друштва библиотекара правних и сродних библиотека Југоисточне Европе. Оснивачи и чланови Друштва су представници великог броја правних и сродних библиотека које је окупио исти циљ – сарадња   на свим пољима библиотечке делатности, првенствено у развијајњу библиотекарства, ширењу и унапређењу струке, побољшању свих видова међубиблиотечке сарадње, посебно међубиблиотечке размене публикација на простору Југоисточне Европе.
       На Оснивачкој скупштини, одржаној 23. 08. 2008. године у Библиотеци Правног факултета Универзитета у Београду, окупили су се библиотекари из Србије, Хрватске и Босне и Херцеговине,  донели   оснивачки акт и Статут  и изабрали  Управни одбор Друшта који чине:  Едита Бачић, управница Библиотеке Правног факултета у Сплиту, као председник и  др Светлана Мирчов, управница Библиотеке Правног факултета у Београду, Љиљанка Шуње, управница Библиотеке Правног факултета у Мостару, мр Горан Петровић, управник Библиотеке Правног факултета у Крагујевцу и Драгутин Немец библиотекар  Библиотеке  Правног факултета  у Загребу,  као  чланови.
Друштво је у складу са одлуком донетом на Оснивачкој скупштини, регистровано као асоцијација у Жупанијском уреду Сплитско-далматинске жупаније са седиштем на Правном факултету у Сплиту.
       Пун назив је Друштво библиотекара правних и сродних библиотека југоисточне Европе, а скраћени назив је БПСБ. Назив на енглеском је Southeast Europe Association of Law Libraries, са скраћеним називом SEALL.
       Као посебан задатак означен је рад на пријему нових чланова, како физичких лица – библиотекара, тако и правних лица – библиотека правних факултета и сродних институција, универзитетских библиотека и библиотека из области судства и адвокатуре, скупштинских и  националних  библиотека из региона.
       Чланови Друштва су се сложили да је изузетно важно покретање заједничких пројеката, израда водича, успостављање међународне сарадње и могућност додатног образовања и усавршавања чланова Друштва, а  приоритети  су и:

1.  успостављање и развој размене публикација и то у првом реду уџбеника, зборника са научних скупова и саветовања као и  издања матичних институција;
2. размењивање публикације и службених документа који се тичу прилагођавања болоњској реформи у свакој од  земаља чланица;
3. размењивање публикација и информација о правним прописима и  публикације из области библиотекарства;
4. обављање и међубиблиотечке позајмице публикација;
5. подстицање мобилности и размене библиотекара ради перманентног учења и суделовања у заједничким пројектима;
6. израда пројекта за регионално повезивање и међубиблиотечку сарадњу (на партнетрској основи), уз изналажење средства из фондова ЕУ;
7. проналажење најповољнијих начина конзорцијалне набавке електронске грађе;
8. повезивање високошколских библиотека у јединствену универзитетску  целину  што ће поспешити и олакшати и  регионалну сарадњу свих универзитета у региону;
9. израда водича библиотека чланица и e-mail листе свих чланова ради лакше комуникације.

       Један од циљева Друштва је учлањење у Светску асоцијацију правних библиотека, што би омогућило боље праћење светских трендова у библиотекарству и осавремењивање и унапређење библиотечке делатности.
Након Оснивачке скупштине одржане су две редовне годишње скупштине, у Неуму, 13. 06. 2008.  и  у Београду у Библиотеци Правног Факултета. 26. октобру 2009. године, када су примљени и нови чланови из Републике Српске. У међувремену су нам се придружиле и колеге из Словеније, а ускоро ће чланови Друштва постати и библиотекари из Македоније и Црне Горе.  
На крају треба нагласити да се у складу са Болоњском декларацијом врши  реформа високог образовања која мења и улогу и значај библиотекара у образовном процесу. Они постају сарадници у настави и активни учесници у реализацији наставно-научног програма. Зато су овакви видови удруживања библиотекара веома корисни, јер, поред успостављања и проширења свих видова сарадње, омогућавају размену знања и искустава у реализацији нових задатака. Формирање Асоцијације библиотекара правних и сродних библиотека и позитивни резултати које је Друштво постигло могу бити подстицајни и за све друге високошколске библиотеке и библиотекаре.

