Вести

За председницу Извршног одбора изабрана
др Цветана Крстев

У Универзитетској библиотеци «Светозар Марковић» 31. јануара
је одржан први конститутивни састанак Извршног одбора Заједнице библиотека
универзитета у Србији

За председницу Извршног одбора Заједнице изабрана је проф.
др Цветана Крстев са Катедре за библиотекарство и информатику Филолошког
факултета Универзитета у Београду.

На састанку је одређена висина чланарине за 2006. годину,
која износи:

* 5.000 динара за универзитете, универзитетске библиотеке
и библиотеке које у свом саставу имају више од 5 библиотека,

* 3.000 динара за факултете и институте који у свом саставу
имају до 5 библиотека, и

* 1.000.00 динара за све претплатнике на часопис «Инфотека».

Ове године у Загребу се од 16-18 фебруара одржава полугодишњи
састанак IFLA-ине Секције за менаџмент библиотечких друштава. Како је наша
Заједница чланица овог органа, одлучено је да у име Заједнице у раду ове
Секције учествују др Стела Филипи-Матутиновић и Мр Вера Петровић.

 

Лауреат Миро Вуксановић

Овогодишњи добитник НИН-ове награде за роман године је
наш колега Миро Вуксановић. На тај начин он је постао својеврсни рекордер
у области књижевних награда, јер је једини књижевник који је добио све престижне
књижевне награде у Црној Гори и Србији.

Разговор са њим ћемо објавити у следећем броју нашег листа,
а овом приликом му у име Заједнице честитамо на освојеној награди, поносни
што је наш колега.

За новог председника Заједнице библиотека универзитета
у Србији изабран је проф. др Александар Седмак, професор Машинског факултета
из Београда, сада на функцији помоћника министра науке и заштите животне
средине. У разговору за наш лист, др Седмак је говорио о свом виђењу платформе
активности Заједнице и о задацима које пред њом стоје.

 

—Господине Седмак, Заједница библиотека универзитета у Србији указала Вам је безрезервно поверење изабравши Вас за председника ове асоцијације. То претпоставља да се од Вас очекује да за време свог мандата учините корак напред у односу на оно што је до сада учињено.

Имајући то у виду, како видите значај и улогу ове важне асоцијације за развој библиотекарства у Србији, а посебно за развој универзитета? Шта би требало, по Вашем мишљењу, да буде основна преокупација ове Заједнице?

—Министарство науке и заштите животне средине је препознало библиотекарство као изузетно значајну карику у развоју науке у нашој земљи, па је прошле године први пут обезбедило средства за израду једног пројекта на тему Комуникација у науци. Наравно, надам се, а и уверен сам, да је то тек почетак нашег улагања у развој високософистицираног библиотекарства.

То значи да Заједница библиотека универзитета у Србији може да рачуна на подршку овог Министарства у својим напорима да библиотекарство подигне на виши ниво. Високошколске библиотеке морају да буду осавремењене, модификоване да раде на принципима електронског пословања и да се руководе свим нормативима који се данас примењују у модерном библиотекарству.

Наравно, ми ћемо као Министарство учинити све што је у нашој моћи да побољшамо базу у библиотекама набавком нових рачунара, јер су задњи купљени за библиотеке још од стране претходног Министарства. Ми смо свесни тог проблема, али смо били спутани недостатком буџетских средстава за набавку опреме. Међутим, очекујем да ћемо ове године бити у могућности  да уложимо средства у нове рачунаре.

Зато је један од најважнијих задатака ове Заједнице да
оспособити просторе за едукацију студената и истраживача за коришћење електронских
извора. Колико је мени познато, такав простор постоји у Универзитетској
библиотеци „Светозар Марковић“, а наше Министарство само треба да помогне
да се он опреми сагласно плановима које имамо.

—Информационо описмењавање студената данас се третира
као приоритетан посао у сваком развијеном друштву. Како видите улогу наших
високошколских библиотека у том процесу?

—Једна од основних функција модерног библиотекарства ће
и за нас бити информационо описмењавање студената, јер без тог образовања,
тешко ће студенти у догледно време уопште моћи да студирају, а да не помињемо
све присутније такозвано „учење на дистанцу“, које ће и код нас добити на
замаху. У том смислу, примера ради, на Машинском факултету Универзитета
у Београду смо организовали курс за наставнике и сараднике који је држао
професор Милош Бајчетић са Медицинског факултета, који је са сарадницима
са Филозофског факултета осмислио програм за учење на даљину.

У сваком случају, информационо описмењавање је неопходно,
а њиме се код нас још увек нико систематски не бави. Зато ту функцију морају
да преузму високошколске библиотеке, и наша Заједница високошколских библиотека
тиме мора да се бави. То је сасвим природно и логично решење. Јер, некада
су студенти ишли у Универзитетску библиотеку да уче, и ја се увек сетим
оних дивних зелених столних лампи које су давале драж учењу.

Сада су дошла друга времена и сада је природно да седну
за рачунар и да на њему раде, али за то неко треба да их описмени, а то
ће бити библиотекари, јер су они у том процесу незаобилазна карика, па ће
тако бити носећи кадар за информационо описмењавање студената.

Суштина тог описмењавања је да студенти овладају знањем
како да дођу до информације која их интересује.

То ће бити допринос библиотекара развоју науке у Србији,
а по неким параметрима, ми смо данас као држава међу три најзаосталије државе
у Европи по критеријуму информационог описмењавања. Такође смо на дну лествице
и по проценту грађана који умеју да користе компјутер. То не треба да чуди,
јер према званичним статистичким подацима, последњих месеци је почео нагло
да опада број продатих компјутера.

Овде треба имати у виду да су управо студенти она категорија
грађана које прво треба информационо описменити, а преко њих и све друге.
Посебно треба имати у виду да се тај процес информационог описмењава не
може препустити стихији, односно да описмењава како ко хоће, већ то мора
да буде општа стра-тегија на системском, државном нивоу, а високошколске
библиотеке су одличан механизам за реализацију тог опредељења, уз адекватну
помоћ државе.

То подразумева да библиотекари треба да буду обучени да
држе предмет „Информационо описмењавање“ на факултетима на којима раде,
а пре свега у универзитетским библиотекама. Таквом стратегијом можемо да
обезбедимо да сви студенти овладају овим знањем.

—Истовремено са информационим описмењавањем студената,
поставља се као проблем и описмењавање већ стасалих истраживача. Ко у том
процесу треба да одигра главну улогу?

—Образовање истраживача за коришћење свих расположивих
информационих извора је практично наставак оног првог процеса, само на вишем
нивоу, и то је опет посао библиотекара.

Са задовољством треба истаћи да смо на том плану до сада
доста урадили, захваљујући пре свега ангажовању оних библиотекара који су
сами прво овладали том технологијом.

Морамо се понашати у складу са реалношћу и рећи да још
увек знатан број истраживача то не зна, јер – с једне стране – стижу нове
генерације истраживача које нису имали прилику да овладају овим знањем,
а с друге стране постоји и не занемарујући отпор старијих истраживача према
коришћењу компјутерских технологија.

Према томе, опет се враћамо на почетак: перманентно образовање
је процес који се не може игнорисати. Напротив! При томе, то не би смео
да буде неки нарочити проблем, јер ти курсеви трају само по неколико дана.
Знам да је било почетних курсева који су трајали по 40 минута у организацији
Универзитетске библиотеке, али је и то била драгоцена помоћ истраживачима,
јер је кроз ту обуку прошло пре-ко 800 људи. Захваљујући томе знатно је
повећано коришћење електронских часописа којима у Србији располажемо, тако
да смо према том критеријуму водећа земља у региону.

Наравно, имаћемо проблем да неке истраживаче убедимо да
ће им похађање курсева бити корисно, али на томе морамо истрајати. У сваком
случају, тај процес се креће напред, а да би се укључили у савремене међународне
токове, морамо да повећавамо број оних истраживача који суверено владају
овим техникама, и не треба да нас успава чињеница да смо већ сада на том
плану престигли неке наше суседе.

Све у свему, морамо да осмислимо системски приступ информационом
описмењавању и тај посао треба да се реализује преко Заједнице високошколских
библиотека. У том смислу треба да осмишљавамо специјализоване курсеве, јер
оно основно предзнање ипак зна респектабилан број истраживача. Рецимо, треба
да организујемо курсеве за програме Европске уније, што је веома интересантно
и потребно.

Примера ради, у области технике о Еурека програму зна
недопустиво мали број инжењера (поготово студената), а то је програм који
кореспондира са најзначајнијим научним програмима. Програми Европске Уније
за развој науке све се више усмеравају према технологији.

Ми би као Заједница требало ове године да конкуришемо за
један међународни пројекат на ту тему, али и за друге пројекте које будемо
осмислили.

—Полазећи од те визије развијеног библиотекарства
код нас, поставља се и питање какви су нам кадрови потребни за рад у овој
области?

—То пре свега подразумева да хоћемо да имамо библиотечки
образоване библиотекаре, од којих део оних који сада раде у научним институтима
и на факултетима, немају адекватно библиотечко образовање.

