У присуству значајног броја делегата, у Београду је 26. октобра у Универзитетској библиотеци «Светозар Марковић», одржана Годишња скупштина Заједнице библиотека универзитета у Србији, коју је отворио проф. др Александар Седмак, председник Скупштине.

Сви делегати су раније добили следећи
Дневни ред:

1. Отварање Скупштине и поздравна реч председника проф. др Александра Седмака

2. Избор радног председништва и записничара

3. Извештај о раду од претходне Скупштине– реферише секретар Мр Вера Петровић.

4.  Мисија, визија и циљеви Заједнице – усвајање документа.

5. Интернет презентација Заједнице – извештај и презентација – др Стела Филипи-Матутиновић

6. Издавачка делатност Заједнице:
* „Високошколске библиотеке“ – извештај уредника Милоја Петровића
* „Инфотека“  –  извештај и предлог за подизање квалитета часописа – проф. др Александар Седмак

7. Приказ нових могућности претраживања научних информација које су доступне библиотекама у Србији – др Стела Филипи-Матутиновић

8. Статусна питања универзитетских и факултетских библиотека у светлу нових стандарда за акредитацију високошколских установа  – уводно излагање представника Комисије за развој

9. Предлог Заједнице Савету Универзитета у Београду за избор чланова библиотечког одбора (листа кандидата – предлог Извршног одбора Заједнице)

10. План рада за наредну годину
a) Издавачка делатност
б) Курсеви и сертификати о оспособљености за информационо обучавање студената (усваја Извршни одбор)
в) Предлог за оснивање струковне Академије (усваја Извршни одбор)

11. Дискусија о статусним питањима

12. Закључци Скупштине (Комисија за закључке ће накнадно – после прикупљених примедби – електронском поштом послати редигован текст закључака свим делегатима).

Одлучан да помогне Заједници

Отварајући Скупштину, др Седмак се прво захвалио свима онима који су га предложили за ову функцију и подржали у обављању те одговорне функције, објаснивши зашто је прихватио ову функцију:
– Мислим да имам довољно воље, снаге и могућности да помогнем овој Заједници која сада пред собом има значајне изазове, које су данас углавном на дневном реду. Највише пажње ћемо посветити свакако питањима као што су мисија, визија и циљеви Заједнице, као и статусним питањима, јер су то су теме од кључног значаја за даље функционисање ове Заједнице.
Потом су у Радно председништво, поред председника Скупштине, изабрани и проф. др Цветана Крстев, др Стела Филипи-Матутиновић и Гордана Вилотић.

Усвојен извештај о раду

Извештај о раду за период од претходне Скупштине до ове, поднела је Мр Вера Петровић, секретар Заједнице, који је усвојен на Извршном одбору Заједнице.

Текст Извештаја гласи:
Извршни одбор се у овом периоду састао два пута.
Први конститутивни састанак Извршног одбора Заједнице одржан је 31. јануара 2005. у Универзитетској библиотеци «Светозар Марковић».

После поздравне речи Богољуба Мазића, заменика директора Библиотеке са овлашћењима директора, за председника Извршног одбора Заједнице је изабрана проф. др Цветана Крстев са Катедре за библиотекарство и информатику Филолошког факултета Универзитета у Београду.

Маја Врачар је присутне обавестила о досадашњој чланарини која се није мењала у последње две године.После краће дискусије је одређена висина чланарине за 2006. годину: 5.000,00 динара је чланарина за универзитете, универзитетске библиотеке и библиотеке које у свом саставу имају више од 5 библиотека, 3.000,00 динара је чланарина за факултете и институте који у свом саставу имају до 5 библиотека и 1.000.00 динара је чланарина за све претплатнике на часопис «Инфотека».

Заједница је чланица IFLA-ине секције за менаџмент библиотечких друштава. Ове године полугодишњи састанак се одржава у Загребу од 16-18 фебруара, па је одлучено да ће у име Заједнице састанку присуствовати Стела Филипи-Матутиновић и Мр Вера Петровић.

Дискусију о финансијском статусу библиотекара започела је Слађана Суботић, библиотекар из Универзитетске библиотеке у Крагујевцу. О значају и унапређењу библиотечких ресурса врло садржајно је говорила Гордана Вилотић, библиотекар саветник, управник библиотеке Филозофског факултета Универзитета у Новом Саду. У дискусији су учествовали и остали чланови Извршног одбора са конкретним предлозима како учествовати у изради и реализацији конкретних пројеката који директно утичу на побољшавање материјалног статуса библиотекара.

Подржан је предлог  Гордане Вилотић да на 12. Скупштини Заједнице Комисију за закључке чине три члана, од којих ће два бити из Извршног одбора Заједнице. Овом приликом је скренула пажњу и на потребу да се на наредном стручном скупу поштује време излагања, како би сви пријављени радови били изложени, што до сада није био случај.

На крају састанка присутнима се захвалио Богољуб Мазић и позвао их да погледају новоотворену читаоницу са 50 места за студенте, која је отворена 14. децембра.

Други састанак Извршног одбора Заједнице, одржан је 3. октобра 2006, и том приликом је договорен термин одржавања састанка годишње скупштине  за 26.10.2006. у 10 сати и одређен дневни ред.

IFLA Journal доступан је у Универзитетској библиотеци.

Уплаћена је чланарина и Европској асоцијацији истраживачких библиотека LIBER. Часопис LIBER Quarterly је доступан преко Интернета на линку само до нивоа сажетака радова, а тражени изабрани чланак се може добити у фул тексту посредством Заједнице.  

Заједница је издала и дистрибуирала библиотекама двоброј часописа Инфотека, а одштампано је и пет бројева гласила Високошколске библиотеке.

Заједница је конкурисала за суфинансирање часописа ИНФОТЕКА и гласило ВИСОКОШКОЛСКЕ БИБЛИОТЕКЕ код Министарства науке и  заштите животне средине и добила део тражених средстава само за часопис Инфотека.

У организацији Хрватског књижничарског друштва, Секције за специјалне и високошколске књижнице, Националне и свеучилишне књижнице, Књижничарског друштва Ријека и Свеучилишне књижнице Ријека, у Опатији су 27. и 28. априла 2006. одржани «Осми дани специјалних и високошколских књижница Хрватске», са темом: «Нове стратегије у специјалним и високошколским књижницама: заговарање и прикупљање финансијских средстава».

Учешће на овом скупу су узели представници наше Заједнице др Стела Филипи-Матутиновић и Мр Вера Петровић. Тема нашег постера је била «Промене у високошколским библиотекама у Србији као резултат пројекта –Виртуелна библиотека Србије“ и „Успостављање Конзорцијума за обједињену набавку КоБСОН» Аутори су: Стела Филипи-Матутиновић, мр Александра Павловић и Мр Вера Петровић.

Секретаријат Заједнице је током године обавештавао библиотекаре о предавањима од значаја за делатност и поновио позив малом броју неучлањених специјалних библиотека да приступе Заједници.

Подржан је и став секретаријата Заједнице да се већим делом, комуникација између чланица обавља електронским путем.
Скупштина је прихватила потребу да се одржавају одговарајући курсеви за професионално усавршавање библиотекара и предложено је да се размотри могућност да се они одржавају у оn-line верзији, како библиотекари не би морали да путују у Београд и да напуштају своја радна места.

Значајан и важан документ

Отварајући расправу о документу Изјава о мисији, циљевима и визији Заједнице библиотека универзитета у Србији, председавајући др Седмак је подвукао да се ради о врло значајном и важном документу, јер говори о томе шта нас очекује у даљем раду. Текст овог документа гласи:

Мисија
Заједница библиотека универзитета у Србији постоји да би развијала и промовисала библиотекарску струку и унапредила професионални и материјални статус запослених у библиотекама чланицама.

Циљеви
Своју Мисију Заједница библиотека универзитета у Србији остварује испуњавањем следећих циљева:
– Стално унапређење квалитета услуга библиотека чланица.
– Утврђивање и спровођење заједничких циљева, политика и стратегија библиотека чланица везаних за развој библиотечко-информационе делатности у Србији.
– Усвајање препорука за стандардизацију квалитета рада библиотека, заштиту фондова, изградњу заједничких депозита, перманентно образовање библиотекара и реализацију међународне сарадње.
– Остваривање сарадње са свим релевантним чиниоцима у матичним институцијама у циљу изградње дигиталних репозиторијума који би обухватали научну и стручну продукцију свих сарадника и одабране едукационе материјале.
– Остваривање сарадње стручњака запослених у библиотекама чланицама и осталих релевантних чинилаца у циљу израде материјала и реализације програма за унапређивање информационих знања грађана, а у складу са циљевима, политикама и стратегијама Заједнице.
– Организовање стручних скупова, реализација издавачке делатности и предузимање осталих активности у циљу информисања стручне и шире јавности о резултатима рада Заједнице.
– Промовисање вредности информационог друштва и активности које доприносе његовој изградњи.

Визија
Заједница библиотека универзитета у Србији у будућности ће представљати извор и стециште знања, информација и вештина потребних библиотекама чланицама да ефикасно и квалитетно испуњавају захтеве својих корисника и локалних заједница којима служе. Заједница ће представљати централно чвориште мреже која повезује библиотеке чланице, а кроз које ће протицати  информације потребне за успешно пословање библиотека чланица. Заједница библиотека универзитета у Србији ће бити спона библиотека чланица ка окружењу. Она ће представљати интересе и потребе библиотека чланица али ће и артикулисати захтеве које појединци – корисници  и друштво као целина постављају библиотекама чланицама.

*

У дискусији поводом овог текста истакнуто је да је требало више истаћи улогу библиотекара у образовању свих грађана. Међутим, објашњено је да је овај текст ишао на стручну Редакцију Факултету организационих наука – Лабораторији за контролу квалитета, која се бави израдом мисија и визија и која је верификовала предложени текст овог документа.

Зато неке реченице се може рећи да не личе на наш библиотекарски језик, али су у складу са оним што се данас подразумева контролом квалитета.

Такође је истакнуто да Заједница као правно лице стручних институција има мисију која се протеже и на друге сегменте нашег друштва.

Истовремено, овај текст је направљен на основу узора који су преузети из немачких, француских, америчких и других библиотека развијеног света. Зато је и предвиђено да наша Заједница учествује у развоју информационог друштва у Србији, конкретно да да свој допринос подизању информационе писмености свих грађана.

Потом је у начелу прихваћен овај документ уз отворену могућност да он касније буде дорађиван и дотераван.

