Поштоване и драге колеге,
Новогодишњи и Божићни празници прилика су да једни
другима пожелимо радост, срећу, здравље, благостање, слогу, љубав, професионалне
успехе, дакле да само још једном јасно, гласно и расположено потврдимо нашу
узајамну благонаклоност и поштовање, које иначе негујемо током целе године.
Сабирајући сазнања о постигнутим успесима и личним
задовољствима, бодримо себе и друге да и даље трагамо за нашом «плавом птицом».
Закорачивши у 2005. годину, свесни да је библиотекарство
у Србији, плетиво наслеђа и визионарства, огледало нашег образовања, вештине
и ентузијазма, треба да га, самостално и у сарадњи са свима који могу да
нам помогну, свакодневно потврђујемо као «хранилницу» свих жељних знања.
Верујући да лепе жеље никада нису прекобројне, свим
библиотечким прегаоцима у нашој земљи желим личну, пoродичну и професионалну
срећу, којом ће доприносити и развоју свог Библиотекарског друштва.
Председник
Библиотекарског друштва Србије
проф. др Александра Вранеш
Када смо јануара 2004. покренули овај часопис, прихватајући
сугестије IFLA-е да је корисно да библиотечка удружења публикују
часописе намењене популаризацији својих резултата, нисмо били сигурни
хоћемо ли имати услова да обезбедимо његово редовно излажење.
Но, захваљујући активном односу чланова наше Заједнице
и подршци Министарства за науку и заштиту животне средине Републике Србије,
часопис је успешно пребродио прву годину излажења и постао средство комуникације
између чланова Заједнице, библиотечког света Србије и шире друштвене заједнице.
Пројекти успешно напредују
Година која је за нама донела је многе промене. Два највећа
пројекта модернизације библиотека и њиховог повезивања успешно напредују,
a пројекат успостављања кооперативне мреже високошколских библиотека Србије,
који је финансирала Европска Комисија у оквиру програма ТЕМПУС, успешно
је завршен и извештај је прихваћен без примедби.
У пројекат изградње узајамног централног каталога Републике
укључено је преко 40 библиотека, преко 200 библиотекара је добило лиценце
за рад у систему узајамне каталогизације, а сам каталог садржи преко милион
ипо записа.
Успостављен је и систем размене података са узајамним
каталозима Црне Горе, Словеније и Македоније, тако да је сад библиотекарима
укљученим у систем на располагању преко четири милиона записа.
Конзорцијум за обједињену набавку КоБСОН обезбедио је
и за 2005. годину приступ до преко 13.500 часописа у пуном тексту, као
и приступ до најзначајнијих светских база података из различитих научних
области за научне библиотеке у Србији. Овај пројекат добио је и значајно
друштвено признање Јединственог информатичког савеза Србије и Црне Горе
„ДИСКОБОЛОС“ за достигнућа у области информатике.
Заједница високошколских библиотека Србије постала је
пуноправни члан LIBER-а, европског удружења научних библиотека
и представници Заједнице присуствовали су годишњем конгресу. У Београду
је одржан међународни конгрес посвећен економској улози библиотека.
Објављене су значајне стручне публикације, преводи стандарда,
уџбеници. Часопис „Инфотека“ добио је међународну редакцију
и Министарство за науку и заштиту животне средине прихватило је да убудуће
суфинансира његово издавање.
Интензивна трансформација библиотека
Трансформација библиотека у свету у правцу промене њихове
улоге од чувара знања до информационо-комуникационог центра је и даље
веома интензивна. Нове могућности, као што је појава отворених архива
са свима доступним научним радовима у електронском облику, појава машина
за претраживање прилагођених потребама научника и студената, отварају
многе нове путеве.
У процесу трансформације високог школства у складу са
потребама новог доба, библиотекаре високошколских библиотека Србије чека
још веома много посла. Но важно је да је све већи број оних који те процесе
разумеју и спремни су да се у њих укључе.
Златна правила библиотекрства
Приликом размишљања о трансформацији библиотека, није
лоше потсетити се и златних правила библиотекарства, постављених још у
прошлом веку (Ранганатан) и типичних неадекватних ставова конзервативних
библиотекара који успоравају њихову трансформацију (Морис Лајн).
Златна правила
—————————————Неадекватни
ставови
библиотекарства
————————————-библиотекара
1. КЊИГЕ СУ ЗА КОРИШЋЕЊЕ ———————————-1.
КЊИГЕ СУ ЗА ЧУВАЊЕ
2. СВАКОМ ЧИТАОЦУ ЊЕГОВА КЊИГА——————–
2. НЕКИМ ЧИТАОЦИМА ЊИХОВЕ КЊИГЕ
3. СВАКОЈ КЊИЗИ ЊЕН ЧИТАЛАЦ———– —————–3.
НЕКЕ КЊИГЕ ЊИХОВИМ ЧИТАОЦИМА
4. ЧУВАЈТЕ ВРЕМЕ ЧИТАЛАЦА——————————–
4. РАСИПАЈТЕ ВРЕМЕ СВОЈИХ ЧИТАЛАЦА
5. БИБЛИОТЕКА ЈЕ ОРГАНИЗАМ КОЈИ РАСТЕ ————5.
БИБЛИОТЕКА ЈЕ МАУЗОЛЕЈ КОЈИ РАСТЕ
Библиотеке морају да постану информациони центри
Ако реч «књига» заменимо са «информациони извор», Ранганатанова
правила су адекватна и за 21. век, а иронична правила Мориса Лајна су
оно против чега се треба борити много интензивније у 21. веку с обзиром
на промењену улогу библиотека у информатичком друштву.
О томе морају водити рачуна и библиотекари и њихови оснивачи
и финансијери, јер једино заједно могу допринети да библиотеке заиста
постану информациони центри за све грађане и места из којих ће се информациона
писменост и претпоставке за доживотно учење обезбеђивати свима који то
пожеле.
Наша Заједница ће у оквиру својих могућности и даље радити
на томе да се ови процеси приближе свима и да помогну свим библиотекарима
да се у њих укључе.
У нади да ћемо и даље успешно сарађивати и да ће нам
свима Нова година донети нове успехе и професионални и лични напредак,
уредништво часописа и управа Заједнице вам жели срећне празнике.
Главни и одговорни уредник
др Стела Филипи Матутиновић
Председник Заједнице
проф. др Мирка Зоговић
Јединствени информатички савез Србије и Црне Горе (ЈИСА)
сваке године додељује велике награде „Дискоболос“ за информатичка
достигнућа у следећим областима: Пројектовање и производња, Управљање,
Финансије, Здравство, Услуге, као и Специјалне награде „Дискоболос“
за следеће области: Услуге, Информатички сајмови и скупови, Издаваштво,
РТВ емисије, Страни партнери.
Покровитељи награде су председник Републике Србије Борис
Тадић, као и министри из Владе Србије. Чланови жирија
су угледни стручњаци из области информатике са разних факултета и признатих
информатичких организација.
На церемонији доделе награда, одржаној 22.12.2004. у хотелу
Интерконтинентал, пројекат „КоБСОН“ добио је „Посебно
признање за достигнућа у информатичким делатностима„.
Ова награда велико је признање Народној библиотеци Србије
и пројекту КобСОН, који је резултат удруживања научних библиотека Србије
у оквиру напора да се библиотеке Србије преобразе у истински модерне библиотеке
21. века.
Ова награда је утолико значајнија што је први пут додељена
једној библиотеци и стога представља значајно друштвено признање целокупним
напорима библиотекара Србије да допринесу развоју информатичког друштва
у нашој земљи.
Више о награди на Wеб страницама ЈИСА-е: http://www.jisa.org.yu/2004.htm
Прошле године Библиотека Дома културе “Студентски град”
је прославила вредан јубилеј: 30 година успешног рада. Због тога смо одлучили
да у овом броју објавимо разговор са руководиоцем те реномиране академске
институције.
Руководилац Библиотеке Невена
Томић је дипломирала 2001. године на Филолошком факултету,
на Катедри за библиотекарство и информатику.
На дипломском испиту, професорка Гордана Стокић која
је у то време била управник ове Библиотеке, позвала је да дође да ради,
што је најбољи знак да је већ тада Н. Томић била кадар који обећава. Само
годину дана касније због обавеза на Факултету професорка Стокић одлази
са места руководиоца и на њено место долази Нeвена.
Тренутно у Библиотеци радЕ 4 библиотекара који су дипломирали
на Одсеку за библиотекарство и информатику (од којих је један на постдипломским
студијама Библиотекарства и информатике, а други на специалистичким студијама
Електронског пословања) и 6 књижничара који годинама успешно обављају
свој посао. Н. Томић је посебно поносна на то што ова библиотека има 4
млада висококвалификована библиотекара, способна да остварују визију засновану
на принципима модерног библиотекарства.
