На конференцији су учествовали стручњаци из Аустрије, Босне и Херцеговине, Чешке, Хрватске, Италије, Македоније, Словачке, Србије и Црне Горе и Словеније, а позване рефера-те имали су и стручњаци из САД и
Холандије.
Као пратећи програм отворена је и шложба „Двадесет година у развоју библиотечко-информационог система.“
Најзначајнији догађај за све библиотеке у региону била је промоција почетка рада на размени података из-међу националних система Словеније, Македоније, Црне Горе и Србије, који су укључени у COBISS.Net.
Тако је споразум потписан прошпе године, КОЈИМ jе предвиђена бесплатна размена података у систему, и практично ступио на снагу.
Библиотекама у систему је омогућено да веома једноставно преузимају записе из сва четири централна хоста, и тако је преко 4 милиона записа постало свима доступно.
Ако се рачуна да је за креирање једног записа потребно просечно 1 сат, онда је лако израчунати колика је Могућа уштеда у радним сатима у библиотекама укљученим у систем.
Посебан нагласак је био и на потреби уједначавања националних и међународних правила за каталогизацију.
Промовисан је словеначки превод Англоамеричких правила за каталогизацију, ААСR2, која су у употреби у највећем делу света, пошто је већина земаља дошла до закључка да је израда национапних правила сувише
скуп и дуготрајан посао, који у ери светске мреже и опште стандардизације више нема много оправдања.
Др Стела Филипи- Матутиновић
У Народној библиотеци Србије одржана је Конференција за штампу на којој су новинари упознати са ефектима улагања у КоБСОН. На конференцији су товорили Министар за науку и заштиту животне средине др Александар Поповић, ректор Универзитета у Нишу проф. др Градимир Миловановић, директор Народне библиотеке Србије Сретен Угричић и начелница Одељења за научне информације Народне библиотеке Србије мр Биљана Косановић.
Отварајући скуп, С. Угричић је поздравио присутне и констатовао да је КоБСОН значајан не само за библиотеке, него за комплетну науку Србије, и додао:
— Овоје посао који се ради у потпуности по светстм стандардима равноиравно
нас уључује у међународну заједницу.
Захваљујући том пројекту у прилици смо да имамо директан приступ најквалитетнијим научним информацијама онако како је то доступно универзитетима најбогатијих земаља света, као што су Оксфорд, Кембриџ, Хајделберг, Сорбона, Јејл итд.
Уколико би само једна библиотека у Србији купила по један примерак једног часописа од 13.700 колико их имау овој бази, то би било немогуће да се стави на полице, а цена тих часописау папирној форми би била више десетина милиона еура, и била би доступна само у тој хард копији.
На овај начин ми имамо приступ свим часописима у пуном тексту у највећој мери у свим библиотекама, свим истраживачима широм Србије.
Најпаметније искоришћен новац у науци
Министар Александар Поповић је у свом излагању рекао:
— Ако држава троши цовац у науци за нешто, вероватно лостоје нека средства која су ис-коришћена на јако добар, одличан, добар или можда мање добар начин.
Ако би средства тако класификовали, опда је вероватно количгта новца који држава преко Министарства за науку и заштиту животне срединв издваја за набавку часогтса у електронској форми преко система КоБСОН, а чији је идејни творац и идеолог госпођа Биљана Косановић најпаметније искоришћени новац у науци.
Ја се као истраживач сећам времена последње деценије прошлог века када би свако од нас ко је путовао у иностранство добијао задатак да нађе једну универзитетску библиотеку, да у њој проведе један дан, да набави и ископира све могуће чланке за себе, али и за своје пријатеље истраживаче.
Та времена су, на сву срећу, прошла. Прошла су захваљујући одличној организацији унутар Народне библиопгеке Србије, одличној организацији целог конзорцпјума и захваљујући коначно количини новца који држава данас у ту намену издваја, а ту количину ћемо с временом и повећавати.
Данас је истраживачима у Србији који су на академској интернет мрежи, практично потпуно свеједно да ли су у Београду, Нишу, Крагујевцу, Новом Саду или Косовској Митровици, или су, рецимо, на Колумбији, Кембриџу, Оксфорду или Харварду. Приступ базама података је готово исти.
Људи који су из науке могу боље да кажу колико је битно знати шта се у свету ради. Захваљујући овом систему, ми практично 80% часописа који имају импакт фактор, који су класификовани у систему најзначајнијих светских часописа, можемо да читамо у својим лабораторијама, у својим кабинетима, најновије бројеве тих часописа и да будемо потпуно у току са оним што се ради у свету.
Тако смо онда у стању и да вреднујемо и сопствене резултате, и да планирамо сопствена истраживања.
Ми међу тим часописима имамо само три које свет признаје као оне који имају неки утицај на светско научно мњење. То је мало и то не изражава реалну снагу српске науке.
Због тога ће Министарство покренути у току децембра једну акцију где би практично из сваке области направили оперативни план како да барем један часопис који се издаје у Србији у неком разумном року од две-три године доспе на ту листу.
Људи који су из науке, могу боље да кажу колико је битно знати шта се у свету ради.
Захваљујући овом систему, ми практично 80% часописа који имају импакт фактор, који су класификовани у систему најзначајнијих светских часописа, можемо да читамо у својим лабораторијама и кабинетима…
Мислим да је много више од чињенице да имамо само три часописа, и то је последица наше организованости и неорганизованости, а много мање последица реалног квалитета. Србија може боље, и Србија ће за неко време по том питању стајати много боље.
Имамо скоро све што је релевантно у науци
Др Миловановић подсећа да Србија данас први пут у својој историји има на располагању оволико часописа препознатљивих у свету и да може да се са било ког места приступи тим базама података, исто онако као што се то ради у целој Европи, у целом свету, у развијеним земљама.
— Оно што се односи на наше часописе, удруживањем и сједињавањем неких часописа, могло би да се дође до њиховог већег квалитета који би могли да буду конкуренција на светском тржишту, тим пре што наши аутори заиста у неким областима утичу на развој научне мисли у свету објављујући своје радове у водећим светским часописима.
Тако се 60-70% наших научних радова из области природних наука штампа у иностраним часописима.
Ти њихови радови могу да се прате кроз ове публикације и да се на одговарајући начин рангирају
Чињеница је да сви ми који смо навикли на претраживање, на научни рад током низа година, тамо негде 70-тих година па и касније чак док још није било фотокопир апарата, одлазили у неку страну библиотеку и преписивали главне ствари, а онда су дошле фотокопирне машине па смо припремајући се за пут, месец дана пре тога претраживали разне реферативне часописе у којима се реферишу радови, да би смо тражили њихове оригинале у библиотекама и онда их копирали и доносили хрпу материјала.
Ово што данас имамо, то је благо, и треба да купимо још пар база и тада би имали комплетан увид у све што је релевантно. Нигде су свету није све комплетно, и неким највећим светским библиотекама недостају неки часописи у хард копији, али ми са овим имамо добре ресурсе где млади истраживачи могу да се на квалитетан начин образују и да прате шта се у свету догађа и да пласирају своје резултате.
То је велики успех, и сајт који егзистира у Народиој библиотеци Србије заиста је добро урађен. Он је једноставно направљен са одличним начином за претраживање, а тоје врло важно – да буде једноставан за претраживање и за оне људе који се мање разумеју у информатику.
Начин на који се данас приступа тим базама података представља благо на које наша наука може да рачуна и у перспективи.
Пројекат треба да подржи и Министарство просвете
Мр Биљана Косановић је подсетила да је конзорцијум КоБСОН настао је крајем 2001. као последица тога што је схваћено да ће библиотеке ако обједињено наступе и то на два фронта (према издавачима-продавцима и према својим финансијерима), имати више шансе на успех.
— Конзорцијум су формирале све 4 универзитетске библпотеке у Србији, библиотека Матице српске, Библиотека САНУ и Народна библиотека Србије и од тада заједно радимо, покушавајући да унапредимо читав овај пројекат.
Основни циљ нашег удруживања је набавка што већег броја страних научних часописа и то тако да сви истраживачи у Србији, са целе територије, имају подједнаке услове за приступ информацијама.
Поред тога што преговарамо са издавачима и финансијерима, пуно труда улажемо и у конфор наших корисника.
Истраживач, било да ради у Србији или било где у свету, данас нема времена да лута и да тражи информаццје. Он жели да информације има одмах на свом радном месту или код своје куће (што је жеља све већег броја наших истраживача), и сматрамо даје наш задатак да им то и обезбедимо.