С друге стране, чак и они библиотекари који имају формално
задовољавајуће образовање, нису довољно едуковани у складу са савременим
потребама модерног библиотекарства. У том смислу треба да користимо и једно
искуство високо развијених земаља, у којима библиотекари прво заврше неки
факултет, а после тога иду на постдипломске студије из библиотекарства,
како би могли да раде у библиотеци неке научне институције. Такође постоји
обавезан фонд сати у години за сваког библиотекара који треба да буде употребљен
за посећивање курсева за осавремењавање знања.

Наравно, то никако не умањује значај наше Катедре за библиотекарство
и информатику, већ представља план за усавршавање високообразованог кадра
за рад у библиотекарству, где и кадрови са катедре имају своје место.

Све у свему, библиотекари морају да рачунају на перманентно
образовање, што се уклапа у систем перманентног образовања одраслих, чему
ћемо ми као држава посветити пуну пажњу, и оно ће бити све заступљеније.

То ће омогућити да сами библиотекари буду потпуно образовани,
и да као такви могу ус-пешно да образују и друге кориснике својих услуга.

— На простору који заузимају технички факултети
у Београду, ваше Министарство је најавило оснивање „Технолошког парка“.
Видите ли у реализацији тог посла место и за високошколске библиотеке?

— Једно од посебно важних праваца деловања наше Заједнице
ће бити сарадња са будућим научно-технолошким парком на обезбеђењу квалитетних
информација. Посебна предност ће бити то што ће Универзитетска библиотека
„Светозар Марковић“, чак и физички бити део тог парка.

На томе се озбиљно ради, а једна од кључних претпоставки
за развој овог парка је пружање информација, односно њихова широка доступност.
Наравно, пре тога треба пружити информације и о самом парку, његовој концепцији,
циљевима, садржају итд. Све то треба да ради и наша Заједница.

Морамо поћи од тога да су научно-технолошки паркови у свету
оријентисани на бизнис, а познато је да је у бизнису информација роба која
се највише плаћа, јер до ње треба доћи, треба је умети пронаћи, и знати
пласирати.

Мој је утисак да ћемо имати јак научно-технолошки парк
у коме ће бити сви технички факултети, па чак и Правни факултет и зграда
хотела „Метропол“ који ће добити нову намену. Такође и зграда „Електродистрибу-ције“
мора да добије нову намену. Процес формирања тог парка је у току, о чему
ћемо ми редовно информисати јавност и преко овог гласила.

—Високошколско библиотекарство се у овом моменту
суочава са једним проблемом које потпуно деградира савремену позицију модерног
библиотекарства. Наиме, нормативи за финансирање рада високошколских библиотека
су још увек реликт далеке прошлости. Како Ви видите разрешење овог проблема?

—Један од послова који морамо успешно да доведемо до краја
подразумева и рад на изради стандарда и норматива у складу са захтевима
савременог високошколског образовања и научне комуникације. Наиме, не може
данас да критеријум за вредновање библиотека буде број издатих књига, већ
број коришћења електронских извора, што је модеран критеријум и на тај начин
ћемо увести светске стандарде у ову област, а не архаични балкански систем
„по броју комада на метар!?“. Не морамо да дајемо повода свету да нам се
смеје, а са друге стране да тај исти свет добије утисак како смо потпуно
далеко од њега.

У моменту када чинимо огромне напоре да извршимо компјутеризацију
у свим областима и да обезбедимо огромне електронске базе података, међу
онима који одлучују о нормативима још увек има оних који библиотеку доживљавају
као шубер кроз који се протура књига! То јесте једно архаично стање свести,
али са тим морамо брзо да се изборимо.

—Захваљујући вашем Министарству, нашим истраживачима
стоје на располагању значајне базе података, али има доста тога што би још
требало набавити. Како ваше Министарство гледа на тај проблем?

—Министарство науке и заштите животне средине је до сада
највише учинило на омогућавању коришћења светски најважнијих база података,
и то је један од највреднијих резултата нашег Министарства.

Међутим, има пуно тога што још треба набавити. Зато очекујем
да ће Заједница високошколских библиотека и даље заједно са Министарством
чинити напоре да сугерише Министарству у ком правцу даље треба допуњавати
те фондове.

Најновија инвестиција Министарства ће бити куповина ових
дана нове базе података „Engineering Village 2“ која обухвата и књиге у
пуном тексту, а треба уложити напоре да се повећа број приступа већ доступним
базама података.

Следећа акција треба да буде усмерена према набавци књига,
јер су и оне потребне, без обзира на електронске изворе података. У том
смислу треба отворити простор за сарадњу са специја-лизованим издавачким
кућама као што је, на пример, The Engliсh book, која једном годишње има
продајну презентацију својих издања на Машинском фа-култету у Београду,
а такву пре-зентацију су имали и на Правном факултету.

—Један од проблема који коче равномеран развој
високошколског библиотекарства је и то што су многе факултетске библиотеке
учаурене саме у себе, па је онемогућено јединствено (а то значи и рационално)
деловање високошколског библиотекарства. Зашта ћете се ви залагати у тој
области?

—Проблем који морамо да решимо је херметизованост факултетских
библиотека, иако је свуда у свету пракса да универзитетска библиотека обједињава
рад факултетских библиотека. То нам наноси штету и због тога нећемо бити
компатибилни са европским решењима у тој области.

Такво понашање има и своју контрапродуктивну страну, јер
све оне библиотеке које нису ушле у систем узајамне каталогизације, набављају
књиге саме за себе и само за себе, али од заједничких пара. Тако о тим књигама
нико ко није на том факултету не зна, што је крајње нерационално, па самим
тим и недопустиво.

Зато Заједница високошколских библиотека треба да усмери
своју активност у правцу обједињавања свих факултетских библиотека око универзитетских,
путем једног јединственог националног система. Као прво, предложићемо Министарству
науке да подржи наша настојања да све факултетске библиотеке приступе већ
постојећем систему обједињених набавки, који је у пракси дао врло добре
резултате.

Има оних који још увек имају некакве примедбе на усвојени
систем обједињене набавке. Зато ћемо бити потпуно отворени и за нове предлоге,
па ако неко понуди неку повољнију варијанту од постојеће, узећемо је у озбиљно
разматрање, али до тада би требало поштовати оно што већ имамо и што већ
функционише.

Основни циљ је да све оно што купи било који факултет,
буде доступно свима у овој држави путем интернета, а то се може само ако
се сви придруже једном, заједничком програму. Заиста је нерационално да
купљена драгоцена издања буду доступна на само једном месту у Србији!

Уосталом, у целом развијеном свету су факултетске библиотеке
делови једне универзитетске библиотеке. Систем укрупњавања и обједињавања
факултетских библиотека је у свету давно усвојен због тога што је рационалнији
и ефикаснији. При томе се мора имати у виду да сви обезбеђују средства из
једне касе – државне! Онда и оно што се тим средствима купи, треба да буде
доступно свима у овој држави.

Библиотеке су опште државно добро и држава има право да
конципира принципе њиховог рада, јер у њих и улаже огромна средства. Зато
ћемо инсистирати да универзитетске библиотеке остварују своју функцију онако
како је то уређено у развијеном свету.

Присетимо се да је пре 73 године основан у Београду јединствени
лисни каталог библиотека на универзитету, а данас је он испарцелисан, уместо
да је још функционалније повезан кроз јединствени електронски каталог!

На томе ми као Заједница морамо енергично да радимо.

—У Закону о високом образовању улога и значај универзитетских
библиотека су само маргинално поменути, и то у једном члану, што је у потпуној
несразмери са улогом које оне имају у образовању младих кадрова и помоћи
које пружају истраживачима. Како мислите да надокнадите тај недостатак нормативе
у корист високошколских библиотека?

—Сасвим је јасно да Министарство науке подржава стандарде
европског нивоа, како је то изложено и на Скупштини заједнице.

—У високошколским библиотекама Србије влада прилично
шаренило, што је последица не спровођења доследне јединствене политике и
праксе међу факултетским библиотекама, пре свега у области запошљавања библиотекара.
Да ли је, по вашем мишљењу, потребно да се поштују правила која су у свету
одавно прихваћена када се ради о овим библиотекама?

— Закон који важи мора да се поштује, био он добар или
не. Такође, јасно је да треба сваки закон осавремењивати и унапређивати
у свим оним случајевима где је то потребно. Али, постојећи се мора примењивати.
То значи да ћемо као Заједница инсистирати да сваки библиотекар који ради
на факултетским библиотекама мора да има положен стручни испит, а свакоме
је омогућено да се кроз посебно организоване курсеве за такав испит темељно
припреми.

Ако библиотекарство хоће да буде равноправни чинилац у
науци, онда они који у њему раде морају да имају адекватно образовање. То
је у интересу даљег развоја библиотекарства као научне дисциплине.

—Универзитетска библиотека у Београду је организација
са посебним карактеристикама, па самим тим и проблемима. Шта мислите да
би требало предузети да она, као и њој равне библиотеке у свету, у потпуности
одговори свом задатку?

