Промена Статута Универзитета у Београду према којој
је Универзитетска библиотека у Београду изгубила статус правног лица и
постала саставни део инфраструктуре Универзитета, био је повод да Ректор
Универзитета у Београду проф. др Дејан Поповић прими главног и одговорног
уредника и уредника нашег листа на договор о прав-љењу интервјуа за наш
лист, јер овај чин има велики значај за Заједницу библиотека универзитета
у Србији.

Ректор је са задовољством прихватио да о томе изнесе
своје мишљење и ставове, па ће тако интервју са њим бити објављен у следећем
броју нашег листа.

Оно што се већ сада може рећи, то је да из његовог виђења
ове новонастале ситуације јасно произлази да ће промена статуса Универзитетске
библиотеке бити само корак напред, односно, да ће допринети развоју ове
важне институције наше Заједнице.

Једино ко ће жалити за променом статуса, биће они окорели
„самоуправљачи“ којима је одговарало време када су (примера ради), о набавци
апарата за операционе сале одлучивали возачи, спремачице и књиговође.

На сву срећу, то време је за Универзитетску библиотеку
у Београду дефинитивно прошло и она улази у ново доба у коме ће бити значајан
саставни део Универзитета у Београду, који самим чином укидања њеног статуса
правног лица, преузима бригу о њеном даљем раду и развоју.

Скупштина ће се одржати у просторијама Универзитетске
библиотеке „Светозар Марковић“ у Београду

 

На седници Извршног одбора Заједнице
библиотека универзитета у Србији, одржаној 3. октобра у Београду, одлучено
је да се Годишња скупштина Заједнице одржи 26. октобра
у Београду, у Универзитетској библиотеци «Светозар Марковић»
са почетком у 10 сати.

На Скупштини ће се расправљати о следећим темама:
* Извештај о раду Заједнице у протеклом периоду,
* предлог Плана рада за наредну годину,
* Извештај о издавачкој делатности,
* Предлог мера за даљи развој Заједнице и високошколских библиотека,
и
* друга текућа питања.

Осим тога, биће дат кратак приказ нових могућности претраживања
информација које су доступне библиотекама у Србији.

Заједница и наши часописи у
електронској верзији

До одржавања Скупштине, биће завршена Интернет презентација
Заједнице, преко које ће бити убудуће доступна и електронска издања часописа
Инфотека и Високошколске библиотеке.

То ће бити својеврсна прекретница у раду наше Заједнице,
јер ће члановима наше организације, државним органима, средствима информисања
и свим другим заинтересованим лицима омогућити далеко брже претраживање
садржаја сајта Заједнице и оба наша часописа.

Расправа о најзначајнијим питањима

Скупштини ће бити поднет на усвајање један веома важан
документ – предлог текста којим се дефинишу Мисија, визија и
циљеви Заједнице.

Иначе, очекује се да главна тема за расправу на Скупштини
буде вођена о обавези промена статуса високошколских библиотека, у светлу
измена статута универзитета у Србији, као и прилагођавања места и улоге
високошколских библиотека европским стандардима.

Такође, посебно ће се расправљати и о улози Заједнице
у промењеним околностима.

Због значаја који ове теме имају за све, одлучено је да
се ове године не одржи тематски стручни скуп, него да се Скупштина посвети
расправи о статусним питањима.

Позивамо све чланице да изаберу своје делегате и да дођу
на Скупштину, као и да узму активно учешће у њеном раду.

Сви материјали биће достављени чланицама пре Скупштине,
како би делегати имали времена да се благовремено припреме за дискусију.

Стандард 7: ВАН НАСТАВНО ОСОБЉЕ

Високошколска установа има квалитетно
ваннаставно особље које својим стручним и професионалним радом обезбеђује
успешну реализацију наставног процеса, мисије и циљева установе.

Упутства за примену Стандарда
7:

7.1. Високошколска
установа има најмање једног библиотекара. Установа запошљава најмање два
библиотекара са високом стручном спремом и једног књижничара ако на њој
студира преко 500 студената.

7.2. Високошколска
установа организује студентску слижбу којој мора бити запослено најмање
3 извршиоца уколико на истој студира до 1000 студената, односно још по један
извршилац на сваких наредних 2000 студената.

7.3. Високошколска
установа има најмање два извршиоца са високом стручном спремом на пословима
информационог система.

7.4. Високошколска
установа запошљава најмање једног извршиоца – дипломираног правника – на
пословима секретара.

 

Стандард 10: БИБЛИОТЕКА, УЏБЕНИЦИ И
ИНФОРМАЦИОНА ПОДРШКА

Установа има одговарајућу библиотеку,
да располаже потребним уџбеницима за извођење наставе као и да располаже
информационим ресурсима и сервисима које користи у циљу испуњења своје мисије.

Упутства за примену Стандарда 10:

10.1. Установа
има библиотеку снабдевену литературом која својим нивоом и ширином обезбеђује
подршку студијским програмима које институција изводи и научно-истраживачком
раду. Библиотека располаже са најмање 1000 библиотечких јединица из области
које изводи наставни процес.

10.2. Установа
обезбеђује за све уписане студенте потребну уџбеничку литературу: учила
и помоћна средства. Учила и помоћна наставна средства морају бити расположиви
на време и у броју довољним да се обезбеди нормално одвијање наставног процеса.

10.3. Установа
располаже информационом технологијом која омогућава несметан приступ осталим
информационим ресурсима који су неопходни за студирање и научно истраживачки
рад. Установа обезбеђује најмање једну рачунарску учионицу са најмање 20
рачунара и са приступом Интернету.

10.4. Установа
обезбеђује неопходну обуку наставника, сарадника и студената у циљу ефективног
коришћења библиотеке и осталих информационих ресурса.

Правни факултет Универзитета у Београду почео је своју
прославу обележавања 165 година рада у својој библиотеци, отварањем обновљене
корисничке читаонице коју је свечано отворио ректор Универзитета у Београду
професор др Дејан Поповић.

Руководилац ове Библиотеке Светлана Мирчов
објашњава:
—Сада наше услуге користи десетак хиљада наших активних студената,
наставници и сарадници Факултета, али су њени фондови приступачни, под
посебним условима, и свим другим корисницима. У Читаоници је замењен паркет,
обновљен намештај и дограђено 200 квадратних метара простора чиме су капацитети
проширени за око 40 одсто. У њој је обезбеђено и 130 интернет прикључака.

Потом су адаптиране и галеријским простором проширене
и две сале за учење у којима на преко 600 квадратних метара сада има 380
места за наше студенте.

Поред тога, адаптиран је и централни простор од око
100 квадратних метара који је намењен свим видовима културног, научног,
просветног, промотивног и пропагандног рада Библиотеке, као и презентацији
и популаризацији свих важних активности наставника, сарадника и наших
студената.

И у другим просторијама Библиотеке преуређењем су
побољшани услови за рад и проширење њене делатности.

Отворена је читаоница референсне литературе и у њој
је смештен највећи део енциклопедија, лексикона, речника, правних и других
приручника, као и друга секундарна литература коју Библиотека поседује.
Научна (докторандска) читаоница је у Спомен-соби проф. др Драгаша Денковића
у којој се чува његова библиотека-легат.

Поред ових просторија које су реновиране у току лета,
отворени су и Центар за развој каријере, нова шалтер сала и семинарске
сале. Уграђен је и електронски систем идентификације, па ће студенти и
запослени своје присуство моћи да потврђују путем картице. Све је то намењено
бољој и успешнијој едукацији наших студената.

Професор др Мирко Васиљевић,
декан Правног факултета, рекао је да ће захваљујући овим адаптацијама
простора студенти и млади асистенти моћи да користе све предности техничког
осавремењивања, а професор др Дејан Поповић је истакао да се Правни факултет
налази у самом врху Београдског Универзитета када је реч о условима рада
студената и запослених и квалитету опреме.

*

На крају треба истаћи да сваки нови или адаптирани простор
намењен библиотекарству представља улагање у будућност, с обзиром на све
оно што се очекује од библиотека као информационих центара новог доба.

Специјализовани дигитални репозиториј уместо научног
часописа

 

У свим новинама у свету објављена је вест да је руски
математичар Григориј Перелман одбио да се појави
на светском ма-тематичком конгресу и да прими Филдову медаљу, која је еквивалент
Нобелове награде за математику, за решење једног математичког проблема старијег
од 100 година. За решење тог проблема предвиђена је и награда од милион
долара, која треба да се додели нешто касније.

