У овом броју је дат детаљнији приказ најбржег развоја академске
мреже који се икада одиграо у Европи.

Увођење гигабитских веза којима су покривени сви универзитетски центри
у Србији, сам је врх рачунарских технологија у светским оквирима. Због тога
се може са правом рећи да су рачунарске мреже вероватно једина област у
којој је Србија достигла највише светске стандарде. Oвакав развој не би
био могућ да није било посебне подршке Министарства за науку. О овој теми
је говорио професор Електротехничког факултета Зоран Јовановић, директор
РЦУБ-а и председник Управног одбора Универзитетске библиотеке «Светозар
Марковић»

Сервис електронског библиотекарства на академској мрежи функционише изванредно,
па тако истраживачи имају на свом рачунару приступ огромном броју чланака
и база података, на чему нам могу завидети и многе развијене земље. И то
је део политике државе да повећава улагање у науку. О тој теми и уопште
о положају науке у нашем друштву, кao и о значају улагања у ову област,
за наш лист је говорио помоћник Министра за науку и заштиту животне средине
за Сектор основних истраживања проф. др Тибор Сабо.

Министарство за науку и заштиту животне средине је ове
године први пут наградило 1093 научника основних наука. Циљ овог улагања
је стимулисање научника да остану у земљи, како би допринели да наша земља
достигне бар Хрватску и Словенију по броју објављених радова у часописима
које покрива база података Science Citation Index, као и по националном
доходку.

О тој теми и уопште о положају науке у нашем друштву(
период 2001-2005), кao и о значају улагања у ову област, за наш лист је
говорио помоћник Министра за науку и заштиту животне средине за Сектор
основних истраживања др Тибор Сабо, ванредни
професор, који је од 2000-2003. године био шеф Катедре
за неорганску хемију, а одлуком Владе Републике Србије у току 2001-2002.
године био је на дужности председника Управног одбора Хемијског факултета
у Београду. Објавио је 50 научних радова (од тога 47 у часописима међународног
карактера), а руководио је постдокторским студијама једног кандидата,
и био ментор за израду 3 докторске дисертације и 5 магистарских радова.

Др Сабо од маја 2003. обавља дужност Помоћника Министра
за науку Владе Републике Србије за основна истраживања.

Шта спада у основна истраживања

Треба подсетити да основна истраживања чини
теоријски и експериментални рад предузет првенствено ради освајања нових
знања или откривања законитости у природи и друштву са дугорочним циљевима
примене.
Сходно томе, у Сектору за основна истраживања Министарства обављају се
послови државне управе који се односе на:

• студијско-аналитичке послове, послове програмирања,
праћења, остваривања, анализе и оцењивања политике научног и технолошког
развоја Републике Србије, избор и оцењивање пројеката у оквиру програма
основних истраживања и праћење светских трендова у области науке;

• предлагање нових програма и решења из области научно-истраживачког
рада;

• политике и критеријума за вредновање истраживача, научно-истраживачких
организација и научно-истраживачких пројеката;

• припрема закона из области научно-истраживачке делатности
и развоја иновационог друштва;

• припремање анализа, уговора, решења, извештаја, информација
и других материјала у области науке;

• координацију и обезбеђење функционисања експертских
тела (одбори, комисије и експерти) за вредновање резултата научно-истраживачких
програма и пројеката у области основних наука;

Полако идемо напред

На почетку нашег разговора, др Сабо подвлачи да је улагање
у науку у директној вези са економским развојем. Наиме, постоји очигледна
корелација између издвајања за науку, броја објављених радова и бруто
националног производа.
— По свим параметрима смо пре пет година далеко заосталаји за другим
земљама. Тако смо по бруто националном дохотку по глави становника 2001.
били на 156. месту, а ове године смо на 83 .

Посебну пажњу др Сабо поклања потреби да држава Србија
коначно добије стратегију развоја, која би за циљ имала побољшање њеног
економског положаја.

— У изради стратегије развоја Републике Србије пре
свега треба поћи од чињеница везаних за наше садашње стање, упоредити
то стање са другим државама, направити анализу и предузети низ мера у
циљу побољшања нашег (економског) положаја.

Веома често се у средствима јавног информисања може
чути како смо ми мала држава, што може упућивати на погрешан закључак
како су све „мале“ државе истовремено и сиромашне, а то није
тачно.

О томе говори податак да у Европи има много држава које
имају од 2-10 милиона становника, а у ту групу спада и Србија, али је
наш бруто национални производ по глави становника 2001. био убедљиво најмањи
у односу на посматраних 15 држава (Финска, Данска, Шведска, Аустрија,
Белгија, Ирска, Португалија, Словенија, Чешка, Мађарска, Словачка, Грчка,
Кипар, Бугарска и Србија).

Положај науке зависи од улагања државе

Анализом података извлачи се закључак да је бруто домаћи
производ Републике Србије 2001. по становнику био 6,7 пута мањи од Словеније,
а чак 19,3 пута од Ирске!!! Али, охрабрује чињеница да према подацима
за 2005. по БНП заостајемо за Хрватском око 2 пута, а за Словенијом нешто
мање од 6 пута, односно да се наша позиција донекле поправила. Међутим,
озбиљнији економски напредак у наредном периоду без далеко већег улагања
у истраживање и развој тешко да је остварљив.

— Поставља се питање да ли постоји нешто што Владе
економски успешнијих земаља раде, што ми не радимо, или радимо супротно.
Прва разлика која се уочава је однос Влада наведених земаља према науци
и истраживању, односно проценту издвајања за те сврхе из Буџета, али и
укупно издвајање од бруто националног производа.

Према подацима за 2001. годину за исту групу земаља,
Финска је за истраживачки рад издвајала из бруто националног производа
3,41%, а Србија само 0,16%. Међутим, за прошлу и ову годину то издвајање
у Србији је удвостручено, али и тако удвостручено је знатно мање у односу
на поменуте земље.

Др Сабо је реалан, па сматра да иако је наведо издвајање
у процентима веће у случају Финске за чак 21 пут, јасно је да наше издвајање
за наведене сврхе у апсолутном износу за дуги низ година не може достиће
економски најнапредније државе, али и додаје:

— Недопустиво је (без обзира на наше бројне проблеме)
да у наредних 2-3 године не достигнемо те државе у процентима издвајања.
Осим тога, постоји иЛисабонска
декларација која захтева од чланица ЕУ или држава
које претендују да у њу уђу, да издвајање за ИР (истраживачки рад) достигне
З%, односно из Буџета за ту намену 1%.

Повећати број научних радова

Занимљиво је и поређење броја објављених научних радова
од 1.1.2000. до 31.12.2003. на милион становника.

Док је код нас у том периоду објављено 680 радова, у
Шведској су објављена 8.003 рада. Коментаришући овај податак, др Сабо
извлачи закључке:

— Поређењем ових података може се уочити бриљантна
корелација између броја тих радова, издвајања за науку и бруто националног
дохотка по становнику

Из наведених података извлачи се недвосмислен закључак
о неопходности повећања издвајања за науку како из Буџета, тако и из привреде).

У прилог томе иде и чињеница која показује да је
у раздобљу од 1976. до 1996. настао преокрет у корист високих технологија,
утемељених на знању. Удео високих и средњих технологија је у том раздобљује
скоро удвостручен, па је 1996.
године обухватао готово 55% укупне светске робне размене (1976. године
само 28 %). Последњих седам година тај се тренд не само наставља, него
и убрзава, те је разумљива ужурбаност којом се развијене земље припремају
за будућност.

О томе где смо ми у свему томе, можда је најилустративнији
података да док је Србија 2004. имала укупан друштвени производ у износу
од 23 милијарде долара, дотле је само једна светска компанија „Нокиа“
имала промет од 37 милијарди долара (од наведене суме преко 4 милијарде
долара је уложено у истраживање и развој!). У истом периоду Србија је
за ИР делатност издвојила 80 милиона долара.

Успешно може да буде само друштво
знања

Повезаност друштвеног развоја и знања нарочито је
уочљива у последњим деценијама 20. века, и настављена и у првим годинама
21. века. Успешна будућност данас се везује уз друштво
знања, односно друштво које обележава култура знања (образованост,
култура и сарадња) и економија знања (производња новог знања и такмичење
на глобалном тржишту знања).

Тај се тренд у зависности од знања – његовим унапређивањем,
ширењем и прихватањем – убрзава и постаје тежишна тачка будућности. Наука,
као подручје у ком се ствара ново знање, постаје главни покретач развоја,
делатност која омогућава задовољење друштвених потреба, нарочито оних
у области рада и општем квалитету живота. Крајње
је време да и ми кренемо тим путем.

Али, др Сабо скреће пажњу да је у случају да се средства
у повећаном износу обезбеде, неопходна далеко боља сарадња између појединих
ресора: (високо) образовање, наука, технологија, развој, привреда.

Поређењем свих поменутих параметара, рецимо још једанпут
да се може јасно уочити корелација између броја објављених радова, издвајања
за науку и бруто националног дохотка по становнику. Зато др Сабо каже:

— У циљу достизања развијених држава, одлучили смо
да први корак буде награђивање успешних истраживача по међународно признатим
критеријумим.

Анализом података наведених у листама за награђивање,
јасно се уочава велика разлика у постигнутим резултатима појединих истраживача,
који, сразмерно свом звању, имају исте зараде.

С обзиром на већ поменуту слабу заступљеност радова
наших научника у међународно признатим часописима (37. место у Европи
за период 2000-2003) , као и на чињеницу да постоје научници који се својим
радом издвајају од осталих, желимо да упутимо јасну поруку истраживачима
да ће Министарство и убудуће посебно вредновати изузетне научне резултате.

