Приликом своје посете Универзитетској библиотеци „Светозар
Марковић“ у Београду, помоћница министра просвете и спорта проф. др
Емилија Станковић водила је разговор са руководиоцима
те институције о актуелним проблемима.

Том приликом јој је скренута пажња на једну апсурдну ситуацију,
са молбом да у смислу решења тог проблема предузме мере које јој стоје на
располагању.

Наиме, факултети издају своје уџбенике и друга издања,
али не достављају обавезне примерке универзитетским библиотекама, па студенти
у њима не могу до њих да дођу.

Због тога је др Емилија Станковић упутила писмо ректорима
свих државних универзитета са молбом да обавесте све факултете да су дужни
да обавезне примерке своје комплетне издавачке делатности достављају универзитетским
библиотекама.

Захваљујући брзом реаговању др Станковић, ова аномалија
која је ишла на штету студената, биће отклоњена и у будуће ће они моћи да
нађу у универзитетским библиотекама сва издања државних факултета у Србији.

После низа година безуспешних покушаја да високошколске
библиотеке остваре ближу сарадњу са својим матичним Министарством просвете
и спорта, то је коначно учињено захваљујући томе што је помоћница министра
просвете и спорта др Емилија Станковић посветила
потребну пажњу овом проблему и изразила спремност да у Министарству покреће
питања од виталног значаја за даљи развој ових институција.

Први чин у овој активности је био спремност др Станковић
да да интервју за наш лист, на чему јој Редакција у име Заједнице библиотека
универзитета у Србији посебно захваљује.

Познато је да су високошколске библиотеке у веома тешком
стању, јер до сада нису биле предмет пажње свог ресорног министарства, и
због тога посебно радује чињеница да је дошло до успостављања ове обострано
корисне сарадње.

Читав је низ нерешених проблема у области високошколског
библиотекарства, који могу да буду решени активним ангажовањем ресорног
министарства, што би свакако допринело даљем развоју високог школства у
Србији.

Наиме, у свету су библиотекари учесници образовног процеса,
док су универзитетске библиотеке препознате као незамењиви информациони
центри, који имају веома важну (опет незамењиву) улогу у образовању студената
и истраживача за коришћење електронских извора информација, а захваљујући
посебном ангажовању Министарства науке и заштите животне средине, то све
више постају и наше високошколске библиотеке.

Реално је очекивати да ће сарадња Министарства просвете
и спорта битно допринети квалитетнијем и ефикаснијем деловању библиотека
универзитета у Србији, што се може наслутити из одговора на наша питања
која је дала др Емилија Станковић.

—Госпођо Станковић, како ваше Министарство види
улогу и значај високошколских библиотека у Србији, пре свега у домену васпитнообразовних
процеса? Познато је да УНЕСКО види библиотеке као веома значајне институције
у информационом описмењавању грађанства, а студенти су свакако популација
која у информационој писмености треба да предњачи у свакој земљи.
Шта Министарство очекује од запослених у овим библиотекама и да ли је спремно
да подржи едукацију библиотекара, како би они постали квалификовани едукатори
студентске популације?

—Наравно да Министарство просвете и спорта
подржава едукацију библиотекара као и све оно што доприноси квалитетнијем
и успешнијем раду универзитетских библиотека. Како је књига основни, а самим
тим и саставни део образовања, апсолутно је природно да ово Министарство
подржава и помаже све оне активности које су усмерене на побољшање рада
ових установа.

—Познато је да статус високошколских библиотека
није прецизно регулисан основним актима универзитета, односно њиховим статутима,
иако се у свету подразумева као нешто што није спорно да су оне делови универзитета.
Да ли ће Министарство предузети кораке да се тај пропуст исправи и реши
на начин како је то решено и у развијеним земљама?

—Закон о високом образовању већ у члану
4. каже да је један од основних принципа делатности
високог образовања усклађивање са европским системом образовања. Ова чињеница
јасно указује
на то да и статути универзитета морају бити засновани на овом принципу,
па самим тим и универзитетске библиотеке, онако како је то свуда у свету,
морају да буду део универзитета,
јер оне по својој суштини то и јесу.

—У одржавање и опремање високошколских библиотека
одавно се, практично ништа не улаже. Може ли ваше Министарство да покрене
иницијативу да се обезбеде средства за најосновније адаптације и набавке
опреме којима би се коликотолико нормализовао рад у овим институцијама и
прилагодио новим тенденцијама у развоју библиотекарства високошколских институција?

—Министарство просвете и спорта је већ
у оквиру расположивих финансијских средстава предвидело издвајање за Универзитетске
библиотеке, у складу са реалним могућностима.

—У високошколским библиотекама се не примењују
правила награђивања запослених која важе за остале раднике у другим типовима
библиотека? Хоће ли та грешка бити исправљена?

—Захтев који је у том смислу овом Министарству
достављен, у процедури је и сасвим
сигурно ће ускоро бити окончан.

—С обзиром на низ нерешених проблема, да ли је
Министарство просвете и спорта спремно да заједно са Заједницом библиотека
универзитета у Србији организује саветовање о положају, задацима и даљем
развоју високошколског библиотекарства у Србији?

—Министарство просвете и спорта ће подржати
овакав скуп, узети учешће у њему и уколико буде могућности, помоћи ће његову
организацију и финансијски.

Проф. др Емилија Станковић Ванредни професор
др Емилија Д. Станковић рођена је у Рековцу 1953.
Основну школу и гимназију завршила је у Крагујевцу са одличним успехом,

као носилац дипломе “Вук Караџић“

На крагујевачко одељење Правног факултета
у Београду уписала се 1972. на коме је дипломирала са средњом оценом 9,37
као један од најбољих студената у генерацији. Потом је изабрана за асистента
приправника за предмет Историја политичких и правних институција.

На последипломским студијама на Правном
факултету у Београду положила је Методологију правних и друштвених наука
са оценом 10. Магистарски рад одбранила је 1984, а 1993. докторску дисертацију

Исте године изабрана је за доцента за предмет
Римско право, а за ванредног професора за исти предмет изабрана је
1998.

Извесно време 1986. боравила је на стручном
усавршавању на Гетеовом институту, као и два пута у Лондону (1983
и 1989).

Учествовала је на SIDHA конгресима
који су одржавани у Атини, Амстердаму, Оксфорду, Бечу, Њу Орлеансу, Бриселу
на којима је подносила реферате.

У Атини је боравила 2000/2001. као стипендиста
фондације Аристотел Оназис, а школске 2001-2002. у Њу Орлиансу
као Фулбрајтов стипендиста.

Учесник је пројекта МНТР “Србија и
европско право” и “Слободе и права човека и грађанина у концепту
новог законодавства Републике Србије”. Носилац је пројекта Правног
факултета у Крагујевцу.

Објавила је низ књига и чланака.

—Госпођо Крстев, како оцењујете садашње стање
у Заједници библиотека универзитета у Србији и у ком правцу видите наредне
активности наше асоцијације?

—Активности заједнице су у протеклом
периоду биле бројне и чини ми се да њен утицај у високошколској средини
расте.

Ја бих посебно истакла значај покретања часописа «Инфотека»
и листа «Високошколске библиотеке». Треба истаћи да је часопис
«Инфотека» једини часопис у нашој земљи који информатику посматра
из угла организације, коришћења и дисеминације информација, а не из угла
рачунарства.

Премда је покренут са скромним амбицијама, остварио је
неочекивано брз и широк утицај. То показује и претраживање Интернета. Google,
који је данас неформално мерило значаја људи, институција и публикација,
у претраживању по одређеним кључним речима нуди чланке из «Инфотеке»
међу првих десет погодака што није случај са многим другим, старијим часописима
са већом репутацијом.