Постављена интернет презентација – велики квалитетан
помак

Др Стела Филипи-Матутиновић је обавестила присутне да је ових дана постављена интернет презентација Заједнице која се налази на сајту Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић“ под називом www.unilib.bg.ac.yu.

На тој адреси су постављени сви документи од значаја за рад Заједнице, контакти, попис чланова, текстови постојећих стандарда, препоручени линкови до значајних информација на интернету и текстови приручника за курсеве који су до сада организовани.

У оквиру тог сајта се налази списак свих приручника за библиотекаре, као и приступ до интернет адреса свих сајтова библиотекарских часописа из региона и света који су доступни у пуном тексту, затим подаци о библиотекарским удружењима у свету, разни информациони извори који су од значаја за библиотекарство и информатику.

На истом сајту је и Правилник о раду високошколских библиотека, који може да послужи као модел при изради правилника библиотека, као и Статут Заједнице и њени остали важни документи.

Затим су на сајту у пуном тексту сви они стандарди који могу да буду од интереса за библиотеке чланице Заједнице, као и Етички кодекс библиотекара Србије. Ту је и линк за терминолошки речник који се налази на сајту Народне библиотеке Србије и контакт адресе свих оних који су активни у овој Заједници.

Такође, на сајту су и издања Заједнице – „Високошколске библиотеке“ и Инфотека“ у електронском облику, у пуном тексту који се могу и преузети. Планира се израда латиничне и енглеске верзије, што ће ова издања чинити и регионалним.

По речима др Седмака, ово је велики квалитетан помак на боље и отвара могућност да сви заинтересовани виде шта и како Заједница ради, а све је то у тренду модерног пословања, и додао:

– Срећна је околност да у нашој Заједници постоје људи који су били спремни да уложе труд како би овако нешто направили.

У расправи је закључено да у што скоријем времену треба ажурирати све податке на овим сајтовима, како би одговарали стварном стању на терену, што би омогућило бољу комуникацију између чланова Заједнице.

Гордана Вилотић је упознала присутне да је у Војводини рађено једно истраживање о томе које сајтове библиотекари највише користе, на првом месту су била наша издања „Инфотека“ и „Високошколске библиотеке“.

Затим је у расправи постављено питање како да се обезбеди да и специјалне библиотеке добијају часопис „Високошколске библиотеке“, па је закључено да се он шаље директно на библиотеку, а не на деканат факултета или управи института, јер се дешава да наши часописи уопште не дођу до библиотекара, при чему је констатовано да и декани треба да буду информисани о нашим активностима, али и библиотекари, како би то богатство информација које објављују ови часописи могло да буде презентовано и студентима, и истраживачима.

Овај предлог је прихваћен.

Све је већа потреба за информацијом унутар саме
струке

Делегатима Скупштине је достављен материјал на тему „Наше библиотекарствомора да буде присутно у медијима“ који објављујемо као посебан прилог у овом броју нашег листа. Тим поводом о значају информисања је говорио уредник листа „Високошколске библиотеке“ Милоје Петровић, и том приликом рекао:

– Ако говоримо о потреби значају информисања о библиотекарској струци, онда морамо да пођемо од чињенице да се о библиотекарству у нашем друштву веома мало зна, а када нешто и допре у јавност, углавном то буде у негативној конотацији.

С друге стране, , јер се промене у библиотекарству догађају брзином светлости.

Није то случај само са библиотекарством – данас је незамислив развој биле које струке без редовног информисања, јер се промене дешавају великом брзином, и само онај који одговара на изазове тренутка, може да рачуна на успешно пословање.

Постоји још један веома важан моменат када је информисање у питању: на том плану од памтивека се води борба између истине и лажи, између информисања и дезинформација. То је схваћено још у од нас веома далеко доба, чак када је писан реч била тек у повоју, па и пре ње.

О томе говори и једна стара кинеска пословица из доба када је коњ био једино и самим тим најбрже превозно средство. Тада је у далекој Кини настала пословица да „изговорену лаж не можеш стићи ни са 4 коња“.

То је још тада значило да једну изговорену интригу, лаж, дезинформацију лансирану од само једне особе, не може брзо да исправи ни сто истинитих информација.

Зато је пласирање информација, значи истине, веома значајно за сваку људску активност, па и за библиотекарство. Ов утолико пре што се промене у библиотекарству данас одвијају брзином светлости, и са њима треба да буду упознати сви они који на било који начин имају везе са њим.

Да би информисање било корисно, оно мора да буде истинито, потпуно, правовремено и редовно.

У нашем случају, наше информисање мора да покрије следеће области:
– да информише чланове наше асоцијације,
– да информише све оне од којих зависи судбина библиотекарства и статус библиотекара у њему,   
– да информише своје кориснике, и
– да информише ширу јавност, како домаћу, тако и страну, поготово ону из непосредног окружења.

То конкретно значи да наш лист „Високошколске библиотеке“ треба да добијају
– библиотекари,
– ректорати наших универзитета,
– надлежна министарства,
– све научне институције,
– Катедра за библиотекарство и информатику

Поставља се питање ко је у нашем случају извор информација, а најкраћи одговор гласи – сваки библиотекар. Свако ради неки посао, свако учествује у разним активностима, многи присуствују веома значајним скуповима и оно што на њима чују углавном остаје њихова, уместо опште својине.

Навешћу један пример: када сам дошао на први разговор о покретању овог листа код тадашњег управника Универзитетске библиотеке у Београду, он је рекао да нам је информисање неопходно, али да он не верује да ћемо имати довољно материјала за редовно излажење.

Тада сам га замолио да ми саопшти распоред својих обавеза у наредној недељи, и испоставило се да је сваки дан требало да присуствује на неком скупу на коме се одлучивало о библиотекарским пословима. Даљом елаборацијом смо дошли до закључка да само он има материјала за недељно излажење овог информативног гласила.

Ако томе додамо још најмање 300 библиотечких стручњака редовно учествују на разним скуповима и свакодневно обављају веома корисне послове, да стално иновирају своје методе итд. долазимо до закључка да би наш лист могао да излази дневно, када би за то било пара.

Додајмо томе и све оно што се свакодневно догађа у библиотекарство у нашем окружењу, а поготово у свету, о чему би редовно требало да буду обавештавани наши библиотекари.

Према томе, закључак ми могао да буде да нам је наше информативно гласило неопходно, и да би требало уложити напоре да оно излази редовно.

Захваљујем на пажњи.

Циљ је да часопис постане национални

Говоривши о часопису „Инфотека“, др Седмак је рекао да имамо амбиције да подигнемо тај часопис на ниво националног научног часописа, а Извршни одбор ће на једној од наредних седница у том смислу оформити и међународну редакцију.

Оваква оријентација је прихваћена од стране делегата.

Нове могућности претраживања

Др Стела Филипи-Матутиновић  дала је приказ нових могућности претраживања научних информација које су доступне библиотекама у Србији. Она је том  приликом рекла:

– Желим овом приликом да укажем на неке нове сервисе који су се појавили на Гуглу, који је најраспрострањенији претраживач на свету. Он је развио неке сервисе који библиотекама могу много да помогну. Један од њих је Гугл-букс“, сервис који претражује пуне текстове изабраних књига, а за неке даје само садржаје, критике на њих и сл.

То су бесплатни сервиси које треба користити.

Други сервис је „Гугл-сколар“ који се односи само дигиталне репозиторије институција и њихове веб-сајтове.

Затим је демонстрирала претраживање неких сајтова и напоменула да ако постоји интересовање библиотекара, могу да буду организовани и курсеве на ову тему.

Статусна питања – неизбежна тема

Као што је познато, Министарство просвете и спорта је усвојило Стандарде за акредитацију високошколских установа, који предвиђају да установе запошљавају квалитетан ван-наставни кадар и да на сваких 500 уписаних студената 2 библиотекара и 1 књижничар, и да библиотекари учествују у обавезном информационом описмењавању студената.

То подразумева да библиотекари треба да буду веома добро обучени за претраживање информационих извора из одговарајућих области. У том смислу Заједница би требало да иницира план и програм обавезних курсева после којих би се добијао сертификат, којим би се доказивала оспособљеност библиотекара за рад на информационом описмењавању студената.

На тај начин би се и статус библиотекара на високошколским установама поставио на чврсте темеље. Реално би било да се за библиотекара дефинише да има положен стручни испит, знање енглеског језика, основни ниво ECDL и сертификат о успешно завршеном курсу за претраживање електронских информационих извора за одговарајућу научну област.

Отварајући расправу на ову тему, др Седмак је истакао да се ради о неизбежној теми којом морамо да се позабавимо, односно како Заједница може да помогне онима којима би помоћ била потребна да се уклопе у нове стандарде.

Затим је др Стела Филипи-Матутиновић подсетила да је Комисија за развој Заједнице сачинила један кратак текст на ову тему који је упућен делегатима, а односи се на примедбе упућене Министарству просвете и спорта, и додала:

– Оно што је добро у Стандардима Министарства просвете и спорта, то је да су библиотеке у високошколским установама препознате као места на којима треба да се врши обука корисника, као и то да се очекује да студенти са факултета одлазе информационо писмени и способни да претражују базе података из своје научне области, а очекује се да им у томе помажу предметни наставници и библиотекари. Али, наш је задатак да инсистирамо да се то прецизније дефинише у Стандардима.

Идеја је да Комисија за развој предложи Скупштини Заједнице могућа решења, а да Заједница то пошаље Министарству као наше предлоге и захтеве, како би се за акредитацију високошколских установа предвидели неки минимални услови.

По нашем мишљењу свака библиотека мора за сваког библиотекара да има рачунар за библиотекаре са свим подацима за коришћење публикација. Поред тога, библиотека треба да има скенере, штампаче и фотоапарате.

Уз то библиотеке треба да имају добре интернет везе и електронску пошту којом може да се комуницира међусобно, и са корисницима наших услуга.

Стандардима је предвиђено да библиотека има најмање 20 умрежених рачунара за кориснике, али ни то није довољно прецизирано. Зато је наш предлог да буде 20 рачунара за кориснике у централним библиотекама факултета, и по 50 у универзитетским библиотекама. У том случају би библиотекари били у стању да организују едукацију корисника.

Ти едукациони центри би били веома значајни и за нас, и за студенте.

Библиотечки радници треба да учествују у информационом описмењавању студената, али они за обављање те функције морају да испуњавају неке услове. То претпоставља обавезно спровођење библиотекарског испита, јер је свима јасно да је потребно извесно познавање енглеског језика да би могла да се користи информатичка технологија.