Вања Ерор

На састанку подружнице Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић“ у Београду и високошколских библиотека, имали смо част да будемо домаћини професорки Хермини Ангелеску из Америке. Одржала је сјајно предавање о библиотекама и библиотекарима у наредној години и њиховим изазовима и могућностима.
Хермина Г.Б. Ангелеску магистирала је књижевност на Универзитету у Букурешту, а магистарски рад из библиотекарства и докторат одбранила је на Универзитету Тексас у Остину.  До 1992 радила је као библиотекар у Националној библиотеци Румуније, а од 1999. је предавач Државног универзитета Вејн у Детроиту (Мичиген, САД). Председник је Секције за историју библиотека ИФЛА-е, члан више уређивачких одбора периодичних публикација и консултант на пројектима при Фондацији Бил и Мелинда Гејтс. Тренутно ради на пројекту Global Libraries/Biblionet project у Румунији.
Њени  радови укључују преводе на румунски и уређивање шест зборника радова са конференција.Поред тога, била је сарадник на бројним међународним библиографијама објављеним у Источној Европи; састављач је индекса појмова, аутор чланака, поглавља у књигама и бројних приказа књига. Добитник је Ордена за заслуге у култури у рангу витеза за допринос унапређењу румунске културе, цивилизације и историје.
Данас се готовo све библиотеке боре за своје кориснике и имају велике тешкоће, јер им остале институције „краду“ кориснике. Бројне су могућности за коришћење слободног времена: позоришта, биоскопи, музеји, опере, паркови, ресторани, шетње, посете пријатељима. Ипак идите у библиотеку! И у библиотеци можете осим читања и истраживања, да слушате музику, учите стране језике, пишете писма, играте игрице, читате новине, срећете пријатеље, да се дружите, да четујете и радите на вашем доживотном образовању. Библиотеке се мењају заједно са променама у друштву и напретком технологије. Намећу нам нове изазове који су исти без обзира у ком делу света живите и у којој библиотеци радите.
Економска кризе се рефлектује и на библиотеке, буџети су скресани и библиотеке морају да се уклопе у смањене буџете. Такође долази и до великих промена у колекцијама библиотека. Све више се набављају електронске књиге, а мање штампане публикације. Треба ићи у корак са новим могућностима и новим технологијама. Препознати потребе корисника и понудити им нешто ново. Све библиотеке се жале на недостатак особља, и траже више едукованог особља. Наравно студенти и волонтери су увек добродошли као испомоћ а понекад и колеге које су отишле у пензију. Недостатак простора је један од изазова. Колекције увек прерасту зграду у којој је  библиотека. Треба реконфигурисати простор и прилагодити га потребама корисника и учинити да се корисници осећају удобно у нашим библиотекама. Библиотекари треба да се упознају са новим технологијама, да посећују конференције и радионице и размењују искуства са другим колегама у земљи и иностранству. Не треба се устручавати, треба питати све што не знамо и потрудити се да научимо.