Један од такође важних задатака Конзорцијума је и то да видимо колико се ти претплаћени извори користе, јер држава преко Министарства за науку и заштиту животне средине пуно улаже у све ово. То за сада радимо тако што пратимо тзв. пасивно коришћење, тј. пратимо колико се чланака из Србије преузме од тих претплаћених сервиса.
У наредном периоду ћемо уложити напор да испратимо и тзв. активно коришћење, колико се та литература заиста користи, односно колико се цитира.
Сада целокупну претплату финансира Мипистарство за науку и заштиту животне средине, а моје је мишљење да би део финансирања морало да преузме и Министарство просвете и спорта, зато што је највећи број наших корисника ипак долази са Универзитета.
За неке наше часописе се незна
Одговарајући на питања новинара, мр Косановић је рекла да се претплаћујемо на часописе у електронској форми, а они часописи којих нема у електронској форми, претплаћују се у папирној форми, али опет централизовано. Таквих часописа који се купују у папирној форми има око 400. Тако се избегава дуплирање у набавци наслова.
Такав часопис стоји у библиотеци где је најприродније да буде стациониран, али сви у Србији знају да тај часопис постоји и где је лоциран, како би могли до њега да дођу.
Такође је саопштила да ће бити дигитализовани и наши часописи.
У овом тренутку преко КоБСОН-а су доступна 62 научна часописа из Србије, али има сигурно и доста оних за које се не зна, јер су скривени по веб-сајтовима појединих институција.
— Наш први задатак је да сви ти часописи буду доступни са једног места.
Наш циљ је промовисање српског научног издаваштва
Др Поповић је истакао да имамо знатан број научних часописа у Србији који се преклапају, а има их и више него што би требало да их буде.
— До 15. децембра ћемо имати тачан увид у стање, јер нам је то битно из два разлога. Прво, битно нам је због финансирања јер ћемо најбоље много више финаисирати него до сада, а они најлошији више неће бити финансирани.
Верујемо да смо ми зргли (у поређењу са неким земљама у окружењу са којима можемо да се поредимо по броју научних радова објављених у међународно признатим часописима који не излазе у овој земљи) да имамо 10-15 пристојних научних часописа који ће бити признати у свету.
За оне часописе које ми финансирамо тражићемо потпуну отвореност према Народној библиотеци.
Наш циљ је да генерално промовишемо српско научно издаваштво. Верујемо да смо ми зрели (у поређењу са неким земљама у окружењу са којима можемо да се поредимо по броју научних радова објављених у међународно признатим часописима који не излазе у овој земљи), да имамо 10-15 пристојних научних часописа који ће бити признати и у свету.
Тоје првенсшвено ствар организације и концентрације квалитета.
И у друштвеним и хуманистичким наукама има простора за напредак. Око 40-так часописа из наше земље размењујемо са иностранством, што значи да они имају признат утицај у науци.
Важноје да КоБСОН постоји
На питање како успевамо да дођемо до тако значајних база, С. Угричић одговара:
— Како ми постижемо да толико квалитетних и бројних информација добијемо за релативно заиста мале паре? То је могуће јер наступамо заједно, и тако што смо чланови међународних конзорцијума који интернационално наступају према иностраним добављачима. На тај начин успевамо да снизимо иначе ужасно високе цене база.
Истовремено, ми се стално пењемо на листи нивоа искоришћености база података, што нам омогућава бољу преговарачку позицију.
Зато је важно да КоБСОН постоји и ми поменутим тактикама постижемо с једне стране уштеде, а са друге стране вршимо реалне продоре у доступност тих информација светског квалитгета. Тоје суштина КоБСОН-а.
На крају, др Поповић је наговестио да ћемо до 2006. да имамо развучену академску мрежу до сваке зграде у Србији у којој се људи баве науком.
Конференција «COBISS 2004: Сарадња библиотека
у Региону – прилика и могућности» одржана у Марибору
од 9-11. новембра, започела је свечаним отварањем на којем су изложени резултати
рада на аутоматизацији библиотека.
Процес аутоматизације библиотека у бившој Југославији започет
је у Марибору 1987. аутоматизацијом позајмице у Уни-верзитетској библиотеци,
настављен изградњом система узајамне каталогизације у оквиру изградње система
научно-техничких информација Југославије, а затим, по успостављању нових
држава на простору бивше Југославије, изградњом националних система, који
су од 10. новембра 2004. повезани у систем COBISS.Net.
На изложби је приказан историјат система и фазе његовог
развоја.
Сарадња библиотека и ново окружење уједињене
Европе
Други дан рада започет је излагањем Сигрид
Рајницер, директорке Универзитетске библиотеке у Грацу,
која је говорила о сарадњи библиотека и изазовима које пред њих поставља
ново окружење уједињене Европе.
Сарадња библиотека одвија се преко међубиблиотечке позајмице,
конгреса, семинара и радионица за размену искустава, сарадње на изради и
уједначавању правила за каталогизацију и класификацију библиотечке грађе,
конзорцијума за набавку, заштити културних добара, изложби, архивирању електронских
извора и успостављању система отвореног приступа електронским документима.
Потом је говорила Барбара Типет из Конгресне библиотеке у Вашингтону, која је приказала развој англоамеричких
правила за каталогизацију ААСR2 и рад на новој верзији, ААСR.З, за коју
се очекује да постане светски стандард.
С обзиром да расправе о новој верзији још увек трају, она
је позвала све представнике националних библиотека да доставе своје примедбе
и сугестије, како би ова верзија задовољила потребе што већег броја земаља.
Професор Јоже Пирјевец из Трста је говорио о потреби превазилажења затворености у на-ционалне културе,
како би се успоставило интелектуално разумевање у оквиру Европе. С тим у
вези истакао је улогу библиотека и посебно приказао рад Словеначке библиотеке
у Трсту, коју све више користе и Италијани.
Професор Сергеј Флере са Универзитета у Марибору говорио је о интересу науке за повезивање информационих
система.
Посебно је истакао постојање инструмената за доминацију
у светској науци, као што је Институт за научне информације у Филаделфији.
Овај институт преко анализе цитираности часописа и одређивања
њиховог импакт фактора у оквиру базе података коју креира, значајно утиче
на комуникације у светској науци и на успостављање вредносног система који
није увек адекватан ни реалан када су у питању мање земље.
Стога је указао на значај система узајамне каталогизације
у оквиру региона и предложио да се у оквиру региона ради на успостављању
боље комуникације у науци и афирмацији заједничких научних часописа.
Волф Раух, члан владе Штајерске регије, говорио је о процесу глобализације
који тече и у науци.
Истакао је разлику између европског пута коју инсистира
на афирмацији културних различитости, креирајући при томе «креативну напетост»,
и америчког пута уједначавања разлика.
Европски пут је опаснији, али пружа и веће шансе за развој,
а библиотеке као комуникациони центри у региону на том путу имају велику
улогу.
Расправа о правилима за каталогизацију
У другом делу товорило се о правилима за каталогизацију.
Едита Лихтенбергова из Прага говорила је о чешким искуствима. У Чешкој су покушали да направе
национална правила, али су одустали схвативши да је то сувише дуготрајан
посао и уместо тога су прихватили англоамеричка правила и превели ААСR.2
на чешки. Она је указала на неке проблеме, који би у новој верзији могли
бити решени.
Размишљања о преласку на англоамеричка
каталошка правила
Дорица Блажевић из Загреба, Светлана Јанчић из Београда и Зоран Крстуловић из
Љубљане говорили су о ситуацији са каталошким правилима у својим земљама.
Закључак је да се сви још увек држе Правилника који је
урадила Ева Верона, а да су присутна размишљања о преласку на англоамеричка
каталошка правила.
Др Твртко Шерцар из Марибора приказао је превод на словеначки језик ААСR.2 који је овом приликом
и промовисан.
Матјаж Залокар из
Марибора говорио је о раду на припреми Стандардне листе предметних одредница
за коришћење у систему COBISS.SI. Изабрана је једна од постојећих светских
стандардизованих листа, SEARS, преведена на словеначки језик и прилагођена
потребама библиoтека у Словенији.
Новка Шокица-Шуваковић из Библиотеке Матице српске говорила је о обради старих и ретких књига у
систему COBISS.SR, а Тадеја Брешар из Марибора извршила је поређење формата
МАRС21, UNIMARC i COMARC.С и указала на њихове сличности и разлике.