Затим, потребна информатичка писменост и то је у ЕУ увелико прихваћено, што претпоставља да на информатичком описмењавању не може да ради нико ко нема сертификат – компјутерску дозволу.
Народна библиотека Србије ће за све библиотекаре који користе виртуелну библиотеку организовати бесплатне семинаре.

У сваком случају, мора се дефинисати шта је то стандард квалитета, шта је то високо квалитетан кадар, а ми треба да организујемо курсеве после којих би библиотекари добијали сертификате који би доказивали да библиотекари знају да користе информатичку технологију.

Средства за перманентно образовање библиотечких радника до сада нису била предвиђена ни у једном буџету. Међутим, да би се пратио развој информационе технологије, то је нешто што је апсолутно неопходно.

Затим је замолила све присутне да своје идеје и предлоге на ову тему пошаљу имејлом, како би могли да буду разматрани и укључени у ставове који ће бити достављени Министарству просвете и спорта.

Предложени чланови Библиотечког одбора

Скупштина је одлучила да упути Предлог Заједнице Савету универзитета у Београду за избор чланова Библиотечког одбора Универзитета у Београду. Након обављених консултација са кандидатима, за чланове Библиотечког одбора су предложени:
– проф. др Мирка Зоговић (Филолошки факултет),
– проф. др Цветана Крстев (Филолошки факултет),
– проф. др Слободан Јанковић (Медицински факултет),
– проф. др Радивој Радић (Филозофски факултет) и
– проф. др Миодраг Јовановић (Правни  факултет).

Усвојен прелиминарни План рада

Мр Вера Петровићје презентовала присутнима предлог Прелиминарног
плана рада Заједнице у 2007. години који је усвојио
Извршни одбор. Текст предлога Плана рада гласи:

1. Заједница ће организовати образовне курсеве за библиотекаре. Моле се колеге за сугестије.

2. Наставља се са излажењем часописа Инфотека и листа Високошколске библиотеке.

3. Биће учињени напори да се подиже квалитет сајта Заједнице, што подразумева и могућност израде латиничне и енглеске верзије.

4. Заједница наставља са чланством у највећој асоцијацији библиотекарских удружења IFLA и у Европској асоцијацији истраживачких библиотека LIBER.

5. Заједница ће наставити да позива библиотеке високошколских и научноистраживачких установа да приступе Заједници библиотека универзитета у Србији.

6. Састанци Извршног и Надзорног одбора Заједнице биће одржавани по потреби.

7. Наставиће се са перманентним активностима на унапређењу струке и професије.

У дискусији је Гордана Вилотић истакла да када је реч о првој тачци овог Плана, нису у питању само курсеви, већ се ради о систему перманентног образовања библиотекара ради унапређења рада у библиотекама.

Затим је предложено да се изради једна анализа о положају библиотека у оквиру факултета и универзитета, јер се дешава да се као једини критеријум рада библиотека узима број књига, а са друге стране многе делатности о којима је овде било речи, по новим статутима универзитета и факултета не припадају библиотекарској делатности, што је у супротности са улогом библиотека како је види Министарство просвете и спорта.

Из тога произлази да треба усагласити ставове о улози и функцији библиотека на универзитетима. Тим поводом је речено да треба имати у виду да се сада више не ради само о библиотечкој делатности, већ о библиотечко-информативној делатности.

И поред јасних ставова министарстава за науку и просвету, на неким факултетима једноставно нису уважили захтев библиотека да се њихова делатност преименује у библиотечко-информативну. Зато се на овој битној промени мора инсистирати.

*

На крају седнице, делегати су формирали Комисију за закључке у саставу: проф. Др Цветана Крстев, Миленко Пекић, др Стела Филипи-Матутиновић и Мр Вера Петровић.

У данашњем свету, ни једна струка не може да рачуна на
уважавање и унапређење свог дигнитета, интегритета и ауторитета, ако у јавности
не постоји позитивна слика о њој. Само позитивна слика у јавности може да
допринесе да се поштује и уважава дигнитет једне струке.

Позитивна слика у медијима ствара се информисањем о сопственој
делатности пре свега у високотиражним медијима и најгледанијим телевизијама.
Због тога свака озбиљнија асоцијација или професија треба да створе сопствену
стратегију информисања јавности о својим активностима.

О активностима наших библиотека мало се зна

Поставља се питање да ли је уопште важно да једна струка буде присутна
у јавности преко медија? Наравно да је важно, јер од када постоји штампа,
постоји и крилатица „Оно што није објављено у штампи, није се ни догодило“.
То се најбоље може сагледати баш из наше позиције.

Наиме, иако се у високошколским библиотекама и библиотекама које су чланице
ЗБУС (Заједнице библиотека универзитета у Србији) свакодневно одвијају активности
од посебног интереса за ово друштво, о томе мало ко зна, па се о томе недовољно
зна и у оквиру чланица ЗБУС.

Из тога онај ко то оцењује са стране, може да извуче само један закључак:
да се у тим инсти-туцијама ништа значајно не догађа, јер да се догађа, о
томе би „штампа писала“.

Зашто је од изузетне важности да библиотекарство буде присутно у медијима?

О тој потреби најречитије говори искуство које имамо са нашим гласилом
„Високошколске библиотеке“. Наиме, када смо почели да тражимо саговорнике
из надлежних министарстава за наш лист, већина од њих није ни знала да постоји
Заједница библиотека универзитета у Србији.

Узмимо други пример: у нашем ресорно надлежном Министарству просвете и
спорта смо чак добили одговор да „они нису надлежни“ за високошколске библиотеке,
већ су нас упутили на Министарство културе.

Наведимо још један пример: један од врло значајних представника власти
у разговору за наш лист изнео је тезу да у библиотекарству Србије влада
општа подељеност о томе који информациони систем треба у њима да буде доминантан.
Када смо га упознали са чињеницом да велика већина библиотекара сматра COBISS
најадекватнијим информационим системом у библиотекама и да он све више осваја
и нама суседне земље, наш саговорник је био изненађен.

Где нема информације, царује дезинформација

Како се у таквим околностима може очекивати да библиотекарство ужива дигнитет
који му као значајној струци заслужено припада? Према томе, ако библиотекарство
жели да са маргине друштвеног интересовања дође у његову жижу, мора потпуно
да промени свој однос према јавном информисању.

С друге стране, тамо где нема праве информације, царује дезинформација.
У том смислу данас у нашем друштву постоји једна очигледна противуречност
између високих домета стручних радника у библиотекама, и слике која се о
њој емитује преко јавних гласила. Наиме, данас се према јавност пласирају
углавном негативне слике о библиотекама, као што је, примера ради, насртање
на поједине личности које носе библиотекарство у Србији, или тзв. афере
о поступцима одређених библиотека.

Присетимо се само писма против директора Народне библиотеке Србије. У
том случају је групица незадовољника успела да издејствује чак формирање
комисије на нивоу једног министарства, да би се све завршило онако како
је морало: „осумњичени“ је ослобођен свих оптужби које су биле засноване
на дезинформацијама.

Треба превазићи маргинализацију

Дезинформација је увек јача од информације, јер најављује неку малверзацију,
а ми смо тра-диционално осетљиви на злоупотребе. Тако је могуће да деструктивне
акције појединаца или малих група добију велики публицитет у јавности и
покрену читаву машинерију државног апарата у распетљавање очитих инсинуација.
И кад се докаже да су инсинуације и оптужбе у потпуности оповргнуте, о томе
јавност не буде извештена, а негативна слика о библиотекарству остаје у
њеној свести.

Модерно библиотекарство у свету препознато је као носилац одговорних стручних
послова у области библиотекарства и информатике, као и развоја демократског
информатичког друштва, па се зато њиховим активностима у медијима развијених
демократских друштава поклања адекватна пажња. Томе доприноси и чињеница
да су библиотеке идентификоване као учесници у настави и развоју науке.

Код нас је ситуација другачија. Иако у Министарству науке и заштите животне
средине биб-лиотекарство ужива углед, сведоци смо скоро потпуне маргинализације
библиотека у медијима, а то се директно одражава како на статус запослених
у тој струци, тако и на укупан развој библиотекарства. Због тога библиотекари
не могу да остваре ни основна права која им по постојећим законима припадају.
Такође, сведоци смо да се у бројним областима не поштују у свету прихваћени
стандарди када је реч о библиотекама и библиотекарима.

Треба искористити потенцијал Редакције „Високошколских
библиотека“

Први услов да једна струка информише јавност о свом деловању јесте да оствари
интерно информисање, информисање унутар струке, али и екстерно информисање
– информисање јавности и органа од чијих одлука зависи статус струке. Најпогодније
средство за то је издавање сопственог информативног гласила, за разлику
од стручних, који су окренути искључиво струци. Такво информативно гласило
постоји – „Високошколске библиотеке“, које издаје ЗБУС.

При томе никако не треба заборавити да постоје и билтени које издају поједине
библиотеке, али су они уско везани за дешавања у самим тим библиотекама,
па су самим тим врло ограниченог дејства на јавно мњење.

Тако остаје да се јединим информативним јавним гласилом целе струке могу
сматрати „Високошколске библиотеке“, чија је предност што је окренуто и
јавности, пре свега органима власти, односно министарствима. То омогућава
дијалог власти и струке, путем редакцијских интервјуа са носиоцима одговорних
функција у министарствима науке и просвете.

Информативно гласило омогућава и дијалог стручњака из целог света, па
је то шанса да се библиотекари са наших простора упознају са ставовима и
кретањима у светском библиотекарству.

Из свега изнетог је очигледно јасно да библиотекарство заслужује да буде
стално присутно у медијима, наравно кроз садржаје које ће га афирмисати.

Ако је и у нашем Министарству науке и заштите животне средине сазрео став
да библиотеке могу да буду и учесници у развоју науке (што је нормално понашање
у развијеним земљама), онда дилеме нема – библиотекарство са својим стручним
потенцијалом представља врло значајан сегмент за укупан раз-вој нашег друштва.

То значи да би библиотеке у свом, али и у општедруштвеном интересу, требало
да уложе напоре за стварање позитивне слике о њима у нашим медијима, на
основу резултата које постиже и који су високо оцењени у свету.

Наше библиотекарство мора да се потруди да свој углед
и статус гради кроз медије

Ко је крив за то што библиотекарство нема место у медијима које му по
свему што оно чини припада? Штампа, односно новинари? Никако! Само библиотекарство
мора да се потруди да свој углед и статус гради кроз медије.

