У Прагу је од 24. до 26. маја одржана 11. међународна
конференција INFORUM, највећа годишња
конференција о информационим изворима у средњој и југоисточној Европи.

Конференцији је претходила радионица посвећена претраживању
информација преко интернета.

На конференцији је у оквиру Секције за постере приказан
рад стручњака из Одељења за научне информације и развој библиотечког система
Универзитетске библиотеке из Београда под називом «Електронске
информације у Универзитетској библиотеци «Светозар Марковић» и промене које
су изазвале».

Пун текст свих радова са конференције биће доступан
преко интернета на адреси www.inforum.cz.

На пратећој изложби приказани су многобројни нови електронски
извори информација и програми за обједињено претраживање електронских извора
којима библиотеке располажу.

Детаљнији приказ конференције биће објављен у следећем
броју.

Др Стела Филипи-Матутиновић

У oвом броју гост Редакције је био помоћник министра
за науку и заштиту животне средине др Иван
Виденовић, који руководи Сектором за научну и технолошку
сарадњу.

Др Виденовић је доцент на Факултету за физику у Београду.
Дипломирао је и магистрирао у Београду у области физике плазме. На усавршавање
у Швајцарску је отишао крајем 1999. где је докторирао 2003. на теми из
области физике наностуктурних материјала. У тој области свуда у свету
се улаже много, због чега се данас институти за физику у свету формирају
око физике чврстог стања.

После тога се поново вратио на свој Факултет за физику
у Београду као доцент, а тек недавно је прешао у Министарство за науку
и заштиту животне средине, на место помоћника министра, где је задужен
за област међународне сарадње са међународним владиним и невладиним организацијама
и са органима Европске комисије, односно са Генералним директоратом за
истраживање и развој у Бриселу.

У Одсеку којим руководи наш саговорник осмишљава се и
координира сва билатерална и мултилатерална међународна сарадња, која
мора да буде координирана са Министарством спољних послова.

Такође, овај Одсек иницира нову технолошку сарадњу са
заинтересованим државама у свету, и осмишљава чланство наше државе у међународним
научним асоцијацијама и организацијама.

Међународна сарадња мора да буде институционализована

Међународна сарадња је изузетно важан сегмент за нашу
земљу, јер смо дуги низ година били изопштени из међународне заједнице,
а поготово је важна у области научне сарадње. Због тога је разумљива жеља
наших истраживача да надокнаде пропуштено.

Међутим, у томе има доста неразумевања, па др Виденовић
каже

— У Србији има 8.500 истраживача које финансира Министарство
за науку и свако од њих има неког научника у свету са којим професионално
комуницира, па се често дешава да појединци међу њима сматрају да је међународна
сарадња ако они оду на сусрет са својим колегом у иностранству.

Међутим, у том случају није реч о институционалној
међународној сарадњи, што значи да овај Одсек координира сарадњу између
наших и међународних институција, са посебним нагласком на програме Европске
уније у које смо ми као држава почели да улазимо тек 2002. године.

Циљ је оспособљавање за приступање
европским фондовима

Први пут смо учествовали у петом оквирном програму
ЕУ, сада је у току шести. Нагласак смо ставили на оспособљавање наших
истраживачких организација за приступање европским фондовима за науку,
и то не само кроз промотивну активност, већ то и финансијски подржавамо.

У тој области смо стекли пуно поверење Брисела, јер
смо ми практично једина земља у транзицији која кофинансира Бриселске
пројекте на тај начин што учествује са 10% средстава у сваком пројекту
који наша истраживачка организација добије са одређеним буџетом из Европске
комисије.

Када је прва демократска влада дошла на власт, тадашње
Министарство за науку је имало идеју да Србија учествује 1:1 у финансирању
међународних пројеката, али др Виденовић сматра да ми као земља, с обзиром
на средства која нам стоје на располагању, још нисмо у ситуацији да се
тако понашамо, већ су наше реалне могућности да учествујемо у финансирању
пројеката само са 10 одсто..

— Међутим, и ових 10% је веома значајно, поготово
за наше истраживаче док чекају да се средства за пројекат материјално
реализује из ЕУ. За то време они имају доста трошкова, и у тој ситуацији
оно што им да ово Министарство као подстицајна средства у висини од 10%
одмах, покрива трошкове припреме за реализацију пројеката, док не стигну
средства из ЕУ.

Европа је препознала квалитет наших
истраживача

Др Виденовић са задовољством подвлачи да у тој активности
имамо све више успеха, тако да смо на последњем позиву за изградњу истраживачких
капацитета у Србији у виду центара изврсности (научноистраживачка организација
или њен део који се истиче по квалитету), веома добро прошли у ЕУ:

— Према информацијама до којих смо дошли, добићемо
од Европске комисије средства у висини од око 300.000 евра по истраживачкој
организацији за пројекте који трају три године, што је фантастична инјекција
за наше научноистраживачке организације.

Такође према незваничним информацијама, од десет
пројеката за која су обезбеђена сре-дства за финансирање научних пројеката
у земљама Западног Балкана (Хрватска, Босна и Херцеговина, Србија и Црна
Гора, Македонија и Албанија), нама су одобрена средства за 8 пројеката!

По оцени др Виденовића, то је изванредна афирмација наше
науке, јер смо показали да имамо врхунске кадрове, а познато је да је
наш истраживачки сектор ужива далеко већи углед од угледа који има наша
држава у свету.

То је резултат једне давно утемељене добре праксе коју
су инаугурирали наши стари про-фесори још 60-тих година прош-лог века,
када је процењено да је веома важно послати наше стручњаке у развијене
земље да уче. Они су у нашу земљу донели дух истраживања и компетитивности,
чије плодове почињемо да убиремо.

— Друга добит је у томе што показујемо да умемо да
радимо на високом нивоу, о чему говори квалитет поднетих пројеката од
стране наших научника, а треба знати да је пријављивање таквих пројеката
Европској комисији веома компликовано.

Проблеми са импакт фактором научних
часописа

Међутим, постоји и негати-вна страна свега тога, која
се огледа у фрустрацији наших научника-истраживача која настаје због силне
жеље да се њихови радови публикују у светски признатим часописима, који
имају висок импакт фактор.

— Тај услов није тако тешко остварити ако се ради
о теоријској, емпиријској или о науци у којој се експериментални рад може
релативно лако извести. Али, ако имамо науку која захтева велике временске
и материјалне инвестиције док не дође до првих резултата, онда тај императив
дестимулише младе људе да се баве таквим истраживањима.

Наиме, ако је једини критеријум за оцену истраживачког
рада број публикованих радова у светски признатим часописима, онда није
чудо што се млади истраживачи опредељују да иду у области где већ постоје
утабане стазе. То, међутим, значи и да не постоји изазов за истраживаче
да се нешто ново истражи, јер је обично потребно пар година чекања у којима
нема видљивих резултата, односно нема шта да се публикује, јер се истражује
нешто сасвим ново што ће тек за извесно време донети своје резултате.

Др Виденовић констатује да нам је то стриктно залагање
за поштовање принципа публико-вања у часописима са високим имапкт фактором
донело сјајне резултате, јер смо у овој години први пут престигли Хрватску
по том критеријуму, што је веома значајно јер смо ми две упоре-диве средине
по научној снази.

— Али, то носи собом и онај негативни тренд о коме
смо ма-ло пре говорили – немотивисаност за истраживања у новим областима.

Значи, импакт фактор часописа има својих добрих страна
и на томе треба инсистирати свуда где је то могуће, јер смо дефинитивно
усвојили светски критеријум за локално рангирање, односно за избор у научна
и наставничка звања на универзитетима на начин на који се то ради у свету.

Вратити дигнитет мишљењу проверених
стручњака

Овај проблем ће бити превазиђен и решењима у новом Закону
о научноистраживачком раду, па ћемо тако имати и друга тела поред Националног
савета за науку, као што ће бити неке нове комисије у којима ће бити укључено
доста нових стручњака у одлучивање о стратегији научног развоја.

То ће уједно омогућити да се врати поверење у реч искусног
научника или професора универзитета.

— Дакле, сад имамо праксу да један истраживач да
би испунио услове за научно звање, односно да би добио докторат, па чак
и магистратуру, мора да покаже да је публиковао бар 4-5 својих радова.
Када их поднесе, то је независна верификација да је ис-пунио формалне
услове за стицање звања. Али, зато истраживач не иде ка изазовима, нема
савладавања нових знања, него се иде утабаним стазама, који њему лично
доносе брже резултате.

Међутим, са становишта друштва то није продуктивно.
Ми морамо да повратимо поверење у то да, рецимо, ако један признат стручњак
каже да је то што је неки млад истраживач урадио довољно за докторат,
то буде и валидно, независно од тога што тај млад истраживач стицајем
околности није могао да објави свој рад ни у једној међународној публикацији,
али је степен савладавања врхунских вештина које је он у том послу урадио,
вредан је доктората.