„Инфотека“ треба да прерасте
у прави научни часопис

Сматрам да је неопходно уложити додатни напор у побољшање
његовог статуса, а пре свега, у његово прерастање у прави научни часопис.
Мислим да би у наредном периоду Заједница требало, у сарадњи са Министарством
за науку и животну средину, активно да ради на остварењу овог циља.

Боље профилисати редовне годишње
скупове

Редовни годишњи скуп који организује Заједница се такође
показао веома корисним.

У наредном периоду би Заједница требало да ради на бољем
профилисању овог скупа који би морао да задржи свој садашњи информативни
карактер, али можда и да добије један научно-стручни сегмент.

Уколико се појаве такве могућности, Заједница ће покушати
да се укључи у неки од европских пројеката, какав је, на пример, „Европска
дигитална библиотека„.

—У Министарству науке и заштите животне средине
с правом указују на потребу да се интензивно ради на информационом описмењавању
студената. Како у том смислу видите улогу висо-кошколских библиотека? Шта
ће на том плану предузимати наша Заједница?

—Ако под информатичком писменошћу подразумевамо
она знања и вештине која појединац треба да има да би ефикасно проналазио,
користио и организовао информације, онда је описмењавање студената, али
и наставника и истраживача, веома важно питање.

До пре неколико година се под информатичком писменошћу
подразумевала способност појединаца да користе персонални рачунар за обављање
свакодневних послова, као што су припрема текста и слично. Студенти који
су се тада уписивали на факултет били су у то доба најчешће информатички
неписмени.

Дошло је до тога да је појам
информатичке писмености проширио своје значење, па данас обухвата и проналажење
релевантних информација у информационом обиљу које нуди Интернет.

Ситуација се данас битно променила. Данас студенти углавном
умеју да користе рачунар за обављање многих свакодневних послова, али су,
нажалост, и даље у великом броју информатички неписмени. Ово долази отуда
што је појам информатичке писмености проширио своје значење, па данас обухвата
и проналажење релевантних информација у информационом обиљу које нуди Интернет.

Овај проблем потиче делом и од неадекватног информатичког
образовања у средњој школи. Постојећи средњошколски програми су добрим делом
застарели, па њихова реализација постаје ствар компетенције, ентузијазма
и инвентивности наставника.

Неопходно је да се осавремени
средњошколска настава у области информатике

Осавремењивање средњошколске наставе са подручја информатике
би значајно допринело поправљању овог стања. Овде мислим, пре свега, на
чињеницу да настава информатике треба да оспособи ученика и студента у коришћењу,
али и стварању ресурса. Наиме, према постојећим програмима, ученици би требало
да стекну елементарно знање из програмирања, као и о коришћењу извесног
броја програмских пакета.

Било би неопходно овакав програм ускладити са захтевима
новог доба – са потребом
компетентног присуства на вебу.

Веома је видљиво одсуство важних
аспеката информатичке писмености

Овај захтев не подразумева више посебна техничка знања
– подсетимо се да је информатика у школе стигла као осавремењaвање наставе
општетехничког образовања, већ развој знања која су, пре свега, резултат
писмености у једном ширем смислу.

Теме које нису обухваћене постојећим системом се односе
с једне стране, на архитектуру документа, организовање и обликовање садржаја,
стандардизоване форме документа, а са друге на методе претраживања и избора
информација. Последица одсуства ових аспеката информатичке писмености су
веома видљиве на домаћем сегменту Интернета.

Функционална писменост је постала
суштинска основа информатичке писмености

Питање функционалне писмености, која се недовољно негује
кроз наставу језика, је, такође, постало суштинска основа информатичке писмености.

Да све ово заиста јесте проблем који треба хитно решавати
показује и укључивање нових предмета са називом «Информатичка писменост»,
«Организација информација» итд. у курикулуме многих студијских
група друштвено-хуманистичког профила.

Треба имати на уму да се, у
светлу нових информационих и комуникационих технологија, обогаћује традиционални
садржај рада високошколске библиотеке

Улога високошколских библиотека је не само увођење нових
сервиса за кориснике, већ и адекватно обавештавање о њима, као и спровођење
обуке за њихово коришћење. Заједница је и до сада
доста радила на подстицању ових активности, у чему су велику улогу имали
часопис «Инфотека» и лист «Високошколске библиотеке».

Убудуће ће ова питања добити још више на значају.

Чини ми се да је у протеклом периоду главна преокупација
била успостављање информационе инфраструктуре и рачунарско опремање библиотека,
док ће се у наредном периоду тежише померити ка ефикасном коришћењу информација,
и ту високошколске библиотеке и Заједница могу имати много активнију улогу.

Треба имати на уму да се, у светлу нових информационих
и комуникационих технологија, обогаћује традиционални садржај рада високошколске
библиотеке.

Осим студентима, високошколске библиотеке служе и наставницима
и истраживачима који с правом од њих очекују оне услуге које имају њихове
колеге у свету и у земљама у нашем окружењу. Ту пре свега мислим на израду
библиографија свих домаћих истраживача, а за ово питање је сигурно заинтересовано
и Министарство науке и заштите животну средину.

Праћење цитираности био би значајан
допринос успостављању квалитетнијег система вредновања истраживања у домаћој
науци

С овим је у вези и израда критеријума за вредновање истраживача
који би били у складу са светским трендовима и искуствима, али који би били
и подстицајни за наше истраживаче и који би водили рачуна о текућем стању
и дометима наше науке. Праћење цитираности у оним доменима који нису покривени
светским сервисима, а то се односи, пре свега на друштвене и хуманистичке
науке, би био још један значајан допринос успостављању квалитетнијег система
вредновања истраживања у домаћој науци.

Мислим да Заједница, кроз часопис «Инфотека» и
лист «Високошколске библиотеке», као и на скуповима који се годишње
организују, треба да промовише ове активности и преноси светска искуства.

—Једна од карактеристика садашњег статуса високошколских
библиотека је и шареноликост решења, што очигледно није у складу са Болоњском
декларацијом. Посебно је неприхватљива затвореност факултетских библиотека
у односу на универзитетске, што ре-зултира бројним нерационалним и неприхватљивим
понашашањем и последицама такве праксе. Шта ће предузети наша заједница
да се то стање разреши у складу са праксом развијених земаља?

—То је, свакако, велики проблем који
је већ дуго присутан и о коме се у последње време веома много говори. Од
реформе универзитета која је у току се очекује да успостави тешње везе између
факултета једног универзитета и да ојача позицију универзитета.

Ови нови односи ће се одразити и на односе факултетских
библиотека са одговарајућом универзитетском библиотеком, као и на улогу
универзитетских библиотека у новим условима.

Постојање библиотеке, њена опремљеност и сервиси које
нуди би требало да буду један од важних критеријума за вредновање квалитета
једног универзитета. Заједница би требало активно да се укључи у процес
реформе универзитета, јер је непосредно заинтересована за онај њен сегмент
који се тиче улоге високошколских библиотека и њихових међусобних односа.

—Бројни су проблеми у решавању статусних питања
запослених у високошколском библиотекарству. Шта ће наша Заједница предузети
да се ти проблеми реше?

—Наша Заједница је и до сада често указивала
на незадовољавајући статус запослених у високошколском библиотекарству,
и свакако ће и убудуће то чинити, надамо се са више успеха. Моје је мишљење
да би, пре свега, требало да се кроз одговарајућу законску регулативу препозна
значајна улога коју библиотекари високошколских библиотека имају у образовном
и истраживачком процесу.

Потребно је, такође, да се уједначи статус и улога библиотекара
у високошколским биб-лиотекама државних универзитета. Све ово се, дакако,
не може решити изван оквира реформе универзитета која је у току, па је ово
и прави тренутак да при-ступи озбиљном решавању овог проблема.

