Захваљујући великом самопрегору групе запослених у Универзитетској библиотеци у Београду, обављен је посао од посебног значаја за нашу науку и културу уопште: сачињен је попис промовисаних доктората на Универзитету у Београду од оснивања 1905. до данас и постављен на интернет презентацију Библиотеке.

Mеђутим, да би тај преглед био комплетан, потребно је да се у њему исправи све оно што није тачно унето, и зато је неопходно да се у тај посао укључе сви они који томе могу да допринесу.

Пошто нажалост евидентирање и депоновање дисертација током ових сто година није било увек конзистентно и пажљиво рађено, овај попис сигурно има грешака и поред наших напора да их буде што маање. Због тога молимо све посленике Универзитета и све библиотекаре да нам укажу на грешке које уоче, како би овај преглед заиста био валидан и од користи и садашњим и будућим генерацијама. Верујемо да ће то сада бити лакше када постоји јединствен попис.

Молимо са све примедбе и допуне шаљете на адресу webmaster@unilib.bg.ac.rs или stela@unilib.bg.ac.rs.

Др Стела Филипи-Матутиновић

 

Свој велики јубилеј – 80 година постојања и веома успешног
рада, Универзитетска библиотека “Светозар Марковић’‘ у Београду
обележила је на два начина: отварањем интересне изложбе “Докторати
на Универзитету у Београду“, и отварањем нове читаонице за студенте
са посебним потребама.

На изложби је презентиран и део архиве Војина Милића
из фонда Библиотеке, професора Филозофског факултета који се бавио социологијом
знања и ударио до сада најкомплетнија истраживања докторских дисертација
као показатеља научног потенцијала земље.

Скуп је отворио Богољуб Мазић, вршилац дужности
директора, истакавши ексклузивност ових поставки, а посебно значај отварања
читаонице за студенте – инвалиде која је адаптирана за ту намену захваљујући
помоћи Скупштине града.

Потом је професор др Зоран Јовановић, директор
Рачунарског центра Београдског универзитета, у име Универзитета честитао
јубилеј и истакао потребу да Универзитетска библиотека прати прелазак библиотекарства
у електронски облик, што подразумева значајне напоре библиотекара, али и
финансијску подршку државе.

Без преданог и самопрегорног
рада библиотекара, не би било научног и културног напретка

Скупу се обратила и професор др Александра Вранеш,
шеф Катедре за библиотекарство и информатику Филолошког факултета у Београду,
и председница Друштва библиотекара Србије, следећим речима:

– Библиотекарско друштво Србије, које је од давне
1948. почело да ради под кровом ове куће добрих књига и добрих намера, и
Катедра за библиотекарство и информатику Филолошког факултета Универзитета
у Београду исказују Универзитетској библиотеци “Светозар Марковић“своју
радост и поштовање спрам неговања научне и културне баштине.

Пуно је доказа да је свака,
а посебно ова слављеничка библиотека активан учесник у процесу наставе

Толерантан однос према различитим медијима и садржајима
које библиотеке носе, олакшава стасавање у појединца спремног на отворен
дијалог, који се може започети само ако су информисаност и образованост
на одређеном стешену.

Да је библиотека свака, а ова слављеничка посебно,
активан учесник у процесу наставе на универзитету, потврђују њени богати
фондови, комуникација са образовним кадром, живост и учесталост корисничких
потраживања традиционалних и виртуелних носиоца информација, редовне изложбе,
укључујући и ову данашњу, мотивисану давнашњом потребом да Универзитетска
библиотека сојузи у своме фонду све докторске тезе одбрањене на универзитету,
као залог домаће памети и будућности.

У годинама галопирајућиј специјализација, универзитетске
библиотеке су вероватно последњи бастиони општег образовања. Као библиотека
са континуитетом, коју је модерни вандализам случајно мимоишао, заслуживала
је похвале и признања, попут оних изречених у књизи “Античка естетика“
Анице Савић Ребац.

Наредних дана похвалама ће се придружити и речи захвалности
корисника са специјалним потребама за које библиотека отвара своје адаптиране
просторе.

Честитајући Универзитету у Београду, Универзитетској
библиотеци, наставницима, научним радницима и студентима Дан Ћирила и Методија,
истовремено захваљујем библиотекарима без чијег преданог рада не би било
научног и културног напретка.

Историјски преглед одбране
докторских дисертација на Београдском универзитету

Ауторка изложбе је др Стела Филипи-Матутиновић,
са сарадницима из Одељења за научне информације и развој библиотечког система
и Одељења за матичну делатност Универзитетске библиотеке “Светозар Марковић“.
У разговору о изложби нагласила је да:

– Сваки универзитет има две битне и нераздвојне функције:
стварање стручних и научних кадрова и неговање и даље развијање науке. Докторирање
сједињује ове две функције, а докторска дисертација треба да буде резултат
оригиналног и самосталног рада у одређеној научној области.

Изложба “Докторати на Универзитету у Београду“, постављена
поводом Дана Универзитетске библиотеке “Светозар Марковић“, даје историјски
преглед одбране докторских дисертација на Београдском универзитету, од њиховог
увођења Законом о Универзитету из 1905. до данас.

Из фонда Универзитетске библиотеке изложене су најстарије
дисертације из различитих научних области, дисертације ректора Универзитета,
неких до данас најцитиранијих научника који су овде докторилали; личности
из политичког живота и чланова управе Универзотетске библиотеке и Заједнице
библиотека универзитета у Србији.

Изложен је и део личне архиве редовног професора Филозофског
факултета Војина Милића (1922-1996), дугогодишњег свакодневног корисника
Библиотеке, који је своју личну архиву и библиотеку поклонио Универзитетској
библиотеци.

Универзитетска библиотека “Светозар Марковић“ је
депозитна библиотека за докторске дисертације и законска је обавеза да се
после промоције све одбрањене дисертације депонују у њеном фонду. Нежалост,
ова законска обавеза није увек пођтована, те се у њеном фонду не налазе
све дисертације брањенњ на Универзитету у Београду. Библиотека је до сада
издала 4 публикације са пописима дисертација брањених у Србији и сарађивала
на едицији Задужбине Андрејевић “Научници Југославије“

На основу електронског каталога Библиотеке и пописа
дисертација које су послали сви факултети, редиговани су пописи по факултетима
и припремљен је компакт диск са подацима о преко 11.000 докторских дисертација
које се чувају у фондовима мреже библиотека Универзитета у Београду. Пописи
са подацима су постављени и на интернет страницу Библиотеке

http://www.unilib.bg.ac.rs/projekti/disertacije_2/fakulteti/index

Напор аутора изложбе и презентације је још један допринос
ове библиотеке очувању и популаризацији домаће памети, чиме даје битан допринос
укупном научном и културном развоју Србије.