Са речи прешло се на дела
Трећег дана конференције мр Томаж
Сељак, директор ИЗУМ-а, приказао је историјат
узајамне каталогизације на овим просторима и промовисао уживо преузимање
записа у оквиру СОBISS.Net
Присутни учесници су аплаузом поздравили реализацију пројекта
конкретне сарадње и размене података у оквиру региона, чиме се са говора
о значају сарадње, прешло и на њену реализацију.
Волфганг Хамедингер из Беча говорио је о интероперабилности библиотечких система. За библиотекаре
и кориснике најбитнија је могућност размене података, јер је каталогизација
као аналитички процес веома скупа делатност, посебно ако се инсистира на
перфекционизму.
Постоји доста протокола за преузимање података из система
у систем, али се проблеми јављају због неуједначених каталошких правила,
посебно код хијерархијских записа. Уколико се правила на светском нивоу
уједначе, проблема неће бити.
Роберт Веховец из Марибора говорио је о интероперабилности информационих система за библиотеке
пре свега са техничке тачке гледишта и систематизовао је податке о сада
актуелним програмима за размену података.
Јохан ван Халм из Хага, један од водећих стручњака у оквиру организације ЛИБЕР и ЕЛАГ,
говорио је о интероперабилности, сарадњи и компетицији између различитих
библиотечко-информационих система који се користе у свету.
Нагласио је да је већина програма слична и да углавном
задовољавају потребе, али да је проблем у томе што се у свету развија и
нестаје много компа-нија које произведу неки програм за библиотеке, а затим
га више не одржавају и често пропадају јер је тржиште мало и презасићено.
Не исплати се улагати у нове програме
Навео је да банкарски сектор користи свега неколико програма,
а тржиште је реда величине 600 милијарди евра, док библиотекарски свет користи
преко сто програма, а тржиште је свега 1,5 милијарда евра. Стога се не исплати
улагати у нове програме, већ треба развијати даље оне постојеће који су
се већ доказали као добри, као што је COBISS.
На последњој сесији је било речи о образовању библиотека-ра.
Мр Марта Сељак из ИЗУМ-а је говорила о образовању библиотекара у оквиру система
COBISS, Гордана Стокић из
Београда о универзитетском образовању библиотекара у Србији, Татјана
Апарац-Јелушић из Осијека о образовању библиотекара
у Хрватској, а Мелита Амброжич из Љубљане о модерним захтевима који се постављају у образовању библиотекара
у свету.
Можемо закључити да је Конференција била веома садржајна
и да је показала колико је велика улога Института информацијских знаности
из Марибора у развоју библиотечко-информационе делатности у региону.
Колики је значај система узајамне каталогизације за Словенију,
може се видети и из Statistical Indicators Benchmarking the Information
Society: SIBIS Pocket Book2002/03/Gesellschaft fur Kommunikations-und
technologieforschung mbH, bonn (Germany), www.sibis-eu.org,
у којој су наведени показатељи степена информатизације друштва у старим
и новим чланицама ЕУ, Швајцарској и САД.
На приказаном графикону се види да је Словенија на првом
месту од свих земаља по индикатору претраживања јавних библиотека преко
Интернета, како по свести да је то могуће, тако и по стварном коришћењу.
Др Стела Филипи-Матутиновић
У Београду је од 7-9. октобра ове године одржан међународни
научни скуп под називом „Економска улога библиотека у савременом друштву„,
за који је владало велико интересовање међу библиотекарима.
Организатори скупа су били Филозофски факултет (Катедра
за библиотекарство и информатику), Emporia State University (Kansas),
University of North Carolina (Chapel Hill), Универзитет „Браћа Карић“
(Факултет за менаџмент, Факултет за банкарство и трговину), Друштво библиотекара
Србије, Народна библиотека Србије – Београд, Универзитетска библиотека
„Светозар Марковић“ – Београд, Библиотека Матице српске – Нови Сад,
Народна и универзитетска библиотека Републике Српске – Бањалука.
Скуп је одржан уз подршку Министарства за културу, Министарства
за науку и заштиту животне средине, Градског секретаријата за културу,
Скуп-штине општине Топола и Народне библиотеке у Тополи. –
Теме предавања и подаци о предавачима
Проф. др Барбара Моран,
професор и руководилац Међународног програма је у Школу за информационе
науке и биб-лиотекарство Универзитета Северна Каролина у Чепел Хилу дошла
1981. као доцент, а њен декан је постала 1990. Одржала је предавање на
тему Библиотекари као лидери и менаџери.
Др Херберт Ашлајтнер,
професор на Факултету за библиотекарство и информациони менаџмент, Emporia
State University, радио је као консултант при Америчкој информативној
агенцији у Парагвају и Пољској, и у Светској банци у Парагвају. Одржао
је предавање на тему Менаумент знања: шта то значи за професионалне
информаторе
Проф. др Двјвид Боуден је
виши предавач на Одсеку за информационе науке Универзитета у Лондону за
постдипломске студије библиотекарства и информатике и директор Градске
библиотеке. Уредник је стручног часописа Journal of documentation и члан одбора EUCLID, Европске асоцијације за библиотекарство
и информатичко образовање и истраживања.. Одржао је предавање на тему Вредност библиотека: нови приступи из Велике Британије.
Проф. др Леонид Апатолиевич
Наумов је доктор техничких наука, а од 2003. директор
Института за поморску технологију Одељења за Далеки Исток Руске академије
наука у Владивостоку.
Маргарита Владимировна Зајворонок ради у Интернет одељењу за Далеки Исток при Институту за проблеме поморске
технологије као шеф библиотечких Web-претраживања. Заједно су припремили
предавање на тему Улога савремене бпблиотеке у дугорочном развоју
руског Далеког Истока.
Проф. др Стојан Дончев,
консултант у области информационих технологија и корпоративних комуникација,
ректор је Државног колеџа за библиотекарство и информационе технологије
у Софији. Мр Ирена Петева је експерт на подручју библиотекарства и информатике, директор је Библиотечко-информационог
центра на Државном колеџу за библиотекарство и информатику. Заједно су
припремили предавање на тему Библиотеке као партнери локалне власти
у остваривању електронског управљања у Бугарској.
Директор Народне и универзитетске библиотеке Републике
Српске Ранко Рисојевић одржао је предавање на тему Наше парламентарне библиотеке с посебним
освртом на Парламентарну библиотеку РС у оснивању.
Проф. др Алан Хопкинсон,
руководилац библиотечког сис-тема Мидлсекс универзитета у Лондону, одржао
је предавање на тему Оснивање депозита електронских издања: економски
проблеми и изводљивост.
Водитељ Збирке вишејезичког материјала у Јавној библиотеци
у Торонту Драга Драгашевић припремила
је предавање на тему Библиотека града Торонта – економска улога
у интеграцији и одржавању етничког порекла код новодошлих.
Руководилац развојне службе и помоћник директора Народне
и универзитетске библиотеке Републике Српске у Бањалуци Биљана
Билбија одржала је предавање на тему Библиотеке
у економији знања: властита издавачка дјелатност као изазов.
Мирко Марковић,
аутор несвакидашње књиге о савременом библиотекарству „Библиотека
ФУТУРА“ која помера уобичајене границе деловања библиотека и
библиотекара у свету савремене комуникације, иницијатор је и аутор првих
виртуелних мрежа у Србији. Припремио је предавање на тему Web-маркетинг
јавних библиотека и библиотечких асоцијација.
Горан Миленковић,
библиотекар у Народној библиотеци Бор, одржао је предавање на тему теорија
библиотекарства као слика односа моћи: економија смисла.
Информатор – саветник у Универзитетској библиотеци „Светозар
Марковић“ у Београду мр Весна Жупан објавила је књигу Маркетинг у библиотекама, Припремила
је предавање на тему Библиотеке у функцији економског раста и развоја:
између претпоставки и реалности.
Вршилац дужности начелника Одељења за унапређење библиотечке
делатности Народне библиотеке Србије Владимир
Шекуларац, припремио је предавање на тему Финансирање
јавних библиотека у Србији.
Проф. др Стојан Денчев,
ректор Државног колеџа за библиотекарство и информационе технологије у
Софији; мр Светгла Шапкалова-Катарска,
асистент на државном колеџу за библиотекарство и информационе технологије
у Софији и проф. др Нели Костова Тодорова,
доцент на поменутом колеџу, припремили су предавање на тему Библиотека
као духовни информауиони центар.