—Познато ми је да има пуно тога што треба учинити у Универзитетској
библиотеци у Београду, али бих ипак дао предност једном програму. Наиме,
сматрам да у првом реду треба опремити електронску учионицу са 20 радних
станица, што ће омогућити ефикаснији истраживачки рад, али како би таква
учионица имала превасходно едукациону функцију, било би најлогичније да
опремање те учионице на себе преузме Министарство просвете, поготово што
нису у питању нека велика средства.

Универзитет је напредовао у последње време преко неких
пројеката за онлајн учење и одржавање телеконференција. Недавно је набављена
опрема за Машински факултет у Београду, Машински факултет у Крагујевцу и
још један факултет за тај вид телекомуникација преко пројекта ТЕМПУС, и
то се полако уводи по Србији.

Зато сматрам да ми као Заједница и на томе треба доста
да радимо, јер је то прилика за општу едукацију на даљину.

Универзитетска библиотека би по својим просторним капацитетима,
али и по логици ствари, могла да буде домаћин оваквим радионицама за телеконференције,
па је то идеја која је вредна пажње.

Један од циљева је и повезивање на бежични интернет. Примера
ради, Mајкрософт је ту технологију поклонио Свеучилишној библиотеци у Загребу,
зашто не би и београдској?

—На крају да вас упитамо сматрате ли да ће Заједница
морати да усвоји стратегију развоја високошколског библиотекарства у Србији
и на којим темељима ће та стратегија да почива?

—Сасвим је јасно да ћемо на томе инсистирати, полазећи
од препорука међународних асоцијација, уз уважавање наших локалних специфичности.
Са таквом стратегијом ћемо тражити подршку ресорних министарстава.

— Заједница је имала пуну подршку вашег Министарства
за издавање свог информативног гласила „Високошколске библиотеке“. Колико
је значајно што се наш часопис бави пласирањем научних информација из области
библиотекарства, и колико је значајно што редовно прати информације из вашег
Министарства?

—Већ сам рекао да је данас информација најскупља роба,
јер је најдрагоценија. Зато је најважније што се часописа тиче, да се изборимо
да га што више људи чита, и зато је оријентација да од ове године почнемо
и са његовом интернет презентацијом, веома важна. Наравно, он и даље треба
да има своју штампану верзију.

У сваком случају, наше Министарство ће подржати напор да
се оствари презентација часописа „Високошколске библиотеке“ у електронској
форми, као што ће помоћи његово штампање у папирној форми, јер се ради о
информативном часопису специјализованом за област науке каквог нема на овим
просторима.

 

Библиотекарство је код нас традиционално маргинализована
научна дисциплина и делатност која је увек била на репу приоритета. Међутим,
последњих година, захваљујући стручним краткорочним и дугорочним проценама
Министарства науке и заштите животне средине, однос према библиотекарству
је битно промењен, јер су у том Министарству препознали значај и улогу модерног
библиотекарства у развоју науке. На тај начин наше Министарство науке је
само и овде применило праксу развијених земаља у области библиотекарства.

Док остала министарства библиотеке углавном доживљавају
као шубере кроз које се протурају књиге, Министарство науке је одмах схватило
да су оне ризница података у папирној, али и електронској форми и као такве
представљају покретачку снагу информатичког друштва коме тежимо, као сав
модеран свет. Као такве, библиотеке су по схватању Министарства науке, незаобилазни
учесници не само у настави, него и у развоју науке у нашем друштву.

Полазећи од те претпоставке, Министарство је стално улагало
средства у опремање библиотека за тако значајну мисију, путем набавке рачунарске
опреме, али и улагањем у друге потребе које иду уз модерно библиотекарство.

Тако је, захваљујући помоћи тог Министарства, библиотекарство
добило модерну академску мрежу која се већ сада може мерити са најразвијенијим
таквим мрежама у свету, а посебно треба истаћи огромна средства која се
улажу у куповину права на коришћење базе податак најзначајнијих светских
стручних и научних часописа.

Захваљујући помоћи тог Министарства, наши библиотекарски
стручњаци су могли да учествују у научним скуповима који су одржавани у
иностранству, што омогућава да свет сазна шта се код нас догађа, али и да
доносимо овде искуства са тих скупова. Захваљујући томе, библиотеке су постале
део европске и светске породице библиотекарства.

Поменимо и помоћ у издавању „Инфотеке“, али и „Високошколских
библиотека“, јер је у овом другом случају први пут препозната информативна
делатност у науци као веома корисна. Подсетимо да је данас су свету најскупља
информација, па и то доказује како се у овом Министарству модерно размишља.

Библиотеке као информатички центри

Међутим, посебно треба истаћи да је Министарство науке
доделило библиотекама и једну посебно важну улогу – да буду центри за информатичко
описмењавање пре свега наших истраживача, али и студената који ће истраживачи
бити сутра.

Још један детаљ говори о односу Министарства према библиотекарству.
Наиме, чињеница да је један од помоћника министра (и уз његову сагласност),
изабран за председника Заједнице библиотека универзитета у Србији, више
је него јасан доказ да се библиотекарство третира као значајна сегмент развоја
науке у нашем друштву.

Врло је важно истаћи чињеницу да је ово Министарство крајње
транспарентно према библиотекарству. Наиме, док до неких (па чак и ресорно
надлежних министарстава) посленици библиотекарства тешко долазе, врата Министарства
науке и заштите животне средине су широм отворена нашој струци. Тако су
у нашем листу гостовали и Министар, и сви његови заменици и помоћници, износећи
стратегију тог Министарства пред нашу (не само библиотечку) јавност, јер
наш лист користе и они који нису у библиотекарству.

Тако смо дошли до једног апсурда типичног за нас: док на
једној страни имамо потпуно запуштене библиотеке јер нема средстава за њихову
адаптацију и прилагођавање функцији коју оне обављају у развијеном свету
(с обзиром да су надлежнима и ресорним министарствима увек на крају видног
поља), у тим истим неадекватним просторима обучавају се садашњи и будући
истраживачи, захваљујући ономе што у њих улаже Министарство науке, али и
захваљујући библиотекарима који се свакодневно баве информатичким описмењавањем.

Колико то значи за развој наше науке није тешко замислити,
и зато са пуно аргумената треба прихватити прогнозу министра Поповића који
је недавно изјавио како очекује да ће наша памет ускоро бити наш извозни
бренд, као и да ће Србија најпре у области науке најпре закорачити у модерну
Европу.

Библиотеке и библиотекари у том процесу као инкубатори
информатичког описмењавања, дају свој пуни допринос, кога не би могло да
буде да Министарство науке није препознало нашу улогу и значај. На тај начин
је учињен цивилизацијски помак у схватању значаја улоге библиотекарства
у нашем друштву, као сегмента који доприноси развоју науке.

Министарство које је закорачило у будућност

Ако нам је дозвољено да коментаришемо, сматрамо да треба
на неки начин вредновати укупан ефекат рада овог Министарства.

Шта би могао да буде један од основних критеријума за
вредновање рада једног министарства?

Са становишта интереса Србије као државе, односно грађана
који у њој живе, то је свакако цивилизацијски помак у некој области, јер
је то једини сигуран начин да до дође просперитета.

Искуства развијеног света говоре да су напредак остваривале
само оне земље које су у науци биле доминантне, а доминантан у тој области
се може бити само ако се значајна средства стављају науци на располагање,
и ако се има јасан пут развоја, а на многим примерима је очигледно да ово
Министарство има јасну визију нашег развоја.

Можда треба истаћи још нешто: своје очигледне успехе ово
Министарство је постигло захваљујући примени принципа компетентности, а
не партијске припадности и партијских интереса. Када би тај принцип био
примењиван и у другим областима (па самим тим и у нашем библиотекарству),
ми би већ закорачили у развијени свет.

Библиотекари Србије свечано су у Народној библиотеци
Србије прославили свој дан – 14. децембар. Том приликом, председница Друштва
проф. др Александра Вранеш је говорила о садашњем тренутку Друштва и задацима
који пред њим стоје. Њено излагање у целини објављујемо.

 

Сведоци смо, штавише учесници успостављања библиотечко
информационог система у Србији, који чине мале и велике, националне и школске,
специјалне и високошколске, народне библиотеке и њихови огранци, оне које
су посвећене науци и оне којима је превасходни задатак да забаве и разгале
душу.

Оно што данас називамо системом, пре смо одликовали као
целину, којој Божидар Кнежевић коректно и уздржано приноси хвалу,
јер «што год је нека целина савршенија, појединости из којих је она
састављена мање се виде, и обратно».

На успостављању такве целине раде током многих година
Народна библиотека Србије, Библиотека Матице српске, универзитетске библиотеке,
радимо сви, библиотекари, наставници, корисници, деца и одрасли и верујем
да нисмо погрешили када смо поверовали да таквој целини значајно може допринети
Библиотекарско друштво Србије, успостављено на данашњи дан још
1948. године.