То је данас принцип у свету а ми имамо, и поред свих
добрих решења, једну мало изврнуту ситуацију. Тако је, рецимо, др Виденовић
када је први пут отишао у САД 1997. да припреми докторску дисертацију,
а већ је био асистент на нашем факултету, дошао са уверењем да га чека
обавеза да публикује бар 5 радова до доктората, па је поставио питање
свом професору-ментору колики је типичан број публикација који њихов докторант
мора да има пре него што изађе да брани докторску дисертацију, а добио
је одговор који је најмање очекивао:

— Не морате да имате ни један објављен рад! Али,
неки научни ауторитет мора да каже да је то што сте урадили, у потпуности
докторска дисертација.

Наравно, у нашим условима увек постоји могућност злоупотреба
(да неко свог рођака прог-ласи за доктора наука због тога што му је рођак,
а не зато што његов рад вреди), па се сада траже решења како би се то
спречило.

— Мислим да је то мана коју ће нови Закон о научноистраживачком
раду успети да отклони, увођењем неких нових тела и комисија које ће бити
довољно компетентне да могу да потврде да је неки рад младог истраживача
нови научни допринос.

Критеријуми за друштвене науке су
блажи

Цела ова прича је врло јасна и прихватљива, али се поставља
питање шта ће бити са кандидатима из области друштвених наука? Да ли ће
и за њих да важи исто правило?

— То је доста тешко питање јер смо свесни да није
могуће на једнако пропулзиван начин публиковати радове у друштвеним наукама,
као што је то могуће у природним, јер свака наука има неке своје специфичности.
Зато су наши критеријуми када су у питању друштвене науке мало блажи,
јер смо свесни тога да су друштвене науке изузетно важне за културни и
научни сис-тем у нашој земљи, али да проходност друштвених наука у међународним
часописима и публикацијама није тако велика као што је у природним наукама.
Тога смо потпуно свесни!

У том смислу имамо намеру да мало фаворизујемо хуманистичке
и друштвене науке и упућујемо их ка регионалним интеграцијама, јер мислим
да оне имају једну предност коју немају природне науке.

Бољи дани за библиотекарство као научну
дисциплину?

У разговору са др Виденовићем дошли смо и на конкретан
терен библиотекарства, па смо му поставили питање зашто је библиотекарство
маргинализовано када су у питању пројекти? Зашто се не сматра научном
дисциплином? Како то да универзитетске библиотеке могу да добију средства
за пројекте из ЕУ, а не могу да их добију у својој матичној држави?

— Тачно је да је сада то тако. Међутим, постоји врло
јасна идеја која, истина, још није операционализована, али је присутна
и према њој постоји врло позитиван став, а то је да ми поделимо финансирање
науке. Постоји једна значајна идеја великог броја истраживача за шта постоји
и начелна сагласност Министра, да финансирање науке делимично пређе на
институционално.

То ће значити да ћемо има-ти институције које ћемо
проглашавати националним добрима, националним богатством, значајним институцијама
за науку у Србији, у које свакако спадају и библиотеке, које ће бити финансиране
независно од тога имају ли пројекте или не, јер је интерес ове државе
да има такве институције у којима се обавља специфичан посао који ће да
се оправдава годишњим извештајима, као свуда у свету, и који ће бити стабилно
и стално финансиран.

Ако и поред тога имате идеје и могућности да се бавите
истраживањима и да пријављује-те пројекте, онда ћемо и то да финансирамо
из средстава којима располаже ово Министарство.

Тренутно се код нас наука финансира искључиво путем пројеката,
што значи да се средства за плате у истраживачком раду добијају само ако
је институт укључен у нешто што је нова идеја, нешто што је негде препознато
као посао који треба радити и који ће се радити наредне 3-4 године.

Зато сада истраживач у неком институту мора да размишља
о томе како ће да осмисли пројекте, јер ако нема пројеката, нема ни плате.
Међутим, истраживач треба да има стабилну плату, а да пројекти буду нешто
што је додатни стимуланс.

— Нама је потребна дугорочна стабилност од 10-20
година како би знали да ће рецимо Институт за физику бити финансиран у
том периоду, независно од тога да ли он има два, десет или двадесет пројеката.
Ако их буде имао, биће за то додатно финансиран, истина мање него до сада,
јер ће то бити само стимулативна средства.

Тако ће бити и са библиотекама.

Сада се у Министарству за науку и заштиту животне средине
отвара нови пројектни циклус у који ће се кренути на стари начин финансирања,
али Др Виденовић напомиње да то не значи да се у једном тренутку неће
озбиљно размислити, можда чак и веома скоро, о томе како да се подели
финансирање на институционално и на пројектно.

— То значи да не мора свако да има пројекат да би од
нас добио средства.

Пуна подршка нашој иницијативи

Полазећи од тога што је до сада речено, упитали смо др
Виденовића зашто наш лист не би прерастао у стручно-информативно библиотекарско
гласило западног Балкана? Има ли држава интерес да ту идеју подржи?

— Наравно да има! Ми имамо низ подстицајних активности
и пре него што се потпишу уговори о изради пројеката са Бриселом. Брисел
данас фаворизује укрупњавање, при чему је наш простор виђен као посебно
значајан, па свака иницијатива која буде добро осмишљена на ту тему, биће
радо прихваћена.

Наравно, не можемо ми да будемо иницијатори свега
тога, већ координатори пројеката морају да буду из земаља чланица ЕУ,
али ми имамо велику помоћ од стране земаља које су нам блиске, као што
је, примера ради, Словенија, која је много учинила за Србију.

Зато ваша иницијатива није неизводљива. Што се тиче
нас, идеју прихватамо и можемо да вам пружимо иницијалну помоћ која се
састоји у финансирању конзорционих преговора, јер када се формира идеја,
потребно је да људи отпутују и преговарају, а то је интерес државе који
смо ми препознали у овом министарству. То су путовања која нису конгресни
туризам, него путовања ради конзорционих преговора на којима је потребно
усагласити мишљења међу колегама.

Ти први контакти морају да буду „tet a tet“, а после
сви контакти иду много брже захваљујући интернету. Зато ћете у сваком
случају моћи да рачунате на нашу подршку, јер за то имамо бар два разлога:
први је међународна сарадња која је у нашем ресору, а други основ би био
развој научног кадра и финансирање овог часописа што је такође у нашем
министарству.

Таква иницијатива би у сваком случају била добродошла
за Србију и можете рачунати на нашу потпуну подршку.

Редакција захваљује др Ивану Виденовићу на исцрпном разговору
који ће отклонити неке дилеме у нашој струци, и отворити светлије перспективе.

Народна библиотека Србије постала је члан најугледније
европске асоцијације националних библиотека у септембру 2003. године (CENL
– Conference of European National Librarians).

У рад ове угледне асоцијације укључене су 43 националне
библиотеке Европе. Овај велики успех резултат је дугогодишњих стручних,
али и политичких и дипломатских активности Народне библиотеке Србије. Библиотека
је тим чланством коначно постала „део Европе“, чак и пре уласка
наше земље у Европску Унију.

CENL као асоцијација националних библиотека постоји
већ осамнаест година и делује у надлештву Европске комисије. Сваке године
одржава се годишња конференција у другом европском граду. У септембру 2004.
године одржана је конференција у Риму, у Библиотеци Ватикана.

Циљ одржавања конференција је мотивисање националних библиотека
у унапређењу њихове улоге у очувању националне баштине кроз презентацију
и стварање услова за слободан и бесплатан приступ информацијама и документима.

Националне библиотеке Европе у будућности треба да развију
нов модел сарадње и да заједнички реализују значајне пројекте и да деле
расположиве ресурсе. У будућности ће CENL уложити додатне напоре
како би се премостиле разлике које постоје између националних библиотека
Северне и Јужне, Западне и Источне Европе.

Током осамнаестогодишњег постојања CENL-а, националне
библиотеке Европе заједнички су радиле на многим заједничким пројектима:
Gabriel (заједнички web портал ка информацијама о свим националним
библиотекама Европе), MACS (Multilingual access to subjects)
– јединствени вишејезички приступ предметним каталозима националних библиотека
Европе), Bibliotheca Universalis – изградња светске дигиталне библиотеке,
Web Harvesting – складиштење web информација у свим националним
библиотекама Европе, Европски DOI (European Digital Object
Identifier) – изградња европске базе информација о дигиталним документима.

Пројекат“Европска библиотека“
(TEL – The European Library)

У оквиру асоцијације реализује се и најзначајнији пројекат
за националне библиотеке Европе под називом „Европска библиотека“
(TEL – The European Library). Током периода 2001-2004 пројекат
је финансирала Европска Унија. Од 2005. године у финансирање пројекта се
укључују и националне библиотеке као пуноправни партнери у пројекту.