Овога пута нећемо улазити у биографске и стручне детаље
ове приче, већ ћемо се задржати на занимљивим чињеницама за нашу струку,
а то је промена начина комуникације у науци.

Капитални допринос Универзитетске
библиотеке Корнел универзитета

Наиме, рад Григорија Перелмана у којем су научницима света
његови резултати учињени доступним, није објављен у класичном математичком
часопису како је то до скора било уобичајено, већ је постављен у специјализовани
дигитални репозиториј, који је бесплатно доступан свима путем Интернета.

Овај репозиториј одржава на свом серверу Универзитетска
библиотека Корнел универзитета. Основао га је професор физике
и информационих наука на истом универзитету 1991. као архив за препринте,
односно електронске верзије радова из физике које научници сами постављају
у овај репозиториј пре објављивања у часописима.

Касније је архив обухватио и радове из математике, рачунар-ских
наука, нелинеарних наука и квантитативне биологије.

Корнел универзитет налази се у држави Њујорк, има 14 факултета
и преко 20.000 студената из целог света. Основао га је Езра
Корнел 1865. године са жељом да буде широко доступан свима
који желе да се усавршавају у било којој научној области. Сматра се првим
правим америчким универзитетом и до сада је дао 29 добитника Нобелове награде.
С обзиром на демократску традицију овог универзитета, првог у САД који је
дозволио студентима да износе књиге из библиотека, није необично што предњачи
и у пружању научних информација свима у свету, без ограничења.

Револуција у научним комуникацијама

Постојање оваквог архива довело је до револуције у научним
комуникацијама познате као Покрет за отворене архиве,
којим се заговара слободан приступ свим научним информацијама свима у свету.
Крајња консеквенца овог покрета је нестанак научних часописа какве данас
познајемо. За сада светски математичари и физичари постављају у овај архив
своје радове пре објављивања у часописима, а некада (као што је то урадио
Григориј Перелман) и уместо објављивања у часописима. У оквиру репозиторија
прати се цитираност постављених радова и број преузимања текстова преко
интернета.

У архив своје радове могу да поставе они научници који
су пријављени одбору архива и које су колеге званично препоручиле, што замењује
постојећи систем рецензија у научним часописима. Постоји уреднички одбор
за поједине области покривене овим архивом и он може да не дозволи постављање
радова у архив, уколико сматра да њихов квалитет не задовољава.

Да ли сте икад посетили чаробну
адресу http://arxiv.org/?

Одговорност за одржавање архива је на Универзитетској
библиотеци Корнел универзитета. Тренутно се у архиву налази преко 380.000
радова који су слободно доступни преко интернета на адреси http://arxiv.org/,
који задовољавају научне стандарде Корнел универзитета. Архив је
власништво Универзитета, а делимично га суфинансира Национална фондација
за науку САД.

Биће веома интересантно видети да ли ће приликом доделе
новчане награде за решење датог математичког проблема бити признато објављивање
у овом архиву као равноправно објављивању у научном часопису, с обзиром
да у пропозицијама од пре сто година такав архив наравно није био предвиђен
као опција за објављивање.

Каква год одлука била, имаће велики утицај на будућност
научних комуникација. А задатак библиотекара у Србији је да популаришу што
више овај и друге сличне постојеће електронске репозиторије и да се припреме
за то да и сами покрену успостављање репозиторија у својим институцијама.

Др Стела Филипи-Матутиновић

Нов облик рефералног сервиса добио високу оцену

Идеја о рефералном сервису «Питај библиотекара»
у систему COBISS.SI, родила се 2001, а заживела је 1. јануара прошле године.

На COBISS конференцији која је одржана 2005. Романа Мух-вич
Шумандл је сјајнoм презентацијом на сликовит начин приказала историјски
развој сервиса – од идеје, организације, правила и рада сервиса, могућности
коришћења е-поште, до четовањa – као новог облика рефералне услуге.

Е-пошта
и четовање – нов начин пружања библиотечких услуга

До сада су корисници библиотека долазили у реферални центар
по информације. Развојем технологије, корисници све чешће користе
е-пошту и четовање као нов начин пружања библиотечких услуга,
при чему корисник и библиотекар нису у директном контакту, па је посета
корисника библиотеци смaњена.

Као последица јавља се пораст броја нових корисника и пружених
информација на овај начин.

Сервис „Питај библиотекара“ у оквиру система COBISS.SI
заснован је на личним потребама сваког корисника. Кооперативни сервис
је најефикаснији што се тиче трошкова, опреме и одржавања система у мрежи
библиотека. Сервис пружа три врсте помоћи:
* пружање информација из различитих информационих сервиса,
* пружање помоћи корисницима приликом коришћења сервиса COBISS и
* најновији облик пружања информација – четовање.

У овај сервис укључено је 11 институција. Осим IZUM-а (Институт
информационих наука у Марибору), укључено је 5 општих библиотека:
– SIKCE (Осредња библиотека Цеље),
– SIKMB (Мариборска библиотека),
– SIKNG (Библиотека Францета Бевка Нова Горица),
– SIKNM (Библиотека Мирана Јарца Ново Место),
– SIKOZ (Библиотека Отона Жупанчича).
Укључено је и 5 високошколских библиотека:
– CEKLJ (Централна Економска библиотека),
– CMK (Централна медицинска библиотека),
– CTK (централна Техничка библиотека),
– NUK (Народна и универзитетска библиотека у Љубљани), и
– UKM (Универзитетска библиотека у Марибору).

Перманентно дежурство

Радним данима је организовано целодневно (24 сата) де-журство
на е-пошти, а четовање се реализује од 9-15 сати. IZUM је дежуран
свих пет дана у недељи, а остале библиотеке се смењују у дежурству.

Реферални сервис Питај библиотекара је централизован
на нивоу свих 11 институција које учествују у њему, са једним идентификационим
бројем (ID). Приликом приступа систему, QPin (Question
point) је сервис видљив као једна институција, једна библиотека.

Свих 11 институција сем тога има:
– једну заједничку приступну тачку,
– једног водитеља,
– заједничку локалну базу знања,
– заједничких 25 типских порука, и
– заједничку завршну поруку коју прима корисник.

Корисник приступа рефералном сервису преко образца за четовање
или образца за питања преко е-поште.

Међусобни координирани рад библиотека

Поред организованог перманентног дежурства, уз редовно
праћење приспелих питања (чет, е-пошта) и одговора
на њих, библиотеке координирају и организују рад сарађујући међу собом.
У свакој институцији се налази један кординатор и заменик, више библиотекара
информатора, један или више редактора.

Водитељ сервиса је IZUM. Улога водитеља је да приспела
питања распореди додељујући им приоритет, да ради на изради анкета, изради
извештаја, недељних и месечних статистика.

Координатор се стара о радном дежурству, о правовременом
одговору, доследно поштује правила, прати рад сервиса, суделује у координираној
сарадњи са другим институцијама.

Библиотекар информатор четујући са корисником одговара
на питања приспела е-поштом.

Библиотекари морају да овладају
новим вештинама

Приликом четовања, библиотекар информатор мора да влада
новим вештинама: да користи нове претраживачке технике са различитим алатима;
да брзо приступа информацијским изворима; да употребљава кратке и уобичајене
типске поруке; да брзо куца; да даје језгровите одговоре; да одговара на
више захтева истовремено.

Редактор базе знања уређује актуелна питања са одговорима
за укључење у локалну базу знања.

За усклађивање и допуњавање концепцијске основе и правила
у организацији деловања сервиса се брину Скупштина и Савет рефералног сервиса
„Питај библиотекара“.

Скупштину чине координатори, библиотекари информатори,
потписници уговора. Састанке одржавају сваких шест месеци.

Савет чине именовани представници високошколских библиотека,
представници јавних библиотека и један представник из IZUM-а. Мандат Савету
траје три године. Његова примарна улога је решавање хитних проблема.

Библиотекари или водитељи креирају једноставне обрасце
за кориснике, када желе информације о утиску корисника у вези са рефералном
службом. Тако је од 1. јануара до 31. октобра 2005. било испуњено 109 анкета.

База знања је база питања и одговора. Она омогућава да
се информација, намењена једном кориснику, касније лако употреби за пружање
одговора другом кориснику или постане доступна свим корисницима. На тај
начин се штеди време и повећава вредност базе знања.