Статус библиотекара зависи од
њиховог библиотекарског образовања

Питање статуса је повезано и са питањем адекватног образовања
библиотекара. Све оно што је речено о улози библиотекара у високошколским
библиотекама данас не може се остварити без адекватно образованих библиотекара,
што је истакао и проф. др Александар Седмак, председник Заједнице, у свом
интервјуу у претходном броју овог листа.

Надам се да је Катедра за библиотекарство и информатику
Филолошког факултета Универзитета у Београду у претходном периоду доста
урадила на образовању библиотекара за савремено друштво и да овај посао
постаје све видљивији кроз активно присуство њених школованих библиотекара
у многим високошколским библиотекама у Србији.

—Наше библиотекарство је добило средства за израду
пројекта о теми Комуникација у науци.
Шта очекујете као резултат тог пројекта? Колико ће он допринети даљем развоју
високошколског библиотекарства?

—Веома је значајно што је Министарство
науке и заштите животне средину уопште одобрило средства за израду једног
оваквог пројекта. Тиме је Министарство на најбољи могући начин показало
да препознаје значај који библиотекарство и библиотечка информатика имају
у савременом друштву. Надам се да ће овај пројекат остварити значајан утицај
на развој библиотекарства и библиотечке информатике, а с обзиром на тему
пројекта и на развој наше науке уопште.

Неопходност интердисциплинарних
истраживања у науци

Проблем који се поставља кроз овај пројекат указује на
неопходност развоја инструмената који би допринели развоју интердисциплинарних
истраживања у нашој науци. Указала бих овде на једну недавно објављену студију
француске Академије наука под насловом Математика у савременом научном свету,
а која је настала под руководством Жан-Кристоф Јокоза, изузетно значајног
младог француског математичара.

Ова студија полази од претпоставке да је математика универзални
језик науке и да је неопходно, да би се очувао значај француске математичке
школе, обновити дијалог са другим наукама. На преко три стотине страна,
водећи француски математичари су анализирали улогу коју математика има у
савременој науци укључујући и примену математике у областима као што су
биологија, економија или лингвистика. Циљ студије је био да се укаже на
могућности синхронизације стварних потреба научне заједнице и токова истраживања
у математици.

Уколико пројекат Комуникација у науци омогући
да се бар делимично препознају и васпоставе раскинуте везе у домаћим истраживањима,
то би био изузетно значајан допринос дефинисању научне политике у Србији.

Високошколске библиотеке би
могле пуно да помогну у дигитализацији Речника САНУ

С друге стране, у зависности од степена у коме ће се високошколске
библиотеке укључити у пројекте намењене стварању информационог друштва,
могу се очекивати и други важни пројекти изградње неопходне истраживачке
инфраструктуре.

Погледајмо само један пример. Недавно је Скупштина Србије
донела Закон о речнику Српске академије наука и уметности којим се рад на
овом епохалном делу дефинише као «подухват од изузетног значаја за националну
културу и светску и домаћу науку».

Ипак, закон не предлаже технолошку основу на којој ће
се овај пројекат успешно (и убрзано) привести своме крају. Један од виталних
проблема је израда електронског корпуса од грађе на којој се темељи речник.
Посао њене дигитализације, који премаша могућности носилаца овог посла,
могао би релативно једноставно и врло квалитетно бити обављен кроз постојећу
мрежу високошколских библиотека.

—Наш лист „Високошколске библиотеке“ ушао је у
трећу годину излажења. Како оцењујете његову улогу и значај као јединог
информативног гласила ове врсте?

—Чини ми се да је излажење овог часописа
веома значајно за наше високошколско библиотекарство, а свакако има и шири
значај. Ја његов значај видим, пре свега у томе што он веома ефикасно повезује
многе, често усамљене, библиотекаре који вредно раде свој посао раштркани
по многим факултетским библиотекама Београдског универзитета и других државних
универзитета у Србији.

Веома охрабрује вест да је Министарство за науку и заштиту
животне средине спремно да подржи
напоре да се отпочне и са електронским издањем овог веома корисног гласила.
Наша Заједница треба да искористи ову јавно изречену спремност и што пре
отпочне припреме за издавање ове нове форме листа „Високошколске библиотеке“.

Не треба посебно истицати да би „Високошколске библиотеке“
у електронском облику постале још динамичније чиме би се лакше задовољиле
потребе њених корисника, пре свега библиотекара.

Проф. др Цветана Крстев je изабрана
за председницу Извршног одбора Заједнице библиотека универзитета у Србији.

Дипломирала је 1975. на смеру за рачунарство
и кибернетику Одсека за математику Природно-математичког факултета Универзитета
у Београду. Степен магистра математичких наука стекла је 1989. одбранивши
магистарски рад под насловом “Програмски системи за уређивање текста” на
том факултету, а 1997. докторску дисертацију под насловом “Један прилаз
информатичком моделирању текста и алгоритми његове трансформације”, чиме
је стекла степен доктора рачунарства.

Радила је као програмер, а потом као
стручни сарадник у Рачун-ском центру Математичког института и Рачунарској
лабораторији Математичког факултета од 1976. до 1998. У том периоду је израдила
је више програмских пакета и информационих система.

Од 1986. до 1995. радила је на Математичком
факултету као сарадник у настави за многе рачунарске предмете.

У звање доцента за предмете Информатика
I-IV на Катедри за би-блиотекарство и информатику Филолошког факултета изабрана
је 1998.

У периоду од 1986 до 2001. учествовала
је на више научно-истраживачких пројеката које је финансирала Републичка
заједница за науку, а потом Министарство за науку Републике Србије, као
и на многим развојним пројектима.

У наставку објављујемо разговор који смо водили
др Цветаном Крстев о проблемима и плановима Заједнице библиотека универзитета
у Србији

Други светски самит о информационом друштву, посебно значајан
за библиотеке, одржан је у Тунису у новембру прошле године, а главне дискусије
су биле посвећене управљању интернетом и његовом финансирању.

Између осталог, одлучено је да се успостави међународно
тело Internet Governance Forum (IGF) које би се
бавило овом проблематиком, али које не би било надређено постојећој агенцији
ICANN (Internet Corporation for Assigned Names and Numbers).

Све владе света су позване да подрже
библиотеке као јавне сервисе за слободан приступ информацијама и у области
побољшања информационе и комуникационе писмености

Посебно је наглашена улога библиотека у обезбеђивању једнаких
могућности приступа информацијама и „знању за све“.

У завршном документу све владе су позване да подрже библиотеке,
а посебно „у њиховој улози јавног сервиса за слободан приступ информацијама
и у области побољшања информационе и комуникационе писмености“.

Тиме су крунисани успехом вишегодишњи напори Међународног
удружења библиотечких удружења и институција (IFLA) да улогу библиотека
као кључног елемента у изградњи демократског информационог друш-тва прихвате
и институције ван библиотечког света.

Свим грађанима света треба омогућити
да постану информационо писмени

Пре Самита WSIS (World Summit on the Information
Society) у новембру 2005. су одржана два значајна скупа у
Алек-сандрији, оба у Александријској библиотеци.

На састанку посвећеном ин-формационој писмености и доживотном
учењу, чији су покровитељи UNESCO, Национални форум о информационој писмености
из САД (NFIL) и IFLA, и на конференцији
„Библиотеке – Информационо друштво у акцији“ усвојени су Завршни
извештај и Александријски манифест о библиотекама.

Информациона писменост је део основног
права на доживотно учење

У Извештају се тражи од међународних, регионалних и националних
организација да се у свом раду преоријентишу са принципа „информације
за све“, на принцип „информациона писменост за све“.