 

Библиотека Српске академије наука и уметности
својим специфичним фондом заузима посебно место у библиотечком систему Србије.

Развој Библиотеке Академије тесно је везан за историју
САНУ у целини. Основана је Уставом и Устројенијем Друштва српске словесности
7. новембра 1841, а почела је са радом 1842. када је Димитрије
Тирол, васпитач младих Обреновића и добротвор српског народа,
поклонио Библиотеци Друштва 89 књига. Почетни фонд увећаван је поклонима
и издањима Друштва, потом разменом са домаћим и иностраним академијама и
научним друштвима, а од 1851. и куповином књига.

Назив Библиотеке током историје Академије је неколико
пута мењан и звала се:

-Библиотека Српског ученог друштва (1864),

-Библиотека Српске краљевске академије(1886),

-Библиотека Српске академије наука(1945),

-Централна библиотека Српске академије наука и уметности(1960).

Библиотека је делимично отворена за јавност 1952.

Академијином библиотеком руководили су Константин
Богдановић, Стојан Новаковић, Смиља Мишић, Даница Николић, Ђуза Радовић
и Миле Жегарац.

Изузетна професионална биографија

Директор ове библиотеке од 1991. је академик Никша
Стипчевић, са којим смо разговарали о садашњем тренутку и
плановима ове престижне институције.

Академик Никша Стипчевић је рођен 1929. у Сплиту где је
завршио и основну школу, а гимназију у Београду 1948. Уписао се на Романску
групу Филозофског факултета 1948, а дипломирао је 1953. – струка италијански
језик и књижевност (под “Б“ – француски језик и књижевност). У Институт
за српски језик САНУ (Одсек за експерименталну фонетику) запослио се 1953,
а истовремено је био хонорарни асистент за италијански језик на Катедри
за романске језике и књижевност Филозофског факултета, да би 1957.
постао стални асистент. Две године је био лектор за српскохрватски језик
на Сорбони.

Докторску дисертацију пријавио је 1959. под насловом “Књижевни
погледи Антонија Грамшија“ и одбранио је 1965. на Филолошком факултету.
За доцента за италијанску књижевност на Филолошком факултету у Београду
изабран је 1966, за ванредног професора 1972, а за редовног 1976.

За дописног члана САНУ изабран је 1983, а за редовног 1994.

Поред основних радних обавеза, обављао и друге бројне дужности
у удружењима, институцијама и другим организацијама и уредништвима. Декан
Филолошког факултета је био у два мандата: од 1987-1989, и 1989-1991.

Добио је Седмојулску награду (1990), и Награду за културу
говора “Петар Кочић“.

Председник Републике Италије одликовао га је 3 пута.

Посебан раритет – ретке старе
књиге

Библиотека САНУ има збирку старих и ретких књига велике
вредности. Сакупљено је око 3000 наслова књига (преко 7000 свезака) штампаних
од XV до средине XIX века и 245 наслова периодичних публикација.

Поред српских књига изузетно значајних за нашу културну
историју које чине највећи део фонда, треба истаћи поједине важне целине
књига. Међу најзначајнијима је Лична библиотека Вука Караџића,
и којој је сачувано 48 књига, а Српски рјечник из 1818. и Писменица сербскога
језика из 1814. пуне су Вукових записа.

Богата је група књига под насловом Serbica.
Ту су скупљене књиге на страним језицима које говоре о Србији и Србима.
Путописи разних личности о нашим крајевима у XVII и XVIII веку дају нам
драгоцене податке о животу људи, а из XIX века значајне су политичке расправе
које су странци објављивали о нама.

Од 245 наслова периодичних публикација поменућемо
Славено-сербскиј магазин из 1768. (први српски часопис), затим
све бројеве Летописа Матице српске од 1824. и
ретка ратна издања.

Две књиге изазивају посебну пажњу: Превозвишеному господину
ђенералу М. И кавалеру Неранчичу, на брегу Адријатике/ Б.Г. штампана
око 1788, и Преданија издата 1771.

Збирка старих и ретких књига непрестано се увећава поклонима
и куповином.

Највећа библиотека у Србији
са страним фондом

Академик Стипчевићје прво говорио о специфичностима ове
библиотеке:

—Ова библиотека је била веома широког
типа и то није било сврсисходно у Београду, јер такве библиотеке је Београд
већ имао. Ми смо, такође, желели да добијамо обавезни примерак од свих издавача,
али смо од тога одустали не само због тога што немамо довољно смештајног
простора (а нећемо га имати ни у будућности), него и због тога што нема
сврхе да обавезни примерак постоји на 3 места у Србији (Народна библиотека,
Библиотека Матице српске и библиотека САНУ).

Онда смо настојали да ову библиотеку усмеримо у правцу
у коме она и данас делује, а то је да будемо највећа библиотека у Србији
са страним фондом. И ми то данас јесмо.

Фонд ове библиотеке има данас између 75-78% књига
на страним језицима. Тако велики фонд на страним језицима смо остварили
и остварујемо на неколико начина. Најпре, аквизицијом коју добијамо разменом.
У своје доба САНУ је објављивала око 70 књига годишње и за те књиге које
смо слали на разне адресе у иностранству, добијали смо одговарајуће публикације.

Наиме, остварили смо сарадњу са многим универзитетским
библиотекама, универзитетима и академијама наука и на тај начин увећавали
тај фонд већ од 1991. сваке године за отприлике између 10 до 12 хиљада књига.
То је аквизиција коју добијамо разменом.

Када Библиотека добије неку специфичну заоставштину, те
године у фонд уђе и до 30.000 књига.

Жеља: оснивање Европског центра
за надреалистичке студије

Други начин обогаћивања фонда су донације разне врсте.
Најпре појединачне, а затим донације које Библиотека добија заоставштинама
које јој остављају преминули чланови Академије или људи који су имали значајне
приватне библиотеке.

—Тако смо стекли значајан фонд, а
те донације називамо “посене библиотеке“ или скраћено ПБ и њих има доста,
од којих су најзначајније, посебно библиотека Симе Симића
која је драгоцена по великом броју сепарата и књига које се односе не стварање
Југославије, Источно питање, Југословенско питање и односе са Ватиканом

Потом, овде је огромна библиотека Љубомира
Дурковића-Јакшића који је радио у Универзитетској библиотеци и
најновија библиотека која је предрагоцена – Марка Ристића.
Иако Марко Ристић није волео Академију, Градска скупштина, а и његови потомци
по женској линији (чији је предак био Јован Ристић), настојали су да ова
библиотека дође у САНУ.