Посебно карактеристично за ову Библиотеку је најдуже
радно време у граду – од 8 до 24 сата и велики број корисника који свакодневно
користе Библиотеку.
Библиотека постаје све тешња
Прошле године је уписано 2.500 корисника, а у задње три
године број уписаних је у сталном порасту.
— Треба знати да то није само број корисника на папиру,
оних који једном или ниједном уђу у библиотеку, већ сви уписани у Библиотеку
Дома културе «Студентски град» редовно користе књиге и место у читаоници,
а у време испитних рокова пред библиотеком се створе редови, у којима
чекају стотине студената , каже Н. Томић. Ми имамо 4 велике читаонице
са 500 места, али и оне постају тесне. Наша библиотека је међу библиотекама
са највећом дневном фреквенцијом корисника.
Некада је ово била библиотека за студенте који станују
у Студентском граду, а сада је све већи број уписаних студената који живе
у близини Библиотеке (Нови Београд, Земун) и то је тренд последњих година.
Све је више „комшија“ учлањених у ову библиотеку.
— Тако смо постали и „комшијска библиотека“!
Зграда библиотеке је смештена у пријатном амбијенту Студентског
града, наменски је грађена према пројекту арх. Митровића по угледу на
библиотеке америчких универзитетских кампуса. Има четири простране и сунчане
читаонице и велики хол у коме је пријемни пулт, референсна збирка и изложбени
простор. Библиотека има 1200 м2 корисног простора, али све већи проблем
постаје обезбеђивање простора за књиге, односно набавка адекватних полица.
Међутим, и простор за кориснике постаје све тешњи, јер број корисника
расте из дана у дан.
Недостаје више компјутера
Библиотека је опремљена компјутерима, али на жалост за
сада студенти немају могућност претраживања база и приступ Интернету.
Осим техничких услова, који ће бити испуњени потпунијим
преласком на COBISS, недостају финансијска средства за набавку нових компјутера
за студенте.
Скоро једини извор финансирања Библиотеке су чланарине
студената. Овогодишња чланарина износи 500 динара за годину дана, од чега
се 80% средстава усмерава на куповину књига и инвентара потребног за рад
Библиотеке.
Данас у овој библиотеци има 45.500 монографских публикација,
од чега је 2/3 унето у електронски каталог у програму MMARC, и пред запосленима
је велики изазов да све то пребаце у COBISS. Почетни курс COBISS-a похађали
су сви запослени библиотекари који сада очекују лиценцу, чиме ће се створити
услови за нови и савременији начин рада Библиоте–ке.
Библиотека по мери библиотекара
— По мом мишљењу ово је библиотека по мери библиотекара,
не спада у нарочито велике библиотеке, у којима су уско специјализовани
процеси рада и библиотекар нема искуство рада у свим деловима радног процеса,
а није ни сасвим мала библиотека са једном особом у којој библиотекар
обавља сам све – од административних послова до класификације и рада са
корисницима.
Посао библиотекара у нашој Библиотеци је разноврстан:
сви библиотекари обављају све стручне послове према приоритетима које
намећу тренутне потребе, учествују у организовању различитих програма
и сви су укључени и у менаџерске послове
На тај начин је свако од нас одговоран за добар или
лош рад библиотеке и цела екипа је креатор и промотер Библиотеке Дома
културе «Студентски град».
Нове форме рада – стручне читаонице
До 2001. целокупан фонд Библиотеке, осим скромне референсне
збирке, био је смештен у магацину, далеко од очију корисника. Са доласком
Г.Стокић усвојене су нове смернице развоја Библиотеке, према којима се
део фонда смешта у читаонице, на дохват руке студентима, у слободном приступу.
Планирано је да свака од четири читаонице у Библиотеци
има своју збирку стручне литературе, смештене према УДК систему. За сада
је оформљена збирка књига из области друштвених наука, УДК група 3 .
Овим се битно мења и процес рада, јер ће у будућности
сваки библиотекар бити задужен за једну од читаоница, специјализујући
се само за одређене области знања, праћењем издавачке продукције и домета
одређених наука, планирањем набавке за те области, уређивањем каталога,
пружањем информација и помагањем студентима у изради семинарских, дипломских
и магистарских радова.
Када буду на тај начин оформљене све 4 стручне читаонице,
једна ће бити за друштвене науке, друга ће бити за уметност, религију
и теологију, трећа за књижевност, а четврта за математику, природне науке,
примењене науке, медицину и технику.
Замишљено је да се упоредо са стручним уређењем и новим
смештајем књига у слободном приступу мења и ентеријер читаоница. Тако
је за сада адаптирана читаоница друштвених наука у којој је преуређено
осветљење, набављене су нове столице и новим детаљима освежен простор.
Предвиђено је да свака читаоница има по два компјутера на којима ће студенти
моћи да претражују базу података.
Прва читаоница „Е“
Како је највише уписаних са Економског и Медицинског
факултета, одлучено је да прва стручна област у читаоници буде економија,
због чега је прва стручна читаоница за друштвене науке добила назив читаоница
„Е“ и управо због тога су прво набављени сви уџбеници потребни за студиј
економије.
— Међутим, подсећа Н. Томић, формирање тих библиотека
је веома озбиљан посао. Прво треба видети шта се све налази у фонду библиотеке
из одређене области, утврдити шта је актуелно, чиме треба употпунити збирку,
класификовати књигу, све измене унети у каталог, саставити листу дескриптора.
Но без обзира на све тешкоће,вреди наставити започето.
Остваривање овог плана доноси сасвим нови приступ раду , бољу организацију
и бољу услугу корисницима. Од библиотекара се захтева већа одговорност,
стално усавршавање и активно праћење развоја области које читаоница покрива.
Промовисање библиотекарства
У значајне домете ове Библиотеке Н. Томић убраја и веома
добру комуникацију са Катедром за библиотекарство и информатику Филолошког
факултета у Београду. Сви студенти четврте године су провели три недеље
на пракси у Библиотеци, прошавши кроз све процесе рада.
На праксу долазе и студенти ранијих година студија, за
које су овде организована посебна предавања.
— Ми као своју мисију схватамо и промовисање библиотекарске
професије, како би она имала дигнитет који јој по друштвеном значају посла
који обавља и припада.
Библиотека активно сарађује са Народном библиотеком,
Библиотеком града Београда и са својом матичном библиотеком – Универзитетском
библиотеком «Светозар Марковић».
Стручњаци из Универзитетске библиотеке помажу саветима
да се унапреди рад Библиотеке, организују курсеве и стручне скупове на
којима се стичу нова знања и прате трендови у библиотекарству.
Универзитетска библиотека помаже и веома вредним поклонима
стручне литературе.
Представљање институција културе града
Библиотека организује програме у сарадњи са издавачима.
Организују се двонедељне продајне изложбе књига у холу Библиотеке, на
промотивним вечерима издавачи студентима представљају свој рад и промовишу
нова издања.
— Један циклус програма је представљање културних
институција града Београда студентима у Студентском граду, а прва кућа
у том програму је била «Политика», која се представила у време прославе
100 година свог рада. Организована је изложба фотографија и трибина на
којој су гостовали новинари «Политике». Том приликом «Политика» је поклонила
Библиотеци укоричена издања свог дневног листа.
У оквиру истог циклуса представљене су Библиотека
града Београда и Српска књижевна задруга.
«Инфо библиотека 21. века»
Библиотека чини напоре да се на различите начине излази
у сусрет потребама студената. Тако је понудила Пројекат на основу конкурса
који је расписала градска влада за културне институције града. Пројекат
је заснован на идеји да се отвори један инфопулт у библиотеци за студенте.
Циљ пројекта је да студенти који долазе да живе у Студентском
граду упознају са свим културним догађањима у граду, али и да добију потребне
информације из комуналне, здравствене и других области. На тим пословима
би био хонорарно ангажован један студент библиотекарства и информатике.
То се у свему уклапа у светски тренд према коме су библиотеке
и информациони центри.
— Мислим да смо ми врло добро место за функционисање
једног таквог сервиса, сматра Невена Томић.
У занимљиве планове треба убројити и размишљања која
нису уско везана за стручно уређење, али могу да допринесу ефикаснијем
раду библиотека. Наиме, није мали број студенткиња које имају децу, па
овде размишљају да отворе дечији вртић за децу студенткиња мајки.
— То у свету одавно раде. Зашто не би и ми?
Лоша интернет веза
Један од редовних послова је и помоћ студентима у изради
семинарских радова.