Тај посао би могла да преузме нека од Комисија ЗБУС заједно са Комисијом
за информисање коју има Удружење библиотекара Србије и у том настојању да
користи своје информативно гласило „Високошколске библиотеке“ преко потенцијала
које има Редакција тог гласила. Ово утолико пре што су сви респектабилни
субјекти у библиотекарству Србије и чланови ЗБУС: универзитетске и високошколске
библиотеке, библиотеке научних института, Катедра за библиотекарство и информатику
Филолошког факултета Универзитета у Београду, Народна библиотека Србије,
Библиотека Матице српске, као и Библиотека САНУ. Овом списку могу се додати
и неке друге библиотеке које су се афирмисале својим достигнућима.

У библиотеке које заслужују пажњу јавности свакако треба убројати и све
јавне, као и школске библиотеке.

Задатак те Комисије би требало да буде и редовно упознавање јавности са
оним што се догађа у нашем библиотекарству, са концепцијом његовог развоја,
о библиотекама као информационим центрима који могу да буду од велике користи
не само стручној и научној јавности, већ и свим грађанима, дајући свој допринос
стварању информационог друштва за све грађане.

Практична комуникација са медијима би могла да буде пренета на Редакцију
листа „Високошколске библиотеке“, уз свесрдну подршку свих институција које
су овде поменуте. Било би то у интересу наше струке, али и у општедруштвеном
интересу.

Задатак редакције би био да припрема материјале за јавна гласила и да
их у редовним интервалима доставља редакцијама медија. Истовремено би од
њих преузимао све информације које се односе на библиотекарство.

Усагласити се са светом

Један од начина да библиотекарска професија добије на дигнитету, било би
оснивање професионалне коморе. Такве коморе су већ основале неке водеће
професије у Србији, јер је то одавно пракса у развијеним земљама која даје
изванредне резултате.

Најважнији аспект деловања Коморе је иступање у јавности у име целе професије,
што данас није случај са библиотекарством у Србији. Комора као асоцијација
целе професије има специфичну тежину коју медији и те како цене.

Коморе имају вишеструки циљ, а основни је заштита интереса целе професије
и сваког припадника струке. Чланство у Комори је обавезно (за разлику од
чланства у професионалном удружењу), али зато Комора је једино надлежна
да издаје лиценце за рад у струци сваке, рецимо, четврте године.

У међувремену, сваке године, комора организује једнодневне семинаре које
су обавезни да похађају сви припадници струке (у нашем случају библиотекари)
чији је циљ иновација знања. После предавања присутни попуњавају упитник
дајући одговоре на постављена питања, и на основу квалитета тих одговора,
добијају бодове. Ако за 4 године не сакупе потребан број бодова, не могу
да раде као би-блиотекари, већ морају да иду на мање плаћене и мање стручне
послове у струци.

То би имало и друге позитивне ефекте. Рецимо, ни у једној установи не
би могло руководство да смешта у библиотеке оне кадрове са којима незна
шта ће, јер немају адекватне способности за рад у настави. Међутим, затечени
кадрови би путем перманентних семинара били оспособљени за рад у библиотекарству
и добили лиценцу.

С друге стране, Комора може да одузме лиценцу сваком свом члану ако својим
иступима или радњама нанесе штету струци. У то спадају, примера ради, неосновани
напади у јавности на колеге. На овај начин библиотекарска професија би се
ослободила оних који јој наносе штету.

Да то има и те како велики значај, говори пример из новинарске професије.
Наиме, ових дана оба удружења новинара Србије обавестили су јавност да су
из својих редова искључили новинаре – чланове Радиодифузне агенције Србије,
што значи да они неће моћи да се баве новинарским послом због штете коју
су нанели професији својим одлукама у поменутој агенцији.

У овом случају удружења су преузела улогу коморе, али то није правило.
Међутим, битно је да су она одреаговала онако како није одреаговало наше
удружење библиотекара, које је имало основа да из својих редова искључи
оне који су нанели штету библиотекарској струци дезинформацијама у јавности.
Али, и то само ако су они били чланови удружења, у које се библиотекари
добровољно учлањују.

У томе је основна разлика између удружења и коморе. У случају новинара,
удружења дају лиценцу јер новинари не могу да је добију ако нису њихови
чланови, али ће и то бити усклађено са ЕУ оснивањем коморе.

Треба нам „лична карта“ професије

Следећа акција која би допринела угледу струке и њеној афирмацији би била
способност библиотекара да веродостојно говоре у име тачно утврђеног броја
својих чланова. То се може обезбедити само спровођењем опште анкете у свим
колективима где постоје библиотеке и они који њима руководе или у њима раде.

Када би данас држава затражила тачну и прецизну информацију о томе где
све постоје библиотеке у Србији, ко у њима ради, какве квалификације имају
– библиотекарство Србије такав податак не би могло да пружи, иако постоје
подаци у матичним службама Народне библиотеке Србије, Библиотеке Матице
српске и Универзитетске библиотеке «Светозар Марковић». Проблем је у томе
што многе библиотеке, иако постоји та законска обавеза, не достављају потребне
податке, иако редовно добијају од својих матичних библиотека формуларе да
попуне годишње анкете, а санкције за недостављање података не постоје.

Када би прецизни подаци постојали, иступање представника библиотечких
организација у јавности би омогућило да се зна у име кога асоцијација иступа,
чиме би имала пун легитимитет за постављање свих питања која се односе на
библиотекарство. Наравно, то би потпуно изменило снагу утицаја на све државне
и друге органе који доносе одлуке важне за библиотекарство.

Закључак

Из свега изнетог произлази да је стварање позитивне слике о једној професији
могуће само редовним пласирањем информација о њеном деловању, а библиотекарство
у Србији тај посао може да почне да обавља практично одмах.

Свако занемаривање овог аспекта развоја једне струке има за последицу
њену маргинализацију, из које је веома тешко изаћи. А сваки изгубљени дан
све више удаљује струку од очију јавности, а самим тим и власти.

Милоје Петровић

I Преамбула

Овим актом се утврђују стандарди и дефинишу поступци за акредитацију високошколских
установа и студијских програма.

Циљ акта јесте обезбеђење даљег развоја и унапређења квалитета високог
образовања и његовог равноправног укључења у високошколски простор Европе.

Акт такође служи Комисији за акредитацију и проверу квалитета при обављању
следећих делатности предвиђених Законом о високом образовању (ЗВО):
– спровођење поступка акредитације установа и студијских програма у области
високог образовања (ЗВО, члан 14, став 7)
– одлучивање о захтеву за акредитацију (ЗВО, члан 14, став 7)
– издавање уверења о акредитацији (ЗВО, члан 14, став 7).

II. Стандарди за акредитацију високошколских установа

Стандарди за акредитацију високошколских установа успостављају критеријуме
за акредитацију и добијање дозволе за рад универзитета, факултета, односно
уметничких академија у саставу универзитета, академија струковних студија,
високих школа и високих школа струковних студија. Да би једна високошколска
установа била акредитована она мора да испуни следеће стандарде и упутства
који из тих стандарда произилазе:

Стандард 1: Мисија и циљеви установе

Установа има мисију и циљеве који су у складу са циљевима високог образовања
(ЗВО, члан 3).

Упутства за примену стандарда 1:

1.1. Мисија показује основну сврху постајања установе,
дефинише генерални правац њених активности и обезбеђује основу за идентификовање
њених приоритета у будућности.

1.2. Мисија је сажето формулисана, усвојена као формални
документ од стране органа управљања и појављује се у одговарајућим публикацијама
установе.

1.3. Циљеви произилазе из мисије, показују конкретне
резултате које установа жели да оствари у наредном периоду и обезбеђују
основу за контролу њеног рада.

1.4. Циљеви су конкретни, оствариви с обзиром на расположиве
ресурсе, и ближе дефинишу образовну и друге делатности установе, укључујући
научноистраживачку, уметничку и стручну делатност.

1.5. Све активности установе, а посебно развој студијских
програма, су у складу са усвојеном мисијом и циљевима

1.6. Установа периодично преиспитује своју мисију и циљеве,
вреднујући њихову сврсисходност у процесу планирања и расподеле ресурса.

Стандард 2: Планирање и контрола

Да би остварила своји мисију и циљеве установа предузима планирање и контролу
резултата свих облика својих образовних, научноистраживачких, уметничких
и стручних активности

Упутства за примену стандарда 2:

2.1. Установа има развијен формални систем краткорочног
и дугорочног планирања. Планирање се врши на основу анализе значајних унутрашњих
и спољашњих чинилаца. Планирање је засновано на систематичном и сталном
прикупљању података и њиховој непристрасној анализи.
Резултати планирања су плански документи који су јавно доступни и примењују
се у пракси.

2.2. Установа редовно и систематично контролише испуњавање
своје мисије и циљева, дајући приоритет реализацији образовних циљева.
Контрола се обавља како поређењем планираних и остварених циљева тако и
поређењем резултата установе са резултатима у претходном периоду и резултатима
сличних установа у земљи и свету. Резултат контроле су јавно доступни извештаји.

2.3. Установа редовно преиспитује делотворност спроведеног
планирања и контроле и ради на њиховом унапређењу.

Стандард 3: Организација и управљање

Установа има организациону структуру и систем управљања који обезбеђују
постизање мисије и циљева. Организациона и управљачка структура омогућавају
креирање и одржавање окружења које погодује образовним, истраживачким и
стваралачким активностима.

Упутства за примену стандарда 3:

3.1. Овлашћења, одговорности управљачких, стручних органа
установе, као и студентског парламента јасно су дефинисани статутом установе.

3.2. Органи управљања, мрежа стручних органа и студентски
парламент су тела установљена у складу са законом одговорна за квалитет
и интегритет установе.

3.3. Организациона структура установе је прописана статутом
и састоји се од јасно дефинисаних организационих јединица. Свака од јединица
у структури има прецизно дефинисан делокруг рада а њени руководиоци јасно
одређена овлашћења и одговорности.

3.4. Органи управљања, мрежа стручних органа и студентски
парламент систематски развијају и осигуравају сопствену делотворност, која
се оцењује на основу периодичних евалуација

Стандард 7. Ван наставно особље

Високошколска установа има квалитетно ваннаставно особље које својим стручним
и професионалним радом обезбеђује успешну реализацију наставног процеса,
мисије и циљева установе.

Упутства за примену стандарда 7:

7.1. Високошколска установа има најмање једног библиотекара.
Установа запошљава најмање два библиотекара са високом стручном спремом
и једног књижничара уколико на истој студира преко 500 студената.