Библиотеке имају софистициране кориснике.  Они су различитих старосних доби и различитог образовања и интересовања. Треба се прилагодити свима и свакоме понудити информацију коју тражи. Традиционалне услуге које нуде библиотеке више не задовољавају потребе високо образованих корисника за специфичним информацијама. Библиотеке су ту да корисницима пружају информације нон стоп, преко онлајн каталога и других сервиса корисник мора у било које доба дана и ноћи добити неопходну информацију. Омогућити корисницима коришћење текстова у отвореном приступу и у пуном обиму.  Врата библиотеке треба отворити свима. Треба изаћи у заједницу и понудити свима могућност коришћења библиотеке. Студенти не желе да иду у библиотеке, они желе да користе библиотеку од куће иза поноћи,  да претражују базе, и да читају текстове у пуном обиму.
Библиотеке треба да осмисле како да опстану у новом дигиталном окружењу, како да себи осмисле постојање. Као информациони стручњаци живимо у периоду великих изазова. Ово је доба промена у свим аспектима живота. Шта ми као библиотекари можемо да урадимо?  Потребно је  да наше изазове претворимо у могућности.
Треба да будемо спремни да се суочимо са непознатим, да се не плашимо и не одустајемо од непознатог. Треба прихватити новине. Користити нова достигнућа, јер ми пружамо информације. Упознајмо се са могућностима које нуди Web 2.0.и са новостима у науци. Библиотекари су кључ универзума знања.  Прихватимо нове технологије, користимо их у нашем послу. Сви знају да претражују Гугл, ми морамо да покажемо кориснику да ми можемо и умемо боље претраживати. Библиотекари треба да покажу значај библиотека у дигиталном окружењу.
Важно је развијати, нове програме, нове услуге и нове сервисе. Треба размишљати како да привучемо пажњу корисника. Ми постојимо кроз публику којој служимо. Будите добар слушалац! Посматрајте своје кориснике  будите у стању да предвидите њихове потребе. Упознајте своје кориснике, приближите библиотеку јавности . Будите део друштвене заједнице, укључени кроз своје кориснике у живот заједнице. Боље комуницирајте са корисницима и са колегама. Што је комуникација боља, боље су и сервиси.
Уједините снаге са другим колегама. Библиотеке морају да сарађују на тај начин штеде новац, време и енергију.  Користите услуге конзорцијума за набавку публикација. Користите узајамне каталоге. Креирајте базу података са локалним садржајем. Поново осмислите библиотеку. Будите креативни! Виртуелни библиотекари су ту, присутни у сајбер простору, спремни да сваком пруже информнацију. Реконструишите простор библиотеке и дајте му ново значење. Корисник треба да се осећа пријатно у библиотеци као код своје куће. После куће и радног места, библиотека  треба да буде место које корисници радо желе да посете. Људи треба да имају жељу да оду у библиотеку, где ће их дочекати љубазно и насмејано лице библиотекара, спремно да помогне. Библиотека је место за интеракцију и дружење чланова заједнице. Осмех на лице! Немојте се жалити да се суочавате са бројним изазовима.  Очувајте традицију и прихватите нове принципе који ће помоћи библиотекама и библиотекарима да остану у друштву са својим корисницима.
Традиционална улога библиотека приликом селекције, прикупљања, интерпретације и архивирање информација ће се променити, међутим, ви нећете изгубити свој идентитет. Ви ћете и даље бити библиотекар следеће генерације, информациони радник, радник знања али ћете увек, као што  камелеон мења боје, бити библиотекар. То је библиотекар 21. века.