Међутим, тренутно је ограничавајући фактор у развоју
Библиотеке лоша интернет веза. Постављање сервера академске мреже у окружењу
Студентског града би увелико унапредило рад Библиотеке.
Али и поред свих тешкоћа, са сигурношћу се може закључити
да ова библиотека сваким даном добија на квалитету, да се сви процеси
у њој крећу узлазном линијом.
— Међутим, ако желимо да студентима омогућимо одговарајуће
услове за учење у ери информација, друштво мора да помогне овој институцији
да се технички и технолошки опреми како би била у могућности да у потпуности
врши своју функцију.
Колектив који зна, може и хоће
Млад и стручан колектив учинио је да Библиотека има сталну
узлазну линију, и јасне идеје шта и како треба урадити, ако за то буде
материјалне подршке.
— У четврту деценију свог постојања Библиотека улази
са кадром који има изузетне потенцијале, са надом да ће друштво препознати
наше идеје као корисне и дати свој допринос да наша студентска популација
не буде технолошки хендикепирана и ускраћена за све оно што би уз мало
већу материјалну подршку, ипак могли да им пружимо.
Да су помаци на боље огромни, сведочи и савременик ове
библиотеке књижничар Анђа Ђукић која је 27 година запослена у њој, па
најбоље може да каже шта се све променило за време њеног радног века:
— Много тога је другачије. Осим тога што је рад компјутеризован,
Библиотека је оживела увођењем нових садржаја и облика рада.
Такође, далеко више је комуникације са другим библиотекама,
тако да је сада лепше и занимљивије радити у Библиотеци.
На то се надовезује Невена Томић:
— Оно што је посебна вредност овог колектива, то
је што ми библиотекари имамо јединствен поглед на професију, и то је нешто
што смо понели са Катедре – првенствено, да поштујемо и ценимо своју професију,
јер није мали број оних који су спремни да потцењују ово занимање.
Добра библиотека доприноси бољем рејтингу институције
у чијем је саставу, па тако и Дом културе «Студентски град» може да буде
поносан на оно што је Библиотека до сада постигла.
Анкета најбоље говори о дометима
Библиотека је почетком 2004. године при упису спровела
велику анкету међу корисницима својих услуга и њени резултати су више
него задовољавајући, јер на основу преко 500 обрађених анкетних листова
произлази да је преко 80% анкетираних у потпуности задовољно услугама
библиотеке. Студенти су упитани за мишљење о раду Библиотеке, о фонду,
запосленима, услугама.
Из одговора на нека од постављених питања, најбоље ће
се видети какве домете је остварила екипа запослених у овој библиотечкој
институцији.
Резултати анкете
Користите:
а) искључиво књиге из Библиотеке 1,21%,
б) искључиво читаоницу 48,67%,
ц) користим и књиге и читаоницу 50,12%.
Из резултата се види да само 1,21% студената не учи у
Библиотеци. Осталих скоро 98,73 % за учење користи читаонице. Нешто више
од половине студената користи књиге из Библиотеке (51, 33% ).
Чинимо напоре да се тај постотак повећа сталном анимацијом
студената изложбама књига из Библиотеке, списковима нових књига и предлагањем
књиге месеца.
У ствари је број оних који користе књиге из Библиотеке
неколико пута већи од резултата анкете, јер већина студената не позајмљује
књиге само за себе.
Да би већи број студената користио књиге из Библиотеке,
морамо набавити актуелну уџбеничку литературу за све области и изнети
најактуелнији део фонда у слободни приступ у читаоницама.
Да ли сте задовољни фондом Библиотеке?
а) да 70,47%,
б) не 29,53%,
ц) треба га допунити са: …..
На ово питање је одговорила половина анкетираних студената,
тј. они који користе књиге из Библиотеке.
Да ли сте задовољни услугама запослених у Библиотеци?
а) да 79,70 %,
б) не 3,47 %,
ц) не у потпуности 16,83 %.
Напомене
— Студенти су као врлине особља најчешће наводили: љубазност,
предусретљивост, професионални однос према раду
— Студенти су као мане особља најчешће наводили: нељубазност, непрофесионалност
Сматрамо да је 80% студената задовољних услугама запослених
задовољавајући број. Конкретне замерке и примедбе смо размотрили.
Да ли сте задовољни брзином услуга?
а) да 84,85 %,
б) не 15,15 %.
Скоро 85% студената је задовољно брзином услуга. Просечно
време чекања на књигу је мање од 10 минута, чиме се мали број библиотека
може похвалити.
Иако о међубиблиотечкој позајмици размишљамо, најчешће,
као о сасвим обичном сервису који представља, једноставно, «премошћење
јаза између места на коме смо и места на коме је материјал који нам је
потребан» , електронска доступност извора, с једне стране, као и опстајање
класичних форми, с друге, отварају изобиље путеве, међу којима је данас,
донекле парадоксално, сасвим сигурно, теже изабрати «прави».
Захваљујући, првенствено, развоју науке и технологије
у последњe две деценије, као и револуцији интернета, међубиблиотечка позајмица
и испорука докумената доживела је, подједнако, промене великих размера.
Све учесталија појава докумената у електронском облику,
као и он-лајн приступ централним или виртуелним, каталозима светских библиотека,
допринели су и трансформацији ове делатности, док су се, подједнако, унутар
ње саме, увелико развијали софтвер и дизајн, и сами прилагођени новим
потребама, првенствено корисника, а затим, и информатичара и библиотекара.
Аутоматизација међубиблиотечке позајмице, у најширем
виду, пружила је, такође, могућности лакшег и бржег «локализовања» документа,
потпуну библиографску прегледност референци, и, најважније, могућност
електронске, како поруџбине, тако и добијања докумената.
Консеквентно, троугао, који је означавао настајање документа,
његов пренос и рецепцију
аутор / издавач → библиотека
↕
корисник
поприма, чини се, други облик, и није врло тешко домислити
ову делатност без средњег елемента, што је, по себи, у доброј мери драматично,
и посебне врсте питање.
Наиме, процес дигитализације и електронска испорука документа,
будућност је овде и сада, и баца сасвим ново светло на улогу библиотека
и библиотекара.
Уз моћну технологију и слободан кориснички приступ, где
је, у будућности, место библиотекара, јесте кључно питање, које ће добити
и свој слоган: «Two’s company, three’s crowd.»2
Координација ових «путева», сналажење на њима и пружање
избора, сврха је постојања одређених институција,
чији су циљеви, управо, разматрање, доношење и усвајање стандарда и протокола
за одређене сервисе, информисање о развоју технологија и различитим искуствима
светских библиотека, као и, у последње време, неопходно осмишљавање нових
амбиција и задатака библиотека.
Темељне координате делатности
За делатност међубиблиотечке позајмице, мада и сами у трансформацији,
најважнији су, свакако, Секција за испоруку докумената и међубиблиотечку
позајмицу, Биро за међународну позајмицу, Међународни биро за UAP, Повеља
о универзалној доступности публикација, те стандарди и протоколи ИФЛA-e
у међубиблиотечкој позајмици.
Ова два форума,
као и повеља, заједно
са протоколима, стандардима, принципима и смерницама
процедуре међубиблиотечке позајмице, у темељу су и
наше вишедеценијске праксе.
Циљеви секције су:
— оптимизација интернационалне доступности информације
о месту документа;
— праћење утицаја електронских публикација и других аутоматизованих
форми;
— праћење утицаја копирајта и других правних питања;
— развој принципа и модела набавке материјала;
— разматрање посебних проблема међубиблиотечке позајмице
у развијеним земљама;
— рганизовање семинара и других видова обуке за библиотеке
које се баве овом делатношћу;
— развој и имплементација протокола и стандарда,
— развој статистичких метода у међубиблиотечкој делатности
Протоколи и стандарди
Омогућују међусобно повезивање више компјутерских система,
као и контролу и менаџмент свих трансакција међубиблиотечке позајмице.
Постоје 3 појединачна протокола стандарда за међубиблиотечку
позајмицу:
— ISO 10160:1997 дефиниција делатности,
— ISO 10161-1:1997 спецификације,
— ISO 10161-2:1997 имплементација протокола.
Протоколе је донела Међународна организација за стандардизацију
(ISO), а о њима се брину посебне агенције (ISO Working Group, Maintenance
Agency).
Прва два се односе на дефиницију и спецификацију делатности,
као и смернице, и оба су објављена 1993, са другим издањем из 1997. године.
Ова три модела, наиме, описују начине на који се међубиблиотечка
позајмица остварује у различитим земљама, и у овом је документу описана
у пуном виду, и даје предлоге који се тичу темељне процедуре:
— слања захтева
— прослеђивања захтева,
— обнављања захтева,
— додатних информација о документу (информације о оштеће–ном,
— непотпуном или изгубљеном документу, и др),
— отказивању захтева,
— одређеном периоду у коме је потребно добити документ
и сл.