7.2. Високошколска установа организује студентску службу
у којој мора бити запослено најмање 3 извршиоца уколико на истој студира
до 1000 студената, односно још по један извршилац на сваких наредних 2000
студената.

7.3. Високошколска установа има најмање два извршиоца
са високом стручном спремом на пословима информационог система

Стандард 10. Библиотека, уџбеници и информациона подршка

Установа има одговарајућу библиотеку, да располаже потребним уџбеницима
за извођење наставе као и да располаже информационим ресурсима и сервисима
које користи у циљу испуњења своје мисије.

Упутства за примену стандарда 10:

10.1. Установа има библиотеку снабдевену литературом
која својим нивоом и ширином обезбеђује подршку студијским програмима које
институција изводи и научно-истраживачком раду. Библиотека располаже са
најмање 1000 библиотечких јединица из области из које изводи наставни процес

10.2. Установа обезбеђује за све уписане студенте потребну
уџбеничку литературу: учила и помоћна средства. Учила и помоћна наставна
средства морају бити расположиви на време и у броју довољним да се обезбеди
нормално одвијање наставног процеса.

10.3. Установа располаже информационом технологијом која
омогућава несметан приступ осталим информационим ресурсима који су неопходни
за студирање и научно-истраживачки рад. Установа обезбеђује најмање једну
рачунарску учионицу са најмање 20 рачунара и са приступом Интернету.

10.4. Установа обезбеђује неопходну обуку наставника,
сарадника и студената у циљу ефективног коришћења библиотеке и осталих информационих
ресурса

Стандард 4: Компетенције дипломираних студената

Савладавањем студијског програма студент стиче опште и предметно-специфичне
компетенције које су у функцији квалитетног обављања стручне, научне и уметничке
делатности.

4.2. Савладавањем студијског програма студент стиче следеће
предметно-специфичне компетенције
• Употреба информационо-комуникационих технологија у овладавању знањима
одговарајућег подручја

Стандард 10: Ресурси

За извођење студијског програма обезбеђују се одговарајући људски, просторни,
техничко-технолошки, библиотечки и други ресурси који су примерени карактеру
студијског програма и броју студената који се уписује.

Упутства за примену стандарда 10:

10.1. За извођење студијског програма обезбеђен је одговарајући
простор за извођење наставе, односно објекти са најмање 4 м бруто простора
по студенту односно 2 м2 за извођење наставе по сменама.

10.1. За извођење студијског програма обезбеђена је сва
неопходна техничка опрема за савремено извођење наставе.

10.2. За извођење студијског програма обезбеђена је библиотека
која располаже са најмање 100 библиотечких јединица релевантних за тај студијски
програм.

10.3. За извођење студијског програма обезбеђена је потребна
уџбеничка литература, учила и помоћна средства. Учила и помоћна наставна
средства морају бити расположиви на време и у броју довољним да се обезбеди
нормално одвијање наставног процеса на програму.

10.4. За извођење студијског програма обезбеђена је потребна
информациона технологија.

Стандард 11: Ресурси

За извођење студијског програма обезбеђују се одговарајући људски, просторни,
техничко-технолошки, библиотечки и други ресурси који су примерени карактеру
докторског студијског програма и броју студената који се уписује.

Упутства за примену стандарда 11:

11.1. Институција има краткорочни и дугорочни план и
буџет предвиђен за реализацију научно- истраживачког рада

11.2. Ресурси које институција обезбеђује за реализацију
докторских студија могу бити обезбеђени у сарадњи са другим високошколским
институцијама и акретитованим институтима и међународним организацијама.

11.3. Институција обезбеђује студентима сопствену опрему или приступ опреми
која је потребна за научно-истраживачки рад, што се документује листом опреме
са карактеристикама коју институција поседује, као и листом опреме из других
институција на основу уговора о сарадњи.

11.4. Институција обезбеђује коришћење библиотечког фонда
из својих ресурса или других извора (књиге, монографије, научни часописи,
друга периодична издања) у обиму потребном за реализацију докторског програма.
Студенти докторских студија имају приступ базама података које су неопходне
за реализацију докторских дисертација и за научно-истраживачки рад.

11.5. За извођење студијског програма обезбеђен је одговарајући
простор за извођење наставе најмање од 2 м2 по студенту и одговарајући лабораторијски
простор неопходан за експериментални рад.

11.6. За извођење студијског програма обезбеђена је опрема
заснована на савременим информационо-комуникационим технологијама.

Стандард 12. Унутрашњи механизми за осигурање квалитета

Високошколска установа доноси и реализује политику обезбеђења квалитета
у своме раду.

Упутства за примену стандарда 12:

12.1. Високошколска установа има јасно и прецизно формулисану
политику обезбеђења квалитета наставног процеса, управљања установом, ван
наставних активности као и услова рада и студирања. Политика обезбеђења
квалитета се усваја од стране руководства и објављује јавности.

12.2. Високошколска установа формира посебну Комисију
за квалитет коју чине наставници и сарадници, ван наставно особље као и
представници студената а чији је задатак припрема одлука неопходних у процесу
доношења и спровођења политике квалитета.

12.3. Високошколска установа спроводи у пракси усвојену
политику квалитета. Она предузима све неопходне активности у реализацији
политике обезбеђења квалитета и предузима мере за корекцију уочених неправилности.Високошколска
установа посебно прати квалитет наставног процеса и предузима потребне мере
за отклањање недостатака у извођењу наставе и испита, успешности студената
у студирању уопште као и на појединачним предметима, квалитету појединачних
уџбеника итд.

12.4. Студенти имају активну улогу у доношењу и спровођењу
политике обезбеђења квалитета. Посебно је значајна улога студентских оцена
квалитета наставног процеса добијених кроз анкетирање студената.

12.5. Самовредновање представља саставни део политике
обезбеђења квалитета и спроводи се у интервалима од највише три године.
У поступку самовредновања разматра се и оцена студената.

12.6. Високошколска установа има правилник о уџбеницима
којим се стандардизује обим, форма и поступак стручне рецензије.

Мисија

Заједница библиотека универзитета у Србији постоји да
би развијала и промовисала библиотекарску струку и унапредила професионални
и материјални статус запослених у библиотекама чланицама.

Циљеви

Своју Мисију Заједница библиотека универзитета у Србији остварује испуњавањем
следећих циљева:

– Стално унапређење квалитета услуга библиотека чланица.

– Утврђивање и спровођење заједничких циљева, политика и стратегија библиотека
чланица везаних за развој библиотечко-информационе делатности у Србији.

– Усвајање препорука за стандардизацију квалитета рада библиотека, заштиту
фондова, изградњу заједничких депозита, перманентно образовање библиотекара
и реализацију међународне сарадње.

– Остваривање сарадње са свим релевантним чиниоцима у матичним институцијама
у циљу изградње дигиталних репозиторијума који би обухватали научну и стручну
продукцију свих сарадника и одабране едукационе материјале.

– Остваривање сарадње стручњака запослених у библиотекама чланицама и
осталих релевантних чинилаца у циљу израде материјала и реализације програма
за унапређивање информационих знања грађана, а у складу са циљевима, политикама
и стратегијама Заједнице.

– Организовање стручних скупова, реализација издавачке делатности и предузимање
осталих активности у циљу информисања стручне и шире јавности о резултатима
рада Зајденице.

– Промовисање вредности информационог друштва и активности које доприносе
његовој изградњи.

Визија

Заједница библиотека универзитета у Србији у будућности ће представљати
извор и стециште знања, информација и вештина потребних библиотекама чланицама
да ефикасно и квалитетно испуњавају захтеве својих корисника и локалних
заједница којима служе. Заједница ће представљати централно чвориште мреже
која повезује библиотеке чланице, а кроз које ће протицати информације потребне
за успешно пословање библитека чланица. Заједница библиотека универзитета
у Србији ће бити спона библиотека чланица ка окружењу. Она ће представљати
интересе и потребе библиотека чланица али ће и артикулисати захтеве које
појединци – корисници и друштво као целина постављају библиотекама чланицама.

Црногорско високошколско библиотекарство суштински
никада није било организовано као јединствен систем * Ситуацију карактерише
апсолутно неразумијевање и ненаклоност надлежних институција и појединаца
према Библиотеци, иако је она управо посљедњих пет-шест година остварила
најбоље резултате и евидентан помак на свим плановима своје дјелатности

Настављајући покренуту рубрику „Из нашег окружења“, која има за циљ да прати
дешавања у високошколском библиотекарству овог региона, у овом броју објављујемо
први део рада мр Босиљке Цицмил, Директорке Универзитетске библиотеке у
Подгорици, која је у њему обрадила комплетну проблематику високошколског
библиотекарства у Црној Гори

Умјесто функционалне повезаности – потпуна расцјепканост

Све високошколске библиотеке у Црној Гори припадају једином државном универзитету
– Универзитету Црне Горе и од оснивања су се развијале фрагментирано и децентрализовано
(као уосталом и сам Универзитет) – са централном Универзитетском библиотеком
– чланицом Универзитета и библиотекама појединих факултета или групе сродних
факултета и института, које су обављале библиотечку дјелатност за матичну
институцију, чији су организациони дио.

Како у организационом, тако и у стручном дијелу, углавном су функционисале
неповезано, самостално обављајући све аспекте библиотечке дјелатности, тако
да оне ни данас, нажалост, не дјелују као јединствен систем ни у једном
сегменту библиотечког пословања.

При њиховом оснивању најчешће није обезбјеђиван ни минимум услова прописаних
стандардима за овај тип библиотека, тако да неке од њих ни данас не задовољавају
савремене стандарде и не испуњавају све услове за рад. Црногорско високошколско
библиотекарство суштински никада није било организовано као јединствен систем,
нити је било предмет стратешког планирања, организације и анализе рада на
Универзитету, а систем његовог финансирања никада није био уређен и дефинисан.

Болоњска декларација није примијењена на библиотеке

Библиотечку мрежу Универзитета Црне Горе данас сачињава Универзитетска
библиотека, десет библиотека у оквиру појединих факултета (или више факултета)
и три библиотеке научних института.

Међу њима постоје велике разлике у свим аспектима библиотечке дјелатности:
у погледу величине фондова (нпр. Библио-тека Филозофског факултета, као
најстарија од њих (1964), има око 220.000 свезака монографских публикација,
док неколико новооснованих библиотека посједује појединачно свега око 1.000
свезака), простора, техничко-технолошке опремљености, обима и врсте служби
и услуга, броја и квалификационе структуре запослених, стручности кадра,
начина организовања и рада итд.