Демократско по своме називу, актуелно по својим актима,
савремено, етички чисто по прокламованим принципима, оно је удружење свих
којима су питања професионалног статуса, стручног усавршавања, интернационалне,
регионалне и локалне сарадње са сродним удружењима и институцијама важнија
од дневних размирица и потешкоћа, које се потиру ентузијазмом и међусобним
разумевањем.

О свему томе сведочи и рад Управног одбора коме сте поклонили
поверење, колегијална дискусија и закључивање на скупштинама, организација
међународних научних скупова, конституисање и деловање ко-мисија и секција,
које су предложиле и прве програме рада.

Захвалност члановима комисија и секција

Баш због свечаности ове прилике желим да захвалим члановима
комисија и секција што су одржали састанке, предложили планове рада и изабрали
председнике, којима сви треба да будемо и јесмо захвални што су се прихватили
ове обавезе. То су :

* Милица Кирћански за Комисију
за статусна и професионална питања,

* Боривоје Ђорђевић за Комисију
за законодавна и правна питања,

* Светлана Јанчић за Комисију
за каталогизацију,

* Гордана Стокић за Комисију
за односе с јавношћу,

* Предраг Ђукић за Комисију за
аутоматизацију библиотека и библиотечке портале,

* Милун Васић за Комисију за
међународну сарадњу,

* Гордана Вилотић за Комисију
за професионалну етику и промоцију интелектуалних слобода,

* Гордана Љубановић за Комисију
за перманентно стручно усавршавање,

* Драган Мрдаковић за Комисију
за издавачку делатност,

* Снежана Лађиновић за Комисију
за развој корисничких сервиса,

* Стела Филипи Матутиновић за
Комисију за развој научноистраживачког рада у библиотекарству,

* Мр Вера Петровић за Секцију високошколских
библиотека,

* Драгана Милуновић за Секцију
специјалних библиотека,

* Љубинка Брезојевић за Секцију
школских библиотека,

* Миљана Ђукић за Секцију јавних
библиотека,

* Весна Петровић за Секцију матичних
библиотека.

Припремљен значајан број докумената

Комисије и секције већ су предложиле документа која ћемо
се потрудити да дистрибуирамо објављивањем у часописима који нам стоје на
располагању, како бисмо подстакли дис-кусије и допринели нашој професионалности.
То је, на пример: Упутство: минимум професионалног понашања библиотечких
радника, или су установиле потребу за формулисањем смерница у следећим
областима:
– за обим рада ради разграничења поља деловања са сродним комисијама;
– за укључивање у јавну расправу око доношења новог Закона о библиотечкој
делатности;
– за перманентно унапређивање аката која поштују слободан приступ информацијама,
– за очување интелектуалних слобода и професионалне етике и њихово усклађивање
са међународним актима;
– за израду база података о потребама и могућностима стручног усавршавања
по областима и типовима библиотека, подржаних одговарајућим програмским
документима, као и поступцима и критеријумима акредитације,
– за покретање часописа Библиотекар;
– за израду стандарда или препорука за све типове библиотека;
– за дефинисање критеријума за одређивање радне норме у свим типовима библиотека.

У току је активност комисија и секција

Многе комисије и секције су већ започеле рад на следећим
пословима:
– на ревизији критеријума за доделу стручних звања;
– предлагању увођења специјалистичког испита за директоре библиотека;
– инсистирању на стручној оспособљености, информатичкој писмености библиотекара
и њиховом познавању страних језика;
– успостављању сарадње са другим синдикатима у култури;
– изради модела правилника о систематизацији радних места у јавним библиотекама
у Србији;
– редефинисању националних каталошких правила и њиховом усклађивању са ревидираним
издањем AACR, као и праћењу измена и допуна релевантних ISBD и верзија UNIMARCа;

– промовисању рада Друштва и библиотекарства као струке и науке;
– успостављању сталне сарадње међу библиотекама, институцијама културе и
сродним струковним удружењима у земљи и иностранству;
– перманентном образовању библиотекара;
– разматрању проблема које покреће међубиблиотечка позајмица и поштанских
трошкова са њима скопчаним;
– усмеравању ка корисницима са телесним или менталним хендикепом;
– увођењу месеца бесплатног враћања књига.

Ове године Друштво се посветило деци и након међународне
конференције дистрибуирало је закључке проистекле из дискусија свим подружницама
и матичним библиотекама.

Набројано је овде само неколико активности Друштва, његових
комисија и секција, о којима ћемо детаљно разговарати на следећој скупштини,
пре које вас такође молимо да измирите своје обавезе као чланови друштва
и да нам доставите спискове по именима како бисмо могли израдити чланске
карте.

У име Управе Друштва захваљујем Вам свима на труду и постигнутим
успесима, надајући се и бољима и већима, какви су примерени нашим улагањима,
у којима су увек до сада с пуно разумевања учествовали Министарство
за културу, Министарство просвете и спорта, Министарство науке и заштите
животне средине, као и Информациони центар Америчке амбасаде, Руски дом,
Гете институт и Институт Сервантес, који ће нам, надамо се, и убудуће
помагати.

Позивајући вас све да сваки следећи 14. децембар дочекамо
са све задовољнијим корисницима, од срца вам честитам празник и захваљујем
на сарадњи.

Када смо пре десетак година предложили проширење делатности
постојећег Одељења размене Народне библиотеке Србије и његово прерастање
у Центар за пласман југословенских публикација у иностранство, имали смо
намеру да у овом центру објединимо високостручни кадар, вишедеценијско
професионално искуство и техничке могућности које у Библиотеци постоје
као предуслови за успешно обављање ове делатности.

У идеји да при Библиотеци оснујемо један овакав центар,
руководила нас је, пре свега, чињеница да Народна библиотека Србије има
вишедеценијску, веома развијену и богату сарадњу са највећим светским
националним и универзитетским библиотекама, са библиотекама академија
наука, јавним библиотекама, славистичким центрима, преводиоцима наше литературе
у свету и библиотекама Срба у дијаспори.

Одељење размене Народне библиотеке Србије већ деценијама
пласира домаће публикације у иностранство путем размене и поклона и на
тај начин презентира у свету нашу историју, науку, културу, уметност и
стваралаштво, обавља својеврсну културну мисију и обезбеђује слободан
проток информација и научних сазнања између наше земље и света.

Такође, Библиотека, и у прошлости и данас, располаже
високостручним кадром, библиотекарима који имају своја основна професионална
усмерења ка историји, филологији, књижевности, уметности и другим хуманистичким
наукама за чије су домете у нашој земљи инострани сарадници управо и заинтересовани.

Имајући оваква основна усмерења, са знањем више страних
језика и дугогодишњим професионалним искуством на размени публикација,
библиотекари би били идеалан кадар за пласман наших публикација у иностранство
у оквиру оваквога центра.

Сама Библиотека је омогућавала све потребне предуслове
за обављање једног овако сложено-га посла – била је најобухватнији извор
информација за све што је икада објављено у нашој земљи (штампани и електронски
каталози), прво место регистрације свакога будућег објављеног дела (ЦИП),
имала је простор, компјутерску опрему и све пратеће службе које би потпомогле
успешно обављање ове делатности.

Нажалост, и поред свих ових погодности, једна препрека
је била довољна да онемогући оснивање оваквога центра – није постојала
законска регулатива која би Народној библиотеци Србије омогућавала да
продаје књиге. Библиотеци је било дозвољено да продаје само своја издања,
али не и издања других издавача. Са жаљењем констатујемо да се у том погледу
ни данас ништа није изменило, законска регулатива је остала иста.

Шта се могло учинити у таквој ситуацији, када је пласман
домаће књиге путем продаје иностраном купцу био законски немогућ? Покушали
смо да што више развијемо друга два начина којим се домаћа издавачка продукција
пласира у иностранство – размену, као вид слања публикација иностраним
библиотекама, и поклон, као вид слања публикација славистичким центрима
у којима се изучавају српски језик и књижевност,
пре-водиоцима наше литературе и библиотекама Срба у дијаспори. У тој жељи,
имали смо три основна смера развоја и усавршавања.

Прво, непрекидно успостављамо нове контакте и из године
у годину повећавамо број библиотека и других сарадника у иностранству.
Такође, чинимо све да интензивирамо сарадњу и повећамо број публикација
које шаљемо свакој од библиотека – данас Народна библиотека Србије пласира
домаће публикације на адресе преко 250 иностраних библиотека и других
сарадника у свету, а само у току протекле године у свет смо послали преко
25.000 књига и 252 наслова периодике у 21.214 бројева.

Друго, настојимо да иностраним сарадницима што брже достављамо
информације о публикацијама које могу набавити преко Народне библиотеке
Србије. Ради што свеобухватније и брже презентације текуће издавачке продукције
у нашој земљи, али и дублета и антикварне књиге које поседујемо или смо
у могућности да набавимо, за иностране сараднике израђујемо и e-mailom
шаљемо The National Library Book Catalogue. Ови каталози се израђују
неколико пута годишње, у зависности од обима текуће издавачке продукције
у одређеној години (у току 2004. године израђено је девет каталога на
којима је понуђено око 4.500 хиљаде наслова).