Веома охрабрује податак да је број радова за 2004.
годину за 45 % већи у односу на 2000-ту годину, а по најновијим подацима
за 2005. тај тренд се наставља па је тако до сада (7.4.2005. )објавњено
645 радова што представља 56% радова објављених 2000-те године.

*

Поменимо на крају и једну за библиотекарство врло значајну
чињеницу: улагања у научноистраживачки рад у библиотекарству би била и
већа, када би оно имало статус научне дисциплине.

Задњи је тренутка да се то постигне пре усвајању новог
Закона о науци.

Увођење гигабитских веза којима су покривени сви универзитетски
центри у Србији, сам је врх рачунарских технологија у светским оквирима.
Због тога се може са правом рећи да су рачунарске мреже вероватно једина
област у којој је Србија достигла највише светске стандарде, захваљујући
знању и ентузијазму једне релативно мале екипе младих стручњака. На челу
те екипе је проф. др Зоран Јовановић,
директор Рачунарског центра Универзитета у Београду, електроинжењер, професор
на Катедри за рачунарску технику и информатику Електротехничког факултета.

То је више него довољан разлог да за разговор са др Јовановићем
o томе шта је РЦУБ данас и шта планира у наредном периоду.

Старт интернет технологија у Србији

Рачунарски центар Универзитета у Београду координира развој
академске мреже Србије и Црне Горе, а основан је почетком 90-тих година
прошлог века, када је добијена донација у оквиру Централно-европске иницијативе
од компаније ИМБ, у виду једног за тадашње прилике веома јаког рачунара,
који је имао водено хлађење.

Центар је почео са радом у згради „Лола“ система, где је
пуштена у погон поменута машина, којој се приступало преко терминала, а
требало је да обезбеди приступ рачунарским ресурсима што већем броју корисника.

За вођу овог пројекта Катедра за рачунарску технику и информатику
Електротехничког факултета у Београду одредила је др Јовановића, што је
он прихватио како изазов:

— У то време сам чак имао аверзију према рачунским
центрима јер сам пре тога радио као истраживач у Винчи, па су ми рачунски
центри били страни. Једини разлог зашто сам прихватио то да радим је била
чињеница да је могао да се формира млад тим који ће да пусти у погон ту
машину, што је била обавеза факултета, и да обезбеди сервисе.

С обзиром да је то подразумевало да се формира потпуно
нови тим, знао сам да то могу да буду само млади људи, што ми је пружало
шансу да окупим све најбоље студенте и да направим нешто што може да буде
једна озбиљна снага у будућности. Наравно, у том тренутку све је било у
повоју, била је то мала екипа, а данас је Рачунарски центар Универзитета
у Београду много већи и има огромну друштвену улогу.

После годину дана, та млада екипа стручњака је успела да
пусти у погон тај рачунар и овладала
је његовим радом, после чега су почели да граде академску мрежу у Београду.
Прво се почело са
п овезивањем техничких факултета, факултета на Студентском тргу и ФОН-а,
што је било језгро,
а таква једна мрежа је постојала и у Нишу.

То је био старт интернет технологија у земљи, с тим што
је интернет доведен много касније (после Дејтонског споразума), јер због
санкција нисмо имали права да се вежемо за ту мрежу, и цео посао увођења
Интернета обавила је екипа РЦУБ-а.

Корак од седам миља – везе на највишем
светском нивоу

Оно што је интересантно, то је да се развој свих нових
технологија у овој земљи у области рачунарских мрежа одиграва управо у РЦУБ-у,
почевши од тога да је он довео први интернет у земљу, па до тога да су захваљујући
њему уведене оптичке технологије. Реализоване су прве међуградске оптичке
везе засноване на Етернет технологијама, и дошло се до тога да сада сви
универзитетски центри имају гигабитске везе, што је стандардан ниво западно-европских
земаља.

То је прелазак са класичних технологија на најновије технологије,
на оне технологије које су предвиђене да се користе у GEANT2 будућој мултигигабитској
академској мрежи Европе.

— Ми користимо јефтину варијанту тих технологија, гигабитски
етернет, јер пара за нешто боље немамо. Ипак, и та јефтина је омогућила
увећање капацитета према Народној библиотеци
Србије за 500 пута!

Ограничење у коришћењу електронског библиотекарства
је постао линк Народне библиотеке Србије који је имао 2 мегабита у секунди,
а сада је подигнут на 1000 мегабита у секунди или 1 гигабит у секунди. Тако
су корисници, одједанпут, добили знатно бржи приступ за све сервисе који
иду преко Народне библиотеке, укључујући и Кобсон.

Сада су интеракција и квалитет сервиса, бар што се
тиче Народне библиотеке, апсолутно на највишем светском нивоу, јер су таквим
везама опремљене највеће библиотеке у свету. Тим кораком ми смо драстично
умакли балканским земљама, односно оним земљама у које нас сврстава свет
(Западни Балкан).

Треба направити и нека поређења. Рецимо, Хрватска има доста
добру мрежу, а Мађарска изванредну. Ми смо данас ту негде у истој равни
са Хрватима у погледу интерне мреже, с тим што Хрвати улажу десет пута више
средстава у академску мрежу.

— Међутим, захваљујући томе што смо ми користили новију
технологију од њих, приближно смо их достигли. У реализацији сервиса и у
неким другим подручјима смо још увек иза њих, јер они имају 150 људи који
се баве тим послом и огроман буџет од преко 10 милиона евра.

Наш буџет са целокупним телекомуникационим трошковима
износи испод милион евра,
напомиње др Јовановић.

У Европи се високо котирамо

Да је Европа препознала потенцијал наше академске мреже,
говори податак да смо до сада добили FP5 и FP6 пројекте од Европе, јер су
они свесни чињенице да је развој академских мрежа један од кључних услова
за интеграцију Западног Балкана у ЕУ. Академске мреже омогућавају да се
наша млада популација образује за коришћење електронских инфраструктура,
да савлада електронске сервисе, да се практично приближи електронској Европи.

— Због тога су нам они у разним облицима дали скоро
милион евра донација за академску мрежу и то је нешто што иде врло систематично,
а при томе смо од званичних рецензената Европске комисије оцењени феноменално
у односу на остале Западнобалканске земље. У односу на Бугарску, БиХ, Албанију,
Македонију, толико смо одскочили да сада то изгледа као да се налазимо на
две супротне стране „дигиталног јаза“.

Ефекат грудве снега

По свему судећи, може се очекивати можда и много већа донација
из развијених земља Европе, јер су оне у званичном извештају Европске комисије
у званичној рецензији SEEREN пројекта навели да се у Србији догодио „ефекат
снежне лопте“, што ће рећи да су они покренули грудву, а да се она толико
завртела да је постала огромна и да је то изазвало толико позитиван ефекат.

— Захваљујући томе су практично за цео Балкан оправдана
улагања у тај пројекат, а дали су нам
толико похвалне оцене да су почели да нас сврставају у развијене земље у
области рачунарских
мрежа. Приликом анализа предлога нових пројеката који се отварају су рекли:
„Зашто пишете
развијене и неразвијене земље, зашто не кажете да Балкану имате можда најбоље
експерте за
неке области оптичких рачунарских мрежа“!

Пресудна подршка Министарства за науку

Међутим, др Јовановић ниједног тренутка не губи из вида
да овакав развој не би био могућ да није било посебне подршке Министарства
за науку:

— Код нас је сада присутан изузетан ентузијазам, јер
постоји подршка Министарства за науку, и оно што је посебно занимљиво, то
је да је оно дало веће паре за електронско библиотекарство него за инфраструктуру
академске мреже, а то се нигде у свету није догодило.

То је интересантна појава зато што многе земље не развијају
сервисе, а код нас сервис електронског библиотекарства на академској мрежи
функционише изванредно, па тако истраживачи имају на свом рачунару приступ
огромном број чланака и часописа и свега другога, да нам на томе завиде
многе развијене земље.

Велики инфраструктурни пројекат Србије

На наше питање какво је данас стање и шта се сада догађа
у развоју академске мреже, др Јовановић одговара:

— Ми смо до сада повезали Ниш, Нови Сад, Крагујевац
и Суботицу у гигабитску мрежу, што већ представља стандард развијених земаља,
али оно што је много битније, то је да ми сада повезујемо још 16 градова
са истим тим капацитетом и то је велики инфраструктурни пројекат Србије.
Чворишта те мреже ће бити факултети или средње и више школе у градовима
где нема факултета.

У овом тренутку Телеком реализује оптичке приводе тако
да је то примена технологије која се на западу зове „fiber to the home“,
што значи да оптичко влакно улази у саму зграду. У тим зградама ће се налазити
мрежни уређаји, а свим тим уређајима ће управљати РЦУБ, изузев у ситуацијама
кад постоје универзитетски центри који имају своје деташиране делове у другим
местима.

Свим уређајима на међународним правцима управља РЦУБ. Међутим,
због недостатка стручњака у области рачунарских мрежа, особље РЦУБ-а залази
даље у управљање мрежом, него што то раде центри који координирају целу
академску мрежу у развијеним земљама.

Основана је и CISСO академија

Осим развоја мреже, РЦУБ истовремено поклања велику пажњу
развоју кадровске инфраструктуре. Наиме, формирана је регионална CISCO
академија за обуку наших кадрова.