То је библиотека која има око 11.000 књига која се сада
сређује (највише укоричују, јер су многе књиге у врло трошном стању). Међу
тим књигама има драгоцених раритета. Све су то књигекоје су објављивали
надреалисти, што у Паризу, што у Прагу и Београду. Ту чак и ма и плаката,
памфлета, малих свешчица, песама.

Библиотека је добила и заоставштину Милана
Дединца који је такође био надреалиста, коју јој је тестаментом
оставила Радмила Бунушевац.

—Моја је замисао да овде у Академији
оснујемо Европски центар за надреалистичке студије, јер ми данас у Европи
имамо највећу концентрацију надреалистичких текстова у Европи, заслугом
Марка Ристића, каже др Стипчевић.

Стратешка оријентација – страна
литература

Говорећи о даљој оријентацији ове библиотеке, др Стипчевић
износи своју визију развојних планова:

—Будући развој ове библиотеке треба
да буде оријентисан на сакупљање стране литературе. То је веома важно зато
што има и у Универзитетској библиотеци књига на страним језицима, али ни
једна ни друга библиотека нема годишњу обнову фонда у таквим размерама као
наша.

Пошто смо најцентралнија библиотека у граду, желели
бисмо да имамо једну библиотеку у којој би научни радници, стручњаци, истраживачи
могли доћи до неких књига до којих иначе не би могли да дођу.

Имали смо раније сакупљен огроман фонд такозваних реферативних
журнала свих стручњака из свих совјетских академија наука којих је било
много, али то нико није читао јер су врло брзо застаревали. Рецимо, било
је таквих журнала у којима је разрађивано како се праве пасте за ципеле.

Зато смо те журнале склонили, али не и уништили.

Друга оријентација наше Библиотеке усмерена је на
хуманиору – хуманистичке и друштвене науке, више него на техничке и медицинске
науке, иако имамо и таква одељења, али смо приметили да се чак и академици
врло мало служе тим књигама, а оне су веома скупе. Тако неки часописи из
медицине коштају око 15.000 долара годишње, ми средства за такву претплату
немамо, а користио их је само по неко једном годишње.

Зато данас настојимо да имамо све књиге из хуманистичких
области и области друштвених наука, махом ма страним језицима, а оно што
треба да имамо, то купујемо или добијамо из сувишка Народне библиотеке.

То је, углавном, физиономија наше библиотеке.

Огромна зграда – на језеру!

Ова библиотека је током ових година управо због знатног
пораста њених фондова (1.500.000 наслова, али то значи много више књига),
озбиљно оптеретила ову зграду, и то не само књиге ове библиотеке, него и
фондови института САНУ који се налазе у овој згради.

Ова зграда је била пројектована као стамбена и у њој су
били станови. Зграда је имала 3 улаза. У приземљу је био пре рата диван
пасаж, а у њему једна изврсна посластичарница. Ту се налазила и књижара
“Цвијановић“.

—Али, како она више није стамбена
зграда, не може да издржи сав тај терет ни већ је пукла на више места, јер
спратови (подови)нису направљени од армираног бетона, него од греда, а њихова
носивост је око 150 кг по квадратном метру. Међутим, у садашњим условима,
носивост пода би требало да буде 450 кг по квадратном метру.

Зграда је почела да се растројава и због терета фонда
библиотеке у приземљу и међуспрату, али и због фондова института који се
налазе на првом, другом, трећем и четвртом спрату. То претпоставља реалну
могућност да се она под тим теретом сруши, поготово ако би било неког земљотреса.
Уз то треба имати у виду да се испод ове зграде налази један велики бунар
и још веће језеро, из кога се стално пумпом избацује вода у канализацију.

Одлуком Владе републике Србије из 1986. требало је да
почне изградња библиотеке у ул. Ђуре Јакшића на месту где је била зграда
која је порушена у бомбардовању 1941. Та библиотека је требало да има 3
спрата испод земље и 4 изнад земље.

Те године је прослављана велика стогодишњица САНУ која
је оснопвана 1886. Међутим, дошло је до неспоразума и Влада је забранила
прославу, а истовремено је прекинула процес изградње библиотеке – због појављивања
познатог Меморандума.

—Касније никада није било средства
за ту изградњу, а ни сада се не види могућност за реализацију те идеје,
иако постоји потпуна документација потребна за њену градњу.

Влада прискаче у помоћ

Међутим, академик Стипчевић истиче да че се захваљујучи
Влади Србије, ове године библиотека (делимично) преселити у нов простор.

—Садашња Влада је пре годину ипо
донела одлуку да да библиотеци на коришћење зграду Банке која се налази
тачно преко пута САНУ, у којој је и трезор Народне банке. Још 1992. су почели
разговори са сваком Владом, али од тада до данас ни јкедна није била вољна
да то да САНУ. То је доведено до краја тек сада, захваљујући садашњој Влади.

До сада су исељена 2 од 4 спрата, као и поткровље,
а велика је вероватноћа да че библиотека добити и трезор, што би за њу било
од непроцењивог значаја.

И у овако велики простор не би могла да се пресели
цела библиотека, јер она сада користи 1960 квадратних метара простора, а
тамо има укупно 2.100 метара квадратних, у који треба да се усели и Архив
САНУ који је врло велики и драгоцен, и у коме је посебно значајан трезор
у коме би се чувале архивалије и раритети библиотеке.

То ће знатно растеретити зграду САНУ и сачувати је од
рушења.

Али, велика невоља је у томе што се у приземљу налазе
Национална Штедионица и Ерсте банка. Наиме, то је диван простор
и он би био идеалан за читаоницу, али за сада нема решења за њихово исељење.

—Тако ће САНУ имати две зграде на
истом потезу, и то ће прерасти у академијски центар, што ће бити од велике
опште користи.

Разуме ссе да библиотеци ове врсте која има сваке
године нових 15.000 књига, ни тај простор неће бити довољан, али треба веровати
да ће једном ова наша држава бити толико богата да ће моћи да направи библиотеку
чија би изградња по мојој рачуници коштала 8-10 милиона евра.