Татјана Брзуловић Станисављевић
Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“ у Београду

Youngok Choi,
Professor
School of Library and Information Science
The Catholic University of America
Washington DC. U.S.A.
choiy@cua.edu

Edie Rasmussen,
Professor and Director
School of Library, Archival and Information Studies
The University of British Columbia
Canada
edie.rasmusse@ubc.ca

Сажетак: Библиотекарство се данас нужно мења, углавном због чињенице да је све више информација доступно у дигиталној форми, те сходно томе и едукација будућих дигиталних библиотекара постаје веома важан сегмент образовања у библиотекарству. Да би припремили и понудили одговарајуће курсеве и предавања за обуку дигиталних библиотекара, предавачи би најпре морали да дефинишу које су то вештине и знања која би требало да поседују будући библиотекари у овом новом радном окружењу. Наше истраживање има за циљ да упознамо радно окружење у оквиру дигиталне библиотеке и да одредимо неопходне атрибуте (знања и вештине) које би требало да поседују будући дигитални библиотекари.

1. Увод

Дигиталне библиотеке представљају веома важну концепцију у савременом библиотекарству, због незаобилазне чињенице да библиотеке данас пружају информације и услуге све чешће у дигиталној форми. Како се улога библиотеке мења у новом дигиталном окружењу, развијају се и нова средства и услуге у библиотекарству.  Дигиталне библиотеке имају специфичне карактеристике, различите од традиционалних библиотека и њиховог начина у приступању и пружању информација. Становиште по коме библиотеке еволуирају у правцу дигиталних библиотека засновано је управо на практичном раду у библиотекама и искуствима на информационом тржишту. Међутим, основни смисао и циљ дигиталних библиотека остаје исти као и код традиционалних библиотека – оне организују, чувају, одржавају и дистрибуирају информационе ресурсе.
Све већа потреба да се изједначи DL* примена са традиционалним библиотечким услугама захтева  особље са посебним стручним вештинама, што отвара нову димензију библиотечке праксе. Многи истраживачи који су се бавили овим феноменом (нарочито Chowdhury, Tanner, Stoffle) говорећи о улози и задацима дигиталних библиотека, настојали су да дефинишу које су то вештине које се захтевају од библиотекара, а које диктира ова нова улога библиотека. Данас се од библиотекара очекује да, поред њихових традиционалних послова и знања, поседују додатне вештине потребне за рад у свету дигиталних информација, те су принуђени да се стално усавршавају. Библиотекари обучени за рад у динамичном и комплексном дигиталном окружењу постају данас императив савременог библиотекарства.
Важан корак у решавању ове потребе савременог библиотекарства  јесте организовање одговарајућих едукативних програма који би припремили будуће библиотекаре за ново радно окружење. Да би креирали овакве програме неопходно је да се на основу узорка – одређеног броја већ запослених библиотекара у DL пракси, упознамо са активностима и задацима са којима су они суочени у DL окружењу, и откријемо које су то практичне вештине које им омогућавају продуктивнији рад. Студија описана у овом чланку допринеће развоју едукације дигиталних библиотекара у овом првом веома важном кораку.

Циљеви ове студије:

– Упознати се са кадром запосленим на пословима дигиталне библиотеке        
– Уочити кључне активности дигиталних библиотекара
– Установити које су то вештине и знања потребне дигиталним библиотекарима
– На основу ових сазнања припремити студенте за рад у оваквом дигиталном окружењу .

2. Метода

            Да би одредили низ активности у које су дигитални библиотекари укључени, као метод нашег истраживања користили смо анкету. Послали смо је директорима 123 библиотека чланица АРЛ (Association of Research Libraries), са намером да анкетирани буду они библиотекари који већ раде на пројектима дигитализације или пројектима везаним за DL у периоду од септембра до децембра 2006.године.
У анкети су дигитални библиотекари дефинисани као “запослени укључени у технолошке процесе којима се прослеђују дигитални информациони ресурси у оквиру служби које не раде са публиком”.
Информације прикупљене анкетом укључују демографске податке (старост испитаника, пол и образовање), податке о послу који тренутно обављају у библиотеци, о свим претходним пословима, академско звање, лично запажање о знањима и вештинама потребним за обављање њиховог посла, као и сугестије испитаника о програмима едукације.
Анкетирано је 48 испитаника из 38 библиотека.

3. Резултати

3.1 Демографски

Четрдесетједан испитаник сматра себе професионалним библиотекаром (85%), док су остали навели титуле као што су “менаџер”, “директор програма дигиталне библиотеке” или “помоћник директора”. Од 48 испитаника 37 (77%) има мастер или докторске студије из области библиотекарства, осталих 7 (15%) су инжењери или менаџери. Незнатно је мање жена (27.56%) у односу на мушкарце (21.44%). Једна трећина испитаника старосне је групе од 30-40 година.

Од 41 испитаника који је себе оценио као професионалног библиотекара, њих 18 (43.9%) има релативно кратко радно искуство у библиотекарству. Остали су претходно радили на пословима информација (16), специјалних колекција/архива (13) и каталога (9).