CISCO је највећа компанија за телекомуникационе
и рачунарске мреже у свету, на чијој је опреми
формирано око 70% светских рачунарских мрежа. Пошто телекомуникационе мреже
све више
прелазе на рачунарске мреже, они су постали највећа телекомуникациона компанија
на свету, која је
данас већа од Ериксона, Сименса и др.

Полазећи од тога да имамо очит недостатак кадрова у овој
области, РЦУБ је организовао регионални центар за образовање кадрова у области
рачунарских мрежа за Србију, Црну Гору и Републику Српску. Студенти долазе
овде на једногодишњу обуку и завршавају CISCO курсеве и добијају
званичне CISCO сертификате, на основу којих се запошљавају. Међу
полазницима ових курсева има и оних са средњом школом.

— То омогућава да се нове технологије шире по земљи
зато што ти људи знају и практично да раде. Овај вид оспособљавања кадрова
траје само две године и до сада је курс успешно завршило око 100 полазника.

Формирано је и 8 локалних CISCO академија у којима
је за предаваче РЦУБ обучио потребне кадрове. Посебно треба нагласити да
су овдашњи инструктори стручњаци који су имали веома високе просеке оцена
(преко 9) на Електротехничком факултету. Планови за даљи развој информатичке
технологије су бројни, а у овом тренутку се још увек завршава инфраструктура
по Србији и у сваком универзитетском центру посебно. Тако ће у Београду
од 31, само 4-5 факултета остати ван оптичке инфраструктуре до краја 2005,
а сви остали ће бити повезани путем најновије технологије.

Технолошка револуције је почела и у
здравству

—Друга занимљива ствар на којој се у овом
тренутку ради је да се кругу Клиничког центра Србије и Медицинског факултета
у Београду прави велика инфраструктура у коју се везују универзитетске болнице
и институти Медицинског факултета, што ће обухватити око 60 зграда.

То ће вероватно радикално утицати на модернизацију
здравства, а самим тим и на његову ефикасност. Увођење нових метода као
што су теле-консултације, увођење информационих система у здравству и електронски
пренос слика са медицинских уређаја ће довести до револуције у здравству.
Капацитет мрежне инфраструктуре ће бити такав да неће бити никаквих проблема
за брзу и широку комуникацију, јер ће имати све оно што имају и овакве установе
у најразвијенијим деловима света.

У овом тренутку је само деканат Медицинског факултета повезан
оваквом веома брзом везом, али ће та мрежа бити постављена од те тачке до
60 других објеката.

Шта ће то да значи за квалитет рада у здравству, може да
објасни следећи пример: претпоставимо да лекар захтева консултацију колеге
за медицински случај какав није имао у својој пракси, приликом планирања
операције. Он ће моћи да се проконсултује са било којим колегом на основу
видео записа са ангиографија, магнетних резонанци или скенера послатих преко
мреже. Не само то, хиљаде таквих телеконсултација су могуће на предвиђеној
инфраструктури, а никакве препреке нема да се затражи мишљење било ког експерта
из света.

—Та технолошка револуције је већ почела на
Дечијој клиници, а нешто слично постоји и у Каменици на Институту за онкологију,
и то су две институције које су у тој технолошкој револуцији најдаље одмакле.
Они су развили инфраструктуру унутар болница, они су развили пренос слика
са медицинских уређаја и уградњу у електронске медицинске картоне, што је
озбиљан корак напред.

Свет нас максимално подржава

Да би све ово могли да остваримо, прво је требало да добијемо
дозволу за дизање наше везе према свету на гигабитске брзине, што би нам
омогућило феноменалну везу са светом. При томе треба знати да је свака земља
Европске уније платила позамашан износ како би могла да се прикључи на ту
мрежу.

—Ми смо ту дозволу добили бесплатно, за шта
огромну захвалност дугујемо Европској комисији која је за нас дала крајње
преференцијалне услове за повезивање, јер не плаћамо прикључне тачке. Та
дозвола да се бесплатно прикључимо има своју посебну димензију, с обзиром
да је морао да постоји консензус свих тридесетак земаља који су платили
за заједничку инфраструктуру. Сагласност за наше бесплатно повезивање дале
су буквално све земље Европске Уније!

То смо добили захваљујући угледу стеченом кроз европске
пројекте, као и помоћи функционера Европске комисије, али и разумевању мађарске
мреже на коју се прикључујемо јер су нам најближа гигабитска тачка европске
мреже. Помогли су нам и Грци који су, углавном, координирали наш рад на
европским пројектима.

Таква подршка је резултат свега онога што је урадила екипа
која управља Академском мрежом, у протеклом четворогодишњем периоду.

Прелазимо у електронско друштво

Шта све ово до сада урађено значи пре свега за Београдски
универзитет? Како је он изгледао пре ове технолошке револуције и сада? О
томе др Јовановић има специфична запажања:

—Ја мислим да се прво одиграла једна озбиљна
револуција у главама наставника, а не само студената. Они су, пре свега,
много тога променили у свом приступу научном раду, јер сада имају несметан
приступ најважнијим светским информацијама на свом рачунару, и лако налазе
и претражују оно што им је интересантно. То је убрзало научни рад, чиме
се аутоматски добија и на квалитету.

Поновимо опет, то је огромна заслуга Министарства за
науку које плаћа све претплате за сервис Кобсон, што нам омогућава да сустижемо
друге, и то је нешто што нам омогућава да идемо напред. То је сада толико
коришћен сервис, да је постао део научног рада сваког ко се заиста бави
науком.

С друге стране, људи су се навикли да кроз то користе
и друге сервисе, и то је прелазак на електронско друштво, који се сада одиграва
у академској средини, али ће се већ сутра тај процес одигравати у целокупном
друштву. То ће бити локомотива развоја нашег друштва.

Друга критична промена је да смо се захваљујући тој
мрежи укључили у европске токове и сада врло активно учествујемо у европским
пројектима и добијамо европске паре које уопште не би могли да добијемо
да нема те инфраструктуре.

Треће, ми смо сада у могућности да често у штедимо
паре за службена путовања, због тога што се сада организују видео-конференције
преко мреже. Посебно је актуелан сервис образовања на даљину коришћењем
Академске мреже.

Кроз један пројекат Универзитет у Београду је добио опрему
за нелинеарну монтажу. Она обухвата Сонијеву дигиталну видео камеру која
омогућава да се слика пребаци на рачунаре и да се после ради монтажа. То
се сада највише користи у хирургији, где је прављен едукативни материјал.
Тако је снимљена операција једног од најчувенијих хирурга света, др Пење,
која је трајала 12 сати, и наши студенти то никада не би имали прилике да
виде да није било ове технологије.

И библиотеке су доживеле технолошку
револуцију

Што се универзитета и свих академских институција тиче,
увођење ове технологије је револуционарни корак напред. То обухвата пре
свега библиотеке, иако је за сада мали број њих укључен у ову мрежу. Политиком
дозвољеног коришћења за европску академску мрежу је дефинисано да све библиотеке
могу да се прикључе на ову мрежу. Треба напоменути да је Академска мрежа
строго некомерцијална мрежа. Сада је само питање која од библиотека може
да покрије трошкове повезивања до најближег чворишта Академске мреже.

И за библиотеке све ово представља праву револуцију, зато
што електронско библиотекарство има огромне предности у односу на класично,
у контексту лаког налажења онога што корисник тражи.

Оно што се сада мора урадити, то је пребацивање свега што
се може у електронску форму. Наравно, у тој области постоји проблем ауторских
права, али је тај проблем актуелан и за цео свет.

—Оно што је дефинитивно јасно, то је да електронско
библиотекарство има сијасет предности у односу на класично, али не сме да
га потпуно истисне. Најбољи пут је да се полако на рачунаре пребацују сервиси,
међу којима нам је сервис претраживања кључан. Тиме се омогућава веома лако
и брзо проналажење жељених чланака и књига.

Промена која ће се одиграти је и та што ће библиотеке
морати да чувају мултимедијалне материјале, тако да ће се потпуно мењати
контекст библиотекарства. То значи промену логике библиотекарства и то је
велики изазов за запослене у тој области.

Прилагођавање се мора одиграти на доста радикалан начин:
млади кадрови који долазе, треба да буду задужени искључиво за електронско
библиотекарство, а старији кадрови који су навикли на класично библиотекарство,
треба тиме да се баве и надаље и да се у некој мери прилагођавају новој
технологији.

Све у свему, и библиотекарство је увођењем нових технологија,
за веома кратко време (око две ипо године), направило корак од седам миља.
У потпуности смо савладали дигитални јаз у коме смо раније били на погрешној
страни. Наравно, библиотекарство је прешло на праву страну, а наш дугорочни
циљ је да цело друштво буде на тој страни.

Морамо да будемо део модерног дигиталног
друштва Европе

Академска мрежа и академско окружење је оно које треба
цело друштво да пребаци преко тог дигиталног јаза и да нас увуче у оно што
је модерно друштво које се формира у Европи.

— Игром случаја, ми смо прескочили неке етапе развоја
у академској мрежи, што нам је омогућило да се много брже интегришемо у
дигитално друштво. За нас је типично да технологије улазе много брже у наш
живот, него што ми прилагођавамо наша схватања њиховим карактеристикама.

Када смо уводили интернет у Србију (од тог тренутка
није прошло ни десет година), тада нико није ни знао шта је интернет. Данас
о томе овде зна и најмање дете. Када данас погледам чланак који је тада
објављен да је у нашу земљу дошао интернет, он делује смешно и анахроно,
јер сам у њему рекао да ће једног дана да се купује преко интернета. Тада
је из нашег угла електронско банкарство изгледало као далека визија.