Треће, настојимо да пословима и услугама које обављамо
у оквиру пласмана домаће књиге у иностранство, пратимо како промене у
нашем издаваштву, тако и нова интересовања и набавну политику иностраних
сарадника.

Иностране библиотеке све више посвећују
пажњу прикупљању свих публикација које могу осветлити историјске, политичке
и друге прилике у одређеној земљи

Запазили смо да, уз прикупљање капиталних публикација
из области науке, уметности и стваралаштва одређене земље, иностране библиотеке
све више посвећују пажњу прикупљању свих публикација које могу осветлити
историјске, политичке, економске и друге прилике у одређеној земљи. Такве,
нове потребе и захтеви иностраних библиотека постављали су и нове задатке
и изазове – у пласман наше књиге у иностранство требало је увести нове
критеријуме и нове, обимне и сложене послове, а пре свега, знатно проширити
поље праћења и избора публикација.

С обзиром да се од 1990. године знатно изменилa ситуација
у домаћој издавачкој продукцији и на књижарском тржишту наше земље, а
да су се, истовремено, јавиле и нове потребе и критеријуми у профилисању
фондова и набавној политици иностраних библиотека, Народна библиотека
Србије је иностраним сарадницима понудила читав спектар нових стручних
услуга које су се односиле на информисаност и на набавку домаћих публикација.

Прво ратне околности, а потом и процес транзиције, у
многоме су изменили стање у домаћем издаваштву и на тржишту књиге – дошло
је до гашења великих, државних издавача са субвенцијама, појавио се велики
број приватних издавача од којих многи имају озбиљно профилисану издавачку
политику и завидне успехе у издаваштву, али је и знатан број оних са водећим
комерцијалним ефектом.

У таквим околностима за иностране сараднике смо почели
да пратимо целокупну текућу издавачку продукцију наше земље, а не само
њен најрепрезентативнији део, да пратимо издавачку делатност не само великих
издавача него и малих, тешко доступних, приватних издавача, института,
политичких партија, невладиних организација, музеја, библиотека и других
институција, организација, удружења и појединаца који се баве издаваштвом.

За иностране сараднике издвајамо и наше дублете и пратимо
антикварно тржиште књиге, да би смо задовољили потребе попуне њихових
фондова раритетном врстом библиотечког материјала.

Захваљујући поверењу које уживамо,
сами бирамо и шаљемо публикације из домаће текуће продукције

Рат на просторима некадашње Југославије и међународне
санкције над тадашњом Савезном Републиком Југославијом донели су иностраним
библиотекама велике проблеме у набавци публикација са овог подручја. Често
је набавка публикација са појединих простора била у потпуности онемогућена,
а међународне санкције над Савезном Републиком Југославијом потпуно су
искључивале могућност да иностране библиотеке купују публикације у нашој
земљи.

Пласман домаће књиге у иностранство путем размене био
је током тих година најефикаснији, а често и једини начин да се нашом
књигом попуне балканско – југоисточноевропске и славистичке колекције
иностраних библиотека. Свесни ове чи-њенице, уложили смо све напоре да
задовољимо њихове потребе за публикацијама објављеним у периоду од 1990.
до 2000. године, а посебно да изађемо у сусрет појачаном интересовању
иностраних библиотека за публикације које се баве узроцима и околностима
рата на простору екс-Југославије.

Како је управо ова врста материјала дефицитарна у колекцијама
иностраних библиотека, у протеклој деценији смо почели да систематски
пратимо антикварно тржиште књиге и да у сопственим дублетима издвајамо
управо публикације објављене у овом периоду и са овом тематиком.

Осим што публикације са оваквом тематиком редовно уврштавамо
у наше каталоге дублета које e-mail-ом шаљемо иностраним библиотекама,
за неке библиотеке радимо и специјализоване каталоге на којима су само
публикације које се баве ратом и периодом од 1991. до 2001. године (пројекат
Exchange Center 1991 -2001 за Library of Congress у
Вашингтону, попуњавање ко-лекције Bibliotheque de documentation internationale
contemporaine у Нантеру…)

Многе библиотеке из света, посебно националне и универзитетске,
на основу дугогодишњег поверења и задовољства стручним радом нашег Одељења
размене, дале су нам «blank order» – што значи да за те библиотеке аутоматски,
без претходног упита, бирамо и шаљемо публикације из домаће текуће издавачке
продукције, а према прецизно договореним областима, профилу фондова и
набавној политици тих библиотека. Овај вид наше услуге посебно је драгоцен
оним иностраним библиотекама које немају стручњаке за наш језик, историју
и културу, дакле које немају професионално оспособљен кадар за праћење
и поруџбину публикација из Србије и Црне Горе.

Такође, један број иностраних библиотека самостално наручује
публикације из наших каталога, али за поједине области тражи нашу стручну
помоћ у праћењу и одбиру публикација – наводимо пример две библиотеке
које су посебно заинтересоване за издаваштво Срба на Косову и Метохији
од 1999. до данас и траже аутоматско слање таквих публикација, библиотеке
која тражи аутоматско слање монографија наших сликара и каталога ликовних
изложби у нашој земљи…

Деценијама уназад, за националне библиотеке Немачке,
Мађарске, Чешке, Словачке, Пољске, Аустрије, Шпаније, Румуније, Јапана,
Кореје, Индије… пратимо и набављамо њихову патриотику објављену у нашој
земљи. Ти су послови знатно проширени обновом сарадње између националних
библиотека новонасталих држава на простору екс-Југославије.

С обзиром на прекид изазван ратом,
на просторима бивше Југославије највеће интересовање влада за патриотику

С обзиром на прекид сарадње који је због ратних дешавања
трајао скоро десет година, приоритет у набавној политици националних библиотека
Словеније, Хрватске, Федерације Босне и Херцеговине, Републике Српске,
Македоније и Србије и Црне Горе јесте управо патриотика.

У том смислу, Народна библиотека Србије за националне
библиотеке суседних држава прати и набавља публикације које спадају у
њихову патриотику, а објављене су у периоду од избијања рата 1991. године
до данас. Посебно се трудимо да Националној и универзитетској библиотеци
Босне и Херцегови-не помогнемо у обнови уништеног фонда – међу нашим дублетима,
али и у антикварницама, пратимо и набављамо bosniacu и те публикације
шаљемо сарајевској библиотеци на поклон.

У жељи да библиотекама и славистичким центрима у инос-транству
помогнемо не само у попуњавању, већ и у што бољем коришћењу фондова, развили
смо и рефералну делатност, која на најбољи начин прати и допуњује делатност
пласмана домаће књиге у свет. Наши сарадници у иностранству већ годинама
користе ту врсту наше стручне помоћи и обраћају нам се да им помогнемо
при истраживању области и тема које су предмет њихових истраживања, пројеката
и изложби, или за које су заинтересовани њихови корисници.

У таквим случајевима библиотекар Одељења размене истражује
све публикације које су објављене у нашој земљи а односе се на задату
тему, купује их и шаље у одређену библиотеку. Уколико су неке публикације
објављене ранијих година и распродате, те их нема ни на тржишту антикварне
књиге, или уколико су у питању чланци објављени у периодици, тада се копирају
или скенирају из фонда Народне библиотеке Србије и шаљу иностраној библиотеци.

Наши дупликати се шаљу иностраним
сарадницима

Осврнимо се овом приликом и на начине набавке публикација
које Народна библиотека Србије шаље у иностранство, а то су:
1. један обавезни примерак,
2. сопствени дупликати, и
3. куповина публикација издавача из Србије и Црне Горе

Од 1999. један обавезни при-мерак се додељује Одељењу
размене ради слања у иностранство. Пракса да се из дупликата бирају публикације
за које постоји интересовање иностраних сарадника уходана је већ деценијама.

Међутим, велики број публикација се набавља куповином
и то наменским средствима која обезбеђује Министарство културе Републике
Србије. Број купљених књига и претплаћених наслова периодике у току године
зависе од висине финансијских средстава које за ову сврху одваја и Народној
библиотеци Србије уплаћује Министарство културе Републике Србије.

Памтимо периоде када Министарство по годину и дуже није
одвајало новац за куповину публикација које се шаљу у иностранство, али
смо и веома задовољни финансијском потпором Министарства у последње две
године (у протеклој години је овим средствима купљено 9917 књига и претплаћено
252 наслова периодике за иностране сараднике).

Основни проблем са којим се данас сусреће Одељење размене
Народне библиотеке Србије јесте тенденција библиотека из Сједињених Америчких
Држава и Западне Европе да се размена публикација полако гаси, а набавка
иностраних публикација пребацује на куповину. Библиотеке из развијених
земаља имају знатна финансијска средства за куповину иностра-них публикација,
а куповина преко вендора резултира рационализацијом радних места и уштедом
у радном времену (вендор сам набавља и аутоматски шаље публикације из
одређене земље, библиотека у том случају не мо-ра да ангажује библиотекара
са знањем одређеног језика, библиотекар не мора да прати изда-вачку продукцију
одређене земље, да проверава наслове из каталога и библиографија, да пра-ви
дезидерате, да купује публикације објављене у својој земљи и шаље у размену
партнерској иностраној библиотеци…).