Велико благо практично недоступно

Библиотека има посебне проблеме, пре свега због недовољног
броја запослених – заједно са помоћним радницимаима их укупно 40, од чега
су 33 библиотека са око 5 милиона књига има 250запослених радника.

—Највећи проблем је обрада књига које
редовно свакодневно долазе аквизицијом. Када сам ја ступио на дужност, заостатак
у обради је био две године, а сада смо у заостатку само месец дана, захваљујући
надпросечном напору запослених.

Целокупна стара библиотека
– на каталошким листићима!

Од 1990. све аквизиције су обрађене на електронски
начин, али целокупна стара библиотека је на каталошким листићима, од којих
су неки чак писани руком. Све се то мора поново обрадити електронски по
новим универзалним библиотечким стандардима.

Ова библиотека користи посебан систем који се сада
зове САНУ биб. И он добро функционише. Али, да би старије књиге пребацили
у електронску форму било би потребно да пет добрих библиотекара ради око
oсам година само на томе.

Прашка библиотека је тај посао обавила, али уз донацију
од око 50 милиона долара.

Ми то морамо да урадимо, то је наша цивилизацијска
обавеза и практична потреба, али то без неке помоћи са стране нећемо моћи.
Међутим, већ ове године очекујемо да ћемо имати могућности да запослимо
нове библиотекареза посебне намене, јер ми, примера ради, немамо ни једног
библиотекара који зна француски језик, а то је посебно важно за библиотеку
Марка Ристића чије су три четвртине фонда на француском језику. Укупно узев,
нама је потребно бар још 9-10 библиотекара.

Значајно је да су сада и плате библиотекара повећане
у односу на претходно стање, посебно захваљујући разумевању Владе Србије.
Тако се врши адаптација мокрих чворова (24)који нису од 1959. оправљани
нити иновирани. Такође, обновљена је свечана сала, направљена је мања сала
за 80 присутних, направљени су витражи и др.

Врло је значајно да је Влада обезбедила средства за обнову
крова, јер је он прокишњавао, а огроман је и покривен бакром, што додатно
поскупљује његову обнову.

Очекује се унос података у јединствен
информациони библиотечки систем Србије

Јасно је да свака раритетна књига представља национално
благо, али бројне књиге из ове библиотеке нису гдоступне, јер нису унете
у јединствен библиотечки каталог у Србији. Тим поводом др Стипчевић каже:

—Потреба интеграције електронских
записа о кђњижном фонду САНУ у јединствен информациони системје очигледна,
а истовремено би било веома корисно када би све институтске библиотеке САНУ
биле обједињене у ову библиотеку, али за то би био потребан знатно веђи
број запослених.

Обједињавање би имало низ предности. Рецимо, сваки
заинтересовани корисник би имао каталог на једном месту, и не би морао да
шета по институтима САНУ. Још важније је да данас нико не зна чиме све располажу
ов ебиблиотеке, а много је наслова који могу да се нађу само у тим библиотекама
и нигде више у целој Србији.

Изузетно вредне институтске
билиотеке не воде библиотекари

Треба напоменути још један проблем: ове институтске
библиотеке не воде библиотекари него стручњаци за област којом се институт
бави. Међутим, треба ценити библиотекарство као струку и њој препустити
да води библиотеке.

Београд ће добити изузетан
библиотечки центар

Према томе, национални интерес је да се сва документа
о књигама из Библиотеке САНУ учини доступним путем јединствене библиотечке
мреже у Србији. Др Стипчевић предвиђа да ће тај циљ бити остварен идуће
године.

Још када се ова библиотека буде уселила у зграду садашње
банке, Београд ће добити један изузетан библиотечки центар, што ће позитивно
утицати на даљи развој библиотекарства у Србији, и допринети да библиотеке
буду јединствени информациони центри, неопходни за развој науке.

 

Библиотека је пре свега намењена академицима,
професорима и научним радницима, али у њу могу да се упишу студенти четврте
године студија и магистранти. Књиге могу да износе само академици, а часописи
и уникати се не могу износити. Упис је бесплатан.

На Катедри за библиотекарство и информатику Филолошког
факултета у Београду, одбранила је докторску дисертацију Марта Сељак
из Словеније. Објављујемо уводну беседу коју је том приликом одржала њен
ментор проф. др Александра Вранеш.

Докторску тезу из области библиотекарства и информационих
наука кандидат Марта Сељак пријавила је на Филолошком факултету у Београду
2002, а одбранила ју је новембра 2005.

Докторска теза Улога библиотечких мрежа у
процесима организовања и управљања знањем састоји се од седам
целина:

– Увод

– Технолошки и друштвени развој,

– Организација знања, – Управљање знањем,

– Библиотечке мреже и сервиси, – Библиотечка мрежа
COBISS.Net,

– Закључак.

Библиотека као основна институција
информационог друштва

Докторска теза је написана на 239 страна, допуњених са
48 графикона и 18 табела, библиографијом (наведеном по АРА стандарду) и
индексима аутора, корпорација, акронима, кључних појмова и израза.

Опредељење за ову тему проузроковано је брзим развојем
информационих технологија, порастом електронских извора и коренитим променама
у концептима и процесима организовања знања, како би се истражио могући
приступ библиотеци као основној институцији информационог друштва.

У информационом друштву оптимизација глобалне организације
информација и знања библиотекама придружује издаваче, архиве, музеје, информационе
и библиографске сервисе, али и бројне комерцијалне организације које појединцима
и правним субјектима помажу да се суоче са експлозијом информација.

Ново окружење за размену знања, кооперативне референсне
услуге и едукативни програми преко веба, пред библиотеке постављају захтеве
успостављања библиотечких мрежа на различитим нивоима, међу којима се својком
распрострањеношћу и успешним резултатима на нашим просторима препознаје
библиотечка мрежа COBISS.Net која обједињује библиотечко-информационе системе
Словеније, Србије и Црне Горе, Босне и Херцеговине и Македоније.

Степен развијености библиотечке
мрежер један је од индикатора
развијености информационог друштва

Главна хипотеза њеног истраживања јесте да ће у глобалној
подели рада на подручју организовања и управљања информацијама и знањем,
значајну развојну улогу преузети националне и регионалне библиотечке мреже
и сервиси, као подршка глобалној библиотечкој мрежи и да је степен развијености
библиотечке мреже један од индикатора развијености информационог друштва.