Проф. др Добринка Стојкова,
шеф Катедре за библиотекарство и библиографију на Колеџу за библиотекарство
и информационе технологије, припремила је предавање на тему Бугарске
јавне библиотеке у служби становника локалне заједнице
Горан Траиловић,
запослен у Градској библиотеци Панчево, припремио је предавање на тему Издавачка делатност – потреба и изазов.
Др Цветана Крстев,
доцент на катедри за библиотекарство и информатику Филолошког факултета
у Београду, поднела је рад на тему У потрази за скривеном информацијом..
Др Александар Димчев и мр Красимира Ателова,
професори на Софијском универзитету „Свети Климент Охридски“
из Софије, припремили су излагање на тему Научне библиотеке као
know-how трансфер центри.
Проф. др Иванка Јанкова,
директор Универзитетске библиотеке Универзитета „Свети Климент Охридски
из Софије, припремила је рад на тему Развој Website-а универзитетске
библиотеке.
Вања Кењић,
запослена у Библиотечко информационом Центру Економског факултета у Сарајеву
припремила је рад на тему Улога Библиотечко-информационог центра
Економског факултета у Сарајеву у реформи високошколског образовања.
Хедија Коџака и Едина Поџић из Националне
библиотеке Босне и Херцеговине припремиле су рад на тему Електронске
inформације у Босни и Херкеговини.
Др Александра Вранеш,
шеф Катедре за библиотекарство и информатику Филолошког факултета у Београду,
излагала је рад под насловом Економски аспект рада библиотечких
асоцијаcija.
Милун Васић из
Народне библиотеке у Јагодини говорио је на тему Маркетинг у библиотекама
у условима субвенционисане чланарине.
Милица Матијевић из Библиотеке „Димитрије Туцовић“ из Лазаревца, припремила је рад
на тему Маркетинг у дечијим одељењгша јавних библиотека на примеру
Фестивала хумора за децу у Лазаревцу.
Начелник Представништва Руске академије наука на пољу
информационе и издавачке делатности у Бугарској и источно-европским земљама Елеиа Павловска, припремила
је рад на тему Руска електронска издања у универзитетским бпблиотекама
Бугарске.
Проф. др Севдалина Габалова,
проректор Државног колеџа за библиотекарство и информационе технологије
у Софији, припремила је рад на тему Стандарди, патенти и издања
предузећа као извор пословнпх ииформација.
Директор Библиотеке „Милутин Бојић“ из Београда Јасмина Нинков, припремила
је излагање на тему Библиотеке као информациони центри у служби
науке, образовања, регионалне и државне администрације.
Доцент др Гордана Стокић са
Катедре за библиотекарство и информатику Филолошког факултета Универзитета
у Београду припремила је рад на тему Односи с јавношћу, маркетииг
и библиотеке.
Биљана Данић-Грбић,
библиотекар и организатор културних програма у Дечијем одељењу Библиотеке
града Београда припремила је рад на тему Економски аспект издавачке
и културио-просвепте делатности библиотека.
Мр Милена Матић из Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић“ из Београда, припремила
је рад на тему Трошкови и други показатељи квалитета – излази из
процеса евидентирања и коришћења библиотечких података.
Библиотекари Весна Петровић и Ружица Станковић из
Библиотеке „Глигорије Возаревић“ у Сремској Митровици, припремиле
су рад на тему Професионализам савремених библиотечких асоцијација.
Руководилац Одељења за развој и матичне послове Библиотеке
матице Српске и доцент на факултету за менаџмент у Новом Саду, доцент
др Жељко Вучковић припремио
је рад на тему Библиотеке – интелектуални капитал у економији знања.
Александра Вићентијевић из Библиотеке града Београда говорила је на тему Менаџмент знања
и његово значење за информационе стручњаке.
Шеф Одељења уметности Библиотеке града Београда Иванка
Лазовић припремила је рад на тему Доприноси
Библиотеке града Београда ширењу културе и уметности.
Др Тери Вич,
професор на високој школи за библиотекарство и информационе науке Универзитета
у Илиноису припремио је рад на тему Економика и политика е-учења
и улога библиотека.
У раду скупа учествовали су још и др Џери
Саје, професор у Школи за информатику и библиотекарство
Универзитета Северна Каролина у Чепел Хилу и др Љиљана
Марковић, професор на Катедри за оријенталистику
Филолошког факултета Универзитета у Београду.
Скуп је у потпуности успешно реализован, а у његовом
Почасном одбору су били проф. Др Herbert Achleitner, проф. др Barbara Moran, проф. др Теrrу Wеесh, Љиљана Шоп (Министарство за културу), др Миле Савић (Министарство за науку,
технологију и развој), проф. др Ратко Нешковић (Филолошки факултет
у Београду), Сретен Угричић (Народна библиотека Србије), Миро
Вуксановић (Библиотека Матице српске), др Стела Филипи-Матутпновић и проф. др Александра Вранеш.
За учеснике скупа био је припремљен Зборник резимеа.
(Наставак из прошпог броја разговора са мр Биљаном
Косановић, начелнпком Центра за научне информације Народне библиотеке
Србије).
Мр Б. Косановић сматра да се у земљи као што је наша,
где у свакој институцији пуно тога недостаје, поставља питање да ли уопште
постоји свест да новац који стиже за научне информације треба удруживати
с друтима.
У свету се институције финансирају посебно, али се оне,
по правилу, удружују. Како би то код нас изгледало сада?
Како би се десетак институција договорило о томе шта
да се набави? Колико би времена однело договарање са крајње неизвесним
исходом?
— Време удруживања институција доћи ће и код нас,
јер ће временом оне схватити да уједињене имају јачу преговарачку моћ.
Предности удруживања већ су веома видљиве у функционисању КоБСОН-а, без
обзира на то да ли се преговара са финансијером или са издавачем.
Међународна сарадња
Веома је важно укључивање у међународну сарадњу, па је
и КоБСОН члан једне сличне међународне асоцијације – конзорцијума elFL.
У конзорцијум elFL, укључене су 44 земље нама сличне економске моћи, земље
у транзицији из централне и источне Европе, Африке, Азије, Јужне Америке,
дакле, удружени смо са онима са којима има смисла да се удружујемо.
— Нема смисла да се удружујемо са америчким или француским
институцијама од којих свака за ове намене користе десет пута више средстава
него цела наша држава. Али чланство у конзорцијуму elFL, помогло нам је
да много тога научимо.
Све што знамо о преговарању, о маркетингу, о томе
како треба да разговарамо са колегама итд, научили смо тамо.
Када смо потписивали први уговор са страним издавачем,
ми смо у Београду потражили адвоката који би нам помогао у том смислу
што би нам рекао да ли је уговор за нас повољан или не, али таквог адвоката
нисмо нашли, јер се тиме ниједан адвокат код нас не бави.
Тада нам је помогао овај међународни конзорцијум
који је ангажовао једну лондонску адвокатицу која се цео живот бави тиме.
Сарадња са њом траје до данас, што за нас има непроцењиву корист.
Чланарина за међународни конзорцијум elFL је заиста симболична,
а од њега има пуно користи. Рецимо, од конзорцијума смо добили финансијска
средства за која смо купили пројектор и један рачунар и са том опремом
се иде по Србији.
У оквиру тог међународног конзорцијума земље се сваке
године рангирају.
— Позицију земље одређује број преузетих чланака
у пуном тексту и цена која је за то плаћена. Када смо ушли у elFL; били
смо 32. од 40 земаља, а у нама су препознали конзорцијум са најјачом технолошком
подршком. Данас заузимамо 6. место.
Пуно радимо на томе да наша Веб страница буде информатшна,
да корисници знају одакле треба да крену, да имају све на једном месту,
да то буде једноставно, да се истраживач не исцрпљује лутајући за информацијом.
Центар за научне информације Народне библиотеке Србије
заокружује своју структуру запослених и сада је у њему више оних који
су рачунарски образовани него библиотекара, јер је то нужност, и све више
ће бити потребни кадрови са знањем из рачунарства.
— Овде људи цео дан проводе за рачунаром, другог посла
нема.
Додатна едукација библиотекара је
неопходна
Да ли ће библиотекарство као струка изгубити свој значај?
— Библиотекарстео сигурно опстаје. Информатика га
ни на који начин не угрожава, она даје само један квалитет више и пуно
доприноси удобности коршићења.