            3.2 Титула/звање

Претходне две студије, рађене неколико година раније, показале су да потреба за новим професионалцима који би били задужени да руководе пословима дигиталне библиотеке постоји и у традиционалним библиотекама (Association of Research Libraries, 2002; Croneis and Hederson, 2003). Већина испитаника наше анкете већ има термин “дигитални” у називу своје струке (“Digital Initiatives Librarian”, “Digital Progect Manager”, “Director of Digital Library Development”, “Head of Digital Project Department”). Међу овим испитаницима 18 (64.3%) испитаника радило је на DL пословима мање од три године, док је једна трећина запослена на овим пословима више од три године. Константно растући број “дигиталних библиотекара” показује колика је данас потреба за библиотекарима који би преузели послове управљања и координисања успешног прерастања библиотечких сервиса у сервисе дигиталне библиотеке.
Звања као што су  “Director of Preservation and Digital Programs”, “Chair of Digital Initiatives and Special Collections” и “Digitalization Librarian” илуструју нам  потребу за дигиталним библиотекарима, која је у тесној вези са дигиталним иницијативама у приступу примарним ресурсима.Око 40% испитаника било је укључено у послове дигиталне библиотеке, док су остали радили на пословима каталогизације, у одељењима посебних колекција и одељењима за чување публикација исл. Из овога се може закључити да формирање, развој и организација у дигиталним библиотекама захтева сарадњу особља различитих сектора у оквиру библиотеке.

   * недостаје 1 одговор

Основне активности/задаци

            Од испитаника је затражено да наведу своје обавезе на послу. Према овоме подељени су у шест категорија. Задужења и одговорности у оквиру тих категорија:

1. Менаџмент (45.99%)
   Управљање, уређење и вођење пројеката, сарадња, планирање, супервизија, заступање.
2. DL (17.14%)
   Дигиталне иницијативе, задужења везана за техничке стандарде, дизајн, контрола DL развоја и DL примена.
3. Технологија (15.71%)
   Wеbsite, дигитализација, техничка подршка, систем-администрација, конверзија података, тестирање система, развој, тестирање употребљивости, оперативност, технологије дигиталне библиотеке. 
4. Развој (8.57%)
   Задужења везана за мета-податке, приступ и побољшање библиографских записа, контрола квалитета, базе података.
5. Колекција и извори (7.14%)
   Развој, начини чувања, одржавања и  бележења информација, онлине извори
6. Остало (6.43%)
   Обука особља, јавни сервиси, координација.

            Најчешће наведене дужности испитаника везане су за Wеbsite задатке (35%), надзор и руковођење пословима (28%), супервизију (26%), послове на дигиталним пројектима и иницијативама (26%), контролу техничких стандарда (21.7%) и административне субвенције (21.7%).

Потребна знања и вештине

            Од испитаника се тражило да оцене које су то вештине и знања која би требало да поседује онај ко се бави DL пословима, имајући у виду три аспекта – техничка знања и вештине, знања потребна за обављање стандардних послова у библиотеци и друге вештине. Пет високо рангираних способности су: вештина у комуникацији и интерперсоналним односима (4.60), способност руковођења пословима (4.56), познавање софтвера и структуре DL (4.52), познавање потреба корисника (4.42) и  познавање техничких стандарда (4.33).
Резултати ове анкете потврдили су наше закључке из претходних студија – колико је важна вештина комуникације и способност руковођења пројектима, као и руковођење тимом стручњака у овим пословима. Како су у овој студији DL послови дефинисани као послови ограничени на интерне а не јавне сервисе, знања и вештине потребне у обављању послова везаних за референтне службе, обуке запослених исл. нису адекватно  рангирани у овој анкети,као што би то био случај када би се бавили пословима  везаним за  јавне службе. 