Ако желимо трајно сачувати питање, морамо га сместити у
базу знања, иначе ће после 90 дана неактивирања оно бити пренето у архиву.

Постоје две базе знања

Успостављене су две базе знања: глобална база знања, која
је доступна свим библиотекама, укљученим у QP; и локална база знања,
која је доступна појединачним библиотекама (или групи библиотека), укључених
у QP.

Глобална база је део глобалног умрежавања и доступна је
за претраживања свим библиотекарима информаторима, који имају корисничко
име у QP. Базу изграђују све библиотеке укључене у QP. На једноставан
начин записе додају овлашћени библиотекари информатори.

Локална база је доступна свим институцијама које су укључене
у реферални сервис „Питај библиотекара“. Записе (питања и одговоре),
једноставно укључује овлашћени библиотекар информатор, а затим их уређује
и активира редактор локалне базе знања.

У локалној и глобалној бази знања записе можемо претражити
на два начина: основно претраживање је на основу кључних речи; сложеније
претраживање се обавља по другим критеријумима.

Корисници овом сервису приступају из својих матичних библиотека,
преко система COBISS.

На крају, наводимо из једне анкете оцену о рефералном сервису:

«Ствар савршено функционише. Велика количина знања, која је
иначе у главама библиотекара, тако ће се и даље користити, упркос визији
о изумирању папирнатих магацина знања. Библиотекар, дакле, остаје!»

Мр Вера Петровић
Универзитетска библиотека
„Светозар Марковић“

Богољуб Мазић

Под овим општим радним на-словом у Упсали је од 4-8. јула
ове године одржана 35. годишња конференција LIBER-а, Асоцијације
научних библиотека Европе.

У згради најстаријег нордијског универзитета, основаног
још давне 1477, у овом маленом шведском месту oкупило се око 200 учесника
који су имали при-лике да кроз четири програмска блока, састављена према
оперативним групама у којима LIBER ради, чују низ занимљивих реферата.

Као и сваке године, LIBER је започео са предконференцијом,
ове године под насловом “Развој дигиталне библиотеке”.
Разматрани су последњи резултати у развоју Европског дигиталног пројекта
са једне стране и резултати примене Гугл библиотечког пројекта у Оксфорду
са друге стране.

Започет циклус скенирања свих
књига и часописа из 19. века

Представљена је и најновија иницијатива коју је покренула
комисија Европске уније за информатику под називом “e-2010.
дигиталне библиотеке”.

Тим поводом је директор француске Националне библиотеке
изнео размишљања о сврси и значају европске дигиталне библиотеке, а директор
библиотечких сервиса у Оксфорду је износио конкретне податке о започетом
циклусу скенирања свих књига и часописа који су у фонду њихових библиотека
и припадају 19. веку, па самим тим не потпадају под законе о ауторским правима.

Рад библиотека у ванредним условима

У првом програмском блоку представљена су саопштења која
су разматрала рад библиотека у ванредним условима какве су имали Лондон
и Мадрид у марту 2004. односно јулу. 2005. приликом терористичких напада
у њиховим градовима.

Могућ је разуман одговор библиотека
на екстремне ситуације

Како су се запослени носили са тим изазовима и како су
брзо реаговали на те услове. био је садржај реферата који су пружили наду
да је могућ разуман одговор и на такве екстремне ситуације.

Уз разматрање утицаја кли-матских промена на очување фондова
библиотека смештених у здањима од културно-историјског значаја као и начина
заштите од поплава у француској Националној библиотеци, закључен је рад
ове LIBER секције за чување фондова.

Рад секција

У оквиру секције за приступ фондовима, представљена су
четири саопштења. Прво је поднео директор Истраживачко-информационе
мреже (RIN) из Велике Британије на тему истраживачко-информационе инфраструктуре.

У другом саопштењу представљен је DiVA систем
за електронско издаваштво, развијен у Универзитетској библиотеци у Упсали
као заједнички пројект са низом универзитета у Скандинавији.

Онлајн академски архив који је овим системом развијен,
садржи пре свега електронске тезе и дисертације које се публикују и архивирају
у пуном тексту и служе за изградњу локалних репозиторија.

Преглед активности Eifl конзорцијума био је садржај
трећег саопштења, док се у четвртом могло сазнати о ситуацији у Покрету
за отворени приступ и све ширим могућностима које нуди у приступу научним
часописима и институционалним репозиторијима.

LibQual+
– најпознатији програм за евалуацију рада библиотека

Трећа секција је била посвећена управљању библиотеком и
администрацији. У оквиру ње су била два програмска блока. Први се бавио
мерењем квалитета рада у библиотекама, а други променама у организацији
библиотека.

Директор библиотеке Кранфилд универзитета преставио је
програм LibQual+, најпознатији програм за евалуацију рада библиотека,
развијен од стране Америчког удружења истраживачких библиотека(ARL), и резултате његове примене у библиотекама у Великој Британији.
Приказани су добијени подаци и начин на који се могу поредити перформансе
рада библиотека у циљу побољшања квалитета њиховог рада.

Директорка библиотечких сервиса Универзитета из Хелсинкија
говорила је о евалуацији као оруђу за развој високо квалитетних сервиса
у библиотекама из академске средине. Највише се овај реферат бавио проблемима
у дефинисању квалитета рада у академским библиотекама и односом који се
ствара између квалитета и корисности.

У трећем реферату о овој теми приказан је систем одређивања
квалитета у високом образовању у Норвешкој, пре свега у односу на библиотечке
услуге. Главни циљ овог реферата био је да укаже на улогу коју библиотечке
услуге играју у систему мерења квалитета и давања акредитација високошколским
установама, као и на то коју улогу могу да имају.

Приказ промена у француским академским библиотекама био
је увод за ширу анализу постојећих трендова организационих промена у LIBER
библиотекама, на основу анкетног истраживања које је обухватило седамдесет
библиотека из четрдесет земаља. Нарочито су разматрани утицаји корисничких
сервиса, дигиталне библиотеке и електронских извора на промене у организацији
библиотека.

Три веома интересантна излагања

Развој библиотечких колекција као четврта секција LIBER-а
имала је три веома интересантна рада.
У првом раду је директор информационих сервиса Кингстон универзитета дао
шири приказ развоја високог образовања и утицај тога развоја на искуства
студената и истраживача.

Помак ка учењу уз помоћ информационих ресурса и ка истраживању
заснованом на искуственим примерима позиционира снабдевање информацијама
на централно место у универзитетским активностима и поставља другачије захтеве
у погледу организације простора, улоге запослених као и у изградњи библиотечких
колекција.

Интегрисан приступ предметно
дефинисаним информационим порталима

Други рад је представио немачки портал Vascoda,
који представља интегрисан приступ различитим, предметно дефинисаним, информационим
порталима, односно, виртуелним тематским библиотекама. Они пружају кориснику
тематски дефинисан приступ до одговарајућег штампаног материјала и дигиталних
ресурса на заокружен и што је могуће комплетнији начин.

Са једне тачке приступа и преко јединственог портала корисник
може да претражује, наручи и чак приступи директно траженој информацији.
Vascoda је замишљен као свеобухватни интердисциплинарни национални
информациони портал, који би покривао широки спектар информационих ресурса
од научног интереса.

Електронске публикације укључене
у електронски депо

Последњи реферат из ове секције саопштио је Извршни секретар
Националне холандске библиотеке из Хага, о њиховом електронском
депоу, пошто је још 1994. одлучено да се и електронске публикације укључе
у њихову депозитну колекцију као логичко проширење већ постојећег депозита
за штампане публикације.

Први званичан дигитални архив
у свету

Последњих година, после историјског договора са Elsevirom
о архивирању њихових електронских часописа, ова библиотека је постала први
званичан дигитални архив у свету за часописе које штампају међународни издавачи.

На основу тих уговора, електронски депо ће обухватити око
девет милиона чланака, док ће годишњи пораст броја чланака тих издавача
бити око 400 хиљада. Издавачи предају своја издања бесплатно, али је приступ
ограничен само на регистроване кориснике који раде у библиотеци и намењен
је само за личну употребу.