Ревизија овог протокола, је урађена 27. априла 1995, а
потврђена на панелу ИФЛА-е у Берлину 2003
Принципи и смернице процедуре
(International Lending and Document Delivery Principles and Guidelines for
Procedure)
Универзитетска библиотека «Светозар Марковић» се, следећи
успешну сарадњу претходних деценија, определила за један од најзанимљивијих
и најдинамичнијих сервиса, – SUBITO – Dokumente
aus Bibliotheken (www.subito-doc.de).
На сајту Универзитетске би–блиотеке «Светозар Марковић»
(www.unilib.bg.ac.yu), могуће је добити све информације у вези са међубиблиотечком
позајмицом, као и упутство за попуњавање захтева за набавку чланка или књиге.
Електронски документи стижу на е-мејл корисника у року од 5-24 часа, а књиге
за недељу дана. Књиге су корисницима доступне у Професорској читаоници,
а могуће их је копирати у самој Библиотеци.
Веома једноставног и јасног концепта, SUBITO је систем
за међубиблиотечку позајмицу и испоруку докумената на међународном нивоу.
Путем њега могуће је наручивати чланке и књиге, као и делове из књига. Испорука
је брза и ефикасна, у смислу да поручени материјал фактички стиже на жељену
адресу.
По питању приступа, систем је отворен дословно за сваког,
без обзира на то одакле се кори–сник система региструје.
Неколико милиона књига и серијских публикација из европских
библиотека стоји на услузи
корисницима. Настао је на иницијативу Министарства за науку и образовање
Немачке,
како би се убрзало снабдевање и омогућила доступност документима, са филозофијом
доступност литературе у право време, на правом месту!
Систем је oсновало 27 библиотека Немачке, Аустрије и Швајцарске
и представља прву врсту кооперације овога типа.
Корисник има приступ:
— националним,
— универзитетским,
— факултетским,
— библиотекама института,
— специјалним, и
— јавним библиотекама.
У оквиру 27 партнерских библиотека појављују се:
— 2 националне библиотеке,
— 4 националне и универзитетске библиотеке,
— 3 државне или државне и универзитетске библиотеке,
— 3 специјалне библиотеке,
— 2 специјалне библиотеке из Аустрије,
— 12 универзитетских библиотека,
— 1 универзитетска библиотека из Швајцарске.
И, најзад, независно од тога како је дефинисали, шта све,
с обзиром на њену трансформацију, под овом делатношћу данас подразумевали,
за који модел се определили, који сервис изабрали, који софтвер и дизајн
преферирали, треба, чини нам се, у складу са постојећим приликама у нашим
библиотекама, бити отворен за готово свакодневне промене не само у самој
делатности, него и у нашим улогама у њој, и имати на уму оно што је прецизно
изражено у раду једног од водећих стручњака у овој делатности, Питера Стублија:
„Систем нам је потребан због корисника, а не
корисници због система“3.
3
Deker, Ronald: Beyond the photocopy machine,
Interlanding and docu–ment supply, 7th International Conference, 1-5 October,
2001, Ljubljana
2 Наслов панела, на коме се разматрала улога библиотекара у савременој сарадњи
издавача и крајњег корисника, исто, стр. 51
3 Stubley, Peter DOCUMENT DE–LIVERY DESIGN: SYSTEMS FOR USERS, NOT USERS.
World Library and Information Congress: 69th IFLA General Conference and
Council, 1-9 August 2003, Berlin
Meeting: 111. Document Delivery and Interlending & Cataloguing
Мр Александра Павловић
Мр Александра Павловић је дипломирала на
Катедри за општу и југословенску књижевност на Филозофском факултету у Београду.
Радила је у Центру за стране језике и Пилотској
школи, а од 1988. је у Универзитетској библиотеци „Светозар Марковић“ у
Београду у којој ради као виши информатор у Одељењу за научне информације
и развој библиотечке делатности.
Учествовала је у више међународних пројеката
и координатор је за међусобну позајмицу у Србији.
Годину дана је провела у Француској на
курсу „Цивилизација“, на коме се усавршавала у области названој „Humana
ore“, која обухвата књижевност и уметност.
Претраживање по електронским сервисима је посебна дисциплина
којом треба да овлада сваки истраживач. Kако у томе могу да им помогну
библиотекари, разговарали смо у Универзитетској библиотеци „Светозар Марковић“
у Београду.
Наш саговорник на ову тему је била Александра
Поповић, молекуларни биолог и физиолог, виши информатор
за биомедицинске и биотехничке науке, коjа у библиотеци ради већ 16 година.
Када је студирала, није ни сањала да ће једног дана радити
у библиотекарству, а када су њене колеге сазнале за то, били су веома
изненађени, јер су сматрали да је библиотека посао нижег ранга, односно
да је то само издавање књига, шалтерски посао.
Библиотекар за електронске изворе
— Међутим, каже А. Поповић, за једну модерну библиотеку
веома је значајно да има стручњаке разних профила, који могу да одговоре
на све захтеве корисника услуга једне библиотеке разних профила.
Конкретно, ја као молекуларни биолог могу уз врло
кратак интервју са корисницима из области природних, биомедицинских и
биотехничких наука да тачно утврдим чиме се они баве и шта им треба од
литературе за истраживање којим се баве.
Ако би желели најкраће да сажмемо то шта је суштина посла
наше саговорнице, онда би се то могло формулисати као давање стручних
информација из електронских извора. Код нас човек који обавља тај посао
има звање „стручни информатор“, а на Западу постоји конкретан термин за
ово занимање: библиотекар за електронске изворе.
Сваком истраживачу овакав профил сарадника је драгоцен,
јер може да му пружи информације из било које области, када су у питању
електронски сервиси, али, наравно, квалитетније из области која је његова
основна струка.
Помоћ информатора почиње обављањем интервјуа са заинтересованим
истраживачем. Међутим, у тој фази може да буде и проблема:
— Наиме, дешава се да корисник помисли како га библиотекар
о томе испитује из сопствене радозналости. Зато би сваки истраживач требало
да схвати да га ми испитујемо само због тога како би му лакше и прецизније
помогли. То значи да треба да има поверења у сарадника из библиотеке.
Како она каже, у том послу помоћи истраживачима, најважније
је да се током поменутог интервјуа одреде прецизно кључне речи за претраживање,
како би добили најадекватније податке за припрему својих истраживачких
радова, за припрему дисертације или научног рада.
Та фаза почиње питањем за шта су истраживачу потребни
одређени радови. Прецизније, информатор мора да зна да ли ће истраживач
свој рад изложити на неком саветовању, у ком случају би му био потребан
увид у све најновије текстове, или се ради о неком другом циљу за који
му је потребно неко опсежније претраживање.
Уколико се ради о студенту њему су за израду семинарског
рада довољна 2-3 текста.
Међутим, дешава се да неки млад истраживач дође код информатора,
а није сигуран коју врсту литературе заправо жели. Он, најчешће не зна
на који начин ће сакупити литературу, у ком обиму, и ког карактера.
Ту на сцену ступа информатор са својим библиотечким искуством
који ће га на одређен начин едуковати, предложити му шта да тражи, после
чега млад истраживач иде код свог ментора на консултације и тако се круг
затвара.
Значај утврђивања кључних речи
Да би библиотекар могао да одговори на захтеве корисника,
корисник мора да припреми кључне речи и термине за претраживање које га
интересује и да прецизно објасни за коју сврху му је литература потребна,
на ком језику и за који период, а све остало може да препусти библиотекару.
На основу тачно утврђених кључних речи, библиотекар-информатор
може прецизно да утврди који електронски сервис корисник може да користи,
односно где ће добити најквалитетније податке.
При томе треба знати да постоје електронски сервиси са
сажецима, па је потребно знати да ли истраживачу треба само неки преглед
радова, или радови у пуном тексту. Ако корисник захтева да добије податке
о томе шта је све истраживано рецимо од 60-их година до данас у некој
одређеној области, претраживање се ради другачије него кад жели информације
за последњих 5 година.
Познато је да библиотеке не располажу старијим годиштима
часописа која су електронски доступна. Ако жели податке о томе који су
новији радови из неке области, на располагању му је преко 13.500 часописа
у пуном тексту.
Ако је некоме потребно да прикупи, рецимо, 30 референци,
информатор је тај који ће му помоћи комбинацијом могућности претраживања
електронског сервиса да добије податке који ће највише одговарати његовој
за–датој теми.
Из свега реченог може се за–кључити да су библиотекари
– стручни информатори практич–но неизбежна карика у ланцу израде стручних
и научних радова.