У овај систем је до сада укључена 131 библиотека, а кадрови
у њима требало би да имају донекле измењену улогу – они нису више само
библиотекари, него и едукатори.
— Првенстеени посао библиотекара у таквој библиотеци
јесте да едукује свог корисника како да користи све ове изворе.
Због тога се сарадници на пројекту КоБСОН баве и едукацијом
библиотекара, али нису задовољни постигнутим. Тако је првих годину и по
дана утрошено само на образовање библиотекара, како би они могли да едукују
крајњег корисника.
Има библиотека које су одлично прихватиле овај систем
и имају обучене кадрове за његово коришћење, а као примери могу да послуже
библиотека Технолошког факултета у Лесковцу и библиотека Научног института
за ветеринарство у Новом Саду, где су библиотекари препознали своју нову
улогу и самим тим дали себи значај и оправдали постојање свог радног места.
— На тај начин су постигли две ствари: задовољили
су кориснике, учврстили своју позицију подигавши је на виши степен.
Но, и поред ових светлих примера, успех jе, у целини
узев, ипак разочаравајући. Нажалост, доста колега библиотекара није разумело
идеју да овде стечено знање треба да пренесе својим корисницима.
— Тоје веома уочљиво. Када истраживач дође са неког
факултета и каже да је за 4 године први пут видео да овакав систем постоји,
ми останемо запањени.
Због тога смо прошле године кренули са едукацијом
крајњих корисника, истраживача. Одлазимо директно у научне институције,
окупљамо истраживаче и обављамо презентацију, и види се да су они веома
заинтересовани за то.
Међутим, ово би требало да раде библиотеке. И што
пре библиотекари схвате да им је улога промењена, то ће пре оправдати
постојање своје библиотеке.
Зато мр Биљана Косановић сматра да би библиотекари требало
да буду срећни што се њихова улога мења, јер је веома важно да човек не
ради 30 година потпуно исти посао. У том смислу библиотекари су у предности
јер им струка напредује крупним корацима, захваљујући утицајима информатике
и рачунарске технологије.
— Тако библиотекари имају шансу да стално чине себи посао
занимљивим и лакше излазе у сусрет својим корисницима.
Отпори
У сваком систему код нас има нелогичности. Једна од нелогичности
је да је Министарство за образовање укупно финансирање ове делатности
препустило Министарству за науку, иако је највећи број корисника КоБСОН-а
из образовања. Отпора је било и у самој струци:
— Пре три године у Народној библиотеци Србије почело
је формирање електронске читаонице, али то међу запосленима није дочекано
са одушевљењем, уз типичну опаску: ..Видите на чему ми седимо, а они уводе
рачунаре и електронску читаоницу за кориснике!“
Неке ствари ипак могу да сачекају. Ако смо 10 година
седели на једној столици, можемо још пет, али треба унапређивати нове
облике рада.
Стандард у библиотекама може се повећати само кроз ширење
броја корисника и броја услуга које библиотека пружа.
Време удруживања институција доћи
ће и код нас, јер ће временом оне схватити да уједињени имају јачу преговарачку
моћ.
Предности удруживања већ су веома
видљиве у функционисању КоБСОН-а, без обзира на то да ли се преговара
са финаисијерима или са издавачима. „.
— Библиотека мора да живи од пројеката које финансира
држава или неко из иностранства ко је заинтересован за одређене пројекте.
Ја сам велики противник наплаћивања било каквих услуга кориснику.
Велико је административно оптерећење узимати 10-15
динара од корисника, а материјална корист од тога је минимална.
Можемо да се похвалимо да корисници Народне библиотеке
не плаћају коришћење Интернета, јер је то нешто што се подразумева као
услуга модерне библиотеке.
Користан предлог
У Србији још не постоји база докторских дисертација,
а било би веома корисно да се она успостави.
— Универзитетске библиотеке су права места на којима
би се формирале базе података о докторским дисертацијама у нашој земљи,
јер су оне депозитне библиотеке за све докторске дисертације.
Таква база података сада постоји само на ниво у библиографског
описа, а требало би да садржи пуни текст дисертације. Данас је „ пун текст
“ стандард у свету јер технологија и развој Интернета то омогућавају.
Поготово што је и код нас већ тешко замислити да
неко пише докторску дисертацију без рачунара. У том смислу треба установити
правило да се докторска дисертација предаје и у папирној и у електронској
форми.
У следећој фази, која већ може да отпочне, правило
треба да буде да се докторска дисертација ставља на сајт.
Потребно је извршити категоризацију
часописа
И на крају треба дати још једну информацију: колико нас
као државу кошта КоБСОН?
— Ове године 930.000 евра, што је за наше услове
огромна свота, и срећна сам што у овој нашој држави постоји разумевање
код оних који одлучују да за овај пројекат издвајају толики новац. Наравно,
реч је о Министарству за науку.
Сада треба учинити напор да се ефекти свега уложеног
још боље мере. Тако треба пребројати колико су ти часописи цитирани (тј.
активно искоришћени) у радовима наших истраживача.
У току је пројекат који се бави тиме, као и категоризацијом
и вредновањем домаћих часописа, што је врло занимљива прича. То ради Центар
за евалуацију у образовању и науци и то је такође покушај да се уведе
ред у ову област.
— У Србији излази око 480 часописа који претендују
да буду научни, што је превише за нашу заједницу.
Сада сам издавач проглашава да је нешто научни часопис,
па је зато пројекат о категоризацији домаћих часописа веома важан,
сматра мр Биљана Косановић.
Проф. др Градимир Миловановић,
ректор Универзитета у Нишу, до пре извесног времена је био председник
Заједнице универзитетских библиотека Србије и добро је упознат са свим
оним што универзитетска библиотека може да пружи матичном универзитету.
Искористили смо присуство др Миловановића на конференцији
за штампу у Народној библиотеци Србије да поразговарамо о његовом виђењу
односа универзитетских библиотека са матичним универзитетима.
Универзитетска библиотека испуњава
своје основне задатке
Наше прво питање се односило на то колико Универзитетска
библиотека у Нишу значи за нишки универзитет.
— Универзитетска библиотека „Никола Тесла“ формрана
је кад и Универзитет -1965. и од тада она игра значајниjу улогу на Универзитету.
И она је у Конзорцијуму библиотека КоБСОН и укључена
је у све активности које се односе на обједињену набавку.
Она стоји на располагању свим наставницима и сарадницима
Универзитета да у хард копији и у електронској форми добију све оно што
им је потребно.
Библиотека остварује значајну размену са другим библиотекама.
Имамо часопис Fakta univerzitatis са 13 серија из различитих области науке.
Прва од тих серија је „Математика и информатика “
која је почела да излази 1986, а касније су кренуле и друге серије.
Све те серије иду размену преко Универзитетске библиотеке.
Рецимо, серија „Математика и информатика“ чији сам ја оснивач и уредник,
размењује се за преко 150 страних часописа.
Пре неколико година (1997) кренули смо са електронским
издаваштвом тако да се сада тај часопис налази и у електронској форми
и доступан је свима. Међутим, сада је у фази пребацивања у електронску
форму и ранијих бројеви часописа.
Због свега тога за нашу библиотеку може да се каже
да она испуњава своје основне задатке.
До 1992. изашла су два тома библиографије радова
наставника и сарадника Универзитета у Нишу, која је припремала Универзитетска
библиотека.
После тога, више немарношћу професора и сарадника,
та серија је престала да се објављује, иако је библиотека чинила покушаје
да се прикупе библиографски подаци и да се настави са том традицијом.
Зато сада настојимо да обновимо и ту активност.
Обједињавање као императив
Интересовало нас је и како др Миловановић гледа на проблем
својеврсне изолованости факултетских библиотека у односу на универзитетску.
— Оно што је значајио и што треба у будућности урадити
то је да библиотеке по факултетима треба да буду спојене са универзитетском
библиотеком и да буду испоставе те библиотеке. Иако је то предвиђено,
до остваривања те везе није дошло, но то је наш превасходџи циљ.
Исто то мислимо да урадимо и са администрацијом Универзитета,
тако што би постојала централна администрација са локалним по факултетима.
Подршка за тај концепт постоји јер је то наш интерес,
с обзиром да на такав начин можемо ефикасније да радимо,
Затим је нагласио да руководство нишког Универзитета
доста пажње поклања раду библиотеке и увек је неко од проректора задужен
да прати њен рад, како би се у сваком тренутку имао увид у њено пословање
Универзитет треба да има доминантан
утицај на рад своје библиотеке
На научно-наставном већу се повремено разматрају извештаји
о раду Универзитетске библиотеке, и све то говори да постоји добра спрега
између Ректората и Библиотеке.