Усвојен нови Статут LIBER-а

Последњег радног дана конференције у дискусији о предложеном
новом профилу LIBER-а, разматране су следеће основне теме:
– Имплементација принципа отвореног приступа у научној комуникацији;
– Пројекти дигитализације различитог обима, интегрисани на различитим нивоима
у оквиру библиотечке заједнице;
– Проблеми управљања у библиотекама и потреба за новим, ефективнијим, организационим
структурама;
– Нови сервиси и евалуација библиотечког рада у целини.

Делегати су прихватили предложени нови Статут LIBER-а
и предложене области деловања за наредни период.

Следећа годишња конференција одржаће се у Варшави у јулу
2007.

Мр Бранислава Аврамовић

 

Реферални центар Војводине оснoван је 1985.
на предлог СИЗ (касније Фонда) за научни рад Војводине, са задатком да
убрза проток и коришћење најактуелнијих научних, стручних и пословних
информација из стране литературе. Реферални центар је одељење
Библиотеке Матице српске, а делатност центра дата је и на сајту Библиотеке
на интернет адреси http: /www.bms.ns.ac.yu/bms1055.htm .

Центар суфинансира Минис-тарство за науку и заштиту
животне средине Републике Срби-је.

Збирка Индекса научних
цитата – од папирне верзије до Интернета

Педесетих година прошлог века Јуџин Гарфилд
је у Институту за научне информације (Institute for Scientific
Information) у Филаделфији (Пенсилванија) формирао нову базу података.
Његов систем библиографског бележења ставља нарочити нагласак на праћење
оних часописа чији су прилози највише цитирани у другим научним часописима.

Ова мултидисциплинарна библиографска база позната је
као Индекси научних цитата, а чине је следећи
подсистеми:
– за природне и примењене науке (Science Citation Index – SCI),
– за друштвене науке (Social Sciences Citation Index – SSCI)
– и за уметност и филологију (Arts & Humanities Citation Index
– A&HCI).

Индекси покривају најрелевантније и најцитираније часописе
из свих области наука и уметности.

Реферални центар Библиотеке Матице српске од
1988. поседује највећу збирку Индекса научних цитата
у земљи у папирној верзији и на компакт дисковима, који садрже библиографију
чланака из више од 6.000 најбољих светских часописа:
– Science Citation Index – SCI (1945-2003),
– Social Sciences Citation Index – SSCI (1956-2004),
– Arts & Humanities Citation Index – A&HCI (1975-1991, 2000-2004).

Један од сервиса КоБСОН-а је WOS (Web of
Science – SCI-expanded, SSCI, A&HCI), тако да се претраживање
цитираности од 2000. до данас обавља на Интернету.

DIALOG је један од највећих хостова на свету,
који је основан у Сједињеним Америчким Државама 1972. и омогућава онлајн
приступ милионима докумената која се налазе у преко 450 база података
из различитих дисциплина. Реферални центар је од јуна 1988. повезан
са њим и све три базе се могу претраживати онлајн на захтев корисника.

КоБСОН (Конзорцијум библиотека Србије за обједињену
набавку) je основан 2000. Све информације о базама података и часописима
налазе се на сајту Народне библиотеке Србије www.kobson.nb.rs.

Пошто је Библиотека Матице српске била један од оснивача
КоБСОН-а, Реферални центар је интензивно пратио његов
рад и библиотекари су се обучавали у претраживању понуђених сервиса. КоБСОН
данас располаже са 17.000 наслова електронских часописа који могу да пруже
информацију до пуног текста.

Индекси научних цитата на Интернету,
у оквиру КоБСОН-ових сервиса имају назив WOS – Web of Science
и садрже све три серије с тим што природне науке имају проширену
листу часописа (SCI – Expanded, SSCI и A&HCI) тако да се
претраживања, како тематска тако и цитираности, могу обављати истовремено
у сва три индекса, тј. у преко 8.000 наслова часописа који су покривени
од корице до корице.

Сваки рад у пуном запису садржи:
– ауторе,
– наслов,
– библиографску референцу,
– апстракт,
– кључне речи,
– адресе аутора као и
– библиографске податке свих цитираних радова.

Тражење цитата је једноставно, а добијени резултати се
могу снимити на компакт диск, штампати или послати на имејл адресу корисника.

Истраживање цитираности у
Рефералном центру Библиотеке Матице српске

Реферални центар Библиотеке Матице српске
је, поред Универзитетске библиотеке “Светозар Марковић“
у Београду, центар за испитивање цитираности радова у Србији и Црној Гори.

Библиотека Матице српске има најкомплетнију збирку Индекса
научних цитата, као и могућност претраживања ове базе у
WOS на Интернету. Истраживања цитираности радова обављана су на захтев
корисника из Новог Сада, Београда, Ниша, Крагујевца итд. До 2005. обављена
су 1.843 претраживања цитираности на лични захтев корисника, а резултати
су дати са библиографским подацима о цитатима.

Осим тога, рађено је и истраживање цитираности на захтев
СИЗ-а за научни рад Војводине, када је истражена цитираност радова 1.000
доктора наука од 1975. до 1987. у папирној верзији Индекса
научних цитата, а од 1988. до 1990. истраживање је настављено
на компакт дисковима.

На захтев Српске академије наука и уметности из Београда
испитана је цитираност радова 45 академика и резултати су са библиографским
подацима прослеђени Академији.

Резултати истраживања Рефералног центра у Индексима
до 2001. били су примењивани и цитирани у истраживањима других аутора.

У периоду од 2003. до 2004. на захтев Института
за нуклеарне науке “Винча“ истражена је цитираност радова 148 истраживача
Института до 2003. са укупним бројем од 13.241 цитата и самоцитата.

Библиотека Матице српске склопила је децембра
2004. са Покрајинским секретаријатом за науку и технолошки развој
(Нови Сад) уговор за пројекат “Израда прегледа цитираности
радова научних истраживача на територији Аутономне Покрајине Војводине”.
Предвиђа се истраживање цитираности радова око 2.200 истраживача Војводине.

Од 2005. до краја августа ове године истраженo је укупно
2.211 истраживачa Војводине и пронађено укупно 20.651 цитата и самоцитата
(14.878 цитата и 5.773 самоцитата) чији је број похрањен у компјутеру
Рефералног центра Библиотеке Матице српске као и на компакт диск. Пројекат
ће бити завршен до краја септембра 2006. када ће електронски картони истраживача
Војводине које окупља Покрајински секретаријат за науку и технолошки развој
Војодине бити употпуњен подацима о цитираности.

Закључак

У овом кратком прегледу о Индексима научних
цитата у Рефералном центру Библиотеке Матице српске
може се закључити да у оквиру своје делатности он пружа како тематска
претраживања тако и информације о цитираности истраживача у оквиру ове
базе.

На сајту Кобсона (http://kobson.nb.rs/Kobson/page/Citiranost.aspx
) могу се добити све информације о истраживању цитираности у Индексима
научних цитата која се испитује у у Рефералном центру
Библиотеке Матице српске и у Универзитетској библиотеци “Светозар
Марковић“.

Корисници треба да нам доставе списак објављених радова,
а могу да нам се обрате путем имејла, телефоном, поштом или лично, те
и овом приликом дајемо све податке о Рефералном центру.

Адреса:
БИБЛИОТЕКА МАТИЦЕ СРПСКЕ, Реферални центар
21000 Нови Сад
Матице српске 1.
* Особе за контакт: Бранислава Аврамовић, Иванка Клајн
* web адреса: http://www.bms.ns.ac.yu/bms1055.htm
* e-mail: referalni@bms.ns.ac.yu
* телефон: 021 525 859

Наведена истраживања показују да је Реферални центар
Библиотеке Матице српске у свом раду обухватио цитираност радова великог
броја научника широм Србије, те да остварује све услове да и даље буде
центар за истраживање цитираности у овом моћном и највећем светском мултидисциплинарном
библиографском извору.

 

Подаци о аутору

Мр Бранислава Аврамовић,
руководилац Рефералног центра Библиотеке Матице српске, рођена је 15.
јуна 1946. у Новом Саду где је завршила гимназију “Моша Пијаде“, а дипломирала
на Катедри за хемију Прирородно-математичког факултета у Новом Саду.

Као први библиотекар Библиотеке Катедре
за хемију Природно-математичког факултета у Новом Саду запослила се 1973,
радећи на обради књига, дипломских и магистарских радова и докторских
дисертација и поставила је стручни каталог библиотеке по УДК систему.
Стручни библиотечки испит положила је 1983.