У свим библиотекама Универзитета ради укупно 42 запослених, од чега 5
у Универзитетској библиотеци.

Осим Универзитетске библиотеке која је унутрашња организациона јединица
Универзитета, све остале библиотеке су управно-организационе јединице појединих
факултета и института.

Реформа црногорског високог образовања у складу са принципима Болоњске
декларације није испунила очекивања високошколских библиотека, поготово
Универзитетске библиотеке, која је изгубила статус пуноправне чланице Универзитета
и постала унутрашња организациона јединица, без представника у највишим
тијелима и органима Универзитета, а финансирање њене основне дјелатности
је скоро потпуно изостало.

Нормативна акта уопште нису поштована

Универзитетска библиотека, дефинисана као централна општенаучна библиотека,
отвореног типа и пуноправна чланица Универзитета са својством правног лица,
основана је одлуком Скупштине Универзитета Црне Горе 1979. с циљем да посредује
библиотечку грађу и информације из свих области науке, односно да подржава
све функције Универзитета – наставно-образовну, научноистраживачку и информационо-комуникациону
и да дјелује као подршка укупном научноистраживачком раду у Републици.

Њен нормативно-правни статус у оквиру Универзитета је био истовјетан као
и статус факултета, виших школа и института. Као и све друге чланице Универзитета,
имала је своје представнике у највишим органима и тијелима Универзитета.

Осим тога, основана је и с циљем да, као матична библиотека која, између
осталог, обавља стручни увид и врши стручни надзор над радом свих високошколских
библиотека, организује библиотечко-информациони систем на Универзитету,
те да постане носилац јединственог библиотечко-информационог система и реферални
центар Универзитета.

Међутим, у пракси, Универзитетска библиотека се није развијала у том смјеру,
нити је суштински обављала своје функције на начин предвиђен нормативним
и другим актима у оквиру којих је дјеловала и како су то обично чиниле друге
на сличан начин дефинисане универзитетске библиотеке, а остале библиотеке
су се развијале и функционисале потпуно самостално и независно од ње.

Универзитетска библиотека практично није имала било
какав утицај на остале високошколске библиотеке

Иако формално централна и матична библиотека, Универзитетска библиотека
је била организована тако да практично није имала било какав утицај на остале
високошколске библиотеке при факултетима и институтима Универзитета. Све
до 2001. године Универзитетска библиотека није имала чак ни податак о бројном
стању високошколских библиотека, броју запослених и величини њихових фондова,
а камоли прецизније податке о њиховом раду. Практично, комуникација између
ње и осталих библиотека на Универзитету ни по чему се није разликовала од
везе са другим библиотекама у Републици.

О томе најбоље свједочи њен акт о систематизацији радних мјеста, према
коме ни број ни врста радних мјеста нису били усклађени са функцијом и задацима
које је она, према усвојеним документима, требало да обавља.

На примјер, радна мјеста из домена матичне службе (стручни увид и надзор,
едукација и стручна обука библиотечких радника), организације и координације
високошколског библиотечког система, на изради централних каталога и разних
врста библиографија, из области издавачке дјелатности и разни други послови
које је Библиотека требало да обавља – никада нису предвиђена и описана,
а камоли попуњавана.

Показатељи о њеном раду и анализа њеног дјеловања од оснивања до 2001.
говоре да су скоро сви параметри њеног рада (број и врста запослених, простор,
опрема, услуге, службе, производи итд.) били испод норми предвиђених стандардима
за библиотеке универзитета ондашње Југославије и да она суштински никада
није имала ону функцију и значај дефинисан разним актима у оквиру којих
је требало да дјелује.

Реформа универзитета уназадила положај библиотеке

Тек почетком 2001. Универзитетска библиотека је, у складу са прописаном
улогом и задацима, почела да иницира, усмјерава и координира развој библиотечко-информационог
система Универзитета, предлажући оснивање и уређење библиотека у оквиру
појединих факултета и института, интеграцију мањих у веће библиотеке ради
рационализације и ефикасности у раду, едукацију и усавршавање кадра у складу
са новим информационим окружењем, аутоматизацију пословања и умрежавање
библиотека у национални библиотечко-информациони систем (COBISS.CG), поштовање
библиотечких и других стандарда и слично, попуњавање радних мјеста и разне
друге активности из дјелокруга рада централне матичне библиотеке, у чему
је имала знатног успјеха.

Тако је било све до реформе Универзитета и доношења нових законских и
подзаконских аката о високом образовању и Универзитету, када је умјесто
побољша-ња, дошло до назадовања у статусу библиотеке. Од тада је она, промјеном
статуса у унутрашњу организациону јединицу Универзитета и губитком статуса
правног лица, суштински препуштена самој себи, без дефинисаног мјеста, улоге
и смјерница даљег развоја.

Неусловни простор и опрема

Универзитетска библиотека се налази у згради техничких факултета. До 2004.
скоро сва библиотечка грађа и сви стручни библиотечки радници били су смјештени
у ненамјенској и неусловној просторији од око 280 м2 (бука, влага, прокишњавање,
високе температуре), гдје се нису могли обезбиједити ни елементарни технички
услови за смјештај и заштиту фондова, нити пак основни услови за рад библиотечког
особља. У истом простору је била смјештена и читаоница за студенте са само
48 мјеста, упркос прописаним стандардима, по којима је требало обезбиједити
скоро десет пута више мјеста у читаоницама и кабинама.

Један мањи дио серијских публикација био је смјештен у помоћним просторијама
Библиотеке и Металуршко-технолошког факултета у истој згради, док се дио
фонда монографских публикација налазио у просторијама управног и техничког
особља (2 канцеларије). Дакле, сви фондови су били незаштићени и физички
и технички изложени сталном отуђивању и пропадању.

И након скоро три деценије рада, укупан библиотечки простор је остао исти
(радне просторије, читаоница), с тим што је 2004, као привремено рјешење
(до завршетка изградње зграде намијењене дјелимично и за Универзитетску
библиотеку), сав фонд из читаоничког и радног простора смјештен у једно
од прилично условних атомских склоништа у истој згради, чиме је повећан
број корисничких мјеста на 80, а побољшани су и услови за рад стручног библиотечког
особља.

Међутим, изградња зграде предвиђене за Библиотеку, Ректорат и Центар информационог
система је обустављена, тако да ће у најскорије вријеме васкрснути стари
проблем са смјештајем и складиштењем грађе, а у постојећем простору се не
може ни размишљати о посебним читаоницама, новим потребама и побољшању услова
за рад корисника.

Библиотека је технички опремљена са 7 PC рачунара, сервером DS 10 (1024
Mb меморије) за локалне каталоге већег броја високошколских и других биб-лиотека
с подручја Подгорице и осталих мјеста, изузев Цетиња, 4 штампача, читачем
бар кода, штампачем наљепница са бар кодом и другом пратећом опремом за
рад у систему узајамне каталогизације. Преко академске мреже повезана је
на интернет.

Никада нису поштовани нормативи ни у погледу кадрова

Иако се број запослених у универзитетским библиотекама одређује на основу
разних параметара (величина фонда и његов годишњи прилив, позајмица, број
корисника, прије свега студената, број и величина читаоница, радно вријеме
са корисницима, број служби и разноврсност производа и услуга и др.) и упркос
нормама предвиђеним стандардима за високошколске библиотеке, број и структура
библиотечког кадра у Универзитетској библиотеци никада није одговарала прописаним
задацима и врсти услуга које је она требало да обавља.

До 2001. квалификациону структуру запослених у Библиотеци чинили су радници
углавном са средњом и вишом школском спремом и по један, односно два библиотекара
(најчешће без положеног стручног испита или пак без икаквог радног искуства
на стручним библиотечким пословима), због чега се неки, чак ни најосновнији
послови нису обављали (физичка обрада, инвентарисање и каталошка обрада
серијских публикација, израда разних библиографија итд.) или су пак непотпуно
и нестручно обављани.

Међутим, у периоду од 2001-2003, селективном кадровском политиком и разумијевањем
тадашњег ректора Универзитета, запослена су четири библиотекара, од чега
чак три из националних библиотека Србије и Црне Горе, чиме је знатно ублаже-на
несразмјера између специјализованог библиотечког кадра и техничко-административног
особља и веома побољшана квалификациона структура запослених, што је, у
односу на укупан дотадашњи период, представљало велики успјех.

Побољшање кадровске структуре (16 запослених, од чега чак 11 библиотечких
радника) веома брзо је резултирало отклањањем заостатака у разним областима
и укључивањем у нове послове.

Међутим, од 2003. управа Универзитета је упутила чак четворо запослених
у друге библиотеке или пак организационе јединице Универзитета, док су двоје
запослених напустили Библиотеку из личних разлога, што се веома негативно
одразило на реализацију започетих послова и концепцију о унапређењу и реорганизацији
рада (чак су и основни послови, као што је обрада серијских публикација
и прилога, израда библиографија истраживача, информисање и рад са корисницима
озбиљно доведени у питање).

Сада је, са тенденцијом нових прерасподјела, у Универзитетској библиотеци
десет запослених, од чега свега пет стручних радника, од којих три са високом
спремом. Један од запослених нема стручни испит.

Сви запослени, по правилу, похађају све доступне курсеве, радионице, семинаре
и друге видове едукације и стручне обуке у разним сегментима дјелатности
и посједују одговарајуће лиценце за рад и даљу обуку запослених у другим
високошколским библиотекама Универзитета (лиценце за рад у систему узајамне
каталогизације, на изради персоналних библиографија и циркулацији – позајмици
библиотечке грађе).

Набавка и фондови

За разлику од библиотека организационих јединица, које су специјалног научног
карактера затвореног (интерног) типа, Универзитетска библиотека као општенаучна,
посредује грађу и информације из свих наука (базична и капитална издања,
интердисциплинарне публикације и публикације из области рубних наука, публикације
које се користе при изучавању већег броја научних дисциплина (заједничке
за више научних области), референсне и секундарне публикације (рјечници,
енциклопедије, лексикони, апстракти, индекси, библиографије и разне друге
врсте секундарних публикација), публикације из науке уопште, уџбеници, универзитетска
издања итд.).

Осим тога, депозитна је за докторске дисертације и магистарске радове
одбрањене на Универзитету Црне Горе, који су корисницима доступни преко
online каталога на нивоу библиографског описа.