Истраживач мора да има јасан циљ
Шта истраживач мора да уради како би максимално ефикасно
користио услуге библиотекара – стручног информатора?
— Прво, истраживач мора да има јасну представу о
томе који га садржаји интересују, у ком обиму, за који период, мора прецизно
да утврди кључне речи, јер не долазе у обзир општи појмови на које се
као резултат претраживања могу појавити хиљаде радова или ниједан.
Треба посебно напоменути да се у овом случају ради
о научним базама, научним информацијама, а не о информацијама које налазите
на општем претраживачу – напр. “Гугл» – па се мора тражити оно што те
научне базе садрже у себи.
Примера ради, узмимо да истраживача интересује појам
четинари. У том случају, он мора тачно да каже која га врста четинара
интересује. Или, не може истраживач да тражи податке о појму „коров“,
већ мора прецизно да одреди за коју врсту корова треба извршити претраживање,
и ако је у питању заштита од корова, која га метода интересује.
— Циљ претраживањa је да се добије што више адекватних
података и информација од интереса за обраду теме истраживања. И то је
најтеже објаснити истраживачима.
Постоји и проблем што део корисника не познаје неке
важне технике претраживања. Тако постоји код претраживања у базама података
могућност коришћења логичких оператора, као што су „end“ – и, „or“ – или,
„not“ – не, и њих треба користити. То омогућава да се искључе они појмови
који истраживачу нису потребни, а да остану они који су му потребни.
Суштина сарадње са библиотекаром-информатором је та да
се сачини најефикасније претраживање помоћу кога ће истраживач сам моћи
да претражује базе података.
Да би се до тога дошло, истраживач и информатор морају
да дођу до дефиниције коначног циља истраживача и да у том циљу утврде
кључне речи и успоставе однос између њих. То се зове стратегија претраживања.
Све се то мора знати како се истраживач не би изгубио
у мору информација и како не би губио драгоцено време.
— Сваки истраживач, који жели да користи ове електронске
сервисе од куће, може да попуни захтев за добијање лиценце и да добије
своју шифру и корисничко име. Захтев се налази у електронској форми на
сајту КоБСОН-а, с тим што треба да се обучи како то да ради, како најлакше
да утврди који ће сервис да користи, што значи да сам дефинише своју стратегију
претраживања.
Напоменимо да стручњаци Универзитетске библиотеке организују
предавања и по научним институцијама, што је посебан вид погодности за
обуку истраживача.
Данас је улога библиотекара знатно промењена. Сада много
више библиотекарски стручњаци иду у научне институције, него што истраживачи
долазе у библиотеке.
Рецимо на крају да истраживачи обично мисле да Универзитетска
библиотека има веће фондове и шири приступ електронским сервисима доступним
преко КоБСОН-а него што их они имају, а то је заблуда. Базе су исте, само
што обучени библиотекари знају много више о њиховом коришћењу те их ефикасније
користе при претраживању.
Сви заинтересовани истраживачи или институције у којима
они раде могу да ангажују стручњаке ове Библиотеке за одржавање курсева
на тему претраживања база података, било да се они одржавају код њих,
или у библиотеци.
За сва ближа обавештења може се комуницирати и путем
електронске поште: popovic@unilib.bg.ac.yu.
Погледајте и упутства за лакше сналажење у електронским
сервисима на веб адреси Библиотеке:
http//www.unilib.bg.ac.yu/usluge/uputstva/el_casopisi.php
Упутство за коришћење сервиса
Примера ради, објављујемо упутство за коришћење сервиса
ScienceDirect, који користе истраживачи свих профила.
ScienceDirect је највећа
све тска електронска база часописа издавача Elsevier која обухвата
све научне дисциплине (природне и техничке науке, технологију, медицину,
фармацију, друштвене науке, економију,…). Ова база података обухвата
више од 1800 часописа.
Омогућен је приступ часописима од 1995. године до данас.
Претраживање је могуће по аутору, наслову чланка, наслову
часописа, кључној речи, години издања, као и комбинацијом ових појмова.
Као резултат добијамо сажетке и комплетан текст у HTML или PDF формату
(који је могуће користити уколико је инсталиран Acrobat Reader 5 на рачунару).
Подсећамо да је претраживање могуће само са оних рачунара
који се налазе на академској мрежи.
Редослед потеза
Отворимо Internet Explorer и у адресно поље укуцамо веб
ад- ресу: www.sciencedirect.com
Када се отвори Home page овог сајта, кликнемо
на дугме SEARCH, затим Basic search
(основно претраживање) или Advanced search (напредно
претраживање).
У пољу TERM(S)- (израз(и)) уписују се или подаци о аутору,
или кључна реч, или наслов, или наслов часописа, или година издања, или
комбинација неких од ових података повезаних логичким операторима AND
– И, OR – ИЛИ и NOT – НЕ.
Период који је претплаћен за добијање комплетних текстова
је последњих 10 година. Водите рачуна да издавач задржава право да стави
ембарго (забрану) на отварање комплетног текста за неки одређени период
(последњих три месеца, последња година итд.).
Када смо уписали у поље оно што желимо да претражујемо,
и означили период за који желимо да добијемо податке, кликнемо на дугме
SEARCH. Добијамо списак радова на задату тему.
Испод сваког рада се налази активан линк на коме пише
PDF на који треба да се кликне како би се добио комплетан
текст у оригиналу. Добијени текст може да се одштампа кликом на иконицу
PRINT, или да се сними на дискету, кликом на иконицу SAVE,
или да се сачува у неком фолдеру, а потом нареже на CD.
Уколико, желимо само сажетак неког чланка, тј. кратак
садржај, кликнемо на активан линк ABSTRACT, и добијамо
сиже тог текста.
Уколико желимо да га сачувамо, кликнемо на падајући мени
FILE, а затим кликнемо на SAVE AS и
снимимо или на дискету или у неки фолдер.
Упркос упозорењима искусних информатичких професионалаца,
многи научници, истраживачи и студенти настављају са праксом да користе
Гугл као први извор за претраживање научних информација.
Гугл је увео бета сервис који се зове Google
Scholar (http://scholar.google.com), који издваја
квалитетне изворе из области истраживања и обезбеђује специјалне могућности
претраживања и приказивања резултата, који одговарају информационим потребама
истраживача.
Иако не искључује сајтове из главног Гугл сервиса, Google
Scholar омогућује посебно претраживање научне литературе,
укључујући радове са рецензијом, тезе, књиге, препринте, апстракте и техничке
извештаје.
Садржај укључује низ издавача и агрегатора са којима
Гугл већ има уговоре, као на пример Association for Computing Machinery,
IEEE, OCLC’s Open WorldCat library locator service, итд.
Приказ резултата показује кластере различитих верзија,
цитатну анализу и локацију у библиотекама, за сада само за књиге. Иако
се наводи да покрива све области истраживања, прве евалуације су показале
да постоји јасан нагласак на природним наукама и технологији, а не на
уметности, хуманистичким и друштвеним наукама.
Anurag Acharya,
главни инжењер у Google Scholar, је изјавио да је циљ сервиса
да олакша проналажење садржаја, било да је он у отвореном приступу или
не. Први корак у сваком истраживању је да се пронађу релевантне информације,
а затим да се гради на њима. Немогућност да се пронађу информације омета
напоре истраживача.
Претражујући отворени веб и прикупљајући институционалне
веб странице кад год је то могуће, сервис ће приказати податке, библиографске
цитате, које кориснике онда треба да пронађе. Acharya каже:
“Када научник једном сазна да нешто постоји, онда може
да нађе начин да покуша да то добије. У неким случајевима ћeмо се трудити
да помогнемо, на пример преко електронског каталога OCLC Open WorldCat,
који сада има два милиона записа.”
У ствари, OCLC је проширио могућности проналажења у
Open WorldCat на свих преко 57 милиона записа целокупне базе података
WorldCat. Сада Google Scholar проналази само мали део
научних књига, али када сам напоменула да електронски каталог WorldCat
садржи неколико милиона података о локацији серијских публикација,
Acharya се веома заинтересовао.
Представник OCLC-а је саопштио да су разговори
са Гуглом да се прошири покривеност Open World Cat већ у току.
(http://www.infotoday.com/newsbreaks/nb031027-2.shtml).
Садржај Google Scholar потиче од широког спектра
академских издавача, професионалних удружења, репозиторија препринта,
универзитета и научних радова на вебу.
Yahoo! Search већ има договоре да пружа приступ
до сличних материјала, укључујући милионе чланака доступних преко
Open Archives Initiative које сакупља OAIster.