Наглашава се да само постојање информација нема значаја
за људе који ни не знају да оне постоје и не умеју да их пронађу, вреднују
и ефикасно користе. Информациона писменост је део основног права на доживотно
учење и то је питање од много ширег друштвеног значаја.

Контекст информационе писмености је специфичан за поједине
културе и друштва и од кључног је значаја за проблеме економског развоја,
здравства, државне администрације и обезбеђивање квалитета живота. У Извештају
се наглашава и потреба већег укључивања свих раса, религија, етничких група
и култура у данашње информационо друштво.

Упознати ве релевантне факторе са текстом
Манифеста

Усвојена је препорука да свим грађанима света треба омогућити
да постану информационо писмени. Описане су бројне могућности приступа проблему
и изградњи стратегија сарадње између влада, невладиних организација, елемената
цивилног друштва и међународних организација.

За нашу Заједницу важно је да се упозна са текстом Манифеста,
који се пре свега односи на улогу библиотека.

Библиотеке и информациони сервиси доприносе здравом функционисању
свеобухватног информационог друштва.

Оне омогућавају интелектуалну слободу, обезбеђујући приступ
информацијама, идејама и уметничким делима на свим медијима, без обзира
на границе.

Оне помажу самозаштиту демократских вредности и универзалних
грађанских права у целини и супротстављају се свим облицима цензуре.

Специфична улога библиотека и информационих сервиса је
у томе да одговарају на посебна питања и потребе појединаца. То допуњује
општи пренос знања, на пример путем медија, и чини да су библиотеке и информациони
сервиси од животног значаја за демократска и отворена информациона друштва.

Библиотеке су од суштинског значаја за добро информисано
грађанство и транспарентну владавину, као и за увођење електронске владе.

Оне такође изграђују способности промовисањем информационе
писмености и обезбеђивањем подршке и обуке за ефикасно коришћење информационих
ресурса, укључујући информациону и комуникациону технологију.

То је посебно критично у промовисању програма развоја,
јер су људски ресурси најбитнији за економски прогрес.

Библиотеке значајно доприносе
решавању проблема дигиталног јаза и информационе неједнакости

На тај начин библиотеке значајно доприносе решавању проблема
дигиталног јаза и информационе неједнакости која је његова последица.

Оне помажу да Миленијумски циљеви развоја
постану стварност, укључујући и смањивање сиромаштва. Оне
ће урадити много са веома скромним инвестицијама. Добијена вредност је најмање
4 до 6 пута већа од уложених средстава.

У напорима да свим људима обезбеди приступ информацијама,
IFLA подржава уравнотежен и фер однос према ауторским правима.

IFLA је такође витално заинтересована
за промоцију вишејезичких садржаја, културну разноликост и специјалне потребе
староседелаца и мањина.

IFLA, библиотеке и информациони
сервиси деле заједничку визију Информационог друштва за све,
која је усвојена на Светском самиту о информационом друштву у Женеви децембра
2003.

Ова визија промовише друштво засновано на основним правима
свих људских бића на приступ и изражавање информација без ограничења, у
којем ће свако моћи да креира, приступа, користи и дели информације и знање.

Захтев упућен властима

На скупу су усвојени следећи закључци.

IFLA захтева од националних, регионалних и
локалних власти, као и од међународних организација:

Да инвестирају у библиотеке и информационе сервисе
као виталне елементе у њиховим стратегијама, политици и буџету за изградњу
Информационог друштва;

Да унапреде и прошире постојеће мреже библиотека
да би обезбедиле веће могућности за своје грађане и заједнице; * Да подрже
неограничен приступ информацијама и слободу изражавања;

Да промовишу отворен приступ информацијама и размотре
постојећа структурна и друга ограничења приступу, и

Да препознају значај информационе писмености и
снажно подрже стратегије за изградњу писмене и обучене популације, која
може да напредује и да користи предности глобалног Информационог друштва.

Усвојено у Александрији (Египат) у Александријској библиотеци,
11. 11. 2005.

(Превела са енглеског: др Стела Филипи -Матутиновић)

У организацији Хрватског књижничарског друштва, Секције
за специјалне и високошколске књижнице, Националне и свеучилишне књижнице,
Књижничарског друштва Ријека и Свеучилишне књижнице Ријека, у Опатији су
27. и 28. априла 2006. одржани Осми дани специјалних и високошколских
књижница Хрватске, са темом: “Нове стратегије у специјалним
и високошкол-ским књижницама: заговарање и прикупљање финанцијских средстава”.
Учешће на овом скупу су узеле и представнице наше Заједнице, др Стела Филипи-Матутиновић
и Мр Вера Петровић, које су за наш лист припремиле овај прилог, јер је све
оно о чему је на овом скупу расправљано, актуелно и за наше библиотекарство.

Хрватској ће се за науку издвајати
3% бруто националног производа годишње

Председница Хрватског књижничарског друштва
Алемка Белан-Симић, отварајући овај скуп и поздрављајући присутне
на њему, своје излагање почела је истицањем става из Европске
стратегије о комуникационој политици, у којој је препозната
улога библиотека као једног од најважнијих партнера у комуникацији између
влада и грађана. Као најважнији задаци европских библиотека наведени су:
умрежавање, дигитализација библиотечког материјала и постављање библиотечких
презентација на Интернет.

Први говорник је био професор Перо Лучин,
проректор Ријечког универзитета, који је го-ворио о програмима Европске
Уније у области образовања и изазовима који с тим у вези стоје пред Хрватском.
Професор Лучин је члан преговарачког тима Хрватске са ЕУ за поглавља “Наука
и истраживање” и “Образовање и култура”.

У Европи и свету у току је промена парадигме образовања,
тако да више није битно колико студенти раде (што је изражено системом преносивих
кредита) него какав је резултат студирања, која знања и вештине студенти
имају када заврше студије.

На универзитетима треба да се догоде огромне промене –
они треба да се трансформишу из лабаво повезаних групација факултета у снажно
интегрисане установе и то до идуће године. Промене треба да се догоде у
оквиру научне политике у смислу превазилажења уситњености и дефинисања индикатора
учинка, како би се научне установе оспособиле да учествују у програмима
ЕУ.

Као стратешки циљ постављено је да у Хрватској издвајање
за науку до 2010. године треба да буде 3% од бруто националног производа,
да се дефинишу прецизни акциони планови, контролни механизми и систем индикатора
упоредивих са ЕУ.

Европа је спремна да финансира
научне пројекте

На нивоу ЕУ одвојене су милијарде евра за помоћ у реализацији
научних пројеката кроз програме као што је Темпус, али је неопходно
да се развије одговарајућа легислатива, обезбеде средства за партиципацију
и ка-дрови способни да воде пројекте по принципима ЕУ.

Хрватска као мала земља није у стању да створи критичну
масу кадровског потенцијала за реформу високог образовања на начин како
то захтева изградња друштва знања, те је упућена на то да користи експертску
помоћ из ЕУ. У Хрватској сада има 150.000 студената, а треба да их буде
300-400.000, да би се друштво оспособило за економију засновану на знању.

Вреднује се само знање

У ЕУ је дефинисан образовни оквир за доживотно учење који
се састоји од 8 образовних нивоа, којима се дефинише резултат савладавања
сваког од ових нивоа. Оно што је новост то је да се не рачуна више само
време проведено на школовању, него се за дефинисање образовног нивоа као
критеријум узима знање, поседовање одређених вештина и професионална компетенција.

Да би се пратили ови трендови, високо образовање у Хрватској
се мора потпуно променити, мора се увести флексибилан начин учења и променити
типологија универзитета. За сваки посао, па и за образовање, мора се дефинисати
МИСИЈА из које следи ВИЗИЈА, дефинисање процеса и исхода који представљају
ЦИЉ, инструменти (ко, када и како), систем евалуације (ко, када, како и
са којим капацитетом), имплементација и одговорност за реализацију.