Библиотека комплетира и трајно чува сва издања Универзитета Црне Горе
и све радове наставника и сарадника Универзитета, као архивски примјерак
и основ за израду персоналних и других библиографија.

Повремено је, када су то материјални услови дозвољавали (и када је за
то постојао интерес), координирала набавку библиотечке грађе на цијелом
Универзитету, посебно страних часописа.

Недостатак сопствене грађе надомјешта позајмицом из црногорске националне
библиотеке и других библиотека у Црној Гори и Србији, а рјеђе из иностранства
(због недостатка финансијских средстава).

Осим куповином и поклонима, Библиотека своје фондове селективно комплетира
и попуњава обавезним примјерком националне издавачко-штампарске продукције
према Закону о штампаном примјерку и све интензивнијом међубиблиотечком
размјеном публикација, афирмишући и дисеминирајући тако издања Универзитета
Црне Горе, с једне стране, и набављајући заузврат знатан број универзитетских
и других издања, с друге.

Крајем 2002. Универзитетска библиотека је закључила Споразумни меморандум
са Свјетском банком, према коме је именована као депозитна за одређени број
издања Банке у штампаној и дигиталној форми (у трогодишњем периоду), што
је обновљено и у јануару 2006. на неодређено вријеме.

Библиотека је добила и неколико вриједних донација претежно страних монографских
публикација (Француски културни центар, Британски савјет, Конзулат САД,
америчка донаторска фондација – Sabre Foundation, CID и други), чиме је
повећан удио страних публикација, на чему се у Библиотеци упорно и систематски
инсистира.

Посљедњих неколико година куповином је надомјештена празнина у набавци
публикација из бивших југословенских република, поготово из Хрватске (период
око 90-их година).

Грађе у електронској форми углавном нема, осим понеке публикације на CD-ROM-у,
која се ријетко користи, с обзиром на недостатак рачунарских читаоница и
потребне опреме.

На предлог Универзитетске библиотеке, Универзитет је у марту 2001. са
још три организације (Фонд за здравство, Секретаријат за науку и Министарство
културе) у оквиру eIFL Direct Пројецта (међународни информациони конзорцијум
за библиотеке и заједнички пројекат Института за отворено друштво Мађарске,
EBSCO Publishing-а из Бостона и библиотека преко 40 земаља) склопио Уговор
са EBSCO Publishing-ом за коришћење неколико база података из области друштвених
и хуманистичких наука и медицине, док је крајем 2002. на пробни рад од три
мјесеца, било омогућено коришћење неколико база података ProQuesta из Кембриџа,
коју чине часописи из области науке и технологије, већином у форми пуног
текста.

Највећи проблем представља набавка најпотребнијих извора
информација

Нажалост, финансијери нису извршили уплату лиценце за 2002, због чега је
чланство Црне Горе у eIFL Direct Projectu престало, а самим тим и коришћење
њихових услуга. Према евиденцији, коришћење поменутих база података, упркос
информисању свих потенцијалних корисника, било је занемарљиво. Није било
одговарајућег интересовања и одзива ни од стране универзитетских јединица,
нити од стране индивидуалних корисника.

Овоме треба додати и податак да тада неке библиотеке још нису биле прикључене
на интернет, нити су имале одговарајући кадар за рад.

Ових дана је Универзитет Црне Горе обновио претплату на EBSCO базе, а
од 17. маја омогућио и тестирање услуга електронске базе THOMSON са 13 база
које садрже часописе из различитих научних области.

Универзитетска библиотека некако и долази до домаћих публикација и, дјелимично
и повремено, до страних монографских публикација у штампаној форми, али
највећи проблем представља набавка најпотребнијих извора информација – страних
часописа и страних референсних публикација.

Набавка страних електронских извора информација условљена је разумијевањем
управе Универзитета, претходним укључивањем свих библиотека у национални
библиотечко-информациони систем (COBISS-CG) и оспособљавањем Универзитетске
библиотеке и осталих већ аутоматизованих библиотека, кадровски и материјално
(простор, опрема, средства) за проширење постојеће реферално-информационе
дјелатности кроз нове производе и услуге у складу с реформом Универзитета
и новим потребама корисника.

Услова за формирање конзорцијума за набавку публикација нема из више разлога
(прије свега, недостатак финансијских средстава), а ни друге значајније
библиотеке у Црној Гори немају интересовања нити финансијских средстава
за овај вид набавке који се у свијету показао врло успјешним и рационалним.

(Наставак у следећем броју)

Британска библиотека је национална библиотека Велике Британије и по богатству
својих збирки свакако једна од најзначајнијих библиотека на свету. Као самостална
установа основана је 1972. законом који је објединио библиотеку Британског
музеја и још седам културних установа, с тим да су још неке важне националне
културне установе придружене Британској библиотеци осамдесетих година 20.
века.

Међутим, Британска библиотека је само једна од шест библиотека у Великој
Британији и Републици Ирској којима се доставља законом обавезни примерак
свега што се објави у ове две државе. Законом o обавезном примерку од 2003.
укључене су и електронске публикације које претходни законски акти о обавезном
примерку до тада нису разматрали.

 

Једна од највећих библиотека у свету

Британска библиотека је, кад је реч о националним библиотекама, релативно
касно основана. Али ипак овде треба водити рачуна и о томе да је њен најважнији
чинилац – Библиотечко одељење Британског музеја, основан још 1753.

Током двестопедесетогодишњег постојања библиотека Британског музеја израсла
је у једну од највећих на свету, уосталом захваљујући и богатим легатима,
које су појединци (почевши од британских краљева па до богатих индустријалаца,
али и других посвећених колекционара), завештавали овој државној установи
а тиме и народу на чување и коришћење.

Свакако вреди споменути четворицу колекционара чије се колекције сматрају
камен-темељцем Британске библиотеке и Британског музеја. То су, и нашој
библиотечкој, музејској и осталој културној јавности добро познати Роберт
Котон, Џозеф Банкс, Томас Гренвил и Ханс Слоун. Њихове бисте су изложене
у великом холу Британске библиотеке.

Традиција завештавања приватних збирки наставља се и данас.

Понекад и писци, наведимо само Харолда Пинтера, предају своје личне архиве
и списе Британској библиотеци на чување, обраду а тиме и на увид заинтересованој
јавности.

Колекција садржи око 200 милиона предмета

Да бисмо лакше представили место и улогу Британске библиотеке у британском
друштву, потребно је навести неколико основних података о њеном деловању.
Изградња нове зграде Британске библиотеке на Сент Панкрасу, у непосредном
суседству познате железничке станице у северном Лондону, трајала је читавих
петнаест година и њена прва читаоница је отворена 1997.

Куриозитет представља и то да је само изградња контроверзног Миленијумског
Дома у Лондону надмашила цену изградње Британске библиотеке, иначе најскупљег
јавног пројекта 20. столећа у Великој Британији. За њену изградњу британски
порески обвезници морали су да издвоје 511 милиона фунти.

Поред овог, архитектонски изузетног здања на Сент Панкрасу, Британска
библиотека поседује још два библиотечка комплекса зграда: постоји још једна
локација у Лондону, а трећа локација се налази у Boston Spa у западном Јоркширу.
У другом лондонском комплексу смештена је периодика, а у Boston Spa се налази
позајмна библиотека и целокупна операција разноврсних библиотечких и информативних
услуга, као и поштанског и електронског слања нарученог материјала у све
делове земаљске кугле, спроводи се одавде.

Постоји намера да се библиотека периодике као и све складишне и помоћне
зграде Британске библиотеке разасуте по Лондону, у догледно време преселе
под један кров на Сент Панкрас. Управо је у току зидање конзервационог центра
на Сент Панкрасу који ће кад се отвори 2007. пружати најсавременије услуге
у области заштите и конзервације књиге, а истовремено послужиће и као место
јавних дешавања, стручних демонстрација и радионица.

Главна зграда Британске би-блиотеке на Сент Панкрасу има 11 читаоница
са око 1200 места и конференцијски центар који је за библиотеку и извор
прихода, јер се свакодневно наменски изнајмљује.

Колекција Британске библи-отеке садржи око 200 милиона предмета, при чему
се сваког радног дана колекцији придодаје око 8000 нових предмета. Већи
део колекције смештен је управо у дубоким подземним складиштима на Сент
Панкрасу који су опремљени покретним магацинима за књиге у дужини од 274
километара. Остатак колекције смештен је у помоћним лондонским складиштима
и у Бостон Спа у Јоркширу.

И поред овог не малог складишног простора, питање даљег обезбеђења физичког
простора за колекцију која свакодневно расте, стални је изазов.
Тренутно је у току изградња складишта такозваног високог капацитета (High
density storage) у Boston Spa. Такође, приступило се изради Националне дигиталне
библиотеке, односно хардверског и софтверског система и инфраструктуре који
би требало да обезбеди трајан смештај и трајну заштиту дигиталних формата.

Од сваке фунте коју држава уложи у издржавање ове установе,
Британска библиотека створи четири!

Може се слободно рећи да колекција Британске библиотеке обухвата трихиљадугодишњи
распон светске културе и баштине. Преко 2000 запослених води рачуна о свим
аспектима рада и услуга ове библиотеке. Годишњи буџет библиотеке је 130
милиона фунти, од чега 73% обезбеђује Министарство за културу, медије и
спорт, а остатак су приходи које остварује библиотека путем својих услуга
и путем спонзорства.

Недавно је независна ревизорска кућа утврдила да од сваке фунте коју држава
путем свог министарства уложи у издржавање ове установе, Британска библиотека
створи четири фунте економији своје земље.

Колекције Британске библиотеке стоје на располагању не само за академска,
већ и за приватна истраживања; велики број корисника долази из медија и
креативних индустрија, а од недавно библиотека спроводи акцију привлачења
предузетника малих и средњих предузећа и потенцијалних улагача у привреду
ове земље или у инострана тржишта. У ову сврху библиотека је, поред постојећих
услуга својих одељења за посао, науку, технологију и медицину, отворила
и центар за пословне људе и интелектуалну својину.

Више од 40 електронских банки података

Овај центар свој основни задатак види у пружању помоћи при истраживању
и давању обавештења предузетницима, иноваторима и онима који тек почињу
у послу и у ту сврху обезбеђује своје огромне ресурсе. Тако се у овом центру
може бесплатно, поред колекција, претраживати и користити преко 40 електронских
банки података пословних и индустријских, информативних и финансијских,
патената и интелектуалне својине, стотине пословних директоријума и извештаја
тржишних испитивања и журнала на које се библиотека претплаћује. 