Основни циљеви пројекта „Европске библиотеке“
су следећи:

— изградња заједничког електронског каталога националних
библиотека Европе који ће бити претражив на свим језицима пуноправних сарадника,

— изградња Интернет портала са најзначајнијим информацијама
о европским националним библиотекама,

— изградња дигиталне европске бибилиотеке, односно трезора
европске културне баштине.

У првом трогодишњем периоду реализације пројекта, статус
пуноправних партнера у пројекту поседовало је само девет земаља Европе:
Француска, Немачка, Велика Британија, Италија, Португал, Финска, Холандија,
Швајцарска и Словенија.

Почетком 2005. године Народна библиотека Србије је добила
позив да се као пуноправни партнер укључи у пројекат.

Да би постала пуноправни партнер у пројекту, Библиотека
је морала да испуни одређене захтеве и да свој рад усагласи са високим стандардима
Европске Уније у погледу примене информационих технологија, дигитализације
националне баштине и изградње аутоматске базе података и електронских каталога.

На састанку Управног одбора пројекта „Европска
библитека„, који је одржан 13. априла у Холандији, донета је једногласна
одлука да Народна библиотека Србије постане пуноправни партнер у пројекту.

Напомињемо да су статус пуноправних партнера у пројекту,
поред већ девет поменутих земаља Европе, стекле још само три земље: Данска,
Хрватска и Србија.

Статус пуноправног партнера у пројекту „Европска библиотека“
за Народну библиотеку Србије представља огроман успех, упоредив можда једино
са уласком наше земље у Европску Унију. То је велико признање не само за
Библиотеку, већ и за нашу земљу, јер се Србија тренутно налази међу дванаест
одабраних земаља Европе пуноправних партнера у пројекту изградње „Европске
библиотеке“.

Почетком маја Библиотека је добила и уговор о приступању
пројекту, а реализација пројекта одвијаће се у периоду јул 2005-јул 2008.
године.

Пројекат TEL још више је добио на значају почетком маја
када су шесторица лидера Европске Уније предложила да књижевна дела из европских
библиотека постану доступна јавности на Интернету.

Апел поднет званичницима Европске Уније потписали су француски
председник Жак Ширак,

немачки канцелар Герхард Шредер,
италијански премијер Силвио Берлускони,
шпански премијер Хосе Луис Родригес Сапатеро,
пољски председник Александар Квашњевски
и мађарски премијер Ференц Ђурчањи.

„Наслеђе европских библиотека неупоредиво је
у богатству и разноликости.

Али, ако не буде дигитализовано и доступно преко Интернета,
то наслеђе сутра можда неће имати оно место које му припада у будућој географији
знања“ – наводи се у апелу европских лидера.

Визија и мисија пројекта TEL

Европска библиотека предс-тавља web сервис који нуди приступ
комбинованим извори-ма – књигама, часописима, новинама, мултимедијалним
из-ворима, и у дигиталном и у традиционалном облику, који се чувају у свих
43 националне библиотеке. У наредном трогодишњем периоду, на том порталу
биће доступне колекције само пуноправних партнера у пројекту, односно колекције
12 земаља, међу којима и Србије.

Визија Европске библиотеке јесте да обезбеди подједнак
притуп и да промовише разумевање међу европским земљама, као и да читавом
свету понуди богатство и разноликост европског знања, културе и баштине.
Европска библиотека представља врата ка свету знања, информација
и културе свих европских националних библиотека.

Европска библиотека намењена је свим грађанима
Европе, али и света, како стручњацима, тако и обичним грађанима којима је
потребан потпун, али и једноставан начин приступа библиотечкој грађи која
се чува у националним библиотекама Европе.

Европска библиотека треба да привуче и истраживаче
из свих области знања, с обзиром да ће њене колекције обухватати све области
знања и све научне дисциплине. Она представља јединствен и једноставан пут
ка европским културним, научним и уметничким изворима.

Заједнички електронски каталог европских
библиотека

У реализацији TEL пројекта нагласак је стављен на следећа
три сегмента:

— изградња јединственог електронског каталога свих националних
библиотека,

— изградња портала свих националних библиотека Европе,

— изградња европске дигиталне библиотеке.

Заједнички електронски каталог европских националних библиотека
објединиће на јед-ном месту све тренутно постојеће појединачне каталоге
европских националних библиотека. У наредном трогодишњем периоду реализације
пројекта биће омогућен јединствен приступ и истовремено претраживање 12
каталога националних библиотека на сваком поједином језику земаља пуноправних
чланица пројекта.

Овај сегмент TEL пројекта подразумева огроман рад:

— уједначавање стандарда обраде грађе,

— израду јединствених библиографских стандарда,

— израду јединствених нормативних датотека предметних и
ауторских одредница, као и њи-хово превођење на свих 12 језика,

— стварање јединствених система за претраживање грађе,

— усаглашавање база метаподатака,

— уједначавање информационо-технолошких програма.

Напомињемо да се тренутно у електронским каталозима националних
библиотека, посебно оних великих, налази и по неколико милиона библиографских
записа, што само показује колико је овај сегмент реализације пројекта захтеван
и компликован.

Крајем марта 2005. године презентован је и нови Интернет
сервис Европске библиотеке, који је тренутно у тестној фази. Адреса
Интернет локације је следећа: http://www.theeuropean-library.org/.

На тој Интернет локацији већ је омогућено тестно претраживање
каталога 9 националних библиотека на 9 језика, сваке појединачне библиотеке
и једног јединственог европског каталога.

Претраживање је могуће на два нивоа на оном једностав-ном,
за широку публику, и оном напредном, за упућене кориснике где је дата могућност
претраживања и проналажења извора по више различитих кључева.

Интернет портал европских библиотека

Други сегмент реализације пројекта подразумева изградњу
портала свих европских националних библиотека на којем су дате све основне
информације о свим националним библиотекама Европе. Овај сегмент пројекта
већ раније је био делимично реализован кроз већ поменути пројекат Gabriel.
Сада је портал унапређен, могуће је претраживање информација на три језика
– енглеском, француском и немачком, а у будућности је планирано да портал
буде доступан и на свим језицима Европе.

На порталу се налазе основне информације о свакој појединој
националној библиотеци, историјат библиотеке, основне функције библиотеке,
обим колекција, информације за кориснике о условима коришћења грађе и информација,
омогућен је директан приступ националним текућим библиографијама, као и
појединачним Интернет презентацијама и електронским и другим онлајн изворима.

Народна библиотека Србије већ је присутна на овом Интернет
порталу на адреси http://www.theeuropeanlibrary.org/portal/index.htm.

Тако се ту налазе све основне информације о историји НБС,
о њеним колекцијама и ње-ним онлајн изворима, о узајамном каталогу свих
библиотека Србије, итд. Презентација НБС за сада је изграђена на три језика
– на енглеском француском и немачком, а у наредном периоду биће доступна
и на другим језицима европских земаља.

Трезор Европске библиотеке

Трећи сегмент реализације TEL пројекта подразумева
изг-радњу дигиталне библиотеке Европе, односно изградњу трезора европских
библиотека у којем ће бити омогућен приступ документима у пуном тексту.
Циљ је да у трезор Европске библиотеке буду укључена у дигиталном
облику најзначајнија дела културне баштине свих европских земаља, да она
буду претражива по јединственим кључевима и доступна за све кориснике широм
света у пуном тексту.

Тренутно се на Интернет порталу Европске библиотеке налази
презентација по пет најзначајнијих докумената националне баштине из свих
европских националних библиотека.

Народна библиотека Србије је из својих фондова
одабрала пет најзначајнијих докумената, четири рукописа и једну мапу графика,
дигитализовала их, припремила метадата податке за њих и шири опис који подразумева
и кратак историјат докумената.

 

Наши раритети у европском трезору

У европском трезору налазе се следећи
драгоцени документи из Народне биб-лиотеке Србије у дигиталном облику:
— Београдски паримејник, прва половина 13. века,
— Душанов законик – призренски препис, 1515/25 г,
— Зборник попа Драгоља, трећа четвртина 13. века,
— Зборник српских житија и Хиландарски типик Таха Марка, 1370/75
г,
— Светогорска графика – Манастир Хиландар, 1757 г.

 

На приступној Интернет страници Европске библиотеке
свакодневно се као илустрација дигиталног трезора поставља по један дигитални
документ једне националне библиотеке Европе. Тако је и Народна библиотека
Србије током априла имала част и задовољство да се на приступној страници
Интернет презентације Европске библиотеке нађу и њени документи.

Успех и одговорност

Као што смо већ истакли, пријем Народне библиотеке Србије
за пуноправног партнера у реализацији пројекта Европске библиотеке,
представља огроман успех, и то не само за нашу Библиотеку, већ и за нашу
земљу.

Сама чињеница да је Народна библиотека Србије одабрана
скупа са других 12 земаља Европе да у наредном трогодишњем периоду буде
пуноправан партнер у пројекту, а да многе друге земље, чак и садашње чланице
Европске Уније, нису постале пуноправни партнери у пројекту, представља
огромно признање Библиотеци за резултате постигнуте у претходном периоду.