Магистрирала је 1990, и у оквиру
магистарских студија објавила пет радова из аналитичке хемије у страним
часописима који су 33 пута цитирани у Индексима научних цитата.

У новооснованом Рефералном центру
Библиотеке Матице српске запошљава се 1985. где је обрађивала докторске,
магистарске и стручне радове, научно-истраживачке пројекте, стандарде
и патентне списе, као и документе ФАО и УНЕСКО.

Суделовала је у припреми и изради
Централног каталога стране периодике у библиотекама Војводине. Када је
Библиотека Матице српске опремљена са мултидисциплинарном базом Science
Citation Index, свакодневно је, на захтев корисника, радила тематска претраживања
као и истраживање цитираности. Од 1997. омогућено је и онлајн претраживање
у међународном хосту DIALOG. На основу пронађених информација, путем међубиблио-течке
позајмице, набављала је примарну литературу из Британске библиотеке (The
British Library Document Supply Centre) и SUBITO центра.

Од децембра 1999. је руководилац
Рефералног центра. Од 2000. учествује године у свим активностима КоБСОН-а.
У оквиру КоБСОН-а, у Рефералном центру, под њеним руководством обавља
се истраживање цитираности за Војводину као и за целу земљу. У току је
пројекат: Израда прегледа цитираности радова научних истраживача на територији
Аутономне Покрајине Војводине којим је обухваћено преко 2000 истраживача.

До сада је објавила 10 истраживачких
и стручних радова из области библиотекарства.

Мр Жељко Вучковић

 

Већ две деценије Библиотека Матице српске израђује и
публикује годишњу Анализу рада високошколских библиотека у Војводини,
која се упућује републичким министарствима за културу, науку и технологију,
Покрајинском секретаријату за образовање и културу, Народној библиотеци
Србије, Универзитету у Новом Саду, свим високошколским и научним библиотекама
у Покрајини, факултетима и вишим школама, средствима информисања и другим
заинтересованим институцијама и појединцима.

Подаци о мрежи народних библиотека обрађени су и биће
објављени у посебној Анализи рада народних библиотека у Војводини
за 2005. годину.

Праћење и проучавање стања, потреба и услова рада високошколских
и научних библиотека није само законска обавеза из домена матичних послова,
већ и предуслов за унапређење стручног рада, за укључивање у јединствени
и кооперативни библиотечко-информациони сис-тем и систем научних и технолошких
информација Србије.

Високошколске библиотеке потпомажу и подржавају главне
функције сваког универзитета – образовну, научну и истраживачку.

Зато је њихов статус добар показатељ укупног развоја
Уни-верзитета у Новом Саду и испуњавања његове научне и друштвене мисије.

Уводне напомене

Анализа је урађена на основу статистичких и
текстуалних извештаја које су високошколске библиотеке доставиле Одељењу
за развој и матичне послове Библиотеке Матице српске. Њихов рад у 2005.
години сагледан је на основу следећих индикатора:
– друштвено-економски и организациони статус,
– обим и структура збирки.
– стручни библиотекарски кадар,
– просторна и техничка опремљеност,
– евиденција и обрада публикација и
– коришћење и доступност грађе.

У другом делу Анализе указаћемо на тенденције
даљег раз-воја мреже високошколских библиотека у Војводини.

У табелама које су саставни део наведене Анализе (а
које нису приложене уз овај текст – примедба Редакције), дати су статистички
подаци о делатности високошколских библиотека у Војводини током 2005.
године. Детаљни подаци, ажурирани у оквиру пројекта Мрежа библиотека
Србије, унети су на рачунар и доступни су у Одељењу за развој и матичне
послове Библиотеке Матице српске и у Одељењу за развој Народне библиотеке
Србије.

Индикатори стања мреже високошколских
библиотека у Војводини у 2005.

1. Друштвено-економски и организациони
статус
Високошколске библиотеке систематски прикупљају, стручно обрађују, чувају,
презентују и дају на коришћење библиотечку грађу и обављају библиографску,
документациону и информациону делатност. Успешним обављањем ових функција,
оне доприносе одвијању образовних и истраживачких функција на Универзитету
у Новом Саду и бржем трансферу научно-технолошких информација.

Мрежу високошколских библиотека у Војводини чини 47
библиотечких јединица на факултетима, научним институтима и вишим школама
које се функционално повезују са Библиотеком Матице српске као својом
матичном установом. Анализом су обухваћени и подаци о библиотечкој јединици
новосадског Огранка Српске академије наука и уметности, која је у саставу
САНУ, а по свом профилу спада у општенаучне библиотеке.

У систему високошколских библиотека у Војводини налази
се и Централна библиотека Универзитета у Новом Саду. Ова библиотека смештена
је у Свечаној сали Ректората, а поред књига и часописа везаних за развој
високошколског образовања у свету и код нас и публикација које покривају
интердисциплинарне научне области, њен задатак биће и координирање рада
факултетских библиотека новосадског Универзитета.

Делатност високошколских библиотека нормативно је уређена
Законом о библиотечкој делатности, Законом о универзитету, Законом о научноистражи-вачком
раду и одговарајућим подзаконским актима. као и статутима матичних високошколс-ких
установа.

Међутим, у поменутим документима није довољно изражена
специфичност универзитетског библиотечко-информационог система и његова
улога у обезбеђивању информација и публикација неопходних за студирање,
наставно-образовни и научноистраживачки рад.

У Народној библиотеци Србије, 28. октобра 2005. одржана
је 11. Скупштина Заједнице библиотека универзитета у Србији. Централна
стручна тема Скупштине био је управо статус високошколских библиотека
и библиотекара.

Договорено је да се универзитетима у нашој Републици
упути предлог текста који треба уградити у њихове статуте, како би се
прецизније дефинисали задаци високошколских библиотека и статус библиотечких
радника.

У овом предлогу се, између осталог, каже:
„Библиотеке на универзитету прикупљају, обрађују, чувају и дају
на коришћење научну и стручну литературу, посебно грађу која настаје у
оквиру универзитета, обезбеђује приступ класичним и дигиталним информационим
изворима, израђују библиографије радова наставника и сарадника универзитета,
пружају информације и образују кориснике у области ефикасног коришћења
расположивих информационих извора.

Библиотекари, виши библиотекари и библиотекари саветници
су сарадници у процесу наставе са посебном одговорношћу у области коришћења
информационих ресурса и изградње јединственог информационог система универзитета.“

Поред стручног часописа Инфотека, током 2005.
редовно је публиковано информативно гласило Заједнице библиотека универзитета
у Србији Високошколске библиотеке, са основним
циљем да промовише резултате рада високошколских библиотека и да упозна
ширу јавност са њиховим информационим потенцијалима. У часопису је објављено
и неколико прилога о високошколским библиотекама новосадског Универзитета.

2. Обим и структура збирки високошколских
библиотека
Збирке публикација у високошколским библиотекама својим обимом и структуром
прилагођене су потребама и научно-истраживачким програмима факултета,
института и виших школа. Чине их монографске публикације са одређеног
научног подручја. домаћи и инострани часописи, приручници, речници, енциклопедије,
уџбеници, докторске дисертације, магистарски и дипломски радови, стандарди,
патенти, технички елаборати и пројекти, географске карте, му-зикалије,
плоче, аудио и видео касете и слично.

У збиркама високошколских библиотека у Војводини на
крају 2005. године било је укупно 887.602 књиге и 16.196 наслова периодике.
Набављено је 13.549 нових књига и 858 наслова часописа.

Поред књига и часописа, све значајнију улогу у збиркама
високошколских библиотека имају електронске публикације (базе података,
енциклопедијска и референсна литература), као и коришћење информационих
извора на Интернету.

Током 2005. високошколске библиотеке у Војводини наставиле
су учешће у пројекту коришћења страних часописа у електронском формату
(КОБСОН). Пројекат је финансирало Министарство за науку и технологију,
уз координацију Народне библиотеке Србије, а корисницима је било доступно
близу 17.000 наслова часописа из света.

У оквиру акције Месец КОБСОН-а библиотекари Рефералног
центра Библиотеке Матице српске мр Бранислава Аврамовић и Иванка
Клајн током новембра 2005. презентовале су нове могућности претраживања
електронских часописа у војвођанским високошколским библиотекама.