— Али, ми желимо да се та сарадња све више унапређује
у општу корист, а крајњи циљ је омасовљење приступа базама података и
текстова, а истовремено треба да радимо на томе да се промовише електронски
приступ часописима и базама података.
Углавном због својеврсне инертности, наши људи нису
добро информисани о свим могућностима које им стоје на располагању.
Говорећи о томе колико је библиотека сада интегрисана
у нишки Универзитет, др Миловановић каже:
— Проблем у нашој држави је то што један закон библиотеку
третира као самосталну институцију, а други је смешта у Универзитет.
Најцелисходније је, и то мора да буде остварено,
да универзитетска библиотека мора да буде саставни део универзитета као
посебна јединица која извршава јасно дефинисану функцију.
У том контексту универзитетска библиотека треба да
има статус равноправног члана Универзитета. То се такође односи м на информациони
систем.
Ми очекујемо да ће нови Закон о универзитету да регулише
то питање на такав начин, што би довело до тога да универзитетске библиотеке
буду на чврст начин везане за свој универзитет.
Ако се библиотека третира као универзитетска, онда
универзитет треба да има доминантан утицај на њен рад и да диктира правце
њеног развоја.
Могу да кажем да универзитет у Нишу и сада има велике
користи од своје Универзитетске библиотеке, али та би корист била далеко
већа када би библиотека била умрежена у систем Универзитета.
Иначе, Универзитет у Нишу има информациони систем који
доста добро ради за све факултете Универзитета, па чак и за оне чије је
седиште изван Ниша – Технолошки факултет у Лесковцу и Учитељски факултет
у Врању. И та два факултета имају приступ свим овим базама података, али
су те везе технички недовољне и неадекватне.
Постоји проблем и линка између Београда и Ниша који треба
да се појача. Инсталације су постављене, али још нису стављене у функцију.
Такође треба појачати везу између факултета и Универзитета јер су сада
неквалитетне, тако да долази до застоја у протоку информација, а познато
је да је брзи пренос информација веома важан код претраживања.
Библиотекари су драгоцени сарадници
у настави
Одговарајући на питање колико је тачно да су библиотекари
сарадници у настави, др Миловановић износи своје мишљење:
— Потпуно сам сагласан да су библиотекари сарадници
у настави на универзитету и у својој дугогодишњој професорској каријери
врло често сам сарађивао са многим библиотекама у свету и библиотекарима,
и то у време када није бшо модерних веза, и библиотекари су ми били драгоцени
сарадници.
Они су посебна врста људи који су у потпуности посвећени
свом послу и увек су били заинтересовани да ми пошаљу ако нешто тражим,
да ми помогну да дођем до података итд.
То је још један доказ да је универзитетска библиотека
интегрисани део универзитета, како би у потпуности одговорила својој функцији.
Без оних информација које могу да се добију преко
библиотека, практично не би било ни универзитета, јер не би било научног
рада на универзитету, а бољи научни рад на универзитету обезбеђује и бољи
рад у школству, у побољшању нивоа наставе, у учењу на даљину што је сада
модерно, итд.
Сада смо успели да у оквиру нашег Универзитета обезбедпмо
велики број (око 1000) познатих и признатих књига у електронској форми
за различите струке, тако да оне могу да се прелиставају. То је утолико
значајније јер тих важних књига нема у хард копији у библиотекама у нашој
земљи.
Надам се да ћемо ускоро много квалитетније да поставимо
многе ствари, па тако хоћемо да библиотека и наш информациопи систем раде
синхронизовано, поручио је др Миловановић
У Београду је боравио др Алан
Хопкинсон, управник библиотечког система на Мидлсекс
Универзитету у Лондону, којом приликом је за наш часопис дао интервју.
Иначе, као човек са великим међународним исксуством,
др Хопкинсон је пружио велику помоћ универзитетским библиотекама у Србији
да се поново укључе у систем узајамне каталогизације.
— Господине Хопкинсон, молимо
Вас да нам прво нешто кажете о свом образовању и професионалној каријери.
— На универзитет у Оксфорду уписао сам се 1968, где сам
стекао диплому из класичних језика и књижевности (латинског и грчког),
као и из класичне и модерне филозофије, а потом сам завршио последипломске
студије из библиотекарства на Универзитету Норт Лондон.
Радио сам у јавним библиотекама Лондона, а затим сам
постао програмер и систем анали-тичар у Министарству унутрашњих послова
и Британској на-ционалној библиотеци на успостављању база података и електронског
каталога.
Потом сам 5 година радио за УНЕСКО на успостављању стандарда
за размену података.
После тога радио сам 18 месеци на документу који се звао UNIMARC уцбеник, касније UNIMARC приручник, који се
користи и у вашој земљи, јер је COBISS-ов унутрашњи формат UNIMARC формат.
Као консултант УНЕСКО-а радио сам у Бразилу, Танзанији
и Холандији, на развијању и ус-постављању библиографских стандарда и развоју ССF формата за размену података. Потом сам радио на успостављању
би-блиотечко.информационог сис-тема у Институту за развојне студије Универзитета
у Сасексу и Тејт галерији.
Када је тај посао завршен, добио сам место управника
би-блиотечког система на Мидл-секс Универзитету у Северно-источном Лондону,
који је један од највећих универзитета у Великој Британији. Ја сам задужен
за све што има везе са аутомати-зацијом у библиотеци.
Управо у то време почео сам да сарађујем са библиотекама
у Србији на ТЕМПУС пројекту „Изградња кооперативне мреже библиотека на
универзитетима у Београду, Нишу и Крагујевцу“.
— Како би Ви оценили Ваше
учешће у Тепус пројекту и шта сматрате његовим најзиачајнијим резултатима?
— Занимљиво је рећи да сам радећи на УНЕСКО-вим пројектима
имао доста консултантских послова. Један од њих био је и да дођем 1987.
у Југославију и да узмем учешће у две радионице. Једна од њих била је
у Београду, у Институту Винча, а друга у Загребу, у Националној и универзитетској
библиотеци.
Тада сам први пут посетио Универзитетски рачунарски центар у Марибору.
Заправо сам присуствовао почетку развијања COBISS-а, који је
тада био у својој почетној фази.
Сматрам да је COBISS изузетно
добар модел који би многе земље у свету могле да следе
Када је наш универзитет пре 3 године позван да учествује
у ТЕМПУС пројекту са 4 универзитета из Србије, ја сам већ знао за COBISS.
Било ми је драго да учест-вујем у поновном успостављању
система узајамне каталогизације и да предложим COBISS као основу,
зато што ја сматрам COBISS за изузетно добар модел који би многе
земље у свету могле да следе.
На пример, он је као минијатурни ОСLС, а ОСLС је светски лидер у узајамној каталогизацији. У Великој Британији имамо
ситем који се зове ТАLIS, раније ВLSМР, а COBISS је врло сличан томе.
Неке друге земље имају сличне системе, на пример Данска,
има сличан центар узајамне каталогизације, а Холандија има програм Р1СА,
који је приватизован, и сада има линкове изван Холандије, али мало земаља
има овако развијен систем узајамне каталогизације не само у овој земљи.
већ и у региону и свету.
Дакле, један од најважнијих разлога за моје учешће у
пројекту је било пружање помоћи српским универзитетским библиотекама да
се поново укључе у узајамни систем каталогизације.
Али, када овакве пројекте финансира Европска заједница,
део новца мора да иде и на обуку. Суштина обуке је да се види на који
начин раде људи на сличним пословима у Западној Европи и мислим да је
то један од најуспешнијих делова ТЕМПУС пројекта.
Мислим, заправо желео бих да верујем, да ТЕМПУС пројекат
није поверен нашем конзорцијуму, онда ни библиотеке у овој земљи још увек
не би могле да се придруже COBISS-у.
Али, постоје и друге ствари које се не би десиле да нисмо
били у ТЕМПУС пројекту, а је-дна од њих је упознавање са начином рада
у Западној Европи.
У овој земљи постоји велики хијатус у таквој врсти библиотечких
активности због санкција, а једна од важних области које су људи на Западу
и у Америци ра-звијали за време тог периода, јесу електронски часописи
и остали електронски извори за библиотеке.