Марта Сељак је након статистички аргументоване анализе
тражила одговоре на питања:

– О смеру развоја облика организовања и приступања информацијама
и знању;

– О рационалности учешћа библиотечких мрежа и сервиса у
тим процесима;

– О компентенцијама библиотечких мрежа на различитим нивоима;

– О предусловим аза успостављање библиотечке мреже, стандардима
на којима она почива и производима и услугама које развија;

– О потенцијалу знања сопствених кадрова у библиотечким
мрежама.

У оквиру тога, ослањајући се на богату теоретску литературу
и вишегодишња искуства, она је детаљно и прегледно говорила о предностима
библиотечке мреже COBISS.Net у односу на друге партнере, нудећи решења за
што брже прилагођавање међународним стандардима са циљем размене библиографских
и других информација, као и развијања оруђа за организовање знања која су
језички условљена и која нико уместо нас неће развити, све време се залажући
мултифункционалност библиографских записа.

Организација знања све више
је интердисциплинарна

Библиотечка наука има дугу традицију на подручју организације
информација и знања, док на подручју управљања знањем свој пут тек утире.
Кандидат закључује да раѕвој теоријских основа организације знања бележи
више нивоа, од прагматизма и рационализма (обликовање каталога, индекса,
база података…) до емпиризма, историзма, социолошких и епистемолошких
аспеката истраживања, повезаних са класификацијама, обликовањем корисничких
интерфејса и библиометријским методама.

Организација знања све више је интердисциплинарна, те су
библиографски концепти, оживотворени у нормативним датотекама, сада резултат
познавања три групе ентитета:

– производа интелектуалног и уметничког рада;

– особа и корпорација које сносе одговорност за тај рад;

– тематике интелектуалног и уметничког садржаја.

Пред државне органе и националне
институције културе, науке и образовања поставља одговорност за управљање
знањем

Кандидат указује да два пола истраживања, један системски
и други кориснички оријентисан, треба да успоставе висок степен сарадње
да би могли одговорити захтевима савременог доба.

Истовремено, Марта Сељак наглашава да се пред државне
органе и националне институције културе, науке и образовања поставља одговорност
за управљање знањем, које подразумева развијање националне институције културе,
науке и образовања поставља одговорност за управљање знањем, које подразумева
развијање националне институције културе, науке и образовања поставља одговорност
за управљање знањем, које подразумева развијање националне информационе
стратегије, у чијем дефинисању значајно место морају имати националне библиотеке.

Докторска теза Марте Сељак је резултат темељног истраживања
са поузданим закључцима и као таква кључна је за разумевање свих претходно
разматраних питања и сагледавања перспектива развоја библиотекарства.

—Госпођо Сељак, зашто сте одлучили да своју докторску
дисертацију браните на Филолошком факултету у Београду?

—Тема моје докторске дисертације гласи:
Улога библиотечких мрежа у процесима организовања и управљања знањем.
Та се тема директно надовезује, заправо произилази из мог дугогодишњег истраживачког
рада и практичних искустава у развоју и одржавању оперативности система
COBISS.

Феноменом библиотечких мрежа не бави се много стручњака
ни у Словенији, ни у ширем региону. Поред тога, међу стручњацима у Словенији
који су се одлучили за академску каријеру, има и оних који су били против
концепције COBISS-а. За Филолошки факултет у Београду сам се одлучила
јер сам своју докторску дисертацију желела да браним пред неутралном комисијом.
Иначе, нисам први ИЗУМ-ов сарадник који је докторирао на Универзитету у
Београду, а сигурна сам да нисам ни последњи.

—Колико је пожељна и корисна сарадња библиотечких
стручњака на овим просторима уопште, а посебно између Словеније и Србије?
Какве то предности нуди?

—Сарадња библиотечких стручњака на заједничким
пројектима, како у оквиру поједине државе, тако и међу државама, увек је
значајно доприносила развоју струке. То важи и за библиотеке у државама
које су настале на подручју некадашње Југославије, јер су се позитивни резултати
сарадње у прошлости до сада већ више пута потврдили.

Посебно препознатљив и успешан био је пројекат утврђивања
јединствених каталошких правила под руководством међународно признатог библиотечког
стручњака др Еве Вероне. Позитивни ефекти уједначавања
каталошких правила значајно су утицали и на развој COBISS-a.

Потврђивање система узајамне каталогизације и развој аутономних
библиотечких информацијских система појединих држава, повезаних у регионалну
мрежу COBISS.Net, други је значајан резултат сарадње библиотечких
стручњака из регије.

Сарадња на заједничким пројектима, какав је COBISS.Net,
повећава развојне потенцијале, а самим тим и простор за додатне синергијске
учинке мреже библиотека као целине.

У поређењу с релативно скромним кадровским ресурсима појединачне
државе, у оквиру мреже COBISS.Net на располагању је неупоредиво
већи број библиотечких стручњака који својом иновативношћу могу да допринесу
бржем и квалитетнијем развоју библиотечких система и сервиса на националном
и регионалном нивоу.

На тај начин се подиже и ефективност задовољавања информацијских
потреба корисника с подручја науке, об разовања и културе. Број библиотека,
које су у појединим државама већ укључене у мрежу COBISS.Net, показује
да су Словенија и Србија у томе најуспешније.

—Наш лист прати збивања у библиотекарству уопште,
али желимо да посебно пратимо и оно што се догађа у овом региону на том
плану. Како је овај лист, информативни, било би веома корисно ако би имали
редовне информације о дешавањима у високошколском библиотекарству у Словенији.
Можемо ли у том смислу да рачунамо на вашу трајну сарадњу?

—Високошколске библиотеке су обично у
свим срединама најнапредније међу библиотекама, јер их на то приморавају
високи захтеви корисника на универзитетима и високошколским институтима.
Због тога им у ИЗУМ-у посвећујемо посебну пажњу.

У вези с тим могу да истакнем вођење библиографија истраживача
у оквиру система COBISS, што представља један од веома значајних
задатака високошколских библиотекара.

Увођење јединственог националног система вођења библиографија
истраживача није једноставан задатак. Он захтева сарадњу субјеката с различитим
интересима и сходно томе употребу различитих инструмената мотивације. Систематски
приступ, пре или касније, богато ће уродити плодом.

Брига високошколских библиотека у Словенији за квалитетну
обраду библиографских јединица истраживача, побољшала је, између осталог,
библиотекарима статус, како код високошколских наставника, тако и код финансијера,
а библиографије истраживача у систему COBISS.SI постале су непогрешив
извор података за вредновање истраживачке делатности на универзитетима,
институтима и у Јавној агенцији за истраживачку делатност Републике Словеније.