Наравно, Народна библиотека Србије изузетно је задовољна
због тог огромног успеха, али је истовремено свесна и велике одговорности
која стоји пред њеним стручњацима у погледу реализације свих постављених
циљева изградње Европске библиотеке.

Народна библиотека Србије је спремна да се суочи са том
одговорношћу, њени стручњаци уложиће сва своја знања и умећа како би циљеви
били постигнути, како би наша национална баштина постала истински део културне
баштине Европе.

Пошто су у реализацији пројекта Европске библиотеке
Народној библиотеци Србије потребни и додатни финансијски, технолошки и
информациони ресурси, очекујемо да ћемо наићи на подршку и разумевање и
код надлежних државних органа, односно да ћемо добити одговарајућу и финансијску
и институционалну подршку најпре Министарства културе, а потом и других
надлежних тела и институција.

Биографски подаци

Весна Ињац је
професор опште књижевности и теорије књижевности, библиотекар са-ветник,
преводилац и члан Уд-ружења књижевних преводи-лаца Србије.

Више година је радила у Одељењу за међународну
раз-мену публикација НБС, потом као Руководилац међународне сарадње НБС,
а тренутно је на функцији заменице директора и руководиоца Сектора за про-граме
и пројекте Народне биб-лиотеке Србије.

У стручним часописима објавила је велики
број текстова о образовању библиотекара, дигиталним библиотекама, ев-ропским
пројектима за биб-лиотеке, националним библио-текама Европе и света, елект-ронским
каталозима, значај-ним библиотечко-информаци-оним институцијама у свету,
итд.

Један је од коаутора „Библиотекарског
терминолош-ког речника: енглеско-српског /српско-енглеског“ (Интернет
и CD-Rom издање 2002, штам-пано издање 2004).

Аутор је „Библиографије француских
дела преведених у Србији и Црној Гори 1987-2003“ (НБС, 2004).

У књижевним часописима об-јавила велики
број превода са француског језика. Превела је са француског и објавила преко
15 књига из области књижевности, филозофије, ко-муникација и информација.

Библиотека Медицинског факултета у Новом Саду основана
је 1960. када је основан и Медицински факултет у Новом Саду, и ове године
слави велики јубилеј – 45 година успешног рада. За овај релативно кратак
период, израсла је у веома цењену библиотекарску институцију, тако да
данас слови за једну од најбољих библиотека у Србији.

У току наведеног периода Библиотека је неколико пута
мењала организациони облик, континуирано унапређујући свој статус. Тако
1977. постаје Централна библиотека Медицинског факултета и свих
клиника и института, а 1981. прераста у Центар за биомедицинско научно
информисање у Војводини и Координатор у Систему биомедицинског научног
информисања (СБМНИ) у СФРЈ.

Трансформацијом овог система 1991. постаје Координатор
за Војводину у СБМНИ Републике Србије. Исте године долази до издвајања
Клиничког центра и појединих клиника из састава Медицинског факултета,
али Библиотека наставља да пружа услуге образовним, научним и здравственим
радницима из целе Војводине.

О развоју ове библиотеке говори др медицинских наука
Силвија Бркић, библиотекар-саветник,
која се на месту управника налази тек 4 године, када је наследила дотадашњу
управницу Мирославу Пејић, библиотекара саветника која је такође највећи
део свог радног века провела у овој библиотеци.

Др Бркић је своју професио-налну каријеру започела пре
двадесет година у овој библиотеци, која је већ имала статус једне од најбољих.
О томе она каже:

— Наш рад заснива се на раду наших претходника, који
су били изузетни радници и велики библиотечки стручњаци. Моја претходница,
Мирослава Пејић, професор књижевности, била је десетак година испред свог
времена и пратила савремена зби-вања у библиотекарству у свету.

Оно што је посебно важно је да се залагала за континуирану
едукацију запослених у библиотеци и њихово даље усавршавање. Тако сам
и ја као лекар добила могућност да се усавршавам у области библиотекарства
и да добијем звање библиотекара, да захваљујући свом раду напредујем у
библиотечким и научним звањима.

Прерастање у најсавременији тип библиотеке

Према речима др Бркић, најзначајнија одредница ове Библиотеке
је да се она током 45 година постојања, од библиотеке класичног типа трансформисала
у библиотечко-информациони центар а сада се, због брзог развоја информационог
друштва, велике продукције биомедицинске литературе и све већих потреба
корисника за брзом и релевантном информацијом, ужурбано ради на активностима
да библиотека прерасте у најсавреме-нији тип библиотеке – у виртуелну,
електронску, дигиталну библиотеку.

Корисници библиотеке

Корисници услуга библиотеке су студенти додипломских
студија (3294 активна студента), последипломске наставе (958 магистраната,
доктораната и специјализаната); наставни кадар (516 професора, доцената,
асистената и сарадника), научници и истраживачи у области образовања и
медицине, здравствени радници из Војводине (спе-цијалисти, лекари – којих
само у Војводини има око 6.000, медицинске сестре, полазници семи-нара
континуиране едукације), средњошколци – матуранти и остали грађани.

— Због различитих потреба корисника за научним информацијама
(научном и стручном литературом) у Библиотеци се примењују различите методе
проналажења информација и одговарајуће литературе. Тако су потребе студената
најчешће везане за образовање и стицање одређеног знања из области биомедицине,
али и за прве кораке у научноистраживачком раду.

Образовном кадру научне информације су неопходне
за праћење најновијих знања из области биомедицине и за њихов педагошки
рад, а научницима и истраживачима неопходно је “интелектуално знање” које
се налази у међународним изворима информација, мада су заинтересовани
и за домаће биомедицинске информације везане за националну патологију
и информације о достигнућима биомедицинске науке код нас, каже др
Бркић.

Здравствени радници користе биомедицинске информације
да би увели нове технологије, користили нове методе у пракси и за свакодневни
рад. Остало становништво тражи информа-цију у оквиру здравственог образовања.
Поред појединаца, научноистраживачке и образовне институције, средње школе
и факултети користе услуге Библиотеке ради реализације својих научних
и образовних планова и програма.

Библиотечки фонд

Библиотека поседује импозантан фонд. Библиотечку грађу
прикупљану од оснивања Меди-цинског факултета у Новом Саду 1960. до данас
чине 292.860 библиотечких јединица: 49.964 су монографске публикације,
а 242.896 библиотечких јединица су примерци, свеске и годишта од 2.353
наслова домаћих и страних часописа.

Део фонда је смештен у просторијама Библиотеке, а остала
библиотечка грађа која се обрађује у Библиотеци Медицинског факултета
у Новом Саду је смештена по катедрама Медицинског факултета у Новом Саду,
клиникама и институтима. Преко 70% фонда је на страним језицима, највише
на енглеском језику.

— Због изузетно велике продукције биомедицинске литературе
постојећи фонд библиотеке само делимично задовољава потребе корисника
за научним и стручним информацијама, те је библиотека принуђена да додатну
литературу и информације проналази у фондовима других библиотека, све
више у светској виртуелној библиотеци.

Сервис КоБСОН који је доступан преко сајта Народне
Библиотеке Србије и сервиси и ба-зе пуног текста који су на овај начин
доступни представљају најзначајнији извор информација и литературе за
наше кориснике.

Изузетно велики број најпознатијих светских часописа
– 14.000, доступан је у електронској форми. Велики број је из области
биомедицине, што у око 90% случајева представља довољан извор
информација за наше кориснике.

На захтев корисника библиотека претражује ове сервисе
и преузима релевантне радове. Ова услуга је могућа и без доласка корисника
у библиотеку, наравно путем електронске поште. Тако се скраћује време
које је корисницима потребно за добијање актуелних информација и литературе
у вези са предметом њиховог интересовања и истраживања.

— Због великог интересовања корисника за КоБСОН и
благодети које овај сервис пружа, Библиотека је организовала предавања
о његовом коришћењу и то на самом Факултету за потребе студената, наставног
и научног особља, али и у здравственим институцијама у Новом Саду за потребе
здравствених радника.

Чињеница је да се ова Библиотека налази при врху по приступу
овом сервису, као и по броју преузетих радова. Претраживање Medline
базе података било са компакт дискова или он-лајн, као и претраживање
кооперативног онлајн библиографског система, такође су предмет едукације
корисника. Библиотечка грађа која је набављена у последње три године обрађена
је и подаци су унети у електронски каталог програм Biblio/Winisis,
а информације о старијем фонду се налазе само у лисним каталозима.

Информациона и комуникациона опрема

Битан предуслов за обављање библиотечко-информационе
делатности у савремном друштву је коришћење савремене информационе технологије.
Библиотека Медицинског факултета поседује савремену компјутерску, комуникациону,
микрографску и репрографску опрему.

Применом савремене информационе технологије омогућено
је стварање и проналажење, обрада, депоновање, циркулација, интеграција
и дисеминација информација корисницима на савремен начин.