Мислим да је ТЕМПУС пројекат много помогао у тој области
овој земљи, не само да се види шта је све доступно данас, већ и да се
научи како да се промовишу те електронске базе података и електронске
часописе у високошколским библиотекама.
Мислим да је једна од најуспелијих ствари коју смо урадили,
када је моја колегиница госпођица Сју Харли дошла овде и одржала
исти онакав петодневни курс обуке какав држи и библиотскарима на нашем
универзитету
Њен посао се састоји у томе да на нашем универзитету
помаже другим библиотекарима да промовишу електронске изворе којима имамо
приступ.
Она је дошла овде и са собом понела доста материјала
које користе наши библиотекари и искористила их и овде.
Када говоримо о електронским изворима, оно што ви радите сада, ми смо
урадили пре 3-4 године, тако да је за ваше библиотекаре добро што уче
од наших, али и наши од ваших, јер кад год обучавате људе нечему увек
ћете открити нешто занимљиво, нешто што вам раније није пало напамет.
Знам да је госпођица Харли прикупила доста информација
када је дошла овде.
— Замолили би Вас да извршите
мало поређење између библиотечких информационих система са којима сте
Ви упознати у Западним земљама, са оним који ми користимо овде. Да ли
је он равап стапдардима система који корис тите у Великој Британији и
онима које сте имали прилике да упознате у другим европсшм земљама?
— COBISS је веома сличан библиотечком систему ТАLIS у Великој Британији, зато што и ТАLIS има заједничку
базу података из које библиотеке које користе програм могу да узму записе
да би избегли да сами каталогизују.
Али, та база података има ту предност да садржи податке које уноси Британска
национална библиотека за националну библиографију и записе које уноси
Конгресна библиотека.
Постоји још једна велика разлика, а то је да многе библиотеке
у Британији не учествују у овом пројекту узајамне каталогизације. Многе
библиотеке су чланови ОСLС-а, своје записе узимају директно од ОСLС-а.
Дакле, они заправо узимају своје податке из америчког
система. Те библиотеке су морале да усвоје не британске, већ америчке
стандарде.
Према томе, у Великој Британији постоји доста контроверзе,
зато што су многи библиотекари сматрали да сви треба да користе стандарде
које користи Британска национална библиотека, а не оне које користи Конгресна
библиотека.
Наравно, ја знам да и у овој земљи нису све библиотеке
чланови COBISS-а, али овде не постоји нешто што би представљо
конкуренцију COBISS -у и због тога мислим да би свака библиотека
која није у COBISS -у била прилично хендикепирана.
Даље, постоје и друге разлике између COBISS -а и, рецимо ТАLIS, о којима сам говорио као о COBISS -овом еквиваленту у Великој Британији.
Једна од њих је да смо ми у Великој Британији вероватно
више напредовали у систему ау-томатизоване позајмице, јер многе библиотеке
сада са бар-кодова прелазе на RFID – Radio Frequency IDentification (иденти-фикација радио фреквенцијом), што захтева сарадњу са добављачем
библиотечког система.
Дакле, знате, ми смо вероватно одмакли, а један од разлога
за то је економска ситуација. У Великој Британији је вероватно јефтиније
купити компјутере
него плаћати више особља, док би овде могло да буде обрнуто -да је јефтиније
запослити више радника на пословима циркулације.
Знам да COBISS има систем циркулације, и знам
да није у употреби свуда, док свака библиотека која користи ТАLIS,
користи и ТАLIS-ов ситем позајмице, осим једне или две, као што
је и наша, где користимо другачији систем, али користимо ТАLIS базу података.
…У овој земљи нису све библиотеке
чла-нице COBISS -а, али оеде не постоји нешто што би представљало
конкуренцију COBISS -у и због тога мислим да би свака библиотека
која није у COBISS -у била прилично хендикепирана…
Ситуација у Великој Британији је комплекснија, делом
због тога што стоји више новца на располагању у библиотечком сектору,
па према томе можемо да направимо више избора, што није нужно добро, јер
води до много различитих система и много неподударности између система.
У мањој земљи, као што је ваша, вероватно је боље за
све да покушају да се договоре да користе исти систем, посебно јер нема
додатног новца у библиотекама За развијање сопственог система, или што
једноставно не можете да поставите посебне услове добављачу. Према томе,
овде је прича прилично другачија.
— Занимало би нас Вате мишљење
о улози библиотекара данас и сушра. Како бисте проценили улогу биб лиотекара
у општим цртама, где су промене најочигледније, и какве су промене у односу
на образовни профил будућих библиотекара?
— У последњих, рецимо, десетак година имали смо доста
проблема у библиотекама због увођења нових технологија. То је значило
да је много старијих библиотекара осећало да нема довољно вештине за рад
са новим технологијама.
Није било великих проблема у вези са циркулацијом, зато
што је то учинило библиотечку циркулацију лакшом, него у временима када
смо користили картице или друге системе за регистровање позајмица.
Оно што јесте био проблем, то је нови метод проналажења
информација и такође рад са студентима, зато што доста студената има знања
о раду са ком-пујтером. Студенти који долазе сада вероватно су користили
компјутере све време средње школе, а 5 година пре тога студенти су имали
најмање 3 године интензивног коришћења компјутера у школи.
Старије библиотечко особље, нарочито на средњим или нижим
радним местима, имало је веома мало знања о томе, И, наравно, онда студенти
који им постављају питања често знају више од библиотекара који покушавају
да им помогну, тако да је то био велики проблем.
Такође смо имали проблема са проналажењем информација,
зато што су многи библиотекари у библиотекарској школи научили како да
користе приручнике али током последње 3 или 4 године многи приручници
се више не штампају, него су замењени електронским верзијама.
Тако, на пример, много из-дања референсних публикација Oxford University Press-а, могу да се добију само у облику базе
података. И, поново, студенти имају доста знања о томе како се оне користе.
… У последњих десетак година
имали смо доста проблема у би-блиотекама због увђења нових технологија.
То је значило да је много старијих библиотекара осећало да нема довољно
вештине за рад на новим техиологијама…
С друге стране, видимо да студенти често мисле да је
све што треба да ураде то да користе Googlе и он ће им дати све
информација. Сада библиотекари треба да објасне студентима да то није
тако. Али, библиотекари морају да буду обученији од студената у коришћењу
алтернатива Google-у.
Дакле, имали смо проблема, али мислим да их сада превазилазимо
зато што смо имали 4 или 5 година да то урадимо. И даље имамо проблема
стога што су млађи библиотекари који сада долазе из библиотекарских школа
обученији у коришћењу компјутера од старијих, што старије чини помало
нервозним када је реч о тим стварима.
Мислим да смо у овом тренутку превазишли проблеме који
се тичу технолошких промена у библиотекама. Мислим да ћемо имати више
проблема са системима као што је Google, јер има све више и више информација
на Интернету и у другим врстама база података.
Мораћемо да имамо, специјалне алате за претраживање који
ће помоћи библиотекарима да пронађу информације.
На пример, у овом тренутку библиотекаре често питају
за неки чланак у часопису и они морају да покажу студенту како да нађе
тај чланак на Интернету, али како време пролази, можда ће бити више различитих
врста база података и можда ће нам требати више алата да их про-нађемо.
И сада имамо неколико нових као што су Ореп URL Resolvers и SFX, који постоје да би помогли библиотекарима да информишу
кориснике или корисници сами могу да пронађу на који начин ће наћи материјале
које траже.
Нека знања постају мање важна за библиотекаре
Прилично често један чланак може бити доступан преко
4 или 5 различитих хостова, и може се десити да иако је теоретски доступан
преко, рецимо пет хостова, ми имамо лиценцу за приступ само до једног
од њих и библиотекарима је веома лако да понуде корисницима прави извор.
Међутим, и библиотекарима је такође тешко да нађу прави
извор, тако да тек тражимо алате који ће нам помоћи да организујемо велику
количину података на Интернету. Мислим да већ знамо шта ће библиотекарима
од знања бити потребно.
Нека знања постају мање важна, као, на пример, програмирање.
Раније, пре десетак годи-на, врло мало библитекара је знало да програмира,
али данас се све ради у програмским пакетима или је довољно покренути
програме као што су Internet Explorer, тако да нам заиста није
потребно знање о томе како компјутер ради.
Једино што ћемо у будућности видети, јесте повећање ко-личине
дигитализованог материјала коме студенти желе да приступе, и смањење традици-оналног,
штампаног материјала.