Уз овакву тенденцију поставља се питање будућности слања
публикација у иностранство путем размене. Истовремено, Народна библиотека
Србије је законским прописима и даље спречена да иностраним партнерима
продаје књиге других издавача из Србије и Црне Горе, што нас доводи у
ситуацију која је готово без решења.

Како би смо одржали и унапредили размену између Народне
библиотеке Србије и оних западних библиотека које тежиште набавке пребацују
на куповину, ми у пласман публикација уводимо читав спектар нових услуга
и процеса рада о којима смо већ говорили – тиме повећавамо наш обим послова,
а иностраним библиотекама смањујемо њихов кадар и штедимо њихово радно
време. Ради побољшања услуга које пружамо иностраним партнерима, од наших
библиотекара у Одељењу размене тражимо да извршавају и нове професионалне
задатке – да буду не само библиотекари него и информатори, комерцијалисте,
организатори….

Треба да се изборимо да библиотека
добије законску могућност продаје публикација свих издавача

У прилог одржавању размене иде и врло широк избор библиотечког
материјала који се може набавити путем размене, док за вендора набавка
одређених врста тога материјала представља проблем. Тешко да ће неки вендор
који послује на комерцијалној бази, имати довољно стручан кадар, довољно
радног времена и довољно финансијског оправдања да удовољава специјалним
захтевима иностраних библиотека које смо набројали, а које извршава стручан
библиотекарски кадар у библиотечкој размени публикација.

Вендори најчешће своју понуду и слање публикација огра-ничавају
на оне које се могу релативно лако набавити. Такође, пратећи ситуацију
у Србији и Црној Гори, запажамо да вендори углавном избегавају да се баве
продајом домаће периодике. Свесни финансијских потешкоћа које имају издавачи
периодике (нередовно излажење, као и тешкоће у праћењу новообјављених
бројева), вендори се тешко обавезују на пласман периодике у иностранство
јер нису у стању да гарантују редовно слање.

Претплата и стално праћење новообјављених бројева периодике
знатно лакше се обавља са информацијама и увидом у обавезни примерак које
имамо у Народној библиотеци Србије – и ту је још једна од предности размене.
Не треба заборавити ни спе-цифичну грађу као што су фотографије, плакати,
географске карте, леци, аудио-визуелни материјал, копије, микрофилмови…
која се шаље иностраним библиотекама путем размене, а за вендора набавка
оваквог материјала представља посебан напор и велики утрошак времена са
скромном зарадом.

Свесни смо да су ово ипак само привремена решења којима
се продужава размена публикација са неким библиотекама западних земаља.
Остаје да покушамо да се у наредном периоду изборимо да Народна Библиотека
Србије добије законску могућност продаје публикација свих издавача из
Србије и Црне Горе, да уз размену и поклон и продају уведемо у пласман
књига у иностранство, и тако омогућимо иностраним партнерима да од Библиотеке
купују издања из наше земље.

До тада, користимо ову прилику да све наше сараднике
позовемо да што чешће и у пуној мери користе све наведене могућности и
стручне услуге које пружа Одељење размене Народне библиотеке Србије, а
које им могу бити од помоћи при попуњавању сопствених балканско – југоисточноевропских
и славистичких колекција.

(Излагање поднето на Конференцији у Сарајеву)

Библиотека Машинског факултета у Београду ускоро завршава
шесту деценију свог по-стојања. Наиме, непосредно по свом одвајању од
Техничког факултета 1948, Машински факултет
је донео одлуку о оснивању своје Централне
библиотеке. Од тада па до данас, Библиотека је израсла
у респектабилан сегмент свог факултета.

О раду и проблемима ове библиотеке наш саговорник је
Адријана Зубић, њен руководилац. Она је дипломирала
на Катедри за библиотекарство и информаматику Филолошког факултета у Београду
2000, да би се после две године запослила у својој струци у Библиотеци
Пете београдске гимназије. Од 2004. је руководилац Библиотеке на Машинском
факултету.

Развојни пут библиотеке

У време свог оснивања и првих година рада, Централна
библиотека је имала задатак да формира целокупну набавку књига и часописа
и да у својој читаоници као главни фонд чува часописе.

Уз Централну библиотеку постојало је 11 кабинетских библиотека
у којима се углавном налазио цео књижни фонд Машинског факултета. Библиотека
је наследила фонд књига од бившег Машинског одсека Техничког факултета,
а куповином и многобројним поклонима поступно је увећавала свој фонд.

—Корисници су углавном били наставници, каже Адријана
Зубић, јер је због непогодних просторија посета студената била симболична.
Међутим, Библиотека 1956. добија читаоницу за студенте, а набавна политика
се (осим научне и стручне литературе која је превасходно намењена професорима),
оријентише на уџбенике потребне студентима, што је резултирало наглим
повећањем корисника.

Када се 1957. Централна библиотека Техничке Велике школе
расформирала, Машински факултет је добио знатан број књига и часописа,
што је веома повољно утицало на повећање фонда како квантитативно, тако
и квалитативно.

—Али, и поред великог прилива публикација, Библиотека
од свог оснивања до данас није решила проблем смештаја књига. Истовремено,
првих година по оснивању је више пута премештана. Изградњом нове зграде
Машинског факултета, Библиотека је смештена у просторије које су планиране
за лабораторије, а крајем 80-тих година добија изванредну читаоницу са
108 места која одговара броју наших корисника и коју повремено користе
и студенти суседних факултета.

Фонд библиотеке

Библиотека данас располаже са око 750 квaдратних метара
магацинског, читаоничког и радног простора у ком је сада има око 90.000
библиотечких јединица, и то:

* 53.700 монографских публикација,

* 650 наслова страних и 200 наслова домаћих часописа,

* око 3.000 магистарских, докторских и специјалистичких
радова,

* 1.034 дипломска рада са Катедре за парне котлове, као
и

* преко 9.700 стандарда.

Библиотека поседује и богату референсну збирку. Фонд
се налази у самој библиотеци, читаоници, магацину и по катедрама.

Велики део библиотечке збирке сачињава литература на
страним језицима: енглеском, руском, немачком, француском. Све публикације
у издању Машинског факултета се чувају као музејска збирка у библиотеци,
а њени запослени су дали и велики допринос сакупљању и сређивању грађе
за „Библиографију научних и стручних радова чланова наставно-научног
колектива Машинског факултета“.

COBISS положио
испит

За претраживање целокупног фонда Библиотеке, корисницима
су на располагању лисни каталози:

– алфабетски и стручни каталог монографских публикација,

– каталог наслова серијских публикација,

– каталози докторских и магистарских, специјалистичких,
дипломских радова, уџбеника и стандарда,

– топографски каталог формиран за интерне потребе.

А. Зубић посебно истиче:

— После неуспешне примене разних локалних програма
у циљу формирања електронског каталога, библиотека је од средине 2004.
као пуноправни члан приступила библиотечко-информационом систему COBISS.

У том периоду 3 библиотечка радника су добила лиценцу
за рад на уносу записа у узајамну базу, а програм се показао као прави
избор обзиром на огромну уштеду времена и енергије. У сврху коришћења
електронских извора студентима, поред интернет центра на факултету, у
просторијама библиотеке стоји на располагању један рачунар.

Широк круг корисника

Услуге корисницима библиотеке пружа петоро запослених:
1 библиотекар саветник, 2 библиотекара и 2 књижничара, од којих је за
једног књижничара поднет предлог за стицање звања самосталног књижничара.

У библиотеци су од њеног оснивања радили: Даница
Ћурчић, Мирослава Ђурић, Страхиња Дамјановић, Видосава Радујковић, Душанка
Бисић и Добрила Миљковић, док су данас на неодређено време
запослени Мирослав Глигоријевић, Адријана Зубић, Емина Џиндо, Драгана
Николић-Миљуш и Јелица Ђорђевић.

У току 2003. године госпођа Драгана Николић-Миљуш је
у оквиру предмета „Пословно производни информациони системи“
давала потребне информације о раду наше Библиотеке студентима четврте
године смера за Индустријско инжењерство.

— Библиотека је превасходно намењена студентима,
наставном особљу факултета, постдипломцима, докторантима, научним радницима
и истраживачима, мада су врата отворена и за све грађане којима су потребне
њене услуге, а то су најчешће средњошколци.

Обзиром да су студенти најбројнији корисници, уџбеници
представљају најфреквентнији део фонда који се доставља Библиотеци као
обавезни примерак издавачке делатности факултета. Како су средства за
куповину нових публикација прилично ограничена, поклон је најчешћи вид
набавке.

Развијена међубиблиотечка позајмица са факултетским
библиотекама у земљи представља значајан допринос настојањима да наши
корисници дођу до публикација које немамо у фонду, док је размена са институцијама
у земљи и иностранству начин на који долазимо до одређених наслова часописа.