Свака новина изазива отпор, али све у свему, нама треба
да се догоди масовна ментална промена, а њу пре свих треба да доживе библиотекари.

Такође треба рећи да за коришћење свих расположивих сервиса
нису потребни екстремно скупи рачунари, али би свака факултетска библиотека
требало да буде везана на факултетску мрежу и преко ње на академску мрежу,
јер је то предуслов да се квалитетно функционише тај сервис према корисницима.

Недостаје нам национални програм

Према мишљењу др Јовановића, ми постајемо део једног новог
друштва у коме је информатика све, али имамо озбиљан проблем у припреми
целог друштва за улазак у информатичко друштво. Немамо наставнике из те
области за основне и средње школе, а то нам је неопходно. У једном тренутку
је био предложен Национални програм хитног ванредног дошколовања људи за
информатичко друштво, али се на томе стало.

— Можда је узрок томе и то што само релативно мали
број стручњака изванредно познаје ту област, а сви су ангажовани на пројектима.

Али зато, они стручњаци које смо сами створили, чине
чуда у нашим условима. Рецимо, ми смо сами развили врхунске софтвере за
управљање академском мрежом, а они се користе и у највећим рачунарским мрежама
у земљи (мрежа Народне банке, ПТТ, Делта банка, итд).

Национални је интерес да задржимо младе
стручњаке

То све говори да је РЦУБ институција од националног значаја,
али би то требало да резултира
и адекватним односом друштва према њима. Међутим, основне плате људи који
раде у овој
области су понижавајуће и они се боре да кроз пројекте надокнаде тај минус,
али је и то тешко
реализовати јер су преоптерећени управљањем мрежом.

Наши млади рачунарски стручњаци окупљени у и око РЦУБ-а
су национално благо које је тешко задржати у земљи, јер су врхунски кадрови
на светском нивоу.

Ми стално говоримо како треба да вратимо наше стручњаке
у земљу, а при томе је свима добро знано да је врло тешко вратити оне кадрове
који су веома успешни у иностранству.

Међутим, мало се чини да се они задрже овде, иако је то
суштина проблема. Јер, ако би они отишли „трбухом за крухом“, то би срушило
једну велику развојну шансу Србије.

Примера ради, ни један млади стручњак који је отишао у
свет из РЦУБ-а, нема мању плату од сто хиљада долара годишње! А овде су
примали плате од по 13.000 динара месечно као дипломирани инжењери електротехнике!

Не треба губити из вида да је најтеже изградити инфраструктуру,
мање је тешко одржавати је, али ако се једном уруши, морало би све да почне
испочетка.

Недостатак кадрова – озбиљан проблем

Данас је Рачунарски центар Универзитета у Београду нешто
што су у свету два правна лица.
Наведимо пример из Хрватске где постоје СARNET као академска мрежа
и SRCE као рачунски центар,
и функционишу као два одвојена правна лица. И оно што је можда апсурдно,
то је да у Хрватској
која је по величини дупло мања од нас, на тим пословима ради 150 људи, а
у РЦУБ-у само 24 стручњака,
с тим што се званично финансира само 21 запослен.

—То је последица тога што нисмо у стању да
променимо начин размишљања, да схватимо
да се ради о потпуно новој димензији која се добија академском мрежом. Отпор
променама
представља озбиљан проблем.

Друга страна тог проблема је да ми поред вођења целе
академске мреже земље, водимо академску мрежу Београдског универзитета и
дајемо му информатичке сервисе.

У овом тренутку РЦУБ има изванредне кадрове, јер су
то најбољи студенти и само захваљујући томе, цео систем беспрекорно функционише.
Иначе, да није тако, у нормалној ситуацији, са тим бројем људи не би могао
да се обави толики посао.

Могуће је и једно друго поређење: највећи оператор
у Србији је Телеком Србија, други је Мобтел, а трећи је Академска мрежа,
која има преко 100.000 корисника са тенденцијом даљег пораста. Али за разлику
од прва два система, има један промил запослених у односу на њих!?

Екипа за понос Србије

Стручњаци РЦУБ-а сада остварују програм изградње кичме
Академске мреже, односно повезивања кључних факултета целе земље. Они нису
задовољни брзином којом се цео посао обавља, што због спорости у неким институцијама
у друштву, у неким случајевима због недостатка ресурса Телекома, а ређе
због недостатка пара.

Међутим, има места великом оптимизму. Наиме, део Европске
комисије (министарство) за информатичко друштво има Одељење за академску
мрежу Европе, и како су изјавили њени функционери, брзина
којом су радили наши стручњаци препозната је у Европској комисији као можда
најбржи развој академске мреже који се икад одиграо у Европи.

Сада је на нама да овој екипи дамо адекватно место у вредновању
резултата рада, имајући у виду њихов допринос у изградњи модерне Србије.

Познати стручњак из области библиотекарства
проф. др Херберт Ахлајтнер, гост Катедре за библиотекарство и информатику
Филолошког факултета и Библиотекарског друштва Србије, био је у посети
Универзитетској библиотеци „Светозар Марковић“ из Београда, којом приликом
је за наш лист одговорио на питања која му је поставила др Стела Фипили-Матутиновић.

Његове одговоре објављујемо у интегралном тексту.

 

—Господине Ахлајтнер, молим Вас да се на почетку представите
нашим читаоцима, да нам кажете чиме се бавите, са чиме се сусрећете у
Вашем послу.

—Радим на Емпорија Државном Универзитету, Школи
за библиотекарство и управљање информацијама. Предајем тамо 22 године,
а курсеви које држим су из области управљања знањем.

Такође предајем и о глобалној инфраструктури информација,
као и о међународној информационој политици, као и предмет који се
зове информациони брокеринг. Информациони брокеринг се тиче услуга
које се плаћају.

Информациони брокери могу радити самостално са клијентима,
или радити унутар организација које су у том послу, а има их и у универзитетским
и јавним библиотекама. Идеја информационог брокеринга заснива се постојању
мноштва информација (толико их је да понекад изазивају информациони overload
– презасићење информацијама), и тешкоћи њиховог прикупљања и праћења.

Нарочито људи на управљачким функцијама немају времена
да се баве прикупљањем информација – они неће доћи у библиотеку, али су
зато спремни да плате одговоре или истраживања.

Информације су кључни елемент за доношење
одлука

Иста ситуација је и када се размишља у оквирима глобалне
економије. Конкуренција је постала беспоштедна, тако да су информације
кључни елемент у корпорацијском доношењу одлука. Њима је потребно да добију
информацију брзо, да она буде тачна, да то буде добра информација, да
буде благовремена и да буде препакована.

Под препакивањем се подразумева да се презапосленом руководиоцу
не може дати цео чланак на читање. Он жели тачно дефинисану информацију
извучену из чланка и дату тако да може брзо да је прочита и донесе одлуку.
Мени је изузетно интересантно да предајем овај предмет, јер у извесном
смислу, говори о томе ка чему иде један аспект наше професије – ка чему
мора да иде уколико желимо да будемо релевантни у глобалној економији.

Наши задаци-архивирање и информационо
описмењавање

—С обзиром на ваше велико међународно искуство,
шта мислите, како ће изгледати универзитетске библиотеке у будућности,
рецимо за десетак година?

—Мислим да универзитетске библиотеке имају много функција,
а очигледно је да је једна од њих архивирање, јер ми сакупљамо и чувамо
материјале за будуће генерације – и то је веома важна функција библиотекарства.

Архивирање и контрола библиографског материјала је задатак
које нам је друштво доделило, а тај задатак подразумева да обезбедимо
да све што је друштво икада произвело, све што може бити идентификовано
и лоцирано, као и заштићено – сачувамо за будућност. Ова функција неће
нестати у дигиталном добу.

Али, ми такође, посебно универзитетске библиотеке, имамо
и образовну функцију, као место где студенти уче како да претражују информације.
Наравно, то се мења услед технолошке и комуникацијске револуције.

Студенти и даље могу да долазе у библиотеку, али такође
желе приступ материјалима од својих кућа, преко компјутера. Дакле, обезбеђивање
приступа информацијама у новој форми ће бити кључно. Сматрам да је информационо
описмењавање веома важна функција коју ми, као библиотекари, треба да
преносимо нашим студентима.

Очекује нас информациона револуција

Информационо описмењавање је учење студената како да
препознају која информација је тачна и корисна, а која није. Мислим да
је у web окружењу често присутна претпоставка „чим је на мрежи, добра
је“! Али није! Има много бескорисних информација, много нетачних,
многих које су намерно пласиране иако нетачне, много пропаганде. Стога
је информациона писменост кључно питање.

Такође, мислим, да постоји питање ко је одговоран за
очување, архивирање материјала у електронском, wеб окружењу, или ко је
одговоран за заједничко изношење информација из одређених области на мрежу,
‘’препакивање’’ чињеница и испоручивање онога што су библиотекари успешно
урадили.

Функције ће остати исте, без обзира на то да ли је у
питању библиографска, образовна, информациона или културна функција. Реч
је о томе како ћемо унутар тих функција морати да “препакујемо“ информације
и какву ће улогу технологија играти у тим областима. Дакле, могу да предвидим
да ће комуникациона револуција веома утицати на информациону функцију
у библиотекама.

—Шта Ви мислите о томе каква ће бити судбина
стандардне каталогизације и класификације?

—То је, свакако, занимљиво питање. Али, оно што је суштина
Вашег питања, то је стандардизација, односно примена међународних стандарда
у класификацији и каталогизацији.