Ми на Мидлсекс Универзитету бисмо желели да дигитали-зујемо
уџбенике. На пример, ако предавач жели да његов студент или цела његова
група прегледа одређени чланак из часописа, раније је он био фотокопиран
и стављен у затворени фонд, а студенти су могли да га позајме на можда
7, или 2 дана, или можда само на сат времена, у зависности од тога шта
је предавач испланирао, колико људи треба да га прочита.
Данас бисмо могли да тај материјал дигитализујемо и ставимо
на неки од наших веб сервера тако да је само нашим члановима могуће да
их прегледају. Али чак и ту постоји неколико проблема са ауторским правима,
с тим што би они могли да буду превазиђени разним програмима.
На пример, у Великој Британији имамо програм Неrоп,
преко кога библиотекари могу да траже ауторску дозволу да копирају ту
врсту материјала у име предавача и учине га доступнм студентима. То је
област у којој ћемо имати много више дигитализованог материјала.
У другим областима, рецимо дигитализовању књига, велики проблем представља
висока цена дигитализовања, чак и ако имате дозволу за то. Веома је тешко
добити дозволу за недавно објављена дела зато што се издавачи плаше да
када једном доз-воле да њихова књига буде дигитализована, нико више неће
хтети да купи штампано издање.
Кад један студент добије дозволу за приступ копији, онда
он може да направи копије за све своје другове који ће је читати у дигитализованој
форми, на својим компјутерима. То је главни разлог зашто нема више дигитализованог
материјала, осим у периодици и базама података.
— Пошто имате толико искуства,
познајете какав је статус библитекарства у разним Европским, али и у земљама
широм света, били сте у могућности да ви-дите у којој мери државе подржавају
библиотекар ство и његов развој? Како процењујете ту подршку, коликоје
она важна, судећи према вашем иску ству из разних земаља, да ли држава
подржава биб-лиотекарство и у којој мери оно. зависи од те подршке?
— У Европи већину библиотека финансира држава. Наравно,
библиотеке предузећа, специјализоване библиотеке и слично, не финансира
држава, али, и један велики део специјализованих библиотека, као што су
музејске или библиотеке академија наука, финансира држава.
Државе које не финансирају своје библиотеке оштећују
своје грађане јер им не дају прилику за самообразовање, коју би иначе
имали да су библиотеке фи-нансиране од државе.
Наравно, у многим земљама финансирање библиотека не иде
само кроз један канал, већ за то постоји више начина. Свакако, јавне библиотеке
у Европи гене-рално финансира само држава, као и другде у свету, осим
у Сједињеним Државама.
Можда ћете наћи у још неколико држава да јавне библиотеке
финансира локална власт, која средства добија од федералне власти, али
сигуран сам да постоји одређени ниво доступности јавним библиотекама широм
земље.
Али, универзитети могу бити финансирани на различите
начине. Тако универзитет може да добија одређену суму новца, а да касније
универзитет одлу-чује како да утроши тај новац.
Може да се деси да ректор није свестан важности библиотека,
или је можда из научне области где библиотеке нису толико важне, или је
увек користио своју личну библиотеку.
Увек када постоји смањивање буџета за универзитет,. постоји
опасност да ће библиотека бити укинута.
Данас у Великој Британији постоје веома прецизне статистике
о трошковима за библиотеке у односу на целокупни буџет универзитета. Постоји
удружење које се зове SCONUL, (Тће Society of College National and
University Librarians) које прикупља те статистике и лобира код власти
за већи проценат средстава за библиотеке.
Један од важних показатеља је количина новца коју сваки
универзитет одваја на оно што ми зовемо „материјал за учење“, а обухвата
књиге, периодику, видео касете, DVD), све што студент може да исжористи
за учење. Чак и програми као што је Microsoft Word. могу на неким
универзитетима бити укључени у тај посебни буџет.
Председници управних одбора универзитета не желе да виде
СВОЈ универзитет на зачељу табеле. Табела се прави сваке године и у њој
се могу видети подаци о улагању у библиотеке.
Тако се може видети да неки универзитети, на пример Оксфорд
или Кембриџ, одвајају велика средства за библиотеке, али можда не у односу
на укупан буџет.
Треба узети оба показатеља у обзир. Али, најважније је
видети пропорцију, у којој мери се из укупног буџета за универзитет одваја
за библиотеке.
Држава такође има интерес у овоме и мислим да. је таква
ситуација и у остатку Европе.
У осталим деловима света, многе земље су направиле свој
модел према моделу Велике Британије, на пример Индија, и имају исту инфраструктуру
коју сам већ описао.
Опет, причајући о Танзанији од пре доста година, интересан-тно
је рећи да су њихове уни-верзитетске библиотеке боље од Националне библиотеке,
зато што је финансирање универзитета добро, а средства која је универзитет
издвајао за своју библиотеку на Универзитету у Дар ес Саламу била су много
већа од оних које је добијала Национална библиотека.
Али, да се опет вратимо на државу и на то како она финансира
рад библиотека.
У неким земљама, Национална библиотека може бити боље
финансирана него универзитетске библиотеке, а у другим је обрнуто,
Међутим, каква год да је ситуација, ако високошколске
библиотеке нису добро финансиране, цела земља ће трпети последице јер
нису обезбеђена од-говарајућа средства за подучавање и учење студентске
популације, поручио је на крају нашег разговора др Алан Хопкинсон.
Академик Василије Крестић,
своје виђење библиотеке као институције, започео је овако:
— Библиотеку као институцију доживљавам као ризницу која
је препуна знања, мудрости и једног
вековног искуства. То је арсенал оних чињеница којима може да се снабде
сваки истраживач из било које области.
Према томе, то је заиста један од храмова науке.
Ја сам имао прилике да радим у многим библиотекама и
нашим, и страним, јер се бавим историјом
Силом прилика прошао све домаће библиотеке у бившој Југославији,
а посебно сам радио у Националној библиотеци у Бечу и у Сече њијевој библиотеци
у Будимпешти.
Наравно, радио сам и у Московској и Прашкој библиотеци,
и све су то биле библиотеке на које сам ја наjвише био упућен.
То су врло уређене библиотеке и човек може преко разних
обавештајних средстава врло лако да дође до онога што му је потребно.
Важна је спремност библиотекара да
помогне истраживачу
Говорећи о библиотекарима, академик Крестић овако размишља:
— Библиотеке имају стручне људе увек спремне да вам се
нађу на услузи, да вам пруже податке који су вам неопходни.
Морам да признам да су та моја. искуства врло драгоцена.
Често сам радио на појединим рукописима, посебно у иностранству,
рецимо у Сечењијевој библиотеци ксуа има као и многе друге, па и наша
Универзитетска библиотека у Београду, затим Свеучилишна и национална библиотека
у Загребу, имају Рукописно одељење у којима се налазе раритети. Ту су
и разне преписке многих значајних личности. .
То су све лепо уређене библиотеке чије се особље труди
да вам изађе у сусрет, да вам помогне да што брже, лакше и елегантније
обавите свој посао.
Моје искуство са библиотекама и нашим и страним, само
је за похвалу.
Ја не могу да се пожалим да сам било где и било кад имао
неких проблема, већ сам долазио до материјала који су ми били потребни
врло брзо, лако и све сам то колико сам год могао у својим радовима и
добро и тсприсно употребио
Библиотекари су људи који рукују својеврсним материјалом
као што је књига, по природи свог посла су култивисани, они су образовани,
имају своје тачно одређено место у сваком друштву.
Библиотекарски посао јесте по својој природи услужан,
али то раде и врло учени људи који се том својом струком баве на највишем
научном нивоу и објављују радове из своје струке, па и из других научних
дисцишшна, што значи да могу да се баве и другим наукама као што је, рецимо,
историја, нумизматика или друга научна дисциплина.
Нужност је да библиотекарско особље мора да буде високо
образовано и у комуникацији са људима увек спремно да чини услуге, без
комплекса да они некаква услужна делатност.
И сам посао библиотекарства као и архивистички посао,
јесте услужни посао, али је њихова дужност да што више помогну и изађу
у сусрет онима који се баве науком.
Делатност од изузетног значаја
Академик Крестић посебно истиче да Универзитетска библиотека
„Светозар Марковић“ у Београду има и неке специфичне облике своје
делатности, као што је организовање изложби „Легенде београдског Универзитета“.
— То је делатност од изузетног значаја и постоји читав
низ личности, значајних научних величина које би заслужиле да нађу своје
место у то галерији.