Документи који се тичу преговора Хрватске са ЕУ слободно
су доступни на интернету и налазе се на адреси: http://www.eu-pregovori.hr.

Шта је данас библиотека?

Др Јосип Стипанов, директор
Националне и свеучилишне књижнице из Загреба говорио је о томе да је данас
потребно првенствено дефинисати шта је то библиотека, јер је потребно разликовати
установу као статичан облик од услуге као динамичног облика.

Срце библиотеке данас су библиотекари који непрекидно уче,
како би пружали адекватне услуге. Простор, опрему и фонд треба да осигура
оснивач, а стручност кадрова треба да осигура библиотека. Најбоља реклама
за библиотеке је добро обављен посао и задовољни корисници и тек када је
то присутно, може се очекивати успех у прибављању финансијских средстава
за библиотеку.

Значај одељења за односе са
јавношћу

Др Алберта Артус из Рокфелер
фондације у САД говорила је о библиотекама у универзитетским кампусима
у САД. У САД постоји око 12.000 високошколских библиотека, што чини око
20% од укупног броја биб-лиотека у земљи. Неке од њих су на приватним, неке
на државним универзитетима, али данас су све оне принуђене да раде заједно.

Раније су универзитетске библиотеке у САД постављале библиотечке
стандарде по којима су радиле и остале библиотеке. Данас се ове библиотеке
суочавају са великим променама и са конкуренцијом у прибављању средстава
и обављању информационих задатака и у оквиру универзитета и шире у друштву.

Библиотеке које имају одељења за односе са јавношћу су
укупно гледано у томе успешније. У принципу универзитети одвајају између
1% и 3% својих буџета за библиотеке, што више није довољно за праћење растућих
потреба корисника. Данас око половине библиотека наплаћује студентима чланарину,
а око 15% својих буџета прибавља преко пројеката од разних фондација.

Финска влада финансира библиотеке

Руководилац Одељења за електронске сервисе Националне
библиотеке Финске Кристина Хормиа-Поутаненговорила је о ситуацији у Финској. У 2006. Национална библиотека
Финске ће постати сервисни центар за све универзитетске, специјалне и народне
библиотеке, а министарство образовања којем припада, обезбедиће средства
за развој националних база података, координирацију библиотечког система,
развој заједничког портала, координисану набавку лиценци за електронске
изворе информација и библиотечку статистику.

У Финској мрежи библиотека постоје четири сектора – за
универзитетске библиотеке, библиотеке високих школа, јавне (народне) библиотеке
и специјалне библиотеке, као и три конзорцијума: Linnea (за библиотечки
систем), FinElib – за националне лиценце и портал и AMKIT
– конзорцијум библиотека високих школа.

Министарство културе финансира израду Финских националних
база података (укључујући и плате запослених), израду националног портала
и статистичку базу података за јавне библиотеке.

Министарство образовања и науке финансира набавку и одржавање
софтвера за подршку библиотечком систему (програмски пакет Voyager),
израду статистичке базе податка за библиотеке из свог сектора, израду финских
база података и портала. Национална библиотека Финске није раније постојала
и одлучено је да ту улогу од 2006. преузме Универзитетска библиотека Хелсиншког
универзитета.

У њеној надлежности ће бити:

– приступ електронским изворима (националне базе података
и лиценце);

– развој дигиталне радне средине (набавка библиотечког
софтвера Voyager, софтвера за портал MetaLib, SFX, MetaIndex,
и одржавање система доделе DOI бројева – јединствених идентификатора
електронских докумената на мрежи), и

– процена утицаја (библиотечка статистика, развој индикатора
за праћење утицаја).

Министарство обезбеђује 7,5 милиона евра за остваривање
ових задатака, који обухватају целокупан систем набавке, испоруке и чувања
свих типова библиотечког материјала. Универзитетска библиотека води и курсеве
у склопу доживотног образовања.

Потом су представници издавача Brill и Blackwell Publishing
приказали своју продукцију, са нагласком на новим електронским публикацијама.

Библиотекари имају шансу да докажу своју
вредност

Потпредседник библиотечких и информационих сервиса у Националном
географском друштву из Вашингтона Сузан фајфер Кенби
говорила је о начинима како библиотекари могу да докажу своју вредност у
специфичним срединама као што је National Geographic Society.

Директор Универзитетске библиотеке у Ријеци, Сенка
Томљановић, анализирала је сличности и разлике између конкурса
за финансирање пројеката у ЕУ и Хрватској и утврдила да постоје велике разлике.
У пројектима који се подносе у ЕУ, почиње се од анализе стања и потреба
на подручју на које се пројекат односи, утврђују се циљеви и обликује програм
као инструмент за њихову реализацију и дефинишу потребна финансијска средства
за остваривање програма.

Сваки програм ЕУ има податке о оквирном износу који се
додељује по пројекту, конкурсну документацију коју чине позив, водич, обрасци
за пријаву и обрасци за евалуацију и све је то јавно доступно. У Хрватској
позиви за подношење пројеката садрже спорадичан увид у циљеве, не садрже
ни водич, ни информацију о оквирном износу средстава.

За разлику од европских пројеката, не тражи се анализа
стања, подаци о управљању пројектом, контрола квалитета, дисеминација резултата,
спецификација активности, услова, опреме, радних сати итд. Очито је да се
у Хрватској програми активности усклађују са расположивим средствима, без
обзира на циљеве и без вредновања резултата.

Треба научити кориснике да се за помоћ
обраћају библиотекару

Тања Сушец и Гордана
Рамљак говориле су о маркетингу у медицинским библиотекама,
у којима често раде само један или два човека и од њихове способности комуникације
и разумевања потреба запослених, зависи како ће библиотека бити позиционирана
у матичној установи. Потребно је много рада, вештине и знања да би се задовољиле
потребе корисника и да би они стекли навику да се обраћају за помоћ библиотекару.

Број књига у електронској форми вртоглаво
расте

Представник EBSCO сервиса говорио
је о новинама у електронском публиковању. Посебно је наглашен тренд да електронске
књиге постају све више налик на електронске часописе – купују се у претплати,
пре него што изађу из штампе, набављају се у пакетима по научним областима,
претраживе су по пуном тексту, а број им сваке године вртоглаво расте.

Сваког корисника треба сматрати својим
деоничарем

О могућој улози библиотека у широј заједници и начинима
за долажење до потребних средстава за реализацију програма, говорила је
Марија Раос. Она истиче да је Библиотека отворени
систем који, да би био успешан, треба да буде проактиван и да сваког корисника
сматра својим деоничарем.

Њено је мишљење да треба разликовати спонзорисање, које
представља размену вредности, од донација, које представљају поклон као
допринос реализацији неког заједничког циља.

Да би задовољила потребе корисника библиотека мора имати
каталоге фонда, везе са пуним текстом преко онлајн каталога, логично организован
фонд, простор за учење прилагођен потребама индивидуалног и групног рада,
љубазно особље са одговарајућим знањима, простор за одмор (кафић), развијену
индивидуалну комуникацију са корисницима (обавештавање о приновама преко
меила, службу која реагује на предлоге и жалбе корисника). Њена најзначајнија
порука је да је основна мисија библиотека да допринесу да знање буде сваком
доступно.

Жанета Баршић-Шнајдер је говорила
о трогодишњем пројекту преко којег се информације о Европској Унији шире
преко народних библиотека. Партнери у пројекту су Холандско библиотекарско
удружење, Хрватско књижничарско друштво и 9 локалних библиотекарских
удружења из Хрватске.