О томе је реч у свим светским дискусијама. Увек је то
питање нових стандарда, без обзира да ли се прича о МАРК формату или другим
стандардним форматима. Заправо, ја увек говорим својим студентима (а то
сам рекао и на свом предавању о информационом брокерингу), да ако је нешто
сигурно, то је да ће наша професија постати још важнија у 21. веку, зато
што се не ради само о подацима и информацијама.

Реч је о знању, а многе наше вештине су веома важне за
опстанак.

Када говорите о каталогизацији и класификацији, ако о
томе говорите у контексту организације знања, тада су израда индекса и
апстраката веома важе вештине управљања информацијама. Означавање, мета
тагови, то је други начин организовања података и сада, нарочито у новом
окружењу, то постаје веома битан задатак.

—Да ли можете да нам кажете нешто о својим
студентима? Који профил људи се одлучује за библиотекарску професију сада
у Америци?

—Имајте на уму да је то програм професионалног оспособљавања
људи који већ имају неку факултетску диплому. У нашем случају просечна
старост студената је око 38 година. Многи од наших студената се враћају
имајући већ за собом једну, две, или три успешне радне каријере, а сада
су, из многих разлога, одлучили да желе да постану библиотекари или професионалци
у области информисања.

Кадрови са искуством се поново враћају
на студије

Многи од наших студената се враћају, имајући за собом
једну, две или три успешне радне каријере, а сада су, из многих разлога,
пожелели да постану библиотекари или професионалци у области информисања.

Оно што је заправо веома занимљиво, јесте да они доносе
много искуства у учионицу, а онда са дипломом одлазе на нови посао. У
ствари, оно што се већ дешава, јесте да они можда већ раде као рачуновође,
или су на руководећој позицији, или су у настави, а сада се враћају на
студије да би стекли нове вештине. Виде нове могућности, виде да је област
информација, област библиотекарства, веома узбудљива област и вољни су
да уложе време и новац да би стекли додатно образовање за нову каријеру.
Имамо библиотекаре са дипломама који се враћају на студије да би стекли
сертификат из архивирања или сертификат из информационог менаџмента.

—Како је организован процес добијања сертификата?

—То је, у ствари, општи тренд у САД не само у области
библиотекарства, и део је “учења током целог живота“ – додатног
образовања за нову каријеру. Сертификат није класична факултетска диплома,
али зависно од врсте сертификата, обично морате да одслушате од 5 до 7
курсева. Значајно је да ми уз курсеве имамо и веома јасно дефинисан и
опширан практичан програм. Тако, на пример, у програму за управљање информацијама,
студенти у одређеном тренутку морају да иду у неку фирму или владину агенцију
и да тамо неко време раде са искусним професионалцем из те области, прикупљајући
разне податке, а затим морају да направе портфолио који доносе групи професора.

Потом ми анализирамо портфолио, а онда следи нешто као
проширени интервју, обично је то око 2 сата разговора између три професора
и студента, заснован на портфолиу и стеченом радном искуству. Тако, процес
добијања сертификата садржи и предавања и обавезну праксу.

—Колико је просечно времена потребно да би
се добио сертификат?

—То зависи од случаја до случаја,
али ако узмете у обзир да је у питању 7 курсева, онда је то вероватно
око годину дана. При томе имајте у виду да већину наших студената чине
ванредни студенти.

—Дакле, они и раде…

– Да! Они не прекидају рад за време ових студија. Сада
је наш циљ, у програму добијања сертификата из управљања информацијама,
да цео курс буде online. То ће се променити у програму управљања
архивама; у legal management-у, неки курсеви су online,
неки не. Зависи. Али, без обзира о ком курсу је реч, они морају да имају
праксу, без обзира што раде.

– Шта Ви мислите, да ли су online курсеви бољи или лошији
од класичних?

– То је питање које се увек поставља. И то је добро питање.
Али, ја га не бих поставио на начин или – или. У неким областима
као што су сликање, музика, на пример, позориште и слични предмети, било
би тешко подучавати online.

У неким другим областима, на пример на курсу који ја
држим online из информационог брокеринга, то функционише веома
добро. Кључ успеха у online подучавању је да морате имати добру информатичку
мрежу. То значи да не само да треба имати online приступ, већ
и линију са широким пропусним опсегом, јер не можете користити обичну
телефонску линију због тога што веза неће радити како треба, с обзиром
да вам је потребна одговарајућа брзина преноса. Треба вам и техничка подршка
коју студенти или факултет могу да позову уколико се јави проблем, јер
је могућност успешног повезивања преко мреже кључна.

Друга веома важна ствар код online подучавања
јесте, и ту чињеницу и сам учим, да online подучавање захтева доста припрема.
Морате да будете веома прецизни и о свакој лекцији морате веома пажљиво
да одлучујете.

Ја не користим само текстове, користим и аудио и видео
материјале, имам и вебсајт, тако да имам доста техничке подршке, јер ми
је потребна. Ја обезбеђујем информације, али имам људе који одржавају
вебсајт за мене. Имам људе који се баве питањима студената која се не
тичу садржаја сајта, да бих ја могао да се концентришем на садржај.

Дакле, online подучавање подразумева доста знања,
пуно техничке подршке и то није јефтино за универзитет, јер је потребна
добра инфраструктура. Али, ако имате ове предуслове, то може бити веома
успешно.

Међутим, online учење захтева и од студента
пуну посвећеност ономе за шта се определио. Наиме, ви седите испред свог
компјутера и можете да одете кад год зажелите, јер нема професора. То
захтева пуну самодисциплину од студената, као и њихову зрелост.

Али размишљам, гледајући децу, како седе код куће и играју
игре са друговима преко Интернета. Сада у учионицама имамо веома младе
студенте који су технички веома образовани и не смета им да буду физички
изоловани од других студената, зато што су већ навикнути да раде у контексту
мреже. Многа питања која ми постављамо су, у ствари, транзициона питања.
Што сам ја старији, моји студенти су млађи и оно што мене брине – њима
уопште не представља проблем.

—Не губимо из вида да смо ми генерација из
20. века!

—Да, Ви и ја, знам то. И то
ми тешко пада. Али ја мислим да је ово узбудљиво време, не само за нас
библиотекаре, већ и за цело човечанство. Лепо је пробудити се из изолације,
без обзира да ли је она регионална или национална, и онда имати на располагању
све ове могућности у глобалном контексту.

Али, то захтева нове вештине, захтева нов начин размишљања,
нов став. Ту леже изазови. Нов начин размишљања.

—Реците нам сада нешто о програму Вашег боравка
овде.

—Радим неколико ствари. Држим
серију предавања на Филолошком факултету у Београду и Народној библиотеци
Србије, а имао сам и краћи разговор на регионалном скупу јавних библиотека
у Љигу. Затим идем у Нови Сад, такође да одржим предавање. Радио сам са
неким факултетима, помажући им да напишу своје апликације за амбасаду
САД, дакле мало сам се бавио уређивачким послом.

Такође радим са професорком Александром Вранеш на организовању
следеће конференције.

—Шта ће бити тема те конференције и где ће
бити одржана?

—Претпостављам да ће бити организована
на јесен, у Народној библиотеци Србије. Мислим да ће бити посвећена библиотечким
услугама и деци. Но, све је то тек на почетку.

Иначе, моја катедра и београдска Катедра за библиотекарство
сарађивали су у организацији прошлогодишње конференције, а истраживали
смо и могућности за сарадњу у будућности.

—Можда долазе у обзир и неки online курсеви?
Ми сада имамо прилично добру академску мрежу.

—Све то су могућности о којима
размишљамо.

—Да ли сте Ви вољни да учествујете у таквој
сарадњи?

—Наравно! Ја већ имам искуства
у сарадњи са Катедром за библиотекарство на софијском Универзитету. Тамо
смо заједнички организовали три конференције.

—А да ли сте организовали неке online курсеве
за њих?

—Не! Још увек не, зато што
постоје нека административна питања која тек треба да буду уређена, али
ми радимо на томе. То су решиви проблеми. Знате, када долазите у неко
ново окружење, сусрећете се са универзитетским званичницима који још увек
не размишљају у новим терминима, тако да је потребно неко време да би
се ствари усагласиле.

—Какви су Ваши утисци о нашој катедри за
библиотекарство и информатику?

— Уживао сам предавајући и
разговарајући са студентима који су пуни ентузијазма, и заиста су доста
у материји. Уживао сам и на конференцији у Љигу.

За мене је било занимљиво то што се многа питања не
разликују од оних која се постављају у САД, када је реч о библиотечким
услугама. Да, ми имамо више новца, имамо бољу технологију, али кориснички
сервиси су кориснички сервиси, само је контекст помало другачији.

Имао сам сусрет са групом библиотекара катедарских библиотека
Филолошког факултета и то ме је подсетило зашто уживам у овој области
– то је ентузијазам библиотекара.

Чак и у најтежим околностима, они су пуни ентузијазма
за своју област, своју професију, за оно што раде, и зашто раде. Свиђа
ми се када видим како колеге, које раде у изузетно тешким околностима,
решавају проблеме и колико ентузијазма уносе у то. Ми понекад заборављамо
на те ствари.

— Молим Вас, рецитe нам нешто о томе како
Ви видите процес трансформације универзитета у 21. веку?

— Јасно, образовање кроз цео
живот и револуција у области комуникација и информација мења универзитет.
Студенти почињу да ,,купују” курсеве. Под тим подразумевам да ако студент
жели неки курс, а матични универзитет му га не нуди до следећег семестра
или до следеће године, он тражи који универзитет нуди тај курс online.