Када сам га упитала за OAIster, Acharya се пожалио
да OAIster “не даје све информације које су Гуглу потребне. Његови
метаподаци су често некомплетни, што није грешка OAIster-а. Они
раде диван посао, али провајдери података не дају увек све потребне информације.
Ми нисмо у могућности да разликујемо адекватне записе у овом тренутку,
али је и тај извор информација у разматрању.”
Све у свему, издавачи и научна друштва која желе да њихови
садржаји буду доступни преко Google Scholar треба да се јаве
Гуглу да организује да Гуглови претраживачи претражују и њихове сајтове.
Но, Гугл инсистира на томе да сајтови који желе да буду
укључени у Google Scholar, морају да обезбеде приступ и оним
корисницима који нису претплатници на библиографске информације и абстракте.
За побољшано претраживање систем може да прихвати више
верзија имена аутора (нпр. иницијале или пуно име), што је програмерима
био доста велики посао да реше, према Acharya-у.
За ограничавање претраживања на презиме аутора користи
се синтакса “author:lastname”, којој корисник може додати или
наслов или кључне речи ако жели.
За проналажење одређених радова, у документацији о претраживању
Гугла се препоручује коришћење презимена првог аутора плус термина из
наслова или сам наслов под знацима навода. Неки наводи у Google Scholar
долазе из фуснота и библиографија на крају радова, чак и када су ти документи
доступни само у штампаном облику.
Рангирање резултата у Google Scholar се разликује
од рангирања по уобичајеним критеријума. Узима се у обзир пун текст сваког
рада као и радови аутора, издавач, престижност публикације и учесталост
цитираности.
Неки од извора које Гугл користи, као на пример PubMed
Central који прави National Library of Medicine, дају одличне
апстракте и метаподатке за индексирање. Учестаност цитирања анализира
цитираност само у корпусу Google Scholar.
Цитати у књигама долазе обично уз могућности за претраживање
библиотеке преко записа у електронском каталогу OCLC и могућности
да се пронађу онлајн књижаре. Икона “Cited By” у запису води
директно до чланака који цитирају приказани рад.
Питала сам да ли Гугл сматра да би изазвало контраверзу
инсистирање на некој врсти квалитативног филтера, било преко издавача
или научног друштва, пре него што се поставе радови аутора којих још нема
у оквиру базе Google Scholar.
Acharya је био шокиран идејом да би Гугл могао да цензурише
науку на било који начин. Па ипак, текст који даје одговоре на најчешћа
питања као да указује на ту политику (http://scholar.google.com/scholar/about.html#about).
(Погледајте одговор на питање: “Ја сам аутор и мој чланак се не налази
у Google Scholar. Како да то променим?”).
Други представник Гугла је напоменуо да је можда језик
одговора био недовољно прецизан и да се то односило само на то да се побољша
ефикасност када се ради о групи аутора које заступа неки издавач или удружење,
јер је то ефикасније него када се ради директно са појединачним ауторима.
Acharya ме је убедио да Гугл не цензурише ништа. “Ми
скупљамо садржај од издавача и са отвореног веба.” Када сам упитала
да ли би неки облик филтера квалитета ипак био добар за кориснике, Acharya
је признао да је то “проблематично питање у принципу, али да ће се
квалитет одразити на начин како су радови рангирани. Ми не одлучујемо
шта је наука а шта није, али ако нешто није важно, то неће бити добро
рангирано у оквиру општег корпуса. Добар материјал ће временом испливати.”
Јасно је да ће Google морати да се носи са проблемом
различитих верзија цитата у резултатима претраживања, јер различите верзије
могу бити у различитим форматима и из различитих периода и стадијума у
истраживачком процесу.
Acharya је рекао: “Ми покушавамо да идентификујемо
различите верзије и да их повежемо у кластере када приказујемо резултате
претраживања. Да ћемо алтернативне сајтове и више верзија.”
То, у суштини, представља поље на којем им је потребно
више повратних информација.
Питала сам и да ли Гугл планира да обезбеди сортирање
према доступности (отворени веб према контролисаном приступу). Не у овом
тренутку, мада је рекао да је то занимљива идеја. Acharya је рекао да
је и то контроверзно питање.
На пример указао је на то да је то чудно да тако много
људи не зна да уствари имају слободан доступ преко претплате коју плаћају
њихове институције.
Приликом оглашавања новог сервиса, Гугл је тражио од
свих корисника бета верзије да их обавесте о сугестијама, питањима и коментарима
о Google Scholar. «Ми препознајемо дуг који имамо према свима у научним
установама чији рад је учинио Гугл могућим и желимо да учинимо Google
Scholar онолико корисним научној заједници колико је то могуће. Ми сматрамо
да свако треба да има могућност да стоји на раменима џинова.”
Гугл је обећао да ће допунити све погрешне описе радова
када их о томе обавесте «осрамоћени» аутори.
Што се тиче финансирања Google Scholar, бар за сада,
Гугл нема намеру да уведе рекламе или да одсече нове претплатнике. За
оне који су заинтересовани да шаљу реакције на Google Scholar, линк за
контакте се налази на About Google Scholar FAQs, или се може
послати меил на адресу:
scholar-publisher@google.com.
Прве реакције
У року од неколико сати после оглашавања да је Google
Scholar постављен, блогови, листсервери, е-зини и други сервиси који брзо
реагују били су пуни реакција.
Посебно су били радосни извори из Покрета за отворени
приступ, од којих су неки заговарали опцију која би филтрирала резултате
тако да значајно фаворизују материјал са отвореним приступом. Стеван
Харнад, заступник самоархивирања у институционалним
репозиторијима као најбољем начину за отворени приступ је изјавио:
“Изузетно вредан и добродошао нови сервис (а било
је и време!).” BioMed Central је издао одушевљено саопштење
за штампу, којим поздравља нови сервис.
На страни библиотекара Гери
Прајсов Resourceshelf је поздравио напор,
али се цинично запитао да ли би то могао бити још један ексер у саркофагу
библиотекара, јер је Гугл опет ушао у област задатака које су требали
да раде библиотекари и произвођачи база података.
Он је такође изразио забринутост да ће Гуглова уздржаност
у објашњавању како алгоритам дефинише научни садржај није неважан пропуст,
посебно за професионалце у области информација.
Лаура Фелтер,
колумниста листа Searcher, је забринута:
“Узимајући у обзир честе тешкоће приликом упућивања
истраживача да уместо Гугла користе машине за претраживање намењене науци
као што је scirus.com, лако је предвидети да ће Google, Inc. успети са
Google Scholarом, једноставно скретањем истраживача који су већ у Гугл
домену према ауторитативним садржајима – без обзира на квалитет њиховог
садржаја и издаваче…
Оно што би требало тражити од Гугла је јасан попис
њихових извора, као што то да је Scirus, као и неке добре начине претраживања
за озбиљне кориснике, било да су професионалци у области информација,
експерти за поједине области или су само радознали.”
Такве резерве би требало да буду присутне код провајдера
у области информационе индустрије, који могу сматрати нови сервис опасном
конкуренцијом која ће им смањити промет. Консултантска фирма Outsell,
Inc. је назвала време појаве овог сервиса „ноћном мором
маркетинга Елзевировог Scopus-а.”
Елзевир
је управо промовисао сервис Scopus и промовише Scirus,
бесплaтну специјализовану машину за претраживање научне и техничке литературе,
која има приступ до преко 167 милиона страница текста и усавршени интерфејс
за претраживање.
Примедбе Outsell-а (“A Quick Take on Google’s New
Google Scholar,” Nov. 18, 2004) даље гласе:
“Elsevier је начинио јак узлет верујући да ће Scopus,
са својом лакоћом коришћења и једноставношћу налик на Гугл одвући кориснике
од Гугла… и вратити их библиотечким ресурсима. А онда долази Гугл са
свом једноставношћу типичном за њега.”
Џил О’Нил,
директор планирања и комуникација Националне федерације за абстрактне
и информационе сервисе (NFAIS), сматра Google Scholar “занивљим
кораком Гугла, али наводи да има доста приговора на ову бета верзију,
који треба да буду решени пре него што научници прихвате да је Google
Scholar раван бесплатним сервисима научних друштава или једнако свеобухватан
као Web of Science или Scopus.”
Ипак, казала је да су реакције чланова NFAIS
са којима је разговарала могу поделити у две групе: забринуте и оне који
питају како да се учлане. Један истраживач је тестирајући жустро нови
сервис прокоментарисао “Мислим да је значајан број база података из
библиотечког света управо постао маргинални производ.”
Највероватније ће Гугл пазити на Yahoo! Search.
Посматрачи очекују да ће успостављање Google Scholar навести Yahoo! да
унапреди претраживање и приказ резултата из своје збирке материјала од
издавача, удружења, библиотека и снабдевача библиотека, које је обезбедио
преко свог програма за набавку садржаја Content Acquisition Program.