Предлажем да неку од водећих словеначких високошколских
библиотека позовете да своја искуства представи у вашем листу. Од обостране
је користи да континуирано бринемо о међусобној информисаности и популаризацији
достигнућа библиотека Словеније и Србије.

—Ви радите у институцији која ужива леп углед.
Како би за наче читаонице описали шта је то чиме се бави Ваша институција?
Како институција функционише, какав кадар запошљава, како се финансирате?

—Институт информацијских знаности,
или краће ИЗУМ, јавни је завод који је 1992. основала Влада Републике
Словеније, као информацијски сервис словеначке науке, образовања и културе.
Пре тога је функционисао у оквиру Универзитета у Марибору.

Његов статус и деловање одређују Закон о истраживачкој
и развојној делатности и Закон о библиотекарству, а у складу са смерницама
оснивача, ИЗУМ сарађује и са библиотечким информацијским сервисима
и библиотекама ван граница Словеније.

Делатност ИЗУМ-а претежно је везана за развој
и одржавање система и сервиса COBISS, као платформе националних
библиотечких информавијских система држава у мрежи COBISS.Net.
Тренутно су то Словенија, Босна и Херцеговина, Македонија, Србија и Црна
Гора.

Управни одбор ИЗУМ-а има 11 чланова које именује
Влада Републике Словеније, а међу њима су представници надлежних министарстава,
и свих типова библиотека и истраживачких организација, Стручни савет чине
признати стручњаци с подручја информацијских наука и библиотекарства те
рачунарства из Словеније и иностранства, те водеђи стручњаци из ИЗУМ-а
(укупно 13 чланова).

Саветодавно тело за обликовање и усклађивање гледишта словеначких
библиотека у односу на развој система и сервиса COBISS јесте Савет
чланица COBISS-a. Чине га представници библиотека према критеријуму
броја унетих записа у узајамну базу података COBISS.SI (10 чланова).

Тренутно је у ИЗУМ-у 95 запослених, од тога 82
сарадника има најмање високошколско или универзитетско образовање. Запошљавамо
стручњаке различитих профила, који за подручје библиотекарства и информацијских
наука у већини случајева морају да се оспособе на радном месту у ИЗУМ-у.

У програму делатности преплићу се истраживачке, развојне
активности, активности на одржавању и образовању, које се тренутно изводе
у оквиру следећих одељења:

– развој узајамне каталогизације,
– развој програмске опреме COBISS2,
– развој програмске опреме COBISS3,
– одржавање система,
– кориснички сервис,
– образовање,
– рачунарски инжењеринг,
– документација,
– вођење квалитета, и
– истраживања у информацијским наукама.

У организационе елементе можемо да убројимо и широко засновану
сарадњу са библиотекама и другим корисницима који, преко експертних група
и саветовања, непосредно учествују у доношењу одлука.

Приходи ИЗУМ-а у 2005. износили су 5,8 милиона
евра. Од тога је 14 % прихода било намењено за конзорцијску набавку страних
информацијских извора и 13% прихода за набавку машинске опреме за централне
функције система COBISS.SI. Размера између средстава добијених
из државног прорачуна и средстава остварених на тржишту износи 90:10.

—Шта ИЗУМ може да понуди корисницима својих услуга?

—Постоје различите категорије корисника
наших производа и услуга. Најпре су ту библиотеке и библиотечки информацијски
сервиси који су укључени у мрежу COBISS.Net, затим коначни корисници
COBISS-a и услуга ИЗУМ-а те различити државни органи и
друге институције које користе производе и услуге ИЗУМ-а.

У оквиру библиотечког информацијског система Словеније,
ИЗУМ обавља задатке националног библиотечког информацијског сервиса.
То су првенствено:

– координација развоја и функционисања узајамног библиографског
система и његових сервиса,

– координација развоја и употребе стандарда рачунарске
подршке за функционисање библиографског система,

– развој и одржавање програмске опреме COBISS2
и COBISS3 за аутоматизацију библиотечког пословања,

– утврђивање оспособљености стручних радника заучешће
у библиографском систему,

– планирање и одржавање централних рачунарских и комуникационих
капацитета,

– организација понуде страних база података и сервиса,

– развој и одржавање информацијског система за праћење
истраживачке делатности у Словенији,

– образовање корисника и помоћ корисницима.

У врху приоритета програма делатности ИЗУМ-а за
2006. је извођење активности које обезбеђују несметан приступ (24 сата 7
дана у недељи) систему и сервисима COBISS.SI његовим бројним корисницима
у Словенији и ван ње. Процењујемо да их је већ преко 250 000.

Заједно са словеначким библиотекама, ИЗУМ корисницима
с подручја науке, образовања и културе нуди узајамни каталог грађе у словеначким
библиотекама (око 3 милиона библиографских записа), повезан с каталозима
појединих библиотека, нуди затим и транспарентан преглед истраживачке продукције
преко библиографија истраживача, бесплатно учење преко web-a за употребу
сервиса које нуди ИЗУМ, те бесплатну помоћ преко е-поште или преко
ћаскања на web-у (chat).

Националним библиотекама, у државама које развијају библиотечке
информацијске системе на платформи COBISS, ИЗУМ нуди организациона
решења и знање које је потребно за успостављање и функционисање јединственог
библиотечког информацијског система на нивоу државе, програмску опрему
COBISS2 и COBISS3 те услуге саветовања, техничке помоћи и
образовања за запослене у националном информацијском сервису.

За одржавање оперативности националних система, укључивање
нових библиотека у наведене системе, имплементацију програмске опреме, помоћ
корисницима те образовање корисника, задужени и овлашћени су, наиме, национални
библиотечки информацијски сервиси при националним библиотекама. Само у Словенији
те задатке обавља ИЗУМ.

—Шта ИЗУМ планира у периоду који је пред нама?

—Велики део наших активности односи се
на 25 обимних развојних пројеката међу којима су неки који се изводе или
ће се изводити више година. Највиши приоритет имају пројекти који ће допринети
побољшању квалитета библиографских база података у оквиру мреже COBISS.Net,
пројекти развоја нових модула програмске опреме COBISS3 те пројекти
развоја нових сервиса за крајње кориснике (могућност наручивања грађе преко
COBISS/OPAC-a и услуге е-обавештавања). Планирамо и ширење мреже
COBISS.Net. Тренутно су у току разговори с библиотекама у Албанији
и Бугарској.

—COBISS је ИЗУМ-ов производ који је живео на овим
просторима. Како би Ви оценили његову ефикасност и које су његове предности
у односу на остале сличне системе?