Применом нове технологије променила се и функција библиотеке
– поред информационе и документационе функције, комуникациона функција
постаје све значајнија. За набавку опреме заслуге припадају и руководству
Медицинског факултета:

— Морам да истакнем да су први компјутери на Медицинском
факултету набављени на иницијативу и за потребе Библиотеке, тако да она
сада има 19 најсавременијих компјутера, 1 матрични штампач, 3 ласерска
штампача, 19 ЦД читача, 5 ЦД писача и 1 скенер.

Оно што је најважније, то је да је сва компјутерска
опрема умрежена у локалну мрежу Библиотеке и Факултета, а на Интернет
су сви рачунари повезани преко HDSL.

Коришћење академске комуникационе мреже и директан
истовремени приступ Интернету са сваке радне станице и његово коришћење
за проналажење и пружање информација на најсавременији начин, омогућило
је бржу комуникацију, бољу међубиблиотечку сарадњу, лак-ше прибављање
научних информација и квалитетније услуге библиотеке.

Библиотека располаже са око 700 квадратних метара радног,
магацинског и читаоничког простора. Поред електронске читаонице која има
11 умрежених рачунара, постоји и студентска читаоница са 70 места која
је доступна студентима сваки дан од 8 до 22 сата. Студентско позајмно
одељење је посебно издвојено.

Плански вођена кадровска политика

Да би се удовољило потребама корисника, Медицински факултет
и Библиотека су водили планску кадровску политику како би обезбедили стручан,
специјализован и едукован радни кадар. Тренутно је у Библиотеци запослено
осам радника: 5 библиотекара са високом стручном спремом различитог профила
(2 лекара, један је доктор наука, библиотекар саветник и научни сарадник,
а други је специјалиста, 1 професор енглеског језика, 1 професор педагогије
и 1 професор разредне наставе), и три самостална књижничара.

У току је поступак добијања звања виши библиотекар
за два библиотекара. У библиотеци су запослени на неодређено време Силвија
Бркић, Марија Вученовић, Зорица Ђокић, Радмила
Матић, Биљана Живковић, Сима Ћосин, Бранислава
Чикић, Јелица Пашћан и Душко Алимпић на одређено
време. Од оснивања у библиотеци су радиле Соња Адамовић, Милена Дејановић,
Душанка Исијанов, Светлана Нинковић, Мирослава Пејић, Зорка Илић
и Љубица Москаљ.

Како би запослени у Библиотеци што квалитетније обавља
и библиотечко-информациону делатност, континуираној едукацији и усавршавању
запослених придаје се изузетна пажња. Највише се едукује из области библиотекарства,
али и из биомедицинске научне информатике, сциентометрије, етике и методологије
научноистраживачког рада, и неизоставно, примене информатичке технологије.

Библиотекари се и сами баве истраживачким радом. Резултат
тога су многобројни објављени научни и стручни радови и монографске публикације,
радови на конгресима и симпозијумима.

Допринос развоју медицине

Циљ научноистраживачког рада у медицини је допринос побољшању
здравља људи, а сво-јом делатношћу ова Библиотека активно учествује и
доприноси научном и стручном раду својих корисника (образовни, научни
и здравствени кадар и студенти), и тако индиректно, на свој начин, доприноси
развоју медицине на овим просторима. Др Бркић напомиње:

— Последњих деценија научно информисање се развило
као посебна делатност, а научна информатика као научна дисциплина. Биомедицина
је научна област са изузетно великим бројем научних информација, и њихов
број се из дана у дан повећава.

Зато је логично да се прво у биомедицини јавила потреба
за организованим научним информисањем и стварањем одговарајућег информационог
система. Експлозија информација захтевала је најрационалнији систем обраде
докумената који ће омогућити да информација, садржана у било ком извору,
за што краће време пређе што краћи пут од ствараоца, преко преносиоца,
до корисника.

Библиотека Медицинског факултета у Новом Саду, Центар
за биомедицинско научно ин-формисање у Војводини, својом делатношћу и
активностима укључена је у два информациона система: Систем биомедицинског
научног информисања Србије (СБМНИ) и Библиотечко-информациони систем Србије
(БИС).

У оквиру БИС-а Библиотека прикупља све релевантне научне
и стручне биомедицинске информације, врши њихову аналитичко-синтетичку
обраду и дугорочно депоновање, проналази информације са свих аспеката
и дисеминира их заинтересованим корисницима, оцењује ефикасност коришћења
научних извора информација и проучава опште законитости које карактеришу
унутрашњу везу научних докумената са развојем науке.

У оквиру СБМНИ Библиотека обавља следеће послове и задатке:

— ефикасно информисање;

— обезбеђивање савременог и брзог дотока биомедицинских
научних и стручних информација и научне литературе из домаћих и светских
извора и њихово рационално коришћење;

— организовање информација у виду база података о научним
достигнућима биомедицинске науке и праксе у Војводини и њихову презентацију
свету;

— обезбеђивање савремене ин формацијске структуре за
одлу-чивање у биомедицинској науци и пракси у земљи кроз више облике научног
информисања.

— Стручни кадар, непрекидно усавршавање запослених,
подршка руководства Факултета и примена савремене информационе и комуникационе
опреме омогућили су Библиотеци да примењујући сва достигнућа у библиотечко-информационој
делатности у земљи, а угледајући се на светске биомедицинске библиотеке,
у потпуности испуни постављене задатке у оквиру оба информациона система.

Учешће у едукационим процесима

Особље Библиотеке учествује у едукационим процесима на
Медицинском факултету у Новом Саду:

— Поред едукације корисника о могућностима и коришћењу
Библиотеке, упућивањем у претраживање литературе и база пуног текста,
библиотекари учествују у теоретској и практичној настави на последипломским
студијама наставом о информатичким технологијама у медицини, са неколико
часова практичне наставе у оквиру предмета Методологија научно-истраживачког
рада, инеколико часова из предмета Етика у медицини.

Широк спектар активности

Осим већ наведених активности Библиотеке, она даје свој
допринос и развоју других области. Тако су Медицински факултет у Новом
Саду и Библи-отека оснивачи Друштва удружења уредништава биомедицинских
часописа и билтена у нашој земљи које постоји од 1992. године

— Библиотека је иницијатор примене Ванкуверских правила
у биомедицинским радовима који се публикују у нашој земљи; затим, сарађује
са уредништвима биомедицинских часописа, издавачким кућама и директно
са ауторима радова; учествује у раду Заједнице библиотека универзитета
у Србији; активно учествује у синдикалним активностима, у раду појединих
коми-сија и радних тела Факултета, као и у раду Удружења библиотечких
радника.

Плодна ауторска делатност

Многобројни радови запослених у Библиотеци су објављени
као што су монографске публикације – 7 библиографија, 40 објављених радова
и 10 база података које библиотека креира: Biomedicina Iugoslavica,
Bio-medicina Serbica, Биомедицина Војводине, МЕДРАД, БИОНЦ,
БИДОЦ, БИМАГ, БИСПЕ, МФ-ИЗД, БИОКО, Каталог стране биомедицинске периодике
у Србији.

По чему се ова разликује од других
факултетских библиотека?

Сигурно је да је Библиотека Медицинског факултета у Новом
Саду једна од најсавременијих, најопремљенијих, најактивнијих и најбољих
факултетских (и не само факултетских) библиотека у Србији. Зашто је то
тако?

— На првом месту су, како сам већ навела, специфичности
биомедицине као скупа научних области, а на другом месту веома захтевни
корисници библиотеке (образовни, научни и здравствени радници и студенти).

Међутим, од не мањег значаја је изузетна подршка руководећег
кадра Факултета које је од самог оснивања Факултета па до данас било свесно
значаја и улоге Библиотеке као основе за одвијање образовне, научне и
здравствене делатности.

Финансирањем савремене опреме, извора информација, омогућавањем
континуиране едукације запослених, прихватањем и подржавањем напредних,
понекад и визионарских идеја руководилаца библиотеке, руководиоци су омогућили
да стручан, способан и изузетно едукован библиотечки кадар, настављајући
рад својих претходника, ради и доприноси развоју библиотечко-информационе
делатности на Факултету.

Традиција ове библиотеке је да прати савремена збивања
и новине из области библиотекарства како у нашој земљи, тако и у свету,
и да их што је пре могу-ће имплементира у свакодневни рад и у планове
за будући рад.

— Оно што нашу библиотеку издваја од осталих је и
велики број библиографских и библиографско апстрактних база података које
је библиотека сама креирала по светским стандардима, које су претраживе,
а надам се да ће ускоро бити и на сајту Факултета, те ће бити доступне
и широј јавности.

Томе треба додати и изузетну активност у научноистраживачком
раду и велики број објављених монографских публикација, научних и стручних
радова.