Један пројекат је у току, други се припремају

Посебна тема ове конференције посвећена је излагању досадашњих
резултата Темпус пројекта “Модел библиотечког система на Универзитету
у Загребу”. Уводни извештај поднела је координатор пројекта и заменик
директора Националне и свеучилишне књижнице у Загребу, Марина
Михалић.

Она је потсетила да је Пројекат започет 1.4.2005. и трајаће
до 1.10.2006. Максимум расположивих средстава за овај тип пројекта је 150.000
евра. Партнери у овом пројекту су Универзитет у Гетингену (контрактор),
Финска национална библотека, Данска краљевска библиотека, Свеучилиште
у Загребу, Министарство знаности, образовања и спорта Републике Хрватске
и CARNet – Хрватска академска и свеучилишна мрежа.

Циљ пројекта је дефинисање функционалног модела библиотечког
система и израда писмених смерница за његово функционисање. Планиране су
три радионице, једна заједничка конференција, студијски боравци партнера,
израда интернет презентације и промоције резултата пројекта.

Планирано је да се по завршетку овог пријави нови пројекат
за праћење имплементације овог модела, а за 2007. је планирано да се пријави
заједнички пројекат свих универзитета у Хрватској за изградњу електронских
репозиторија са јединственим порталом.

Усклађен развој библиотечких збирки
у систему

Занимљиви су били извештаји радних група припремљени за
овај скуп. Прва је своје закључке образложила Радна група за набавку, која
је поставила за циљ успостављање конзорцијума за набавку у којем кључну
улогу игра централна библиотека система, како би се осигурао усклађени развој
библиотечких збирки у систему. Систем чине Национална и свеучилишна књижница
(НСК) као централна библиотека Универзитета у Загребу, 61 факултетска и
25 библиотека високих школа.

Набавком се мора обезбедити комплетна испитна литература
на универзитету, дигитализација најчешће коришћене грађе и сви пројекти
који се реализују на универзитету. Факултетске библиотеке су дужне да имају
све уџбенике, а капитална дела се набављају у координацији са НСК. Тренд
је да факултетске и институтске библиотеке прерасту у централне информационе
библиотеке за одговарајуће научне области.

Факултетске и институтске библиотеке праве базе података
о завршним радовима, од дипломских до докторских, шаљу листе литературе
по програмима студија НСК, одржавају збирке уџбеника
и приручника за подршку настави. У НСК се обавља израда дефинитивних листа
за набавку иностраних информаци-оних извора и преговара о набавци, односно
добијању лиценци за коришћење електронских извора. Светски подаци су
да се у библиотекама на универzi-тетима набавља 80% електронских и 20% штампаних
информационих извора.

Каталогизација тек после провере

Радна група за обраду фондова и израду библиографија приказала
је модел система обраде, који подразумева узајамну каталогизацију, постојање
базе података која је истовремено централни каталог и библиографска база
повезана са подацима о фондовима појединих библиотека и са нормативним базама
података о ауторима, предметним одредницама и УДК класификацији.

Када материјал стигне у библиотеку, прво се проверава локална
база, затим узајамна, а ако записа о тој публикацији нема, онда се консултују
страни електронски каталози, из којих се запис преузима без нормативних
података. Тек ако не постоји ни-какав доступан запис, приступа се каталогизацији.

Нормативне базе правиће се у НСК, која ће обављати координацију
и надзор, одржавати базе, издавати библиографије, обучавати библиотекаре
и издавати лиценце за рад у систему и израђивати потребне алате.

Корисник се самостално задужује и раздужује

Радна група за услуге корисницима планира дефинисање начина
пружања услуга корисницима и израду правилника за све типове библиотека.

Укупно у НСК има 306 запослених радника и 2005. су имали
17.729 регистрованих корисника, а на 29 факултета и 3 академије Загребачког
свеучилишта има 88 библиотека са 210 запослених, који су прошле године имали
64.500 корисника.

Услуге и производи за кориснике обухватају традиционалне
услуге позајмице грађе, међубиблиотечке позајмице из земље и иностранства,
тематско претраживање, образовање корисника, предавања, израду водича и
упутстава за претраживање и израду портала.

Програмски пакет Voyager који је набављен и треба
да се имплементира, подразумева да се корисник задужује и раздужује самостално,
што је огромна промена. Укидају се све врсте реверса и све се ради аутоматизовано.
Увођење заједничког портала планирано је за 2007. и зависи од имплементације
библиотечког пакета Voyager.

Изградиће се депозитни фонд

Радна група за заштиту библиотечке грађе изложила је план
изградње заједничког депозитног фонда који би настао излучивањем вишкова
из факултетских библиотека. Овај активни депозитни фонд сачињавали би застарели
референтни приручници, уџбеници, скраћена издања, и штампани часописи старији
од 10 година.

Укључивање библотекара у наставу

Радна група за развој поставила је за циљ осигуравање трајног
развоја система са механизмима праћења, који ће омогућити да се реагује
на промене. Планирано је развијање сарадње са факултетима, укључивање библиотекара
у наставу, израда програма за праћење потреба корисника, израда модела образовања
корисника и модела трајног образовања библиотечког особља.

У оквиру универзитета требало би основати трајну радну
групу за управљање и развој библиотечког система, коју би сачињавали директор
универзитетске библиотеке, представни-ци водећих библиотека за поје-дине
научне области, представник академске мреже CАRNет, представници
универзитета у рангу проректора и представни-ци министарства у рангу помоћника
министара. Задатак ове радне групе био би одржавање и обезбеђивање редовног
финансирања система.

Предложена је и изградња националног електронског репо-зиторија,
која би у првој фази обухватила израду портала, у другој развој функција
портала, а у трећој истраживање потреба корисника.

Излагање нашег представника

На постер секцији су аутори изложених постера говорили
о својим резултатима. Последње излагање имала је др Стела Филипи
Матутиновић као аутор постера “Промене у високошколским
библиотекама у Србији као резултат пројекта “Виртуелна библиотека Србије”
и “Успостављање Конзорцијума за обједињену набавку КоБСОН”.
Коаутори постера су биле мр Александра Павловић и Мр Вера Петровић.

Презентација је изазвала доста питања и дискусије, јер
је стварање узајамног каталога са 1.500.000 записа и набавка 16.000 електронских
наслова у оквиру Конзорцијума, што је захваљујући реализацији ових пројеката
у Србији реализовано, у Хрватској тек у фази планирања.

Смањити број посредника између крајњег
корисника и документа

Одржане су две радионице посвећене прибављању средстава
за рад специјалних и високошколских библиотека и проблемима набавке и међубиблиотечке
позајмице у оквуру нове стратегије пословања.

На радионици посвећеној набавци и позајмици Вида
Мочник из Централне техничке књижнице у Љубљани говорила
је о њиховим искуствима. ЦТК располаже са 2500 м2 простора и 450 м2 магацина,
150 места за кориснике, 33 рачунара за кориснике и бежичним интернетом.
Отворена је од 7 30 до 21 30, укупно 75 сати недељно. У фонду се налази
око 300.000 јединица, а годишње се набавља 600 штампаних, 1.800 електронских
наслова периодике и око 2.500 штампаних књига.

Запослено је 48 људи у 6 одељења. Библиотека годишње услужи
око 200.000 корисника. Одељење међубиблиотечке позајмице годишње реализује
око 12.000 захтева, од чега 2.900 захтева на основу фонда ЦТК, 3.700 из
других библиотека у Словенији и 5.400 из иностранства.

Инсталиран је модул за међубиблиотечку позајмицу COBISS
III, који веома олакшава рад. Око 96% захтева стиже електронски, а
само 14% захтева се шаље поштом. Тренд у међубиблиотечкој позајмици у свету
је да се смањи број посредника између крајњег корисника и документа.