Нови OCLC/Yahoo! алат
(“OCLC and Yahoo! Offer Joint Toolbar, http://www.infotoday.com/newsbreaks/nb041115-3.shtml)
такође одваја материјал налик библиотечком за посебан третман, али, за
сада, има само листинге из електронског каталога OCLC’s Open WorldCat
(иако очито Yahoo!, за разлику од Гугла, претражује цео WorldCat).
Проширење поља које покрива овај алат или промена сајта
Yahoo! Search, како би укључио икону за библиотечки материјал, би вероватно
био адекватан одговор за следећу рунду рата машина за претраживање.
У сваком случају, маркетиншке стратегије за удео у оквиру
мислеће популације (бројећи очи а не доларе) делује тако да кориснике
чини срећнима, чак и ако су у питању професионалци у области информација.
(Превод колумне од 22.11.2004)
Превела:
Стела Филипи-Матутиновић
У препуном амфитеатру Шумарског факултета у Београду,
у присуству професора и студената, пензионисаних професора и бројних гостију
из разних институција, свечано је обележен Дан Факултета.
Прослава је почела певањем студентске химне у извођењу
Академског хора „Шпанац“.
У оквиру прославе обележено је и 50 година постојања
и рада Библиотеке шумарског факултета, која је уједно и Централни информациони
центар за област шумарских наука у Србији и Црној Гори.
Тај свечани чин обележила је и додела признања првом
управнику те библиотеке Софији Вујановић,
која је у својој поздравној речи нагласила да јој је „посебно драго
што је ова библиотека достигла висок ниво“
Том приликом је др Анка Динић промовисала уџбеника ШУМАРСКА
ФИТОЦЕНОЛОГИЈА професора др Загорке Томић.
Затим је др Раде Цвјетићанин промовисао издања објављених
поводом 84. године рада Шумарског факултета Bibliographia
Dendrologica Serbica 1871-2000. аутора Милорада
Шијака и Библиотека Шумарског факултета
1954-2004. у чијој су изради учествовали Софија
Вујановић, Мирјана Голубовић и Бранислава Симоновић
Посебна признања добили су г-ђа Софија
Вујановић, дипломирани професор књижевности, библиотекар
у пензији, за успешну сарадњу и мр.
Милорад Шијак, дипломирани инжењер шумарства, библиотекар-саветник
у пензији, за успешну сарадњу.
За ову прилику др Стела Филипи-Матутиновић је припремила следеће излагање
које објављујемо у целини.
Поштовани скупе, драге колеге слављеници,
Имам посебно задовољство да овом приликом кажем неколико
речи о библиотекама на Универзитету у Београду и посебно о Библиотеци
Шумарског факултета.
Када је јула 2002. године European University Association
објавила извештај о извршеној евалуацији Универзитета у Београду, једна
од констатација је била да структурална фрагментација слаби универзитет
и академски, и економски.
Посебно су као проблем истакнуте библиотеке. Комплетан
електронски каталог свих библиотека тада није постојао, а неопходан је
за ефикасне студије и истраживачки рад, као и ефикасно управљање библиотекама.
Комисија је препоручила да треба улагати у узајамни електронски
каталог и библиотечке ресурсе доступне преко мреже, што ће много брже
и са мање средстава довести до осавремењавања библиотечких збирки.
Препоручено је и образовање библиотечких кадрова, како
би били способни да преузму своју улогу изградње квалитетног библиотечко-информационог
система на универзитету.
Ових чињеница смо били свесни када смо започели пројекат
Изградње кооперативне мреже библиотека на универзитетима у Београду, Нишу
и Крагујевцу и кад смо успоставили сарадњу и спојили средства добијена
из Темпус пројекта 2002. и пројекта одобреног од Фонда за отворено друштво
Народној библиотеци Србије исте године.
Фебруара 2003. успели смо да успоставимо систем узајамне
каталогизације на нивоу Србије и да створимо централни електронски каталог
који данас укључује преко 40 библиотека и преко 1,5 милиона записа о библиотечкој
грађи доступној у тим библиотекама.
У оквиру Темпус пројекта све три универзитетске библиотеке
у Србији добиле су централне сервере, преко 120 библиотекара из Србије
је обучено да ради у систему узајамне каталогизације, одржано је више
предавања, радионица. На свим семинарима, радионицама и предавањима били
су присутни и представници библиотеке Шумарског факултета.
Финансирање ових пројеката је завршено и сада је на матичним
универзитетима да систем одржавају и проширују док не обухвати све факултетске
библиотеке и не укључи податке о свим релевантним публикацијама које оне
имају у својим фондовима у електронски каталог, како би дефинитивно превазишли
проблем фрагментираних библиотечких фондова.
Министарство за науку и заштиту животне средине помогло
је значајно развој библиотечко-информационог система тиме што је обезбедило
преко академске мреже приступ до 13.500 електронских часописа у пуном
тексту и приступ до најзначај–ијих база података из свих научних области.
Министарство је обезбедило за сваку библиотеку бар по један рачунар.
Можемо рећи да је промена у односу на деведесете огромна
и да су библиотеке и поред свих проблема закорачиле у информатичко доба.
Библиотека Шумарског факултета је прави пример библиотеке
на универзитету која је захваљујући веома добрим кадровима и разумевању
руководства факултета кроз цео свој историјат на најбољи начин у датим
условима испуњавала своју мисију.
Док су актуелни били лисни каталози, библиотека је имала
квалитетне ауторске и стручне каталоге. Када је почео процес аутоматизације
и она се укључила градећи један од првих електронских каталога.
Појава Интернета и светске мреже учинила је аутоматизацију
појединачних библиотека застарелом јер је много рационалније градити заједнички
узајамни електронски каталог за мрежу библиотека на нивоу универзитета,
региона или државе.
У таквим системима националне библиотеке обрађују целокупну
домаћу продукцију, а њихове записе преузимају све библиотеке у систему.
На тај начин се библиотекари факултетских библиотека ослобађају посла
који је већ урађен и имају више времена да се посвете својим специфичним
задацима.
То је пре свега пружање стручних информација, израда
штампаних и електронских библиографија радова наставника и сарадника факултета,
обука корисника и обрада специфичног дела фонда који не постоји у другим
библиотекама. Значајно је да сви корисници у свако доба могу да сазнају
где се те публикације у земљи налазе.
Библиотека Шумарског факултета је од 1957. године, када
је за управника именована госпођа Стошић, вођена веома стручно, уз поштовање
свих правила библиотекарске струке и специфичних задатака библиотеке као
информационог центра Шумарског факултета.
Госпођа Стошић је била и један од иницијатора оснивања
Заједнице високошколских библиотека, која је и данас активна.
Њен наследник, господин Шијак био је такође веома активан
у стручном раду, посебно у области стручне терминологије и библиографског
рада.
Треба свакако истаћи Библиографију научних и стручних
радова наставника и сарадника која обухвата период 1920-2000 са ауторским
и предметним регистром на српском и енглеском језику као и Библиографију
пројеката 1948-1990.
Ове вредне информационе изворе су израдили тимским радом
стручњаци ове библиотеке, и тиме на најбољи начин сачували податке о свим
активностима факултета.
Изузетно ми је драго да овом приликом поменем и велико
залагање госпође Голубовић, захваљујући чему је библиотека Шумарског факултета
присутна и на Интернету, као једна од малог броја библиотека Универзитета
у Београду која је тај посао завршила и на тај начин заиста постала и
виртуелна библиотека за 21. век.
Надам се да ће библиотека ускоро добити још рачунара,
како би могла успешно да обучава кориснике у проналажењу електронских
извора информација који су сада у Србији доступни и да што пре унесе податке
о свом фонду у узајамни каталог Србије, чиме би заиста испунила све услове
да и даље буде једна од најбољих високошколских библиотека у земљи.
Више података о библиотеци можете добити из публикације
Библиотека Шумарског факултета 1954-2004: од
згаришта до XXI века, коју овом приликом и промовишемо.
У Универзитетскј библиотеци “Светозар Марковић“
постављена је, поводом 150-годишњице рођења, изложба
o Луки Ћеловићу (1854-1929), великом добротвору Београдског Универзитета.
Аутор изложбе је била Даница
Филиповић, виши библиотекар у Одељењу реткости, која
је и аутор текстова које овде објављујемо.
Од шегрта – до угледног трговца
Из родне Херцеговине, Лука је дошао у Србију 1872. године,
и од шегрта, вредним радом и истрајношћу, постао угледни и богати трговац.
Целокупно своје имање оставио је Београдском Универзитету
за његове научне потребе и циљеве.