Уједначити јединствене критеријуме

И поред свих поменутих успеха и достигнућа, они би били
и већи да нема проблема субјективне природе, па др Бркић има интересантна
запажања о улози, значају и проблемима у раду високошколских библиотека,
почевши напоменом да је у законским актима јасно дефинисано да факултети
не могу да се региструју уколико у свом саставу немају одговарајућу библиотеку,
па због тога о улози факултетских библиотека није потребно посебно говорити.

У статуту сваког Универзитета пише да су високошколске
библиотеке информациона основа за обављање наставне и научне делатности,
а оне то у пуном смислу и јесу.

— Нажалост, показало се да у тој области постоје
велике разлике међу високошколским библиотекама. Како би се то избегло
и како би све библиотеке могле у потпуности да остваре своју улогу, мислим
да је потребно што пре направити и усвојити јединствене стандарде за високошколске
библиотеке који ће тачно дефинисати минимум опреме, простора, кадра, фондова
и делатност факултетских библиотека. Ови стандарди треба да буду обавезујући
како за надлежна министарства, руководиоце факултета, та-ко и за руководиоце
библиотека.

Данас нажалост, има библиотека које немају чак ни
рачунаре, ни одговарајући простор, фондове, стручни кадар, а ми очекујемо
да се активно укључе у савремене информационе системе, а да не говоримо
о томе какве то последице има за кориснике тих библиотека.

Др Бркић скреће пажњу и на то да у односу на значајну
улогу библиотека у високом школству и науци, финансирање рада високошколских
библиотека такође није адекватно. О томе довољно говори само један пример:
за квалитетно обављање библиотечко-информационе делатности, библиотеке
су све више оријентисане на коришћење електронских извора информација.

— При томе више није важно где су они физички лоцирани,
па тако претражујемо 14000 часописа преко КоБСОНА-а, а број запослених
се одређује и финансира само по броју библиотечких јединица које се физички
налазе у нашим фондовима! Такође су и средства која надлежна министарства
издвајају за набавку фонда и опреме недовољна, о чему има много примера.

Статус библиотекара усагласити са
светским мерилима

Затим, она подсећа да је недефинисан статус и положај
библиотечких радника на Универзитетима:

— Чини ми се да се рад и допринос библиотечких радника
у образовној, научноистражива-кој и, у зависности од факултета, струковној
делатности, увек подразумева, али то није јасно дефинисано у законским
и другим правним актима.

По својој делатности и значају библиотечки радници
су ближи наставним и научним ра-дницима и њихови су сарадници (у свету
се третирају као равноправни чланови оваквих тимова), а у нашој земљи
се често морају «борити» за изједначавање са административним службама.
Да не говоримо о недовољном признавању виших стручних звања запослених
у библиотекама.

Библиотечки радници својим радом учествују у научним
пројектима и образовним активностима који се остварују у високошколским
установама а нигде нису регистровани као научни и образовни радници, а
камоли да за тај део посла буду и посебно награђивани.

Томе треба додати да је недовољно учешће библиотечких
радника у доношењу законских и правних аката које се доносе на вишим нивоима,
барем у креирању оних делова који се тичу њихове делатности (држави, ми-нистарствима,
универзитетима, високошколским установама….).

Проблеми које треба решити

Као у свакој библиотеци и у овој библиотеци постоје пробле-ми.
Како је показала анкета која је спроведена у свим факултетским библиотекама
на Новосадском универзитету, проблеми су слични у свим библиотекама, а
највећи је недовољан магацински простор за смештај старог и новог фонда,
због чега многе приручне библиотеке на катед-рама, заводима и институтима,
траже да се пронађе простор за смештај старог фонда који се код њих налази.

Наравно, то доводи до раси-пања фонда у коме преовлађују
старија годишта, што због његове разуђености отежава ревизију.

— Томе треба додати непостојање организоване информатичке
едукације корисника и запослених (који су принуђени да се самоедукују,
што изискује много више времена).

Постоји потреба за ангажовањем једног информатичара
у Библиотеци. Неопходно је и обавити ретроспективни унос старијег фонда
у електронски каталог, како би се могло вршити не само претраживање фонда,
већ и електронско задуживање корисника, електронско пословање и статистичке
анализе.

За обављање ових послова потребно је много времена
а са постојећим кадром могуће је да се обављају само текући послови. Такође,
иако се последњих година издвајају значајна сред-тва за набавку литературе
(нарочито уџбеничког фонда), још увек су потребе корисника веће, а за
потребе наставног особља неопходне су стране монографске публикације.

Сарадња на високом нивоу

Оно што заслужује посебну пажњу, али и високу оцену,
то је област међусобне сарадње високошколских библиотека, за коју др Бркић
посебно истиче:

— Са задовољством могу да кажем да данас постоји изузетно
добра сарадња високошколских библиотека у Србији, јер оне директно сарађују,
али и у виду организованих видова сарадње.

Са Библиотеком Матице српске, матичном библиотеком за
високошколске библиотеке у Војводини, постоји дугогодишња добра сарадња.
У оквиру ове институције организована су шира тематска предавања за библиотечке
раднике у Војводини као и уско специјализована предавања и семинари за
библиотечке раднике високошколских библиотека.

Прикупљају се и анализирају информације о раду високошколских
библиотека, фондовима, опреми, кадру и другим релевантним подацима. Организована
су предавања за полагање стручних испита за библиотечке раднике, као и
само полагање, и поступак за добијање библиотечких звања.

Заједница испунила очекивања

Један од организованих видова сарадње је и рад Заједнице
библиотека универзитета у Србији, која у потпуности остварује постављене
циљеве и задатке и даје изузетан допринос развоју библиотечко-информационе
делатности на универзитетима и високошколским библиотекама.

— Гласило Заједнице «Информације Заједнице библиотека
универзитета у Србији» прерасло је у научно-стручни часопис «Инфотека»
у коме се објављују научни, стручни и прегледни радови из области информатике
и библиотекарства, а већ другу годину се издаје и ново гласило Заједнице
«Високошколске библиотеке». Ове публикације и активности у Заједници од
великог су значаја за рад и едукацију запослених у високошколским библиотекама.

Библиотека Медицинског факултета у Новом Саду, као
и друге високошколске библиотеке Универзитета у Новом Саду, активан је
учесник у раду Заједнице од њеног оснивања 1992. године, до данас.

Сви видови међусобне сарадње високошколских библиотека
као и сарадње високошколских библиотека и других библиотека у Србији,
утицали су на бољу информисаност, едукованост, као и на квалитетнији и
стручнији рад библиотечких радника на Универзитету у Новом Саду.

Похвале нашем листу

За наш лист др Бркић је посебно истакла:

— Наравно, што се листа «Високошколске библиотеке»
тиче, он заслужује само похвале, јер је – укратко речено – информативан,
занимљивог и веома актуелног садржаја. Изузетно је значајан за популарисање,
али и приказивање библитечко-информационе делатности у Србији са посебним
освртом на библиотечко-информа-циону делатност на универзи-тетима и у
универзитетским и факултетским библиотекама.

Било би добро када би овај лист могао да буде потпуно
доступан и у електронској форми. Тако би се број читалаца у многоме повећао.

Колегијум новосадских библиотекара

Други организовани вид окупљања и сарадње високошколских
библиотека Универзитета у Новом Саду, као и библиотека научних институција,
су заједнички састанци ових библиотека које сазива Централна библиотека
универзитета у Новом Саду. Иако су ови састанци новијег датума (ова библиотека
је регистрована пре две године), теме састанака су веома актуелне и односе
се на заједничку и специфичну проблематику везану за рад ових библиотека,
али и на питања садашњег стања и развоја библиотечко-информационе делатности
на Универзитету у Новом Саду.

— На овим састанцима врши се и едукација библиотечких
радника, организована су веома квалитетна предавања и презентације домаћих
и страних научника и стручњака. На њима су давани и веома конструктивни
предлози у вези са Друштвом библиотекарских радника Србије, нацртом Закона
о високошколском образовању, нацртом Закона о библиотечко-информационој
делатности.

На њима се подносе извештаји са значајних конгреса и
симпозијума у земљи и иностранству којима су присуствовали библиотекари
са Универзитета у Новом Саду, а спроведена је и анкета о информационим
могућностима и потребама библиотека на УНС.

Осим тога, сада библиотеке редовно добијају обавештења
о предстојећим догађањима од значаја за библиотеке на Универзитету, у
Библиотеци Матице српске, Заједници библиотека универзитета у Србији,
Народној библиотеци Србије, Универзитетској библиотеци «Светозар Марковић»
итд.