3. Стручни кадар високошколских библиотека
Кадровска структура високошколских библиотека у Војводини слична је као
претходне године. Стручне библиотечко-информационе послове у 47 библиотечких
јединица обављала су 93 радника. Са положеним стручним испитом радило
је 85 радника и то 57 библиотекара и 28 књижничара.

Током 2005. стручни испит у Библиотеци Матице српске
положила су 2 књижничара и 5 библиотекара високошколских библиотека у
Војводини.

Нарастајуће потребе корисника за актуелним информацијама
и публикацијама и развој нових информационих и комуникационих медија,
мрежа и технологија захтевају даље кадровско јачање високошколских библиотека
и систематско и перманентно стручно усавршавање библиотечких радника.

4. Простор и техничка опремљеност високошколских
библиотека
Адекватне радне, читаоничке и магацинске просторије и савремена техничка
опрема, посебно компјутерска и комуникациона технологија, чине значајну
претпоставку за успешно функционисање високошколских библиотека.

У 47 високошколских библиотека у Војводини у 2005. било
је укупно 9.367 м2 простора намењеног за смештај збирки, читаонички простор
и рад библиотечких радника. У читаоницама је било 1.717 читалачких места.

На основу приспелих извештаја, може се закључити да су
високошколске библиотеке у Војводини добро опремљене савременом информационом
и комуникационом технологијом. Оне користе укупно 146 персоналних рачунара,
или у просеку 3,1 компјутер по свакој библиотечкој јединици, као и 66
штампача.

Међутим, компјутерска и ко-муникациона опрема сама по
себи не решава проблем успешне и кооперативне аутоматизације библиотечких
функција. Непостојање заједничког програмског пакета (софтвера) и даље
отежава изградњу јединствене информационе мреже високошколских библиотека.

Програм BISIS користи се у 22 библиотечке јединице, програм
WINISIS у 7 библиотека, док једна библиотека (Правног факултета у Новом
Саду) користи програмски пакет РЕRGАМ, а библиотека Више школе за образовање
васпитача у Сремској Митровици има програм LITTE-RIS.

5. Обрада и коришћење збирки високошколских
библиотека
У 2005. евиденција, инвентарисање и обрада публикација у високошколским
библиотекама обављани су ажурно и у складу са законским прописима и међународним
стручним стандардима. Вођене су књиге инвентара за монографске и серијске
публикације, као и за посебну библиотечку грађу (ноте, плоче, касете,
географске карте, патенти, стандарди и слично).

Уз класичне каталоге, све већи број високошколских библиотека
израђује електронске каталоге о својим збиркама, а базе података библиотека
Технолошког факултета, Филозофског факултета, Института за математи-ку.
Института за физику и Института за биологију могу се претраживати и на
Интернету.

Током 2005. високошколске библиотеке у Војводини имале
су укупно 67.152 корисника (3.810 наставника, 59.167 студената и 4.175
осталих корисника). Они су користили 294.357 књига и 38.403 часописа.
Реализовано је и 1.009 захтева за међубибли-отечку позајмицу публикација.

Тенденције развоја мреже високошколских
библиотека у Војводини

1. Проблеми и перспективе развоја високошколских
библиотека
У годишњим извештајима о раду високошколских библиотека у Војводини наводи
се неколико проблема који отежавају њихов рад и развој: неадекватни капацитети
радног, смештајног и читаоничког простора, недовољна средства за набавку
страних публикација, питање статуса библиотечких радника и вредновање
стручних звања.

Па ипак, има доста показатеља који сведоче о њиховим
напорима да осавремене своје пословање и да се развијају као савремени
библиотечко-информациони центри. Издвојићемо неколико примера:

Библиотека Техничког факултета „Михајло Пупин“
у Зрењанину укључена је у пројекат Дигитална библиотека дисертација
и магистарских теза.

У Библиотеци Одсека за германистику студентима
је омогућен бесплатан приступ Интернету, као и могућност да на персоналним
рачунарима ураде и одштампају своје семинарске радове.

Библиотека Академије уметности у Новом Саду
покренула је акцију обогаћивања књижног фонда путем донација. Остварена
је успешна сарадња са 26 институција из света, а примљене су нове публикације
вредне преко 17.000 евра.

Наставницима и сарадницима Департмана за биологију електронском
поштом редовно се достављају подаци о новим књигама и часописима, а у
оквиру сајта Департмана могу се прочитати основне информације о библиотеци
и приступити електронском каталогу.

Поменути примери, као и чињеница даје број корисника
у 2005. повећан за близу 20 процената, показују да високошколске библиотеке
у Војводини значајно доприносе новој образовној мисији Универзитета у
Новом Саду, сагласно захтевима Болоњске декларације и новог Закона о универзитету.

Међутим, остаје отворен проблем јединственог приступа
аутоматизацији високошколских библиотека. О томе сведочи и део извештаја
о раду Централне библиотеке Филозофског факултета: „Електронски
каталози на Универзитету у Новом Саду нису међусобно повезани, нити су
библиотеке учеснице националног узајамног каталога. Ово је кључно питање
кад је реч о стратегији развоја високошколских библиотека.“

Фебруара 2005. у Библиотеци Матице српске урађен је
Елаборат о умрежаваљу библиотека у Војводини, са прегледом стања
аутоматизације у народним и високошколским библиотекама у Војводини и
моделом њиховог укључивања у систем узајамне каталогизације.

Да би библиотека могла да се укључи у узајамну каталогизацију
као основну функцију пројекта Виртуелна библиотека Србије, она
мора да обезбеди следеће предуслове:
– израђену локалну рачунарску мрежу,
– непрекидну везу са Интернетом и
– лиценцу за коришћење програмског пакета СОВISS.

За библиотеке у Војводини обезбеђен је АLРНА сервер у
Библиотеци Матице српске на којем ће бити смештене локалне електронске
базе података библиотека које се укључе у систем.

Очекујемо да ће у реализацији пројекта Виртуелна
библиотека Србије високошколске библиотеке у Војводини добити адекватно
место у складу са својим информационим, документационим и стручним потенцијалима
и потребама корисника.

2. Библиотека Матице ср-пске и рад високошколских
библиотека у Војводини
Током 2005. Библиотека Матице српске наставила је да прати и помаже рад
и развој мреже високошколских библиотека у Војводини, у складу са законским
обавезама из домена матичности.

На основу прикупљених статистичких и текстуалних извештаја
урађена је и публикована Анализа рада високошколских библиотека у
Војводини за 2004. годину.

Одржана су два семинара за високошколске библиотеке.
са темама Коришћење електронских часописа у високошколским библиотекама
и Обрада публикација на CD-ROM-у. Уводна излагања поднели
су мр Бранислава Аврамовић, Штефанија Маћко и
Марија Јованцаи.

Обављени су стручни надзори у библиотечким јединицама
Одсека за историју, Одсека за англистику, Одсека за хунгарологију, Департмана
за математику и информатику, Департмана за физику у Новом Саду, Више школе
за образовање васпитача у Суботици и Техничког факултета „Михајло
Пупин“ у Зрењанину.

Информације и текстови о раду високошколских библиотека
објављивани су у Вестима, гласилу БМС.

Поред матичних, Библиотека Матице српске обављала је
и друге послове универзитетске библиотеке од значаја за студирање, наставу
и научни рад новосадског Универзитета.

Једна од најбољих високошколских библиотека
у Војводини

 

Да је за успех једне факултетске библиотеке најважније
да ли је подржава матични факултет, показује пример Библиотеке Економског
факултета у Суботици, која важи за једну од најбољих факултетских библиотека
у Војводини.

Међутим, у томе постоји још једна врло важна компонента:
са факултетским руководством које жели да развија своју библиотеку, треба
да се сретне руководилац библиотеке који такође воли свој позив. А баш
такав се сусрет збио на Економском факултету у Суботици, чији је шеф Библиотеке
Ладислав Бали, који је први пут ушао на овај
Факултет само неколико година након његовог оснивања, сада већ давне 1964.
као осамнаестогодишњи студент.

Након завршетка студија је радио три године у СДК, а
1974. се враћа на Факултет у Библиотеку као документалиста за обраду књига
и чланака из часописа за немачки и српски језик. О том свом опредељењу
да ради у библиотеци, он каже:
– Брзо сам увидео да ми библиотекарски посао представља право задовољство
и зато сам овде остао до данашњих дана – више од 32 године, а ако урачу-намо
и године мојих студија, онда је то више од 36 година!