Курсеви/обука

            У анкети је захтевано од испитаника да наведу који су им курсеви или обука коју су претходно похађали највише користили у пословима које сада обављају. Од 48 испитаника 21 испитаник је одговорио на ово питање, а одговори су били најразличитији – од курса каталогизације до приправничког стажа. Најчешће наведени курсеви су из области каталогизације, развоја и управљања електронским ресурсима, као и обука о информационим технологијама. DL курс споменут је само једном.

3.3 Недостаци у обуци и оцена и сугестије о DL едукацији

            Последње питање у овој анкети односило се на квалитет обуке, стручних курсева и DL едукације. Наиме, испитаници су наводили која су то знања потребна у њиховом послу а за које их нису адекватно припремили на курсевима:

1. Познавање комплексности и интерактивности софтвера
2. Недовољно познавање стручне терминологије у комуникацији са техничким особљем
3. Познавање Wеb технологије
4. Wеb дизајн
5. Програмирање
6. XМЛ стандарди и технологије
7. Основни системи администрацијe

Мање наведено у анкетама: познавање дигитализације и разних аспеката дигиталне библиотеке, руковођење пројектима, менаџмент, администрација, супервизија, структура организације, свакодневни послови, преговарање, послови уско везани за лиценце.
Поједини испитаници у својим коментарима истицали су значај актуелних анализа које се баве новинама и суштинским променама у дигиталним библиотекама.
Сугестије испитаника односиле су се на неопходност практичног рада у овом новом радном окружењу и недостатак техничке и практичне обуке у оквиру академских курсева, који су засновани више на теоријском знању него на практичној обуци. Већина испитаника сматрала је да се до сада није водило рачуна о равнотежи и усклађивању теоријског знања и практичних вештина.

4. Резиме и закључак

– Радно окружење дигиталне библиотеке захтева сарадњу запослених у свим сегментима – од компјутерских система до традиционалних библиотечких функција.
– Професионалци запослени на овим пословима углавном су млади људи који су релативно скоро завршили студије. DL послови показали су се веома атрактивним за будуће генерације библиотекара.
– Основни задаци дигиталних библиотекара подразумевају менаџмент, руковођење пословима и пројектима и наравно, задатке везане за Wеb. Менаџмент подразумева планирање и надгледање пројеката дигиталне библиотеке, док руковођење и експертиза подразумева остваривање сарадње свих запослених у библиотеци, као и контакте са корисницима. Сталне анализе као што су контрола и надзор праксе и стандарда постојећих дигиталних библиотека од изузетне важности су у овом послу.
– Анкета је потврдила да је од изузетне важности вештина комуникације, тимског рада, сарадње и флексибилности у извршењу ових задатака. Како се природа дигиталних библиотека константно мења, савремени дигитални библиотекари морали би бити спремни да се прилагођавају честим променама и сталним обукама и усавршавањима.
– У току DL едукације показала се потреба за два кључна сегмента у овом послу :

1. потреба за техничким и информатичким знањима и вештинама у практичном раду, и
2. вештина комуникације, сарадње и надзора.

Јасно је да су дигиталне библиотеке будућност академских и истраживачких институција и да ће се од дигиталних библиотекара очекивати да поред знања из традиционалног библиотекарства поседују и техничка знања, као и вештину у комуникацији и међуљудским односима. Због комлексности послова у дигиталним библиотекама и у оквиру DL пројеката, стручни едукативни програми морали би обухватати не само обуку из стандардних библиотечких послова и техничких струка, већ нарочито из комуникологије и менаџмента, и то кроз праксу на конкретним дигиталним пројектима. Ови нови професионалци требало би константно да раде на развијању и неговању успешне сарадње, интерперсоналне комуникације и тимског духа.

5.Напомена

Ово истраживање омогућило је Удружење за едукацију из области библиотечких и информационих наука (ALISE).  

*Digital Library

Текст на енглеском језику доступан преко:
www.dlib.org/dlib/september06/choi/09choi.html

Превод текста :
Драгана Михаиловић,
виши библиотекар ,
Универзитетска библиотека “Светозар Марковић”,
Београд