Тржиште у глобализација утичу на универзитет

То за универзитете значи више комуникације, али истовремено
пружа и нове могућности, зато што online више нема граница,
нема географских, нема временских ограничења. То је занимљиво!

Сматрам да универзитети морају да постају више предмет
новог доба. Мислим да тржиште и глобализација тржишта утичу на универзитет
на фундаменталне начине.

Тачно је да ми још увек држимо неке курсеве у учионицама.
Такође, веома је важно, поготово за младе студенте, да буду уведени у
образовни процес, а то веома добро може да се уради у класичном универзитетском
окружењу.

Али, са друге стране, универзитети треба да постну рилагодљиви,
, да се прилагоде потребама друштва и ту мислим на глобално друштво. Глобализација
захтева тип образовања где ће студенти имати више контроле над својим
учењем.

Учење је некада подразумевало одлазак у учионицу, а
предавач је очекивао да ће студенти бити пажљиви. Али, на крају часа,
процес је био завршен.

Међутим, ја чак и док сам у Београду, морам бити конектован
све време. Ако не приступам свом мејлу сваки дан, убрзо ће се накупити
велики број порука. Моји студенти више не размишљају у стилу: ,, субота
је, или недеља је, или празник је и не би требало да узнемиравамо свог
професора”. Могу да пошаљу пруку у 4 ујутро и онда кажу ,,зашто
ми нисте одговорили?”

Или кад сам на одмору. То није важно мојим студентима,
није им важно што сам у Европи, они желе одговоре одмах. Тако, то мења
мој живот. Морам да научим да реорганизујем свој живот тако да сам стално
конектован.

Али, ако морам да будем online све време, како
ћу имати приватно време? Како ћу уредити одмор. Ово је занимљив проблем.

Зато ми у мојој школи не обраћамо много пажње на званични
универзитетски распоред. Подучавамо викендима, почињемо са предавањима
пре него што је почео семестар, чак настављамо да радимо и када је семестар
на универзитету званично завршен. Нема више ограничења.

То су најкрупније промене, а оне су се већ десиле у
свету бизниса. Сада то почиње да утиче и на образовање. Пре десет година,
наш ректор нам је рекао да ми нисмо државни универзитет, већ да нас држава
суфинансира, а оно што је под тим мислио било је да сав новац потребан
за универзитет, неће доћи од државе. Сада ми од државе добијамо око 60%
потребног новца, а остало морамо ми да прикупимо. За десет година ћемо
добијати можда само 20%, а остало ће морати да дође од студената и на
друге начине.

—Значи и студенти морају да буду
зрелији него што су били?

—Апсолутно! Али, мислим да
ће захтеви према факултету, факултетској администрацији, бити битно другачији
него што су били у прошлости, или него што су сада.

—А поред државног новца и новца
студената, одакле још долази новац?

—Сви универзитети се труде
да увећају своје донације, а за то постоје различити извори додатног финансирања:
истраживачки државни фондови, средства федералне владе, јер сви они имају
новац за пројекте.

Тај новац често долази и од студената којима се допадао
њихов универзитет, који су зардили пуно новца, који старе и дају нешто
од тог зарађеног новца свом универзитету.

Срећом, институције као Харвард, имају донације вредне
милион долара. Мање институције имају мање донације. Али оне, иако су
паметно инвестиране, доносе камату и то постаје све важније универзитетима.

— А како се у свету за финансирањесвојих
делатности сналазе универзитетске библиотеке?

— Мислим да универзитетске
библиотеке треба да се боре за свој буџет као и било који други део универзитета,
рецимо рачунски центар. Наравно никада није довољно новца, никада довољно
особља, никада довољно простора.

Деликатан положај директора универзитетске
библиотеке

Стварно мислим да је то изазов за директоре универзитетских
библиотека. Не само да морају да добро управљају особљем и имовином, већ
морају да буду способни да успоставе добар однос са ректором, проректорима,
деканима.

Такође, морају да траже новац и ван универзитета. Многе универзитетске
библиотеке имају своје донаторе.

У сваком случају, што су директори способнији, то је
боље библиотеци. То заправо изгледа врло једноставно.

Они морају да буду политички вешти, јер није довољно
да буду само добри као директори библиотеке. Они треба да знају да стално
продају услуге библиотека универзитетској, али и широј заједници. Морају
да изађу на тржиште.

—Значи дошло је време када сви морају да
буду на тржишту, па и библиотеке. Да ли имате неку поруку за универзитетске
библиотеке у нашој земљи?

—
Мислим да је једна од стратегија за опстанак наћи партнере. Партнерство
је рецепт за опстанак. У САД библиотеке оснивају конзорцијуме, тако да
могу да набављају боље као група него појединачно, и могу да добију боље
услове.

Мислим на партнерство не само са осталим библиотекама
у Србији, него и са осталим библиотекама изван Србије. На пример, у Бугарској
постоји тзв. Програм ,,сестринских” библиотека у којем јавне библиотеке
из Колорада постају партнери са јавним библиотекама из Бугарске.

И то је постао веома користан програм када је реч о
трансферу технологије, али и такође финансијске помоћи, помоћи око реализације
програма. Дакле, партнерство је нешто о чему бих размислио као о начину
за суочавање са изазовима будућности.

—Да ли у том смислу можете да нам предложите
неку сестринску библиотеку? Неку која би нас “усвојила”?

—Размислићу, али ја то не могу
да урадим, јер предлог мора да дође од директора одговарајућих библиотека.
Али, могу да покренем питање.

—Нажалост, партнерство је понекад немогуће
због разлике у технолошком нивоу, као и из неких других разлога.

У име Редакције нашег часописа, захваљујем
Вaм на стрпљењу да одговорите на сва наша питања!

Библиотека Технолошког факултета у Лесковцу је најудаљенија
тачка од Београда у мрежи високошколских библиотека Србије, али то по
садржају и начину њеног рада није хендикеп, јер мали, али вредан колектив
ове институције у свему прати све оно што собом носи модерно библиотекарство.
Лимит представљају само материјална средства, којих никада нема доста.

Библиотека је уписана у регистар библиотека 1996. као
Организациона јединица Технолошког факултета, а чланица је Заједнице библиотека
Универзитета у Србији од њеног оснивања.

Библиотека има сталне чланове у које спадају наставници
и сарадници, последипломци и докторанти, студенти и радници Технолошког
факултета, као и привремене чланове: студентe других факултета, матурантe
и надаренe средњошколцe, научнe раднике и истраживаче из привредних организација
и др.

Активан корисник КоБСОН-а

У свом фонду библиотека поседује 4100 монографских публикација
(2980 наслова) – (уџбеници, збирке, практикуми, приручници, енциклопедије,
речници), 1040 дипломских радова и 400 наслова серијских публикација (домаћих
и иностраних). Фонд се увећава куповином, највећим делом поклоном, разменом
и добијањем обавезних примерака Издавачке делатности Технолошког факултета.
У фонду библиотеке налазе се и сви Општи акти факултета, као и записници
са седница Наставно-научног већа и катедри.

Библиотека поседује у електронском облику:

— две велике енциклопедије: BRITANICA
и ENCARTA,

— два енглеска речника BENSON и YU
речник,

— CD-е са научним чланцима скинутим са Интернета.

Као активна чланица “Конзорцијума за обједињену набавку“,
библиотека има приступ научним информацијама преко Академске мреже у Србији
до 18 електронских сервиса (ScienceDirect, Springer-Link, CAS, Journal
Citation Report, ProQuest и др.), и приближно 12.880 наслова електронских
часописа. Такође, има приступ Виртуелној библиотеци Србије и Централном
електронском каталогу COBISS.

Целокупан библиотечки фонд је обрађен по библиотечким
стандардима и постоје следећи каталози:

— класични лисни каталози (абецедни,
стручни, предметни), и

— електронски каталог WINISIS (претраживање
по аутору, наслову, поднаслову, области, кључним речима, години издавања,
језику публикације).

Корисници могу користити фонд у просторијама библиотеке
или изван ње. Библиотека ради и међубиблиотечку позајмицу, тако да корисници
могу добити публикације које нису у фонду ове библитеке.

Услуге библиотеке су бесплатне, осим међубиблиотечке
позајмице, у ком случају се наплаћују услуге других библиотека и трошкови
транспорта.

Фонд је већим делом у слободном приступу.

Фонд библиотеке је већим делом у слободном приступу,
а мањи део се налази у магацинском простору. Постоји читаоница за студенте
и читаоница за наставнике. Студенти за самостално претраживање имају на
располагању један компјутер са принтером.

За сложенија претраживања (уз помоћ библиотекара), и
за обраду библиотечког фонда,
користе се два компјутера. Сви компјутери су мрежно повезани са осталим
компјутерима на Факултету,
и прикључени на Интернет.

Библиотекари су и технолози

Библиотека ради сваки радни дан од 7,30 до 20 сати, са
по једним библиотекаром у смени. Библиотека има два библиотекара са положеним
стручним испитом, који су по образовању технолози, тако да активно сарађују
у изради пројектних задатака, семинарских радова и дипломских радова студената.

Библиотека поседује примарну и секундарну литературу.
Студент са овог факултета – корисник ове библиотеке, одлази са факултета
не само са стеченом дипломом инжењера технологије, већ и солидним знањем
о претраживању литературе и других информација потребних за његов будући
рад (ретроспективно претраживање секундарних часописа, електронско претраживање
Интернета, других база података, коришћење енциклопедија, приручника,
лексикона).