КоБСОН најбитинији
извор информација

У овој библиотеци са задовољством истичу користи које
имају од приступања КоБСОН-у:

— Научни часописи са рецензијом су најважнији комуникациони
канали у науци, па у том контексту КоБСОН представља један од најбитнијих
извора информација за праћење и унапређење наставног и научно-истраживачког
процеса. Захваљујући напорима Kонзорцијума, Библиотека је од ове године,
између осталих наслова, претплаћена и на 10 серија једног од најзначајнијих
часописа из области машинства Тransactions of ASME.

Конзорцијум ће такође преговарати о куповини једне
од најобимнијих база података из области инжењерских наука
Еngineering Village 2. То је информациони сервис који
нуди широк спектар актуелних информација намењених потребама инжењера,
информационих стручњака, истраживача као и студената.

Ова платформа обухвата:

* Compendex
– најобимнијa библиографскa базa података инжењерских истраживања
која садржи референце и сажетке садржане у преко 5000 часописа, конференција
и техничких извештаја. Области које покрива ова база су индустријска хемија,
технологија, рачунари и обрада података, примењена физика, електроника
и комуникације, машинство, машински материјали, грађевинска техника. Онлајн
приступ обухвата период од 1969. до данас, а годишње се база ажурира са
250.000 нових докумената;

* Inspec – базa података
из области електронског инжењерства, физике, информационе технологије
и рачунарских и контролних система. База садржи преко 7 милиона библиографских
записа из 3.500 научних и техничких часописа и 1.500 извештаја са конференција.
Као и у претходном случају, доступни подаци датирају од 1969. до данас;

* NTIS – The
National Technical Information Service садржи преко 2 милиона извештаја
утицајних америчких и међународних владиних агенција;

* Referex Engineering
– обухвата три колекције електронских књига из области машинства, материјала,
електронике и електрике, хемије, петрохемије и технологије.

— У току једномесечног пробног коришћења, ова база података
је наишла на веома позитиван одјек међу машинским инжењерима, па је Министарство
науке и заштите животне средине удовољило њиховим потребама, јер су управо
они једна од циљних група којима су ове базе намењене.

Треба истаћи да је на нашем факултету крајем новембра
одржана промоција у виду детаљног приказа ове базе.

Остале активности

Последње три године поводом Дана Светог Саве
Машински факултет додељује награду за најбољу књигу аутора са факултета.
За ту прилику у библиотеци се поставља изложба публикација које претендују
за најбољу књигу штампану у претходној години. Награђена књига је потом
изложена у просторијама библиотеке.

—На сајту факултета библиотека је представљена кратким
приказом и линковима ка електронском каталогу и електронским часописима.
Прошле године је успостављена сарадња са Катедром за библиотекарство и
информатику Филолошског факултета у Београду. Студенти четврте године
су боравили на двонедељној стручној пракси у нашој Библиотеци како би
се упознали са специфичностима једне високошколске библиотеке и надамо
да ће та пракса прерасти у традицију.

Библиотека годишње издаје Билтен
приновљених публикација које доставља академским и научним
институцијама у земљи.

Модернизација условљена недостатком
средстава

Проблеми који онемогућавају оптималан рад и ефекте Библиотеке,
карактеристични су за све високошколске библиотеке. На првом месту то
је проблем смештаја књига. Овај проблем се овде решава тако што се један
део фонда смешта по катедрама, мада, када је у питању тренутна доступност
публикације и обављање ревизије, овакав вид чувања има своје мане. –

—Модернизација библиотеке је свеобухватан процес
који треба да се примени на све сегменте њеног пословања. Није довољно
да се цела прича осавремењивања заврши на увођењу електронског каталога
и обуци за рад на уносу записа, већ је набавка изузетно битан чинилац
унапређења наставног и научно-истраживачког процеса без којег нема напретка.

Студенти и истраживачи представљају кључан потенцијал
који изискује непрекидно улагање, а задовољавање њихових потреба производи
негативне последице по цело друштво.

Иако руководство факултета чини све што је у његовој
моћи да омогући развој Библио-теке, и оно је условљено материјалним (не)могућностима.

И библиотекари морају да прате развој

Запослени у овој библиотеци су свесни чињенице да није
довољно само имати средства, већ и квалитетне библиотекаре. О томе А.
Зубић каже:

—Ако се од руководства факултета очекује разумевање
за неопходна финансијска улагања у набавке, тако се и од библиотекара
очекује да се прилагођавају свим променама и нови-нама у наставном и научно-истраживачком
процесу.

У том процесу Библиотека мора да се избори за позицију
активног учесника наставног и научног процеса на факултету, при чему је
сарадња наставног особља и библиотекара пресудан фактор.

Непрекидна сарадња и међусобно поверење наставног
кадра и библиотекара је неопходан предуслов за максималну искоришћеност
библиотечког фонда, јер је управо квалитет информација – а не њен број
– кључни фактор у стицању знања. У овом процесу ништа мање занемарљиво
није ни уважавање предлога студената.

Информационо описмењавање – прва брига

У ери електронских медија, информациона писменост је
од великог значаја за ефикасно истраживање и остваривање већих успеха
у раду.

—Зато, савремено образовање треба да научи студенте
како да проналазе и користе информације и како да их вреднују, јер обиље
информација не гарантује њихов квалитет, а управо високошколске библиотеке
треба да буду истински носиоци овог задатка и да буду на корак испред
потреба својих корисника.

Претпоставка за такво деловање библиотекара је њихово
лично усавршавање. У вези са тим запослени у овој библиотеци су посебно
истакли и похвалили настојања Универзитетске библиотеке
“Светозар Марковић“ и Народне библиотеке
Србије да редовно организују корисне семинаре, предавања и
презентације на којима се библиотекари упознају са новинама у струци и
тако стручно усавршавају.

Они истичу да је истовремено то такође и идеална прилика
за сусрете са колегама осталих библиотека и размену искустава.

Пресудан је однос руководства факултета
према библиотеци

За рад једне факултетске библиотеке од посебног је значаја
однос руководства факултета према њој, а овде за то имају само речи похвале.

—Надамо да ће и руководство факултета наставити позитиван
тренд разумевања за потребе корисника библиотеке, улажући средства како
у набавку актуелне литературе, тако и у савремену техничку опрему. На
тај начин ће доћи и до трансформације класичног типа библиотеке у савремену,
што је од посебног значаја за садашње и будуће машинске инжењере, каже
Адријана Зубић.

У овој библиотеци су посебно задовољни што је управо
професор Машинског факултета др Александар Седмак на овогодишњој изборној
скупштини Заједнице библиотека универзитета у Србији једногласно изабран
за председника Заједнице.

СУБОТИЦА – Од тренутка када га је угледао у стакленој
витрини Државне библиотеке у Минхену, Мирко Стојнић, архитекта по професији
и хералдичар по сопственој жељи, не престаје да се нада да ће некако овај
изузетно значајан и вредан писани споменик српске културе напокон учинити
доступним и познатим нашој широј јавности.

За сада се о „Минхенском псалтиру“ зна
углавном само у стручним круговима иако је реч о књизи која по својој
вредности стаје у ред са националним благом као што је „Мирослављево јеванђеље“.
Стојнић објашњава да књига, настала, по свему судећи,у другој половини
14. века на српском тлу, у минхенској библиотеци има посебан третман.

Да би научници могли да је прегледају, свака од богато
илуминираних страна је увеличана и у виду мапа доступна истраживачима.
Осим тога од почетка седамдесетих година прошлог века издавачка кућа др
Рајхерта из Визбадена објавила је „Минхенски псалтир“, или, како
га они називају, „Сербише псалтир“ у два тома.

Први том представља критичко издање, препис текстова
и реч стручњака о њему, између осталих нашег историчара уметности Светозара
Радојчића, потом Раднера Штихела и Игора Шевченка.

Други том је фототипско издање страница „Минхенског
псалтира“. Према сећању Мирка Стојнића, у тренутку када се појавила
књига је вредела тадашњих пет хиљада немачких марака. Ипак, два примерка
овог двотомног издања постоје у одељењу за стару и ретку књигу Библиотеке
Матице српске у Новом Саду. Мр Душица Грбић, руководилац овог одељења,
каже да је један примерак књиге купљен, први том 1978. године, а други
1985. године у Нолитовој књижари, а реч је о књигама из увоза. Други примерак
представља поклон Библиотеци од амбасаде Не-мачке у Београду. Књига има
библиотечку сигнатуру број 10.074.

—Књига је последњи пут излагана у јавности 2003.
године на нашој изложби „Свето писмо“. Ова књига је у стручним круговима
позната као изузетан споменик, али се у широј јавности мало зна о њој,
каже мр Душица Грбић. Она наводи и оцене које је о овом делу изрекао
Радојчић: најопсежнији споменик српског минијатурног сликарства, први
српски рукопис који је доспео у општу историју уметности.

Упркос његовој великој вредности, основни подаци о настанку
рукописа су веома скромни.