Врло јасни планови

Све у свему, урађено је много, али још увек има и онога
што није довршено. Поред досадашњих активности, Библиотека планира реализацију
следећих циљева:

— у оквиру сајта Медицинског факултета представити Библиотеку;

— све базе које креира Библиотека пребацити из ISIS-а
под Досом у ISIS под Windows-ом и ставити да буду претраживе
на сајту, а тиме тиме доступне широј јавности;

— електронски каталог ставити на сајт и омогућити његово
претраживање;

— ретроспективно унети старији фонд у електронски каталог;

— добијање лиценце за COBISS ;

— куповина научних и стручних публикација (већина у еле-
ктронској форми);

— обнављање уџбеничког фонда;

— куповина преостале информатичке технологије;

— прилагођавање правних аката који су у вези са Библиотеком
са новим законским и правним актима;

— куповина одговарајућих софтвера,

— решавање проблема са смештајем фонда и завршетак ревизије.

Наравно, увек ће активности бити усклађене са новинама
у библиотечко-информационој делатности, новим захтевима и променама у
високошколском образовању, науци и здравству.

Спремни за нове изазове

Библиотека и њен кадар спремно дочекују оно што ће уследити,
сигурни у своје потенцијале:

— На основу 45 година рада библиотеке, досадашњих
постигнутих резултата, као и садашњих активности Библиотеке, могу слободно
рећи да је она обезбедила место међу најбољим високошколским библиотекама
у Србији, спремна за нове изазове и задатке које ће пред њу ставити реформа
високог школства, нови Закон о високом школству, нови видови учења на
факултетима попут учења на даљину; процеси стварања, стицања и трансфера
знања, укључивање универзитета у Европску асоцијацију универзитета, примена
Болоњске декларације, нови Закон о библиотечкој делатности, План и програм
научноистраживачке делатности у Србији Министарства за науку и заштиту
животне средине, нови Закон о научноистраживачком раду.

Библиотека ће сигурно са успехом обавити и друге
задатке чије извршавање ће захтевати надлежна министарства, Владе Србије
и Војводине, Универзитет у Новом Саду и руководство Медицинског факултета,
поручује др Силвија Бркић.

За статус сваке професије врло су значајне њихове еснафске
организације, а једна од таквих у библиотекарству је Друштво библиотекара
Србије, на чијем је челу сада проф. др Александра
Вранеш, шеф Катедре за библиотекарство и информатику
на Филозофском факултету у Београду, са којом смо разговарали о програмским
циљевима и плановима те асоцијације.

— Госпођо Вранеш, на почетку нашег разговора
замолили би Вас да нам кажете како Ви доживљавате значај и улогу Друштва
библиотекара Србије?

— Не поставља се питање како значај и улогу Друштва доживљава
изабрани председник, већ сви радници у библиотекама и културној јавности.

Библиотечке асоцијације почивају истовремено на креативности
чланова и заједнице и утилитарности њихових резултата рада. Зависно од
тога коју од ове две димензије развијају, библиотечке асоцијације узрастају
до професионалних или синдикалних удружења.

Уколико почивају пре свега на образованости и оспособљености
кадра и спровођењу планираних стручних задатака, библиотечке асоцијације
само у првом тренутку изгледају као мање друштвено захтевне, јер своја
економска потраживања не дефинишу директно, већ посредно преко пројеката.
Код синдикалних организација то није случај, јер је економски интерес
једног друштвеног слоја код њих примаран.

Библиотечке асоцијације данас, па тако и Библиотекарско
друштво Србије, као активни пропагатори библиотека, треба да буду правно
и економски писмене. Свагдашње облике рада библиотека, какви су праћење
потреба чланова, припремање изложби и других дешавања у култури, награђивање,
организовање конференција и међусобна сарадња, као и различити обли-ци
стандардизације, треба да учине демократичним и аполитичним, како би очували
своју самосталност, а самим тим и шире облике финансирања.

Јер, тиме асоцијација може постићи: развијање партнерства
са приватним и друштвеним сектором, увођење акредитације за различите
видове библиотечке делатности и образовања, побољшање имиџа професије
и професионалаца, дефинисање задовољавајуће легислативе, регрутовање нових
чланова друштва, освешћивање јавности да је пут књиге крајње искомерци-јализован
чин, коме треба врати-ти достојанство и економски учинак не само у издаваштву,
књижарству и маркетингу, већ и у библиотекарству.

Отварамо нове просторе за рад библиотека (попут давања
текућих информација, за које већ имамо бројне увежбане службе), а да још
увек нисмо економски искористили ни оне облике који су у библиотекама
и библиотечким асоцијацијама присутни, а које нам пружају књига и други
носиоци знања и информација.

— Добија се утисак да рад и напори Друштва нису
били довољни присутни у јавности. Шта Ви предвиђате да промените на том
плану?

— Јавност рада Друштва зависи од организованог испуњавања
циљева Друштва, економске мотивације, организованости и одговорности Управног
одбора и подружница.

Циљеве Друштва, мада су Статутом веома развијени, можемо
сажети на следећи начин:

1. очување професионалне уникатности и препознатљивости;

2. неговање различитости остварења циљева;

3. континуирано образовање и дошколовавање;

4. залагање за интелектуалне слободе, сопствене и корисника;

5. развијање традиционалне и информационе писмености.

Ови циљеви се постижу на више разнородних начина: истраживањем
потреба чланова, публиковањем стручне литературе, нарочито часописа; осмишљавањем
и одржавањем конференција, скупова, саветовања, консултација; награђивањем
за допринос у струци; међусобним повезивањем чланства.

У основи сваке врсте деловања могу се препознати економски
мотив и ефекат, како у развијању поверења и мотивације за учлањење у Друштво,
тако у препознавању корисних последица тога чина. Понекад и за све није
за приступање Друштву довољна мотивација пружање могућности за професионално
усавршавање и друштвено признање, већ сасвим једноставна базична економска
корист.

Учлањењем у стручно удружење могуће је, на пример, стећи
бенефиције, какве се надамо да ћемо обезбедити за библиотечки кадар у
Србији, попут: попуста за аутобуски превоз код различитих превозника,
за набавку у појединим продавницама, за куповину у књижарама, за исхрану
у појединим ресторанима. Таква опипљива, свима досупна и разумљива бенефиција
постаје, вероватно, за многе, најприхватљивија препорука за учлањење у
Друштво.

Управни одбор Друштва чине угледни, заслужни и вредни
библиотекари, које су њихове колеге делегирале у намери да заступају њихове
интересе и залажу се за напредак струке. Поменућу њихова имена како бих
још једном потврдила отвореност и јавност нашег рада у нади да ће колеге
из целе Србије са свима нама сарађивати: Радмила Дабановић (потпредседник
Друштва), Весна Црногорац (секретар), Добрила Бегенишић,
Милун Васић, Бранка Јовић, Хадија Кријешторац, Снежана Лађиновић,
Љиљана Милић, Драган Мрдаковић, Јасмина Нинков, Бранка Ногић, Даница Оташевић,
Јелена Станковић и Драган Тошић.

— Друштво је добило нов Статут. Какве су његове
основне карактеристике и шта је то ново што је унето у њега?

— Статуту је посвећена расправа на претходној седници
Скупштине, која је трајала око три сата. Стога, као најважнију његову
одредницу наглашавам да су га детаљно и пажљиво припремали Комисија Управног
одбора и Управни одбор, а да је потом посвећено анализиран и прочишћен
током скупштинске дискусије.

Сматрам да су најважнији чланови Статута посвећени конституисању
и деловању комисија и секција Друштва.

Друштво има следеће комисије:

— Комисија за каталогизацију;

— Комисија за класификацију;

— Комисија за развијање корисничких сервиса;

— Комисија за аутоматизацију библиотека и библиотечких
портала;

— Комисија за статусна и професионална питања,

— Комисија за развијање читалачких интересовања;

— Комисија за међународну сарадњу;

— Комисија за издавачку делатност Друштва;

— Комисија за евалуацију и награђивање;

— Комисија за односе са јавношћу;

— Комисија за развој научно истраживачког рада у библиотекарству
и

— Комисија за професионалну етику и промоцију интелектуалних
слобода.

Број и састав чланова (најмање пет) појединих комисија
утврђују се одлуком о њиховом образовању.

Друштво има и секције:

— Секцију за националне библиотеке;

— Секцију за јавне библиотеке;

— Секцију за високошколске библиотеке;

— Секцију за специјалне библиотеке и

— Секцију за школске библиотеке.

Предвиђено је да свака од ових секција треба да има најмање
по десет чланова.

Уколико комисије и секције буду активно и предано радиле,
Друштво ће сигурно допринети бољитку струке, науке и друштвеног статуса
професије.

— Интересује нас на који начин, по Вашем мишљењу,
Заједница високошколских библиотека може да учествује у раду Друштва и
како може да допринесе његовом раду?

— Заједница високошколских библиотека је млађа сестра
Библиотекарског друштва Србије. Искуство које је стекла удружујући и усмеравајући
рад једног типа библиотека, уз препознатљиви ентузијазам и упорност мр
Милене Матић и њених младих колегиница из Матичног одељења које јој
често помажу, веома су важни Друштву.

Сви библиотекари високошколских библиотека, постајући чланови Друштва,
моћи ће да остварују своје замисли у оквиру одговарајуће секције, или
по сопственом нахођењу у комисијама. Облике сарадње развијаћемо поступно.