Захваљујући томе, био је сведок великих промена које
су се дешавале на Факултету, па самим тим и у Библиотеци, сведок свих
њених падова и успона.

Економски факултет у Суботици је основан маја 1960, и
те године је и Библиотека почела са радом. У првим годинама се налазила
у једној привременој просторији, без стално запосленог особља.

Изградњом нове факултетске зграде 1970, замењене су
привремене просторије сталним, модерно уређеним простором, студентском
читаоницом са 105 седишта, магацинским простором за смештај 25000 књига,
салом за периодику и радним просторијама за раднике Библиотеке, тако да
се садашњи простор Библиотеке простире на 522 м2, а магацински део заузима
285 м2

—Овакав позитиван однос Факултета према Библиотеци
допринео је да се у организацији Библиотеке примене савремени принципи
у обради података научне литературе. Уведен је, као основни и најважнији
– предметни каталог, заснован на аналитичко-стручној обради књига и чланака
из периодике, а по одредницама класификационе шеме предметног каталога.

Али, као у целој Југославији, дошао је и период стагнације
у току задње декаде XX века, а самим тим како на Факултету, тако и у нашој
библиотеци.

Први тезаурус у Југославији

Оно чиме се посебно поносе у овој библиотеци, то је израда
тезауруса:
—Наши библиотекари и стручњаци из информатике су 1980. израдили петојезични
тезаурус за обраду информација из области економије и друштвених наука.
Тезаурус садржи око 5000 дескриптора распоређених у 270 група, а унутар
30 области. Био је то први тезаурус у Југославији. Извршена је обрада
200 докумената по новом систему тезауруса, као и преношење ових података
на рачунар UNIVAC 1100.

Поправљање стања на боље од 2001. је очигледно: купљена
су четири рачунара Pentium 2 са 128 МБ Рама, од којих су три рачунара
у радним просторијама Библиотеке, а један је намењен корисницима и налази
се у читаоници; набављен је и ласерски штампач, а затим је обезбеђен и
приступ Интернету преко академске мреже. Од информационих система је набављен
библиотечко софтверски систем BISIS верзија 3.

Изванредан амбијент за кориснике

У Библиотеци се посебна пажња поклања читаоницама. Тако
је Читаоница отворена 5 дана у недељи од 8-19 часова.
—Са задовољством се може констатовати да је већ више година уназад
Библиотека веома омиљена од стране студената и да је по цео дан добро
посећена, па се често дешава да нема ни једног слободног места у читаоници.

Разлог за то је сигурно тај што располажемо свим
уџбеницима за све године студија, великим фондом допунске литературе,
али и то што је читаоница добро осветљена, што у њој влада тишина и што
у њој има много цвећа.

Услуге Библиотеке су бесплатне и највише их користе
студенти додипломских студија (5908), последипломских студија (468 магистраната
и доктораната) и наставни кадар (96 професора, доцената, асистената и
сарадника). Поред сталних чланова, имамо и привремене: студенте других
факултета, матуранте и истраживаче из привредних организација.

Фондови Библиотеке

За фондове ове библиотеке се може рећи да су солидно
попуњени, сагласно могућностима факултета. Преломни тренутак је био 2001.
када је због новонасталих променама до којих је дошло у друштву (раскида
са социјалистичким системом) било неопходне да се набави нова литература
која је заменила самоуправну, с обзиром да се економски систем потпуно
променио, па је дотадашња литература била неупотребљива.

Захваљујући тим новим набавкама, Библиотека данас има:
* око 41000 монографских публикација,
* 169 наслова страних и 114 наслова домаћих часописа,
* преко 1000 магистарских, докторских и специјалистичких радова и
* око 7000 јединица статистичке документације.
Од монографских публикација око 50% су књиге на српском језику, а затим
следе књиге на енглеском, руском, мађарском, немачком и француском језику.

Факултет улаже средства у
обнову фондова

Библиотека је веома добро снабдевена најновијом стручном
литературом, захваљујући великим улагањима Економског факултета у ове
намене. То се може видети из следећег прегледа:
– у 2000. је купљено књига за 60.811,00 динара,
– 2001. за 296.934,20 динара,
– 2002. за 968.858,21 динара,
– 2003. за 2.304.024,00 динара,
– 2004. за 2.896.867,00 динара и
– 2005. за 2.013.428,99 динара.
—Без оваквог улагања факултета у набавку литературе, ми не би били
у могућности да задовољимо потребе наших корисника, истиче Л. Бали

Врсте услуга корисницима

Целокупни фонд монографских публикација је обрађен помоћу
Библиотечко софтверског система BISIS. Према томе, сви корисници могу
путем рачунара лако и брзо претраживати књижни фонд Библиотеке по разним
критеријумима: аутору, наслову, кључним речима, издавачу, језику, ИСБН
броју, години издавања.

—Захваљујући томе што су све књиге и сва задужења
наших корисника у рачунару, реверси се више не исписују ручно, већ се
штампају путем ласерског штампача.

За сада студенти у читаоници још немају Интернет,
али то имају професори у својим кабинетима. Преко КоБСОН-а је омогућен
приступ електронским сервисима са великим бројем часописа у пуном тексту.

Претраживање укоричене периодике, дипломских и магистарских
радова, докторских дисертација и статистичке документације за сада се
обавља путем лисних каталога.

Кадрови и послови у Библиотеци

За успешан рад Библиотеке свакако су заслужни пре свих,
они који у њој раде. С обзиром да су седамдесете и осамдесете године прошлог
века биле године брзог развоја Библиотеке, у њој је тада било 9 запослених
библиотечких радника.

Међутим, деведесетих година прошлог века долази до застоја
у њеном раду и развоју, када су остала само 2 библиотекара. Поновни узлет
почиње 2001. када у њој запослена 3 нова радника који су и данас у њој,
и то: два библиотекара Љиљана Калинић и Ладислав
Бали и два књижничара Гордана Штрбац
и Ана Вучковић, и уз помоћ рачунара се поново
убрзано кренуло напред.

Основни задатак библиотекара је евиденција и обрада нових
монографских публикација.

Како је целокупни библиотечки материјал смештен у магацинском
простору, књижничари првенствено пружају услуге корисницима.
—Студентима је потребна нарочито помоћ када пишу семинарске или дипломске
радове, и тада им библиотекари помажу давањем савета, као и приликом претраживања
постојеће литературе путем рачунара.

Професори одлучују о набавци
књига

Набавка свих књига, часописа и статистичке документације
обавља се посредством Библиотеке, али професори су ти који праве избор:

—Сваком професору се на почетку године одобрава одређена
квота за набавку научне литературе, а висина средстава зависи од броја
научних дисциплина које он предаје. Пре наруџбе се проверава да ли дотичне
књиге већ има у библиотечком фонду. Посебно се води рачуна да се не дуплирају
стране књиге.

Набавка домаћих књига врши се директно од издавача,
а набавка страних посредством „Дата статуса“, фирме са којом Библиотеку
везује вишегодишња успешна сарадња.

Треба истаћи и да је Библио-тека великим делом ангажована
око издавачке делатности Факултета:

—Водимо евиденцију и састављамо извештаје о свим
издањима нашег Факултета, о томе обавештавамо и Народну библиотеку Србије
и Библиотеку Матице српске. Затим, обављамо послове око складиштења ових
издања, као и снабдевање скрип-тарница у Суботици и у Новом Саду (јер
се и тамо налази Одељење нашег Факултета) уџбеницима, испитним пријавама,
разним потврдама, испитним питањима, наставним програмима и друго.

Перманентно усавршавање запослених

Библиотека испуњава и један од основних захтева модерног
библиотекарства, водећи рачуна о перманентном образовању својих радника:
—Нашем усавршавању доприносе предавања које сваке годи-не у више наврата
организују Библиотека Матице српске и Народна библиотека Србије. Учествовали
смо 2004. и на Међународној конференцији о дистрибуираним библиотечко
информационим системима у Охриду, као и на Саветовању у Врњачкој Бањи
2005. са темом “Информациона, културна и издавачка делатност библиотекара”.

Много корисних информација добијамо и кроз часописе
“Инфотека” и “Високошколске библиотеке”.

Сарадња са другим институцијама

Не изостаје ни међубиблиотечка сарадња:
—Наша Библиотека сарађује са свим библиотекама економских факултета у
Србији. Сарадња се углавном своди на размену часописа, магистарских
радова и докторских дисертација. Размену часописа вршимо и са ФОН-ом из
Београда, као и са Правним факултетом из Новог Сада.