Препорука словеначке радне групе за унапређење позајмице
је да библиотеке шаљу скениране чланке и да се што више користи модул за
позајмицу из програмског пакета COBISS III. Цена позајмице је 3
евра за електронски чланак, а 4 евра за штампану публикацију.

Инострану позајмицу у Словенији раде Национална ин
универзитетна књижница у Љубљани, ЦТК, Централна медицинска књижница, Централна
економска књижница и Универзитетна књижница у Марибору. После
поскупљења услуга немачког позајмног сервиса SUBITO, преорјентисали
су се на швајцарски систем NEBIS, који подржава Централна техничка
библиотека ETH из Цириха.

Најновији тренд – управљање националним
ресурсима

О све присутнијем тренду интегрисања набавке и позајмице
говорила је Соња Авалон из НСК. У библиотекарству
у САД утврђена је промена парадигми – док се до 1960. говорило о развоју
збирки, од осамдесетих се говори о управљању збиркама, а од деведесетих
о управљању информационим ресурсима. Селекција од система „наслов по наслов“,
прелази на систем селекције „пакета електронских наслова“. Као критеријум
за развој фондова користи се првенствено коришћење докуме-ната, а подаци
о томе шта се наручује позајмицом користе се за планирање набавке.

Прошле године је из иностранства у НСК тражено 400 књига
и 2.500 чланака. Набавка у НСК концентрисана је на националну грађу и стару
и ретку књигу, док стране публикације углавном набављају универзитети.

На радионици се разговарало и о конкретним искуствима са
међубиблиотечком позајмицом из Италије и о проблемима са поштом.

Неопходно је истицати улогу библиотеке
у образовном процесу

Едита Бачић са Правног факултета
у Сплиту и Даворка Пшеница из НСК су водиле ра-дионицу
о јавном заговарању за специјалне и високошколске библиотеке. Износећи искуства
АLA-е, и других библиотекарских удружења, покренута су питања како заступати
интересе сопствене библиотеке, како и на који све начин водити кампању.

Наглашена је неопходност истицања места библиотеке у образовном
процесу, перманентно показивање шта све она може, као и пропагирање саме
професије. Библиотекари морају уверити студенте да су им потребни, а професоре
да су неопходни сарадници у настави.

Потребно је обезбедити учешће библиотекара у научним пројектима.
Такође, указано је на потребу да се анимирају студенти, као најбројнији
корисници високошколских библиотека, за лобирање према управи и министарствима.

Библиотеке значајне датуме треба увек да обележе откривањем
својих фондова. Средњошколце завршних година и студенте приликом уписа треба
информисати о њиховој библиотеци, летком или флајером о свим могућностима
које им стоје на располагању, уз напомену да је библиотека једино место
где га неће испитивати и оцењивати.

Хрватско књижничарско друштво, као носилац кампање за јавно
заговарање на својој Web страници пружа могућност учешћа свим телима у изношењу
предлога, праксе и идеја, а радиће и на реализацији Водича – Да
нас сви упознају.

Иако још увек недовољно опремљене кадровски и технички,
библиотеке у Србији су закорачиле у информацијско доба.

Најбоља потврда ове чињенице су статистички подаци о коришћењу
електронских сервиса.

Конзорцијум за обједињену набавку КоБСОН обухвата све научне
библиотеке у Србији. Конзорцијум уговара приступ до електронских база података,
књига и часописа преко академске мреже и данас обезбеђује приступ до 16.000
научних часописа, 20 база података и неколико хиљада електронских књига.

Преко Конзорцијума се обезбеђују и средства за суфинансирање
међубиблиотечке позајмице са инстранством и обуке истраживача.

Расте број преузетих чланака

Број преузетих чланака по месецима показује
да је укупно је 2004. године преузето 613,644 чланака, а 2005. године 683.897
чланака

Међубиблиотечка позајмица

Међубиблиотечка позајмица са иностранством од 2003. обухваћена
је КоБСОН-ом као редовна делатност Универзитетске библиотеке у Београду.
Остале универзитетске библиотеке постепено се укључују у рад на позајмици

Кретање броја захтева за међубиблиотечку позајмицу из иностранства
у универзитетској библиотеци у Београду показује да је 1999. било нешто
мање од 200 захтева, да би се тај број прошле године попео на 1400. Већина
захтева се реализује електронском поштом.

Узајамна каталогизација

У оквиру пројекта „Виртуелна библиотека Србије“
успостављен је систем узајамне каталогизације у данас већ 48 библиотека
у Србији, у који су укључене обе националне библиотеке, све три универзитетске
и већи број високошколских. Преко 100 библиотекара добило је лиценце за
рад у систему, а узајамна база данас има преко 1,5 милиона записа.

Такође, непрекидно расте коришћење узајамног електронског
каталога

Међународни стручни скупови

Полугодишњи састанак руководства Секција
IFLA за управљање библиотечким удружењима (MLAS)

Секција за управљање библиотечким удружењима (MLAS)
бави се интересима, тежњама и проблемима библиотечких удружења чланица
IFLA и охрабрује их да постану свесније својих дужности и одговорности
у дру-штву. Ова секција подржава свe типовe библиотечких удружења, било
да их воде волонтери или плаћено особље и поздравља учешће свих удружења
у раду IFLA, било да јесу или нису њене чланице.

Руководство Секције сваке године одржава састанке на годишњој
конференцији IFLA и на полугодишњем састанку. Ове године је полугодишњи
састанак одржан у Загребу и њему су као гости присуствовали потпредседник
и секретар Заједнице библиотека универзитета у Србији и колеге
из руководства Хрватског књижничарског друштва.

Састанку су присуствовали и чланови дискусионе групе младих
професионалаца, која је успостављена у Берлину 2003. са циљем да окупи младе
библиотекаре.

Професионални приоритети

Професионални приоритети Секције су:

— подршка улози библиотека у друштву,

— одбрана принципа слободе информисања,

— промовисање писмености и читања,

— професионално усавршавање библиотекара,

— промовисање стандарда, водича и добре праксе и

— подршка инфраструктури библиотечких организација.

Подршка развоју библиотечких удружења

Циљеви ове Секције су следећи:

— Промовисање и подршка имплементацији политике и одлука
IFLA-е у националним организацијама (подршка успостављању, развоју
и побољшању свих библиотечких удружења и охрабривање њиховог пуног учешће
у раду IFLA и Секције);

— Подршка библиотечким удружењима у настојањима да се баве
важним друштвеним пи-тањима као што је отворени приступ информацијама, права
корисника, слобода изражавања, управљање интелектуалном својином и проблеми
ауторских права;

— Обезбеђивање редовне комуникације у штампаном и електронском
облику између руководилаца библиотечких организација;

— Обезбеђивање подршке библиотечким удружењима и појединцима
у земљама у развоју, и

— Промоција кључних активности IFLA и професионалних
активности у пројектима и програмима Секције.

Млади библиотекари треба да се укључују
у рад својих стручних удружења

У оквиру IFLA-е је утврђено да много младих библиотекара
не жели да се активно укључује у рад стручних удружења, те је ова дискусиона
група започела активности на привлачењу младих. Већина младих библиотечких
и информационих стручњака је по дипломирању склонија да се запошљава у информационим
центрима приватних корпорација, где имају боље материјалне услове за рад
и боље перспективе за напредовање, него у јавним библиотекама.

Међутим, има доста младих који желе да се ангажују на
циљевима као што је промоција отвореног приступа информацијама и ова дискусиона
група треба да буде њихов форум. На састанку у Загребу о томе је говорио
Ендрју Кранфилд из Данског удружења библиотекара.

Треба интензивирати сарадњу библиотекарских
удружења

На састанку се разговарало о програму GLAD,
који предвиђа сарадњу библиотекарских удружења из развијених земаља и земаља
у развоју, путем успостављања менторских односа. То су трогодишњи програми
којима се обезбеђује стручна помоћ и подршка библиотекарским удружењима
у земљама у развоју.