— Постоје ли облици сарадње са сличним еснаф-ским
друштвима ван наше земље и какви су Ваши планови у тој области?

— Библиотекарско друштво је од својих почетака било члан
Међународне асоцијације библиотекарских удружења, у којој годинама
чланство није обнављано због лоше материјалне ситуације.

 

„ Заједница високошколских
библиотека је млађа сестра Библиотекарског друштва Србије. Искуство које
је стекла удружујући и усмеравајући рад једног типа библиотека, уз препознатљиви
ентузијазам и упорност мр Милене Матић и њених младих колегиница из Матичног
одељења које јој често помажу, веома су важни Друштву “

 

Чланство у међународним организацијама са којима смо
већ контактирали и од којих имамо одговоре подршке и добродошлице, зависиће,
како је то данас у свету, од наших «финансијских моћи», односно од спообности
да покривамо трошкове чланарине, која ће бити условљена спремношћу наших
чланова да редовно плаћају чланарину Друштву.

Развијаћемо сарадњу са свим библиотекарским асоцијацијама,
о чему ћемо обавештавати наше чланство.

— За сваку асоцијацију, па и за Друштво библиотекара,
информисање је веома важан аспект. Да ли постоје планови да се обнови
издавање гласила друштва?

— Друштво ће до краја ове календарске године наставити
са издавањем часописа Библиотекар. Трудићемо се да часопис буде
организован по опште усвојеним правилима за научна и стручна гласила.
Стога ће бити омогућено груписање радова на оригиналне научне студије,
прегледне научне радове,
стручне радове и приказе.

Друштво припрема Зборник радова са прошлогодишњег научног
скупа Економска улога библиотека у савременом друштву. Такође
ће се посветити развијању стручне литературе и ме-одских упутстава.

У циљу боље информисаности обавештавамо вас да ће у Београду
од 5. до 8. октобра бити организована међународна научна конференција
Деца и библиотеке, те овом тексту прилажемо и позивницу.

У време када деца често занемарују традиционалне вредности
које им библиотека може приближити кроз различите меије и облике комуникације,
осећамо се одговорним да се посветимо поменутим озбиљним питањима.

Последњег дана Скупа биће организована манифестација
Путујућа библиотека у центру Београда, чији ће учесници бити деца.

Очекујемо од Вас да ћете тему, сажетак свога рада и кратке
биографске податке послати (на e-mail: alvranes@eunet.yu) до 1. јула 2005.
године.

Библиотеке пет најважнијих светских академских институција
биће дигитализоване.

Скениране странице књига за које је ауторско право јавно
власништво, биће доступне за претраживање и читање онлајн. Укључиће се
целе библиотеке Мичиген и Станфорд универзитета, као
и фондови са Харварда, Оксфорда и из Градске библиотеке
у Њујорку.

Странице скенираних књига, доступне онлајн, неће имати
оглашавање, него ће бити повеза-не линковима на онлајн депозите Аmаzоn-а..

Дугорочан пројеkат

„Циљ пројеkта је да откључа благо информација
које је офлајн и постави га онлајн,“ рекла је

Сузан Војцицки, директор менаџмента у Гуглу.

Биће постављени и линкови на јавне библиотеке тако да
књиге могу бити позајмљене. Гугл ће те линкове поставити бесплатно.

Биће потребно шест година да се дигитализује цела збирка
у Мичигену, која садржи седам милиона свезака. За она дела која су заштићена
ауторским правима, корисници ће имати приступ до одломака и библиографија.

Библиотека у Њујорку ће дозволити Гуглу да укључи мањи
део књига које више нису заштићене ауторским правима.

Харвард је своје учешће ограничио на 40.000 књига, док
Оксфорд жели да Гугл скенира књиге објављене у 19. веку које се чувају
у Бодлејани. Портпарол Универзитета у Оксфорду је рекао да ће дигитализоване
књиге обухватити романе, поезију, политичку литературу и књиге из области
уметности.

Важна дела којих нема у продаји или постоје само у неколико
библиотека у свету постаће доступна свима.

Око милион књига ће бити скенирано, што је нешто мање
од 15% укупне збирке коју поседује Бодлејана. «Ми се надамо да ће
допринос Оксфорда овом пројекту бити и за потребе науке и за општи интерес
људи из целог света» рекао је Рег Кар,
директор библиотечких служби Универзитета Оксфорд.

«То је значајна могућност да се наши фондови учине
доступним остатку света» рекао је Пол
Леклерк, председник Градске библиотеке Њујорка. «То
би могло да реши стари проблем: Ако људи не могу да дођу до нас, како
ми да дођемо до њих?»

«Ово је дан када се свет променио» рекао је
Џон Вилкин, библиотекар
са Универзитета у Мичигену који ради са Гуглом. «То ће бити велики
поремећај јер ће се неки људи забринути да је то почетак краја библиотека.
Али то је нешто што ми морамо да учинимо да би ревитализоеали професију
и учинили је смисленијом»!

(Превела: Стела Филипи-Матутиновић)

Месец мај у Библиотеци Дома културе »Студентски град«
протекао је у знаку препуних читаоница и посећених промоција. Средином
месеца у Библиотеци је гостовао Плато, који се представио изложбом својих
актуелних издања и двема промоцијама. Представљена је књига Драгана Бошковића
Иследник, сведок, прича: истражни поступци у Пешчанику и Гробници за Бориса
Давидовића Данила Киша. О Кишу и новим тумачењима његовог дела говорили
су Александар Јерков, Игор Перишић и аутор књиге.

„Плато“ је представио и Антологију руске приче XX
века, капитално тротомно дело. Приређивач Владимир Меденица и један
од преводилаца Бобан Ћурић, успели су да дочарају чаролију руске приче,
о којој су приређивачи написали »Да је руска судбина била другачија, мање
узбудљива и тајновита, другачија би била њена књижевност, па и руска прича.
Овако је она изнуђено космичка и, истовремено, ескапистичка; живот је
у њој као сан, а буђење иза сна има све одлике страве.«

Поводом 150 година од првог издања Влати траве београдска
издавачка кућа „Итака“ објавила је Изабрану поезију Волта Витмана
у избору и преводу Драгана Пурешића. О Витмановој несвакидашњој личности
и делу говорили су Владислава Фелбабов и Драган Пурешић, стихове је рецитовао
Ратомир Рале Дамјановић. У холу Библиотеке постављена је изложба о Волту
Витману.

Филолошки факултет Универзитета у Београду, (Катедра
за библиотекарство и информатику), Библиотекарско друштво Србије, Библиотека
Матице српске, Институт за књижевност и уметност, Институт за патологију
говора и експерименталну фонетику, Библиотека града Београда и Градска
библиотека Новог Сада, окупили су се око идеје да заједнички организују
и у периоду од 5. до 8 октобра 2005. године одрже који би се бавио педагошким,
психолошким, културолошким аспектима одрастања деце, њиховог васпитања
и образовања, улоге библиотека у томе процесу и развијањем читања, које
ваља да буде утемељено већ у најранијем дечијем узрасту. Како је економским
просперитетом земље значајно условљен и однос према библиотекама, што
не значи и директан реципроцитет у односу на стварање читалачких навика,
верујемо да теоретска и практична сазнања везана за ову тему, треба међусобно
да разменимо.

Желећи да овим писмом подстакнемо Ваша размишљања на
ову тему, предочавамо Вам и могуће подтеме, чијем би осветљавању Скуп
допринео:

— Развијање читања код корисника предшколског, основношколског и средњошколског
узраста;

— Креативно осмишљавање слободног времена младих читалаца;

— Развој и неговање културних потреба код деце и омладине;

— Допринос дечије библиотеке образовању и васпитавању
младих за разумевање међусобне сарадње и културолошких прожимања у духу
мира, толеранције и међусобног поштовања;

— Светска и национална културна баштина за децу;

— Улога библиотеке у спречавању болести зависности код
деце и омладине;

— Улога библиотеке као агенс социјализације деце и омладине;

— Развијање конструктивне комуникације деце и омладине
са књигом, другом децом и од-раслима;

— Индивидуализација васпитно-образовног процеса у библиотеци;

— Интерактивно учење;

— Развијање конструктивне комуникације и тимског рада
деце и омладине;

— Традиционалне вредности и технолошке иновације у раду
библиотеке за децу;

— Интернет у библиотекама за децу;

— Унапређивање опште и компјутерске писмености деце;

— Образовање деце и омладине на даљину уз помоћ библиотека;

— Мултимедијални садржаји у библиотекама за децу;

— Очување аутентичности језика и фолклорног наслеђа деце,
припадника различитих ет-ничких групација;

— Професионална одговорност библиотекара у раду са децом;

— Едукација библиотекара за рад са млађим корисницима;

— Припрема деце кроз читање за улазак у свет одраслих

— Сузбијање малолетничке делинквенције.