Продајне изложбе књига

Једна од главних акција запослених у овој библиотеци
је организовање продајних изложби књига, које се одржавају сваке године
у више наврата. По обиму и квалитету посебно се издвајају стручне књиге
које излажу Дата статус и The English
Book. О томе Л. Бали каже:
—Изложбе се сваки пут завршавају на обострано задовољство и наших
професора и излагача. Професори на овај начин долазе до праве књиге, а
излагачи остварују велики промет.

Са посебном надом се очекује
пресељење

Проблеми са којима се запослени у овој Библиотеци суочавају,
углавном су исти као и у већини других библиотека, а основни је недостатак
простора за књиге:
—Магацински део је већ давно попуњен, па се сналазимо на разне начине:
стављамо мање фреквентне књиге у плакаре по нашим радним собама, а један
део је у суседној просторији изван Библиотеке. Надамо се да ће се остварити
обећања руководства Факултета и да ћемо се ускоро преселити у оближњу
зграду у којој ће бити много више простора и бољи услови, и за смештај
књига,а самим тим и за библиотекаре.

Постоји још један проблем који изгледа, не би било тешко
решити: за сада у Библиотеци не постоји фото копир апарат.
—Његова набавка би нам много значила, с обзиром би се на тај начин
могло избећи изношење периодике из просторија Библиотеке, јер је то врло
ризично и доприноси бржем пропадању фонда.

Планови

Планови за наредни период су амбициозни:
—Поред текућих дневних послова, када за то имамо времена, вршимо претраживање
целокупног фонда монографских публукација унетих у рачунар, као и исправке
уочених грешака. Надамо се да ће ускоро ова база бити умрежена на све
рачунаре на факултету, а и да ће се наћи на Интернету.

Након завршетка посла са монографским публикацијама
планирамо преношење магистарских радова и докторских дисертација на рачунар.
Следећи корак би био унос укоричене периодике.

Користи од нашег часописа

За запослене у овој Библиотеци се може рећи да су активни
чланови Заједнице библиотека универзитета у Србији, иако се та активност
своди једино на редовно присуствовање њиховог представника Скупштини Заједнице.
Међутим, користи од чланства у Заједници су очигледне:
—Нарочито желимо да истакнемо да се о часопису “Високошколске библиотеке”
може рећи само све најпохвалније. У њему се обрађује оно што је за нас
библиотекаре факултета најинтересантније: како се у пракси сналазе наше
колеге у другим библиотекама, шта раде боље од нас, итд. Из ових искустава
и савета других, можемо и ми увек нешто научити и при-менити у нашем раду.
Зато желимо Редакцији овог часописа много успеха и убудуће.

Наше библиотекарске асоцијације
требало би да буду активније

Значајно је још једно размишљање нашег саговорника:
—Мислим да би било веома корисно за све наше библиотеке и библиотекаре
у њима када би наше библиотекарске асоцијације биле активније, односно
када би редовно реаговале на све изазове, отворена питања и проблеме наше
професије, истакао је Ладислав Бали, Шеф
Библиотеке Економског факултета у Суботици.

 

(У недељу 13. августа ове године, навршило
се 25 година од производње првог персоналног рачунара. Тим поводом у Политици
је објављен напис који преносимо у целини)

 

Званице у балској дворани њујоршког хотела „Валдорф
асторија“ нису слутиле да присуствују догађају који ће променити
свет, наше животе и глобалну економију. ИБМ, произвођач интелигентних
пословних машина, од којих је најјефтинија коштала девет милиона долара,
захтевала специјалну собу за хлађење и посаду од педесетак људи да је
опслужује, представио је модел 1550 – „најмањи, најјефтинији компјутер…
за посао, школу и кућу“.

Коштао је 1.565 долара (3.500 у данашњим доларима) и
имао импресивне карактеристике: радни такт од 4,77 мегахерца, 16 килобајта
корисничке меморије, податке је снимао на касету, или дискету од 160 килобајта,
под условом да се докупи дискетни погон. Црни екран од 12 инча по дијагонали
(који се такође доплаћивао) имао је зелена фосфорна слова, „ради лакшег
читања“.

Најезда клонова

Чедо је било дело групе инжењера која је пројектни задатак
реализовала за рекордних 12 месеци, кршећи при том сва правила развоја
једног производа која су тада владала у ИБМ-у. Наиме, машина, коју ће
само годину дана касније престижни „Тајм“ прогласити „човеком године“,
склопљена је од делова већ произведених негде другде. „Срце“, односно
процесор, купљен је од фирме „Интел“, где су пазарени и остали чипови.
Кад је требало одлучити се за основни програм који ће покретати нову машину
(„оперативни систем“), неко се сетио једног момка, студента који
је био вешт у томе. Тај момак се звао Бил Гејтс. Кад је чуо шта се тражи,
Гејтс је од оближње фирме за 50.000 долара купио већ готов програм, преименовао
у МС ДОС 1.0 – и тиме започео пословну авантуру која ће га, десетак година
потом, учинити најбогатијим човеком света.

Компјутери који су били на столу произвођени су и пре
него што је ИБМ одржао промоцију у познатом њујоршком хотелу („Епл“,
„Комодор“, „Тен-ди“…), али оно што је покренуло револуцију
била је чињеница да је са моделом 5150 постављен индустријски стандард,
и омогућена универзална компатибилност. ИБМ је, при том, пропустио нешто
да уради, на сопствену штету, али на универзалну корист. Наиме, није заштитио
основни принцип рада своје нове машине, па су се, само годину касније,
појавили први „клонови“, да би, недуго потом, почев од 1986, било
продавано више копија него оригинала.

ИБМ није био ни много далековид. Производни планови
саопштени на промоцији у „Асторији“ предвиђали су да се за првих
пет година продају тачно 241.683 примерка Пи-Сија. Продато је више од
три милиона.

Слављеник је данас порастао у сваком погледу. Умножен
је у милијарду примерака. Моћ му је порасла у постотку незамисливом у
време његовог рођења. Брзина процесора данас се мери у гигахерцима (стандард
је да процесор обрађује око две милијарде информација у секунди), корисничка
меморија је минимум 256 мегабајта (1 мегабајт = 1024 килобајта), подаци
се чувају на „тврдим“ дисковима од 80 до 160 гигабајта…

Многи данас проводе више времена испред компјутера него
са породицом, или у сну. Данас је било која област живота, од новинарства,
државне управе, банкарства… незаменљива без персоналних компјутера повезаних
у мрежу. Био је генератор огромног богатства: фирме које се данас баве
производњом рачунара и софтвера вреде више од 500 милијарди долара.

У почетку само „бицикл ума“: коришћен за писање
и израчунавање, Пи-Си је данас пре свега алат за комуникацију, захваљујући
интернету, односно глобалној компјутерској мрежи, зачетој такође у августу,
десет година после догађаја у поменутом њујоршком хотелу. То је био и
увод у другу фазу информатичке револуције. Да бисте разумели њене домете,
покушајте да замислите свет, економију и личне животе – без, рецимо, и-мејла…
Или мобилних телефона, који су, у ствари, данас најмасовнији лични рачунари
и у сваком погледу центар технолошког свемира.

Друга фаза револуције

ИБМ је Пи-Си бизнис пре две године продао кинеској компанији
„Леново“, која се ових дана, попут многих других, огласила поводом
јубиларног рођендана, најављујући „нова изненађења“ у развоју рачунара.
Многи, међутим, тврде да ће будућност донети само „много више истога“:
дакле већу снагу и свестранију примену.

Јубиларна годишњица је и повод за дебате о томе „ко је
слуга, а ко господар“. Свестрана примена компјутера и наша зависност
од њих за резултат имају и синдром „нигде да се сакријеш“: чињеница
да, радећи за компјутерима повезаним у глобалну мрежу, остављамо трајне
трагове о себи, својим интересовањима, склоностима, околност да државе
имају гигантске базе података о својим грађанима доступне у сваком тренутку
и планови да се компјутерски чипови уграде и у лична документа, изазивају
зебњу даје Орвелов „Велики Брат“ ипак постао део наше свакодневице.

Али без обзира на то – честитајте данас рођендан свом
„личном“ компјутеру.

Милан Мишић