—Непознаваоци COBISS-a често
претпостављају да је COBISS само програмска подршка за аутоматизацију
библиотечког пословања, какву је могуће купити и код других потврђених произвођача
библиотечких софтвера.

COBISS – кооперативни on-line библиографски
систем и сервиси – много је више од тога. То је пре свега организациони
концепт повезивања библиотека у национални библиотечко-информацијски систем
и мрежу COBISS.Net. Ову додатну вредност, која превазилази функционалност
програмске подршке, произвођачи библиотечких софтвера, наиме, не обезбеђују.

Концептуална основа COBISS-а утемељена је од самог
почетка на принципу кооперативности, односно сарадње различитих типова библиотека
с различитих језичких подручја.

Додатни квалитет систему даје мултифункционалност његових
база података које истовремено подржавају функције каталога и функције библиографија,
од персоналних, институционалних до националних библиографија.

Могућност бесплатне размене библиографских информација
између аутономних система узајамне каталогизације у мрежи COBISS.Net
доноси на додатну бригу и за квалитет библиографских запса, чиме се други
понуђачи програмске опреме не баве и не оптерећују.

Програмска опрема COBISS подржава централне функције
система узајамне каталогизације с централним каталогом, повезаним с каталозима
појединих библиотека, апликацију библиографија истраживача, апликацију библиотечке
надокнаде те апкалних функција библиотека (набавка, серијске публикације,
фонд, позајмица, међубиблиотечка позајмица, исписи и управљање апликацијама).

Развој такве програмске опреме веома је захтеван и скуп,
зато смо сведоци изузетне динамике која је у свету присутна на том подручј,
што се показује у сталном настанку нових понуђача, њиховом пропадању или
удруживању.

У пракси се срећемо и с низом различитих локалних програмских
решења или такозваних home made system-a који, због скромних развојних
извора, не могу да обезбеде решења која би се заснивала на међународним
стандардима и која би обезбеђивала интероперабилност између библиографских
система и сервиса.

COBISS омогућава сарадњу различитих
типова библиотека

Ако из шире перспективе покушам да оценим COBISS,
онда је, у поређењу са светски признатим библиотечким софтверима, његова
предност у следећем:

Истовремена изградња централног каталога, односно библиографског
система на државном нивоу и локалних база података појединих библиотека,
што обезбеђује максималну ефикасност у обради грађе. Други библиотечки софтвери,
по правилу, не произилазе из наведених претпоставки и подржавају првенствено
аутоматизацију појединих библиотека. Пример сличне кооперације, само на глобалном нивоу,
јесте OCLC са светским каталогом WorldCat, зато COBISS
омогућује и преузимање запис из наведеног каталога.

Осим програмске опреме, IZUM библиотечким информацијским
сервисима појединих држава нуди и знање и организациона решења за успостављање
и функционисање библиографског система, укључујући саветовање, техничку
помоћ и образовање.

У оквиру мреже COBISS.Net омогућена је бесплатна
размена библиографских записа између аутономних система држава учесница,
што библиотекама смањује трошкове на обради библиотечке грађе, а библиотекарима
доноси и одговорност за креирање квалитетних библиографских записа.

Развој COBISS-а заснован је на свим кључним стандардима
библиографске контроле који обезбеђују интероперабилност с другим библиографским
системима у свету. Улагања библиотека у изградњу библиографских база података
на платформи COBISS постају тако и дугорочна сигурна инвестиција.

—Молимо вас да нам изнесете нека своја размишљања
о садашњем тренутку и даљем развоју високошколских библиотека.

—Као што сам већ поменула, високошколске
библиотеке највише осећају притисак својих корисника у погледу захтева за
новим сервисима које диктира неумољиво брз технолошки развој.

То је уједно и изузетна прилика за високошколске библиотекаре
да преузму значајну улогу у образовним процесима својих установа и у праћењу
резултата истраживача путем систематског вођења нових библиографија. На
тај начин они доприносе, односно доприносиће, бољем и препознатљивијем статусу
библиотечке и информацијске струке.

 

Импресивна биографија

Поводом одбране доктората Марте Сељак
на Катедри за библиотекарство и информатику Филолошког факултета у Београду,
објављујемо разговор који смо водили са њом о неким актуелним проблемима
библиотекарства данас и њеном ангажману на овом плану.

Марта Сељак је дипломирала
и магистрирала на подручју информатике на Економско-пословном факултету
Универзитета у Марибору и докторирала на подручју библиотекарства и информацијских
наука на Филолошком факултету Универзитета у Београду.

Пословну каријеру започела је у Одељењу
за анализе некадашње Службе друштвеног књиговодства у Марибору. Каријеру
је наставила у индустријском предузећу, као руководилац тима који је, у
сарадњи са Универзитетом у Марибору, развијао и уводио производни информацијски
систем.

Од 1983. до 1990. радила је на Правном
факултету Универзитета у Марибору, најпре као истраживач, а затим као виши
предавач за подручје информатике.

При том је, као системски аналитичар,
сарађивала на пројекту изградње информацијског система стамбене привреде
Словеније, а од 1988. на развоју информацијског система и сервиса COBISS.

У IZUM-у је редовно запослена од 1990.
на радном месту помоћника директора и координира развојне пројекте и сервисе
COBISS-а.

Од 2002. је члан Националног савета
за библиотечку делатност Словеније.

Институт за испитивање материјала основан је 1929. и представља
најстарију научноистраживачку институцију у Србији. Основни циљ оснивања
била је потреба за јединственом институцијом која би се, поред истраживања
и развоја, бавила и редовном контролом сировина, полупроизвода и производа
грађевинске, хемијске и металске индустрије.

Од тог периода Институт стиче високу репутацију на пољу
грађевинарства, кроз своје доприносе у имплементацији најзначајнијих пројеката
у земљи. Ово се огледа у планирању и извршењу нових конструкција за специфичне
захтеве и специфичну примену, рационализацију производних процеса и развој
технологија за производњу грађевинских материјала и њихових компонената,
контролу квалитета и др.

Институт има сертификован систем менаџмента квалитетом
према захтевима стандарда JUS ISO 9001:2001, акредитоване лабораторије
према захтевима стандарда JUS ISO/IEC 17025-:2001 и акредитовано
сертификовано тело према JUS EN 45011 или JUS ISO/IEC
Упутство 65.

Институт располаже са 150 персоналних рачунара повезаних
у локалну рачунарску мрежу и 7 сервера.

Интернет адреса Института је: www.institutims.co.yu
са Web презентацијом.