На изложби су, поред дела о задужбинама и законским прописима
који се на њих односе, била изложена и дела о самој Задужбини Луке Ћеловића
Требињца, као и дела из приватне библиотеке Луке Ћеловића, коју је Универзитетска
библиотека добила почетком 1930. године.
Велики родољуб
Лука Ћеловић родио се у засеоку Придворцима код Требиња,
на Светога Луку 18(30) октобра 1854. године.
Још као дечака, родитељи су га послали у Бања Луку код
очевог пријатеља Јована Пиштелића, да служи у трговини. Бања Луку напушта
1871. године и одлази у Брчко код стрица Јована Ћеловића да ради у његовој
трговачкој радњи.
У Брчком се и завршава школовање Луке Ћеловића али не може
са сигурношћу да се утврди да ли је имао два или четири разреда основне
школе.
Као осамнаестогодишњи младић, Лука, 1872. године долази
у Београд. Његов земљак, архимандрит Нићифор Дучић, помогао му је у проналажењу
посла и сместио га, као помоћника, у трговину Радосављевића и Игњатијевића.
Када је пукла невесињска пушка, односно избио херцеговачки устанак 1875.
године, Лука се, као добровољац, враћа у родну Херцеговину.
У борбама са Турцима био је лакше рањен, али се брзо опоравља
и у својој чети наставља борбу. Пошто и Србија објављује рат Турској, добровољци
из Херцеговине враћају се у Београд, са њима и Лука, па наставља војевање
у оба српско – турска рата, 1876. и 1877 – 1878. године.
По завршетку рата Лука почиње самостални посао. Његови
земљаци, познати београдски трговци Паранос и Крсмановић, помажу му при
отварању радње. Трговао је житом, шљивама, храном. У почетку је пословао
са својијм бившим газдама а касније са трговцима из Пеште и из Трста. Напорним
радом, штедљивошћу, одлучношћу, бистрином, проширује посао и постаје угледни
трговац.
Иако релативно још млад човек, Ћеловић је увидео да је
за Кнежевину Србију потребно да удружи домаћи капитал како би се задовољиле
потребе трговине за кредитом, па оснива 1882. године Београдску задругу.
Све до своје смрти био је на челу задруге и његова је заслуга
што је ова задруга заузела једно од најугледнијих места међу тадашњим новчаним
заводима. У своје време, задруга је давала зајмове Београдској општини,
па чак и држави.
Од 1912. године, Лука је члан Управног одбора Народне банке
Кнежевине Србије. Нарочито се мора истаћи његов пожртвовани рад на спасавању
имовине Народне банке за време Првог светског рата. Ћеловић прати новац
Народне банке до Солуна а потом га, лађом, преноси у Марсеј. У Марсеју Народна
банка притиче у помоћ избеглицама а Лука Ћеловић је за то време њен дежурни
члан.
Лука Ћеловић је стару Савамалу, део града око железничке
станице који је изгледао запуштено и по коме се за време поплава, у не тако
далекој прошлости, саобраћало чамцима, претвори у отмен, модеран део града.
Прво је подигао своју кућу у улици Краљевића Марка бр.
1, па луксузну палату Београдске задруге, затим, за оно време, огромну палату
Бристол. Урадио је и велики, леп, прави европски парк чије је одржавање
свакодневно надгледао.
Мало школован, више самоук, Ћеловић је ценио знање, школу
и науку. Још 1911. године, у свом првом тестаменту, оставио је све своје
имање Београдском универзитету јер је видео да је приватна помоћ драгоцена
при оскудици средстава за научни рад и школство.
Своју намеру о оснивању Задужбине Луке Ћеловића – Требињца,
београдског трговца, саопштио је ректору Универзитета крајем децембра 1925,
изразивши жељу да се оснивање задужбине објави на дан Светог Саве, 27. јануара
1926. године. Тога дана је тадашњи ректор Универзитета Павле Поповић прочитао
Основно писмо о оснивању Задужбине.
У њему Лука захваљује пријатељима на саветима и услугама
који су му помогли да стекне свој иметак и благодари Србији у коју је дошао
као нејако дете из Требиња, у којој је целог века радио и стекао богатство.
Приход Задужбине трошиће се и употребљавати за научне потребе и циљеве Универзитета.
Вредност његове имовине износила је тада око 30 милиона
динара.
Библиотека Луке Ћеловића, после његове смрти, смештена
је у Универзитетску библиотеку, и као посебна библиотека, носи ознаку ПБ
6.
После Дугог светског рата, дошло је до национализације
зграда које је Лука Ћеловић оставио Универзитету, један део је претворен
у студентски дом. Тај део је Универзитет, сматрајући да није подесан за
ову намену, разменио са предузећем Металсервис за станове.
Задужбина Луке Ћеловића – Требињца,
београдског трговца
Лука Ћеловић је 1826. при Универзитету основао своју задужбину
под именом Задужбина Луке Ћеловића – Требињца, београдског трговца.
Његово основно писмо прочитао је ректор Павле Поповић на дан Светог Саве
те године.
У писму Ћеловић наводи следеће разлоге који су га навели
да оснује своју задужбину:
1. Благодарност Србији што га је, кад је у њу дошао
још као нејако дете из Требиња, топло примила као свога грађанина;
2. Што је у Србији целога века радио и текао;
3. Што је уверен да наука и привредни рад најјаче потпмажу
правилан и сталан напредак народа;
4. Што је убеђен да се неговањем млађих нараштаја у
васколикој савременој науци и њи–ховим припремањем за привредни рад најбоље
обезбеђује културна и политичка народна будућност, и
5. Жеља да да јасне доказе своме великоме поштовању
науке “које сам целога века жудан био.“
Кроз своје две просветне задужбине, у корист науке и академског
певачког друштва Обилић, Лука Ћеловић је ставио на располагање своје велико
богатство Београдском универзитету зато што је он “данас средиште и
главна творница за српско племе“, како сам Ћеловић каже.
Када је Ћеловић умро, 15. августа 1929, онда је, у смислу
његових жеља, задужбини прикључена и његова приватна библиотека. По жељи
легатора, задужбином је управљао Одбор под председништвом ректора Београдског
универзитета.
По решењу Одбора, цела библиотека Луке Ћеловића, са три
његова ормана и две кинеске вазе, предата је Универзитетској библиотеци
почетком 1930. године. Библиотека има 580 инвентарних бројева и преко 1100
књига.
Поред нешто књига на француском и немачком језику, библиотека
садржи највише дела домаћих писаца а поред тога и велики број свезака разних
правила, статута, споменица и извештаја са статистичким подацима многих
државних и приватних предузећа, банака, акционарских друштава и хуманих
и патриотских организација.
У њој се налази и око 80 књига и брошура објављених у Француској
и Швајцарској за време
Првог светског рата.
Сваке године Задужбина је додељивала Универзитетској бибиблиотеци
и извесну суму новца који је она трошила на куповину нових књига и периодике,
као и откуп посебних збирки.
Помоћ омогућила истраживања
Помоћ је трошена и на финансирање разних истраживања. О
томе сведочи извештај ванредног професора др К. Шаховића од 9.12.1930. године:
Господине Декане,
Част ми је замолити Вас да изволите доставити следећи извештај Универзитетској
Управи
поводом помоћи коју сам добио на крају прошле године из Фонда поч. Луке
Ћеловића,
Великог Добротвора Универзитета.
Та помоћ омогућила ми је да продужим своја истраживања
о гушавости у нашој земљи. Прошлог распуста та истраживања протегла су се
на Косово и Метохију с једне стране, и на један део Санџака с друге стране.
Поред тога у заједници са г. Проф. др Драгољубом Јовановићем
изучавали смо специално питање могућности постојања веза између радиоактивности
вода и гушавости у крајевима Јужне Србије.
Та истраживања омогућила су ми да објавим следеће радове, било сам,
било у друштву са г. Др Чернољубовим:
— Истраживања гушавости у нашој земљи (II део), Српски
архив, св. 10, 1930;
— Истраживања о гушавости у нашој земљи, Гушавост у
Санџаку, Српски архив, св. 11, 1930;
— Истраживања о гушавости у нашој земљи, Прилози изучавању
лечења и профилаксе ендемске струме, Српски Архив, св. 12, 1930;
— Истраживања о гушавости у нашој земљи, Прилог изучавању
етиологије ендемичне струке, Српски Архив, св. 13, 1930.
Испитивања која смо вршили г. Јовановић и ја у вези
са радиоактивношћу вода поводом етиологије ендемичне струме, њихови резултати
биће објављени из техничких разлога у току јануара 1931.
Молим Вас Господине Декане да верујете у моје особито поштовање.