Корисницима на услузи стоје и стручњаци за ове области, а њима се могу
обратити и заинтересовани који нису у могућности да посете библиотеку. Запослени
у библиотеци су истовремено и државни чиновници којима је дужност да пружају
услуге и да одговарају на захтеве и молбе грађанства у прописаном року.
У том смислу струка којом се баве не разликује се од статуса осталих јавних
струка.

Може се слободно рећи да британско јавно мњење очекује висок стандард
услуга својих јавних служби и то с правом, јер се за њих издваја значајан
део државних прихода. С друге стране статус и положај библиотекара у овом
друштву изједначен је са другим професијама у сваком погледу и јасно је
дефинисан.

Недељно хиљаду нових чланова!

А о чему се заправо ради, може се назрети и ако се сумарно погледају неки
статистички подаци. Да је Британска библиотека једна од најзапосленијих
на свету, говори податак да се у просеку 1000 нових читалачких пропусница
издаје сваке седмице. У августу 2006. свеукупни број посетилаца њеног веб
сајта био је преко 600.000 са преко 100.000 коришћених предмета које се
налазе на њеним интернет страницама, а које садрже и око 170.000 линкова.

У истом месецу поручено је око 34.000 докумената и извршено 1,6 милиона
претрага на њеном интегрисаном каталогу. И други статистички подаци говоре
о месту које ова библиотека заузима у британском друштву. Заинтересованим
читаоцима више података о сваком аспекту рада, њеној визији и мисији, пружиће
библиотечки веб сајт који, између осталог, нуди и извештаје о раду а ту
је и кључни документ – Стратегија библиотеке за 2005-2008. годину.

Важно је напоменути и то да Британска библиотека заузима кључну позицију
у напору да се обезбеди водеће место британском друштву и држави у свету
нових дигиталних технологија. Такође, као независно тело, залаже се за балансирану
легислативу у домену ауторских права и употребе нових дигиталних технологија.

У овом важном послу Британска библиотека председава британској интересној
заједници при владином Министарству трговине и индустрије и блиско сарађује
са свепартијском парламентарном интернет комисијом. Ова Комисија британског
парламента управо постоји да би се обезбедило место за дискусију између
индустрија нових медија, установа културе и образовања и скупштинских посланика,
односно Парламента.

Циљ је сачувати национално стваралаштво за будуће генерације

Наведимо и то да је Британска библиотека на последњој конференцији Лабуристичке
странке септембра 2006. представила свој Манифест за интелектуалну својину
који разматра горе помента питања и који нуди предлоге и коментаре за нову
легислативу која треба да обезбеди законски оквир који би регулисао питања
нових технологија и питања интелектуалне својине.

Тако у једној од тачака свог Манифеста, Британска библиотека објашњава
своју позицију према питањима на које њена земља тек треба да одговори:
„Ми се суочавамо са изазовима брзог дигиталног света да се препозна и сачува
национално креативно стваралаштво за будуће генерације“.

Ради се о формирању националне дигиталне заоставштине – на пример, ми
смо потписали са Мајкрософтом уговор о дигитализовању и бесплатном интернет
приступу на преко 25 милиона страница којима је истекло ауторско право”
(Intellectual Property: A Balance The British Library Manifesto објављен
26 септембра 2006. прев. МГ). Овде су наведене само неке од обавеза и задатака
које национална библиотека преузима и којима руководи у британском друштву.

Начин формирања збирки

Уопштено може се рећи да су колекције Британске библиотеке подељене по
географском и хронолошком принципу и по формату. По географском принципу
разликујемо америчке, европске и збирке Азије, Пацифика и Африке. Хронолошки
разликују се збирке штампане пре и после 1850. По формату збирке се деле
на штампане ствари, рукописе, мапе, музичке збирке и партитуре, периодику,
патенте и дизајн, филателистичке збирке, извештаје, тезе и дисертације и
архив носилаца звука.

Славистичке и источноевропске колекције део су Европских колекција које
су опет подељене по језичком, али и по географском принципу. Постоји укупно
15 европских секција, а секција Југоисточне Европе којом ја руководим, прати
географски принцип и ту су укључене све земље овог европског подручја, осим
Грчке и Турске.

Прва земља је самостална секција у оквиру европских колекција, а друга
припада азијским колекцијама. Славистичке књиге, посебно старе штампане
руске и старословенске књиге налазе се у најстаријим колекцијама којима
је и основана библиотека 1753. Такође, известан број руских књига из седамнаестог
века као део библиотеке краља Џорџа III поклоњене су библиотеци Британског
музеја 1823.

Међутим, систематска аквизиција словенских књига и рукописа отпочела је
1840. под зналачким руководством Томаса Ватса који је отпочео дугогодишњу
и успешну сарадњу са континенталним књижарима и продавцима књига. Та сарадња
се наставила и у 20. веку, а после Другог светског рата успоставља се систем
размене књига са источноевропским националним и универзитетским, али и са
библиотекама научних и културних установа попут академија наука.

Тачан број славистичких и источноевропских књига у Британској библиотеци
се не зна, јер ни оне, као ни остале земље или језици, немају засебан ката-лог,
већ су расуте у оквиру колекције Британске библиотеке.

Моја слободна процена је, при чему се претпоставка гради на основу података
са којима се располаже, да се ради о фонду од најмање пола милиона словенских
књига, од чега једна четвртина књига припада југоисточној Европи. Само српских
књига у колекцији Британске библиотеке има преко 30.000.

Успешна размена са Србијом

Књиге и часописи су се од деведесетих година прошлог века, поред поменутих
размена, све више почели набављати куповином преко домаћих издавача и дистрибутера
књига и часописа. Куповина књига је од средине деведесетих година преузела
примат над разменом тако да је са неким земљама југоисточне Европе размена
у међувремену и потпуно престала.

Размена књига се одржала једино тамо где је била успешна, а то је случај
са Србијом. Британска библиотека и данас одржава активну размену са Народном
библиотеком Србије, Матицом српском, Библиотеком САНУ и са Универзитетском
библиотеком у Београду.

Током деведесетих било је више комерцијалних партнера из Србије а од 2005.
у куповини српских и црногорских књига, Британска библиотека се готово искључиво
ослања на београдског дистрибутера књига Bookbridge. Годишње се куповином
и разменом у просеку набави до хиљаду нових наслова за попуну и развој српске
збирке Британске библиотеке.

За старе и ретке српске књиге користе се и услуге познатих антикварница
и препродаваца старих књига. Тако су, на пример, прошле године откупљена
два броја авангардног часописа Зенит из његовог београдског периода, изашлих
двадесетих година 20. века, и раритет Toumbe Бранка Ве Пољанског из 1926.

Вредност српске колекције Британске библиотеке посебно је уочљива у издањима
српских научних и културних установа и друштава 20. века, историјским и
етнографским делима, литератури и уметностима, енциклопедијама и лексиконима,
библиографијама, речницима и лингвистици.

Библиотека поседује ретка стара српска издања

Најзначајнији српски аутори представљени су својим првим издањима, а од
највреднијих и најстаријих српских серија треба истаћи серије Српске књижевне
задруге чија издања се континуирано набављају од Задругиног оснивања 1892.
Поред ових издања у српским колекцијама заступљени су некада и данас највећи
и најважнији српски издавачи од Геце Кона и Светислава Цвијановића, Нолита
па до Народне књиге, Рада, Стубова културе, Клиа, Дерете, Самиздата Б92
и многих других.

Посебна пажња у српским збиркама посвећена је грађанским ратовима и сукобима
у бившој Југославији, те су наслови који обрађују овај проблем добили засебан
каталог у два дела, а у виду је и његов трећи део.

Постоји и микрофилмована колекција докумената, памфлета, извештаја и разне
необјављене грађе посвећене овој теми. Недавно је састављен и каталог посвећен
Српској револуцији 1804-1835. у колекцији Британске библиотеке. Највреднијим
примерцима српске колекције свакако треба посветити посебан чланак, а за
ову прилику ћемо навести само незаобилазне ствари у колекцији Британске
библиотеке, попут старих српских рукописних и штампаних књига.

Пет српских рукописа из 14. века

До сада је пребројано 29 српских рукописа у Великој Британији и Ирској,
а од тог броја 8 рукописа налази се у Британској библиотеци. Од тих 8 српских
рукописа њих пет датира из 14. века. Такође, више од половине од 29 српских
рукописа настало је пре краја 14. века.

Овај податак говори о великом значају српског рукописног материјала који
се овде чува и проучава, поготово када се има на уму то да најстарији руски
ћирилични рукописи у британским и ирским колекцијама воде порекло из 15
века. Од пет четрнаестовековних српских јеванђеља најважнији је свакако
уникатни примерак четворојеванђеља из 1355, илуминирани рукопис који је
сачињен за српског митрополита Јакова Серског.

Град у коме је сачињен илуминирани рукопис био је центар развијене средњевековне
области и у Серу је Стефан Душан проглашен за „цара Срба и Грка” 1345. Ово
четворојеванђеље, прворазредни споменик српске историје и културе, добио
је на поклон Роберт Карзон, енглески путописац и колекционар, приликом посете
светогорском манастиру Светог Павла 1837.

Британска библиотека такође поседује и примерак прве штампане српске и
јужнословенске књиге Октоих првогласник из 1494. године, издање црногорске
штампарије Ђурђа Црнојевића и њеног штампара монаха Макарија. Црногорска
инкунабула је једина ћирилична инкунабула Британске библиотеке и једина
у Великој Британији. Откупљена је 1891. од Алберта Кона, књижара из Берлина,
који је пуних 20 година снабдевао библиотеку Британског музеја словенским
књигама.

Од других српских драгоцености у колекцији Британске библиотеке споменимо
и венецијанска издања Божидара Вуковића из 1537. и 1538. Октоих и Празнични
минеј, затим Псалтир издан такође у Венецији 1638. који је једна од две
српска књиге штампане у 17. веку.

И на крају, модерна српска држава, српски језик и књижевност у колекцији
Британске библиотеке представљена је књигама за које се може рећи и да су
темељ овдашње српске збирке, а ради се – наравно – о првим издањима Доситеја
Обрадовића, Вука Стефановића Караџића и Петра Петровића Његоша.

Милан Грба

Аутор овог текста је дипломирао и магистрирао на Филозофском
факултету у Београду, а од 1991-1998. је радио у Историјском музеју Србије.
Од 1999. ради у Британској библиотеци, у којој од 2005. руководи секцијом
Југоисточне Европе у оквиру Европских колекција.