У овој библиотеци корисници могу да дођу до копија свих
факултетских општих аката, као и Закона о Универзитету и Закона о раду.

Чињеница да студенти настављају да користе услуге ове
библиотеке и после завршеног Факултета, најбољи је показатељ да су корисници
задовољни радом библиотекара. Такође, услуге библиотеке користе и кадрови
из привреде, ученици средњих школа, као и студенти других факултета.

Девиза ове библиотеке је »корисник
треба да буде задовољан и ниједна информација и књига није стара и непотребна.
Ако неко жели да дође до нових сазнања, треба му то у најкраћем року омогућити«.

Руководилац ове узорне библиотеке је
Гордана Петронијевић, која је ове године поводом
јубилеја Факултета (25 година рада), на предлог њених сарадника и корисника
(наставника и студената) добила »Захвалницу за рад«, што најбоље
говори о томе како је радила и како је организовала рад ове библиотеке.

Наставница прешла у библиотекаре

Г. Петронијевић је почела да се бавим библиотекарством
1988, после дугогодишњег рада у настави, тако да је на почетку рада о
библиотекарству знала само онолило колико и сваки други корисник.

— Имала сам срећу да као студент хемијске технологије
у Љубљани будем корисник добро организованих библиотека и већ тада (1980)
упознам привилегије електронског претраживања и електронских база, тако
да сам библиотекарство као корисник познавала довољно.

Као радник у настави осетила сам шта значи недоступност
информација и које су последице недостатака истих. Све то је допринело
да библиотекарство схватим озбиљно и одговорно.

Пресудна улога стручног испита и семинара

Она се присећа и самог почетка рада у Библиотеци:

— Мог првог радног дана, Библиотека Технолошког факултета
у Лесковцу више је личила на
магацин, него на библиотеку.

То је значило да је посао библиотекара морала да започне
увођењем скромне библиотечке грађе у “Књигу инвентара”. Затим је библиотечки
фонд разврстала према предметима у настави и почела да ради са корисницима.

— Правим библиотекарством почела сам да се бавим
после положеног стручног испита, маја 1990. Стручни испит и семинари који
су организовани у Народној библиотеци Србије много су ми помогли. Упознала
сам “Закон о библиотечкој делатности” и “Стандарде у библиотекарству “
и одмах
кренула са њиховом применом у својој библиотеци. Такође, успоставила сам
многе контакте са библиотекарима других библиотека.

Слободно време у току семинара у Београду проводила је
посећивањем сродних библиотека и том приликом је размењивала искустава
са другим полазницима семинара. Ти контакти су јој касније помогли да
обогаћује књижни фонда разменом и поклономима.

Прва написана библиографија

За полагање стручног испита написала је своју прву библиографију
“Библиографија дипломских радова одбрањених на Технолошком факултету”,
поводом 10 година рада Факултета.

Већ током 1990. Библиотека Технолошког факултета добија
контуре праве библиотеке. Формиран је абецедни, стручни и предметни каталог
монографских публикација и дипломских радова, активирана је набавка куповином
страних књига (претежно руских). Библиотека Природно математичког факултета
Београда поклонила им је дупликатне свеске својих секундарних часописа.
На тај начин библиотека је добила референтну збирку: Chemical Abstracts,
Biological Abstracts, Chemisches Zentralblatt, Реферативни журнал
– „Химија“ и отпочела са ретроспективним претраживањем. Студенти
су могли прве пројектне задатке да ураде у својој библиотеци.

— Током 1992. добијам колегеницу и тада долази до
поделе посла и двосменског рада. Определила сам се за формирање одељења
периодике у ком формирам стручни каталог периодике и абецедни према наслову.

Почетак аналитичке обраде радова

Средином 1995. са набавком програма BIBLIO CDS/ISIS
у DOS-у започела је аутоматска обрада података. У почетку је коришћен
рачунар рачунског центра (у згради на другој локацији) и на том послу
је радио само по један библиотекар по 2 сата дневно.

— У то време почела сам са коришћењем E-mail-а, затим
телнета и JUPAC-а за претраживање база других библиотека. По пресељењу
у нову зграду фебруара 2001. године, Библиотека је добила рачунар PC 586/133
MHz/32 МБ, а јуна месеца још један PC 586. Оба рачунара прикључена су
на Интернет.

Упоредно са набавком другог рачунара прелази се на
WINDOWS верзију BIBLIO CDS/ISIS. У електронску базу фонда уводим и аналитичку
обраду радова. У то време радим и другу библиографију »Библиографију радова
наставника и сарадника Технолошког факултета« поводом 20 година рада Факултета.
Та библиографија је у електронској форми постављена на сајту Факултета.

Г. Петронијевић 2000. постаје руководилац библиотеке,
а први јој је циљ био да покуша да на Факултету да одреди библиотеци право
место у настави и истраживачком раду.

Одвија се процес увођења квалитета

Библиотека ради као посебна организациона јединица, регистрована
код Народне библиотеке Србије и има свој правилник по коме ради.

Рад библиотеке презентован је два пута на локалној телевизији
и чланком у ИНФОТЕЦИ. Тако рад Г. Петронијевић и рад Библиотеке Технолошког
факултета постаје запажен у Србији. Истовремено, успоставља контакт и
посећује словеначке библиотеке CTK и NUK у Љубљани. Тренутно ради на увођењу
квалитета рада у библиотеци.

— У свом раду увек сам спремна за сарадњу и помоћ.
Радо учим од бољих, али сам такође увек спремна да неком помогнем у раду.
Никад пасивно не посматрам догађања у библиотекарству. Никад у потпуности
не копирам друге библиотеке – прихватим идеју, али у све уносим своју
нијансу. Своје идеје о бољем раду не кријем, и неке од њих су прихваћене
од стране матичних библиотека.

Библиотека је активан члан Заједнице високошколских библиотека
од њеног оснивања, и један од првих корисника КОБСОН-а. Активно сарађује
са библиотекама у Србији.

Амбициозни планови

У плановима рада библиотеке за 2005. предвиђено је доста
тога, а реализација постављених циљева зависи од тога да ли ће успети
да обезбеде довољно средстава.

— Тако планирамо да се постојећу електронску базу
података библиотеке Технолошког факултета инсталирамо на Интернет мрежу
и web сајт ТФ, као и факултетски часопис »Зборник радова«, библиографију
радова наставника и сарадника са пуним текстом радова и Каталог најновијих
издања издавачке делатности Технолошког факултета.

Ако се планови остваре, на порталу Библиотеке би се поред
основних информација о самој библиотеци, налазиле пажљиво изабране колекције
линкова који воде до сајтова, Web страница, сервиса и библиографских база
података на Интернету, који су по свом садржају од значаја за кориснике
Библиотеке.

— Да би све то реализовали, потребно је набавити
Програм за конверзију података из Winisis-а за web-претраживање, Adobe
програм за конверзију докумената из word формата у ПДФ формат, затим скенер
и ласерски штампач, планира Гордана Петронијевић.

Придружујемо се жељама за што скорије остваривање ових
планова, јер би то било и у општем интересу.

Како се јануарско-фебруарски испитни рок захуктава, у
холу Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић“ све више студената
чека у ред не би ли дошли до места у читаоници. На столу Љубице Јовановић,
гардероберке, обично се налазе тридесетак чланских карата академаца који
би да „загреју столицу“.

— Библиотека почиње да ради од 8 часова, а већ oко
8.30 свих 78 места у великој читаоници су заузета. Они који дуже спавају,
често чекају столицу и по два сата – објашњава Љубица Јовановић.

Највише је академаца са Правног, Архитектонског, Грађевинског,
Електротехничког и Математичког факултета. Иван Митић, будући грађевинац,
не устаје рано, па у друштву колега чека ред. За неколико дана полаже
испит „Дрвене конструкције“ и сваки дан мора да учи.

— Кад стигнем, предам чланску карту гардероберки
која ме прозове кад се ослободи место. Овде су увек и моји другови са
којима причам о испитима, али и о вечерњим изласцима – објашњава
Митић.

Да би студентима изашли у сусрет, у холу испред канцеларије
Богољуба Мазића, в. д. управника библиотеке, постављен је велики сто где
се вредно ради, тако да има месга за око 120 људи. Овде често долазе и
професори и асистенти којима је на располагању стручна литература.

— Библиотека „Светозар Марковић“ има велики
број уџбеника, стручну литературу, докторске тезе, док у Интернет центру
наши корисници могу да читају стране научне часописе – каже Богољуб
Мазић, в. д. управника.

Када је 1996. године литература пребачена у подземне
магацине, у приземљу је ослобођена просторија у којој би могла да се направи
нова читаоница са 80 места. План за преуређење је направљен још пре пет
година. Потребно је око 20.000 долара да се уреде зидови, купе клупе и
столице и измести мокри чвор.

— Покушавали смо преко Америчког културног центра
да добијемо донације. Међутим, они су могли да нам дају само књиге, али
не и новац – казује Мазић.

Када би Универзитетска библиотека добила нову читаоницу,
окупљањима у холу дошао би крај. До тада студенти неће долазити овде само
ради спремања испита, већ и због дружења.

— Јеси ли гледао како је Звезда овог викенда „растурила
Цибону“ – чује се у ходнику, расправа о утакмици и најбољим кошевима
постаје све гласнија. Љубица Јовановић, гардероберка излази у хол да би
замолила момке да тише разговарају. Прича се наставља шапатом, све до
следеће занимљиве теме.