Они који су се бавили „Минхенским псалтиром“ датирају
га око 1390. године, и оно што се поуздано зна јесте да је био део библиотеке
деспота Ђурђа Бранковића, а један од његових наследника књигу је однео
у манастир Прибина глава на Фрушкој Гори.

Мирко Стојнић у својим истраживањима о „Минхенском псалтиру“
каже да се на основу водених жигова на хартији, која се у оно време радила
по поруџбини, може датирати време настанка у 1350. годину.

Симболи на минијатурама, попут двоглавог орла и бика
као основних елемената породичног грба Хребељановића и приказ породице
Немањића, за Мирка Стојнића и део историчара који су проучавали „Псалтир“
јасно указују да је рађен за кућу Немањића, вероватно као поклон самом
цару Лазару или можда његовог сину Стефану. Рукопис је настајао у српским
манастирима, и због минијатура представља праву ризницу сазнања о оновременом
животу, начину градње, ратовању.

Даља историја рукописа је веома интересантна. Из библиотеке
Ђурђа Бранковића књига је доспела у манастир Прибина глава где је открива
патријарх Пајсије из Пећи негде средином 17. века и тражи књигу на позајмицу
да би је преписао и увезао.

Овај препис „Минхенског псалтира“ налазио се и у
Народној библиотеци али је са осталим вредним књигама изгорео 6. априла
1941. године. Након што је књига преписана, поново је укоричена и враћена
у манастир Прибина глава о чему, како пише Мирко Стојнић, на књизи постоје
и датиране белешке, а ове податке нашао је у Краљевском баварском ратном
архиву.

Након тога зна се даје 1688. године књигу из манастира
однео један баварски официр и годину дана касније је поклонио манастиру
Готесцел. Одатле прелази у манастир светог Емерама, а 1810. у краљевску
баварску библиотеку као „изузетан, блага вредан докуменат“. Истраживање
је Мирка Стојнића одвело до Јагића који је 1906. године први пут публиковао
„Минхенски псалтир“ али ове књиге нема нигде код нас.

Тако се догодило да је једна од највреднијих књига за
српску историју културе практично недоступна нашој јавности. Мирко Стојнић
не престаје да се нада да ће се напокон наћи издавач који ће и за нашу
јавност превести и приредити немачко издање „Минхенског псалтира“.

(Александра Исаков)
(Преузето из листа „Политика“)

Средином септембра у Бахреину је одржан Светски самит
о информатичком друштву, у оквирима Уједињених нација
(www.vsis-avard.org), и додељене награде најбољим дигиталним
објектима (сајтови и DVD/CD – издања), између осталих, и у области културе.
Пет награђених творевина различитог су порекла и домета, али их повезује
готово опсесивна тежња ка информативности, што поред темељитог представљања
тема значи и синтезу свих средстава, дакле, мултимедијалност у најчистијем
смислу. Аутори по правилу комбинују реч, фотографију, тон и музику, анимацију
и филм, сугеришући посматрачу да је неопходно да сам изабере своје дигитално
путовање.

Сајт на адреси: www.winter-counts.si.edu
посвећен је сликовном писму и култури Лакота индијанаца. Суптилно
и темељито осмишљен и дизајниран, са документарним филмовима и тумачењима,
сајт пружа пример заштите локалних особености, као и да мрежа није увек
глобални уједначитељ на нивоу енглеског језика и западне културе.

Историографији припада сајт о руским војницима, победницима
Другог светског рата, налази се на адреси: www.pobediteli.ru.

Овај мултимедијални сајт посвећенје годишњици победе
Црвене армије над немачком војском, доносећи, између осталог, мапе бојишта
и спискове војника-победника.

Дигитални споменик сећању на ветеране Другог светског
рата, овај сајт је уједно и историографска студија.

На адреси www.paris.culture.fr/en
налази се мултимедијални и интеракгивни сајт такође посвећен
историографији, наиме, свеобухватном приказу града Париза у временима
Римског царства.

Налик некој стратешкој видео игри, овај дигитални музеј
верно реконструише римски Париз кроз велики број интерактивних мапа, цртежа,
графика, планова града и грађевина, кроз упоредне фотографија данашњег
Париза и темељне историографске податке.

Енциклопедијском аспекту сајта на креативан начин се
придружују и дигиталне могућности овакве врсте археологије.

Сајт на адреси www.eternalegipt.org
мултимедијална је визија мистике древ-ног Египта. Визуелно богат, са великим
бројем репродукција и информација, овај сајт је путовање кроз неисцрпне
слојеве древне египатске културе. Обогаћен свим дигиталним инструментима,
сликом, графичким покретом и тоном, уз доста анимација и 3Д ефеката, овај
сајт сугерише континуитет египатске културе кроз миленијуме.

Једини награђени мултимедијални СD, пореклом из Јерменије,
посвећен је композитору Араму Хачатуријану. Овакво издање могло би послужити
као инспирација за дигиталне пројекте о нашим музичким класицима.

Треба поменути и присуство нашег Пројекта
Растко у ужем избору за ове награде. Ове године нисмо
имали „дигиталну срећу“.

Али, награде додељене дигиталним објектима створеним
у Јерменији, Египту и Русији, поред моћних продуцената као што су амерички
Смитсонијан институт или француско Министарство културе, оставља простор
за креативна постигнућа мањих средина.

(Преузето из листа „Политика“)

Књиге за народ Планетарна библиотека дигиталних књига
доступних свима Песма ливерпулских буба Уз малу помоћ
мојих пријатеља, могла би да буде незванична химна планетарног
дигиталног ризома званог Project Gutenberg.

Племенита идеја лаког и бесплатног приступа светској
књижевној историји родила се почетком седамдесетих година, а свој живот
у матичном медију интернета отпочела средином деведесетих, као настојање
групе ентузијаста да дигитализују књиге неоптерећене ауторским правима,
дакле, по америчким прописима, 70 година од смрти аутора.

Првобитни Projekt Gutenberg се
тако може наћи на порталу www.probe.org
са око 17.000 доступних књига.

После 2003. године, упоредо са сличним настојањима других
појединаца и институција, превасходно америчких универзитетских библиотека,
овај пројекат се распршио широм света, чинећи мрежу сајтова и портала,
заправо планетарну би-блиотеку књига доступних свима.

Послова ове амбициозне идеје на књижевно-историјском
терену читаве Европе латио се српски Пројект
Растко, формирајући на страници Projekt Gutenberg
Europe (најлакше, преко www.rastko.org.yu
комплементарну мрежу слободних књига.

Осим Србије, овај пројекат се одомаћио, поред осталих,
на Филипинима и Луксембургу, у Аустралији и нордијским земљама, док се
у самој Америци трансформисао у сродан портал на адреси www.-gutenberg.org

Суочени са непрегледним, вавилонским послом, најпре амерички,
а затим и Расткови ентузијасти окренули су се планетарној интернет-заједници,
кроз портал Distributers Proofreaders (у
свету на адреси www.pgdp.net, у Европи
www.dr.rastko.net) тражећи помоћ и пружајући крхки осећај
заборављене људске солидарности свима који желе да учествују у целом процесу
као коректори дигитализованих књига.

Тиме Интернет, с једне стране све више наликујући на
електронску огласну таблу, с друге оформљује нове форме заједништва, не
предајући лако првобитну визију људскости довршеном Фукујамином свету
сурове пословности.

Познат је још један пример истрајне светске мреже, волонтерске
заједнице људи и њихових компјутера у оквиру SETI-a,
програма тражења ванземаљаца.

У онлајн библиотеци Растко-Гутенберг могу се наћи поједине
књиге Драгутина Илића, Вукa Караџића, Јована Жујовића, Петра Кочића, Јована
Стерије Поповића и Његоша, као и српски превод Хомерове Илијаде.

Као библиотеци у вечном настанку и зависној од дигиталних
„ктитора“, не могу се стављати примедбе критеријума и систематичности.

Другачије вредности колају Интернетом, и њихово исходиште
није у класичним академским захтевима.

Стога се у овим виртуелним библиотекама могу наћи дела
и текстови веома условног статуса. Али, ништа зато, ваљда је нормално
да се вртоглаве дубине (људског духа) налазе испод бескрајних површина
(океана информација).

(Преузето из листа „Политика“)

У присуству знатног броја студената, професора и осталих,
у Универзитетској библиотеци “Светозар Марковић“ у Београду отворена
је изложба посвећена делу у јавности недовољно познатог професора Београдског
универзитета Милутина Миланковића. Изложбу је отворио проректор беорадског
универзитета др Александар Липковски,
а о личности и делу Милутина Миланковића су говорили још и проф.
Александар Петровић (члан Одбора САНУ и стручни консултантт
поставке изложбе) и потпредседник САНУ проф.
Стеван Коички.

Отварању ове изложбе присуствовали су др
Емилија Станковић, помоћник Министра просвете и спорта,
и др Александар Седмак,
помоћник Министра науке и заштите животне средине и председник Заједнице
библиотека универзитета у Србији.

Аутори изложбе су др Стела
Филипи-Матутиновић и Адам
Софронијевић, а ликовни уредник је Наташа
Матовић.