Колеге из развијених земаља су говориле и о томе да њима
представља проблем да схвате и пруже адекватну помоћ оним удружењима којима
руководе волонтери, с обзиром да њихова професионална друштва, као рецимо
Данско, имају и до 50 стално запослених.

Разматрани су годишњи извештај, план будућих активности
Секције, планови за годишњу конференцију, и поднет је извештај о резултатима
Светског самита за информационо друштво, одржаног у Тунису новембра 2005.

Значајна издавачка делатност

На овом скупу промовисани су преводи на хрватски језик
стручних материјала које су
припремили чланови Секције:

— Смерница за управљање и руковођење библиотекарским
друштвима,

— Смернице за пословање библиотекарских друштава, и

— Програм глобалног развоја библиотекарских друштава
(GLAD).

Ове смернице ћемо до следеће годишње скупштине превести
и на српски језик.

Хрватско књижничарско друштво има веома богату
издавачку продукцију, која обухвата све области библиотекарства и информационих
наука. Тако су наши представници на овом скупу имали прилику да присуствују
свечаној промоцији превода са енглеског језика књиге „Системски
библиотекар“, у којој је детаљно описана ова нова област рада
у библиотекама.

Промоција је одржана у велелепном холу Националне и свеучилишне
књижнице. Том приликом Колеге из Секције за високошколске и специјалне библиотеке
Хрватског књижничарског друштва позвали су наше представнике да присуствују
годишњој конференцији Друштва у Опатији, како би успоставили ближу сарадњу
наших струковних удружења.

Др Стела Филипи-Матути новић и
Мр Вера Петровић

Универзитет у Београду (овом приликом заједно са Заводом
за уџбенике наставна средства) поново је обогатио ризницу капиталних издања
о Београдском Универзитету, објављивањем књиге Ректори лицеја, велике
школе и универзитета у Београду 1838-2005, почев од првог ректора
Атанасија Николића, до садашњег – Дејана Поповића.

Аутор овог издања је Бранислава Јордановић,
библиотекар у Педагошком музеју у Београду.

Уз податке о сваком ректору одштампан је и његов портрет,
с тим што је у свим оним случајевима где је то било могуће, коришћена уметничка
слика, изложена на зидовима Свечане сале Ректората у Капетан-Мишином здању.
За ректоре из најранијег периода коришћене су фотографије јер тада портрети
нису рађени, а у случајевима када није било ни фотографије, дат је факсимил
потписа.

Занимљиво је констатовати неке интересантне чињенице о
ректорима Универзитета у Београду. Рецимо, од 67 ректора, само је једна
жена била ректорка – Марија Богдановић.

Занимљив је и преглед шта су ректори били по образовању.
Највише је било инжењера (20), затим 13 правника, 10 са филозофије, 7 са
медицине, по тројица са економије и историје, итд.

Личности које су афирмисале науку и
стваралаштво на Универзитету

Прво издање ове књиге под истим насловом објављено је 1988.
поводом обележавања 150-годишњице Универзитета у Београду. Неке од основних
разлога за то прво издање навео је у свом предговору тадашњи ректор Универзитета
у Београду проф. др Слободан Унковић, рекавши:

„Разлози су, свакако, у томе што се о овим несумњиво
заслужним и спомена више него вредним неимарима на различитим пољима наука
и личностима које су дале значајан допринос развоју Универзитета не зна
ни приближно онолико колико би требало да се зна.

Књига је, дакле, у суштини, скромне намене и такве
сврхе да се њоме није желело друго дото да се на једном месту нађу имена
ових који су својим радом, и као професори и као научници и практични ствараоци,
задужили савремене и будуће генерације да их знају и трајно памте.

Верујемо да ће ова књига истовремено представљати почетак
организованог истраживачког и публицистичког посла у вези са представљањем
научној и стручној јавности познатих личности које су афирмисале на-уку
и стваралаштво на Универзитету, али и далеко шире“.

Личности које су дале печат научном,
културном и просветном препороду српског друштва

У свом предговору за ово садашње издање, проф. др
Дејан Поповић, ректор Универзитета у Београду, између осталог,
каже:

„Аутори састављачи књиге успели су да прикупе богату
грађу о овим личностима, које су, кроз високошколску наставу, дале печат
научном, културном и просветном препороду српског друштва током века и по,
и да је затим уобличе у кратке биографске и библиографске скице, које су
стручној и најширој јавности омогућавале увид у де-ло људи који су водили
Лицеј, Велику школу и Универзитет.

Привукавши како садржајем, тако и квалитетом израде,
значајну пажњу читалаштва, књига Ректори Лицеја, Велике школе и Универзитета
у Београду (1838-1988) релативно брзо је распродата, односно дарована пријатељима
Универзитета.

У међувремену, током деведесетих година прошлога столећа
и у првој половини прве деценије XXI века, још шест професора било је изабрано
или постављено на функцију ректора.

Универзитет у Београду је у протеклих седамнаест година
прошао кроз бурна времена, настојећи да одбрани академске слободе, сачува
своју аутономију и врати се у међународну академску заједницу, из које је,
Законом о универзитету из 1998. године, којим је та аутономија укинута,
био изопштен.

У тим настојањима се успело, мада уз високу цену –
велики број наставника, сарадника и студената напустио је земљу, Универзитет
је осиромашио, а број контаката са светом, којима се Универзитет у Београду
раније могао поносити, драстично се смањио.

Године 2005. прославља се 100-годишњица доношења првог
српског Закона о Универзитету. Обележавајући тај јубилеј, Универзитет у
Београду је одлучио да се припреми друго допуњено издање књиге Ректори Лицеја,
Велике школе и Универзитета у Београду, које би обухватило свих 167 година
његове историје (1838-2005).

Приређивачи су, као и у првом издању, избегавали вредносне
и политичке оцене, желећи да сачувају оно по чему је књига била препознатљива
– језгровит и објективан приказ живота и дела личности које су се налази-ле
на челу Универзитета у Београду.

Уверен сам да ће књига РЕКТОРИ ЛИЦЕЈА, ВЕЛИКЕ
ШКОЛЕ И УНИВЕРЗИТЕТА У БЕОГРАДУ (1838-2005) подсетити јавност на то
како су наши преци успевали да Универ-зитет уврсте и одржавају у „европској
академској заједници“ онога доба.

Данас, када Србија и реформом високог образовања настоји
да уђе у Европску унију, поруке које ова публикација носи могу да буду веома
корисне, јер, у крајњој линији, откривају колико је била снажна модернизацијска
улога Универзитета у Београду током протеклих 167 година.

Књигу треба учинити доступном широком
кругу читалаца

Треба истаћи да ова књига увелико превазилази својим значајем
само Београдски универзитет, јер је врло драгоцено сведочанство о цивилизацијским
помацима у развоју српског друштва, за шта несумњиве заслуге припадају и
свим досадашњим ректорима, а њих је до данас било 67.

Нека нам буде дозвољена и једна сугестија у овом приказу:
ова књига је толико занимљива, да је штета што ће доћи у руке релативно
малог броја читалаца. Јер је ова књига, поред тога што је занимљива и садржи
врло корисне информације – и инспиративна, па би требало да је има сваки
студент Београдског универзитета.

Због тога нам се чини да би било корисно ако би се она
штампала у некој врло јефтиној опреми, јер је њен садржај битан. Можда би
сваки студент који се упише на Београдски универзитет требало бесплатно
да добије овакву књижицу, а улагање у то би се исплатило на индиректан начин.

Претпостављамо да ће луксузни примерак ове књиге имати
у свом фонду свака високошколска библиотека у Србији.