И. Николић

У среду, 9. марта у великој сали Дома културе „Студентски
град“ Библиотека је организовала програм У
почетку беше реч на коме су учествовали победници
такмичења у беседништву на Правном факултету у Београду и студенти песници,
чланови књижевног клуба „Бранко Миљковић“. Колико изговорена
реч може бити снажна и убедљива, али и чаробна и заводљива, показали су
млади беседници и песници, виртуози свога израза.

У име Библиотеке госте је поздравила Невена
Томић, управник Библиотеке. Професори Обрад
Станојевић и Воја Станимировић
говорили су о традицији неговања лепе речи и слободе говора на Правном
факултету у Београду.

Први део програма био је беседнички. Оратори су одушевили
публику сугестивним и оштроумним говорима. Бранили су своје клијенте,
своју нацију, свој језик. Спасоје Љесар
се потврдио као ненадмашни таленат за импровизацију беседећи на тему
Савремени бракови коју му је задала случајно изабрана девојка из
публике.

У другом делу програма наступили су песници, од којих
су неки већ афирмисани ствараоци са објављеним збиркама песама. Док су
беседници наступали без микрофона и посебног осветљења, снажно прокламујући
своје говоре, песници су наступили у другачијој атмосфери, осветљени рефлектором,
праћени звуцима нежне музике. Њихове песме пробудиле су другачију осећајност
у публици и пренеле реч са националног и друштвеног бића на индивидуу.

На изричиту жељу младих песника, на крају је наступио
писац и рецитатор Ратомир Рале Дамјановић, који је покушао да пренесе
свој доживљај поезије у којој је рецитатор стваралац и маг реч, у коме
песма не постоји док се не изговори први стих. Дамјановић је виртуозно
одрецитовао стихове Облака у панталонама показавши да време може
да стане када се поезија ствара и изговара читавим бићем, али и слуша
у потпуној посвећености.

Увод

Интернет је променио из основа стварну ситуацију у области
праксе и економије ширења научних знања и приступа културним добрима.
По први пут интернет пружа шансу да се успостави глобални приказ људског
знања, укључујући културно наслеђе и гаранције за приступ широм света.

Ми доле потписани се сматрамо обавезним да размотримо
изазов који пружа интернет као функционални медијум за ширење знања. Очито
је да ће тај развој моћи значајно да модификује природу објављивања као
и постојећи систем осигуравања квалитета.

У складу са духом Декларације Будимпештанске иницијативе
за отворени приступ, ECHO повеље и Bethesda изјаве о
објављивању са отвореним приступом, ми смо припремили нацрт Берлинске
декларације како би промовисали интернет као функционални инструмент за
глобалну научну базу знања и људских размишљања и предложили мере које
би креатори истраживачке политике, научне институције, фондови за финансирање
истраживања, библиотеке, архиви и музеји требало да размотре.

Циљеви

Наша мисија ширења знања је само половично испуњена ако
информације нису широко и одмах доступне друштву. Нове могућности ширења
знања не само класичним облицима него све више и преко парадигме отвореног
приступа преко интернета, треба да буду подржане.

Ми дефинишемо отворени приступ као садржајни извор људског
знања и културне баштине који је потврђен од стране научне заједнице.

Да би реализовали визију глобалног и приступачног приказа
знања, будућа мрежа треба да буде одржива, интерактивна и транспарентна.
Садржај и алати за претраживање морају бити у отвореном приступу и компатибилни.

Дефиниција прилога са отвореним приступом

Успостављање отвореног приступа као светске процедуре
у идеалном случају тражи активни допринос сваког појединог ствараоца научног
знања и поседника културног наслеђа. Прилози са отвореним приступом укључују
оригиналне резултате научних истраживања, сирове податке, метаподатке,
изворе, дигиталне приказе сликовног и графичког материјала и научни мултимедијални
материјал.

Прилози са отвореним приступом морају да задовоље два
услова:

1. Аутор(и) и носилац (носиоци) ауторских права поклањају
свим корисницима слободно, неопозиво, светско право да приступе, копирају,
користе, шире, преносе и приказују рад јавно и да производе и шире радове
настале на основу њих у било ком дигиталном медијуму, за било коју одговорну
употребу у којој постоји права атрибуција аутора (заједнички стандарди,
који ће наставити да обезбеђују механизам обавезног навођења аутора и
одговорног коришћења објављених радова, као и до сада) , као и право да
начине мали број штампаних копија за личну употребу.

2. Потпуна верзија рада и свог пратећег материјала, укључујући
копију дозволе како је горе наведено у одговарајућем електронском облику
се похрањује (и на тај начин публикује) у најмање једном репозиторију
уз примену одговарајућих техничких стандарда (као што је дефиниција отвореног
архива), који има подршку и одржава га нека академска институција, научно
друштво, владина агенција или друга установа која тежи да омогући слободан
приступ, неограничену дистрибуцију, интероперабилност и дугорочно архивирање.

Подршка преласку на парадигму отвореног
приступа

Наша организација је заинтересована за даљу промоцију
нове парадигме отвореног приступа на добробит науке и друштва. Стога намеравамо
да напредујемо тако што ћемо:

— охрабривати наше истраживаче/кориснике фондова да објављују
своје радове према принципима парадигме отвореног приступа;

— охрабривати поседнике културног наслеђа да подржавају
отворени приступпостављањем својих ресурса на интернет;

— развијати начине и путеве за евалуацију радова у отвореном
приступу и онлајн часописа како би се задржали стандарди осигурања квалитета
и добре научне праксе;

— подржавати став да публикације објављене у отвореном
приступу буду разматране приликом унапређивања аутора и вредновања њиховог
научног доприноса, и

— подржавати суштинску вредност доприноса инфраструктури
отвореног приступа развојем софтвера, обезбеђивањем садржаја, израдом
метаподатака или публиковањем појединачних радова.

Схватамо да процес преласка на отворени приступ мења
ширење знања у легалном и финансијском смислу. Наша организација намерава
да тражи решења која подржавају даљи развој постојећих легалних и финансијских
оквира како би олакшала оптимално коришћење и приступ.

Потписници:

Hans-Jörg Bullinger,

President Fraunhofer Society – (22 Oct 2003);

Karl Max Einhäupl,
Chairman of the Wissenschaftsrat – (22 Oct 2003);

Peter Gaehtgens,

President HRK – (22 Oct 2003);

Peter Gruss,

President Max Planck Society – (22 Oct 2003);

Hans-Olaf Henkel,

President Leibniz Association – (22 Oct 2003);

Walter Kröll,

President Helmholtz Association – (22 Oct 2003);

Ernst-Ludwig Winnacker,

President German Research Foundation – (22 Oct 2003);

Eike Jessen,

President of Deutsches Forschungsnetz – (24 Nov 2003);

Bernard Larrouturou,

Director General, Centre National de la Recherche Scientifique (CNRS)
– (22 Oct 2003);

Jürgen Mittelstraß,

President, Academia Europaea – (22 Oct 2003);

Paolo Galluzzi,

Director, Istituto e Museo di Storia della Scienza, Florence – (22 Oct
2003);

Friedrich Geisselmann,

Head, Deutscher Bibliotheksverband – (22 Oct 2003);

Yehuda Elkana,
President and Rector, Central European University Budapest – (22 Oct 2003);

Jean-Claude Guédon,

Open Society Institute – (22 Oct 2003);

Martin Roth,
Director General, Staatliche Kunstsammlungen, Dresden – (22 Oct 2003);

Christian Bréchot,

Director General, Institut National del la Santé et de la Recherche Médicale
(INSERM) – (22 Oct 2003);

José Miguel Ruano Leon,

Minister of Education Cultura y Deportes Gobierno de Canarias – (22 Oct
2003);

Dieter Simon,

President, Berlin-Brandenburg Academy of Sciences and Humanities – (22
Oct 2003);

Jens Braarvig,
Director, Norwegian Institute of Palaeography and Historical Philology
– (22 Oct 2003);

Peter Schirmbacher,

CEO of the Deutsche Initiative für Netzwerkinformation – (22 Oct 2003);

Antonio Cantore,

Director, Consorzio Interuniversitario Lombardo per l’Elaborazione Automatica
(CILEA) – (03 Nov 2003);

Georg Wick,

President of the FWF Austrian Science Fund (FWF Der Wissenschaftsfonds)
– (05 Nov 2003);

José Traest,

Secretary General of the Fund for Scientific Research – Flanders (Fonds
voor Wetenschappelijk Onderzoek -Vlaanderen) – (06 Nov 2003);

P. Papagiannakopoulos,

Director and President of the Board National Hellenic Research Foundation
– (06 Nov 2003);

Eike Jessen,

President, Deutsches Forschungsnetz – (24 Nov 2003);

Jüri Engelbrecht,

President Estonian Academy of Sciences, Estonia – (03 Dec 2003);

Wilhelm Krull,

Generalsekretär der Volkswagenstiftung – (09 Dec 2003);

Julia Bolton Holloway,
President Aureo Anello Associazione Biblioteca e Bottega Fioretta Mazzei
e Amici delCimitero’degli Inglesi’ Florence, Italy – (25 Dec 2003);

Lu Yongxiang,

President of the Chinese Academy of Sciences (official signing ceremony
on 24 may 2004 in Bejing) – (29 Dec 2003);

Kristen Haugland,

Research Director University of Bergen, Norway – (06 Jan 2004);

M.-J. Simoen,

Secretary general Fonds National de la Recherche Scientifique (FNRS),
Belgium – (06 Feb 2004);

Peter Fabian,

President European Geosciences Union (EGU), France / Germany – (12 Feb
2004).