Развојни пут библиотеке

Библиотека Института за испитивања материјала ИМС званично
је формирана 1946. Њен први фонд представљају заправоп књиге преузете из
Библиотеке Министарства грађевине Краљевине Југославије, основане 1929.

Она припада типу специјалних библиотека јер је у саставу
истраживачког Института и зато што својим корисницима пружа специјалне информације
и материјале, првенствено из области грађевинарства, архитектуре, технологије
и машинства.

Библиотека је организационовезана
за Блок управљања квалитетом система

Библиотека данас располаже са око 148 метара квадратних
магацинског, читаоничког и радног простора у коме је смештено више од 20.000
библиотечких јединица.

Највећи део фонда смештен је према стручним областима и
углавном је у слободном приступу. За претраживање целокупног фонда библиотеке
корисницима су у слободном приступу такође на располагању ауторски и стручни
каталог монографских публикација, као и посебне картотеке помоћу којих могу
брзо доћи до тражене информације.

У наредном периоду је у плану да се библиотечки простор
модернизује и прошири, да се оформи електронска читаоница за Интернет претраживања,
изради електронски каталог и уведе програмски пакет COBISS.

Модернизација библиотеке треба да се примени на све сегменте
њеног пословања, па је стога од посебног значаја позитиван однос руководства
Института према Библиотеци.

Фонд Библиотеке

Библиотека данас располаже са више од 20 000 библиотечких
јединица, коју сачињава:

13.000 монографских публикација.

130 наслова домаћих и страних часописа са преко 6.000 библиотечких
јединица,

4000 стандарда

50 докторских дисертација и магистарских теѕа,

старе и ретке књиге,

локална збирка Института,

неколико легата, и

некњижна грађа.

Тренутно су најфреквентнији део фонда часописи и стандарди
као и референсна збирка. Овај део фонда користе стручњаци са веома специфичним
захтевима, а ова врста литературе успева по својој свеобухватности да задовољи
већи део њихових потреба и захтева.

Поједини истраживачи користе услуге приступа стручним и
страним часописима у електронском облику преко сервиса КоБСОН,
а очекује се и скори приступ читавог Института коришћењу тог сервиса.

Широк круг корисника

Библиотека има око 200 корисника, од којих су 120 дипломирани
инжењери, а њих 25 доктори наука и магистри из Института, али је она такође
отворена за услуге многим јавним и научним радницима изван њега.

Библиотекар остварује веома тесну сарадњу са својим корисницима
не само путем издавања публикација, већ и приликом набавке литературе, претраживања
каталога и специјалних картотека и међубиблиотечке позајмице која је веома
развијена.

Сем међубиблиотечке позајмице која функционише између Библиотеке
и Института и великог броја других институтских и факултетских библиотека
у Београду и Новом Саду, успешно делује и међубиблиотечка размена са многим
институцијама и установама.

Стручно руковођење библиотеком

У Библиотеци со од њеног оснивања радиле Ерна Бајлони,
Еуфросимија Јанковић и Јасмина Сокач.

Сада корисницима услуге пружабиблиотекар Љиљана
Дмитровић, дипломирани историчар уметности са звањем Виши
стручни сарадник-библиотекар, која у Библиотеци Института за испитивање
материјала ради десет година.

Била је ученик Средње библиотекарске школе, а на Филолошком
факултету је дипломирала на групи за Историју уметности и положила стручни
библиотекарски испит.

Пре тога је радила у Универзитетској библиотеци “Светозар
Марковић“, Библиотеци града Београда и Библиотеци Технолошког факултета,
где је стекла врло корисна искуства која су јој помогла у организацији рада
и самосталном вођењу библиотеке.

Локална музејска збирка

Прилагођавајући се потребама Института, оформила је локалну
музејску збирку у којој су се нашла сва институтска издања, почев од 1953,
када је изашао први број стручног часописа “Саопштење“. Такође
је једном делу фонда (некњижна грађа), припојила после вишегодишњег сакупљања
колекцију од преко 100 повеља, признања, захвалница и медаља из земље и
света, које је Институт добио за свој плодан и дугогодишњи рад.

Од 2005. установила је у оквиру обележавања Дана института
изложбу која представља његов рад јавности, почев од његовог оснивача и
првог директора професора Бранка Жежеља, па све
до данас.

Амбициозан циљ

Многе високошколске библиотеке сусрећу се са проблемом
смештаја фонда, финансијским улагањем у набавку актуелне литературе и савремену
техничку опрему.

Међутим, у Библиотеци Института ИМС влада позитиван тренд
разумевања од стране руководства, па ће стога вероватно доћи до трансформације
класичног типа библиотеке у савремену.

Библиотека ће бити део научно-информационог
центра

Такође, Институт доста улаже у едукацију библиотечког
кадра и њихово стручно усавршавање.

Библиотека ће у скоријој будућности бити део Научно-информационог
центра, па ће се рако наћи у кругу најеминентнијих специјализованих
научних и високошколских библиотека.

Google (www.google.com), тренутно
је највећи и један од најбољих Интернет претраживача, у сваком случају –
најпопуларнији. Основали су га Лари Пеиџ и Сергеј
Брин, са идејом да “организују информације из целог света
и учине их универзално доступним и корисним“.

Гугл преко својих сервиса прима преко 200 милиона
упита сваког дана. У 2006. Гугл је индексовао преко 25 милијарди веб страна,
1,3 милијарди слика и преко једне милијарде Usenet порука. Пројекат
је започео хипотезом да би претраживач који анализира однос између вебсајтова
давао боље резултате него тада (1996) постојеће технике.

Убеђени да су странице са највећим бројем линкова са других
релеванитних страница, најрелевантније странице повезане са претрагом, Пеиџ
и Брин су тестирали ову тезу као део својих студија, и направили
основу за свој претраживач. У почетку, претраживач је користио веб страну
Станфорд универзитета. Домен google.com регистровам је 1997.

Захваљујући свом једноставном, чистом дизајну, Гугл
је привукао велики број корисника који нису желели да претражују Интернет
ометани визуелним ефектима.

За претраживање, Гугл користи алгоритам “PageRank“
за рангирање веб страница, који је у корелацији са хуманим концептом вредновања.
Осим HTML фајлова, Гугл индексује још 13 других формата,
укључујући и PDF, Word, Excel, Flash SWF.
Корисници могу да поставе основни језик, да одреде број резултата који ће
се приказивати по страници и да користе сигурносни филтер “SafeSearch“.

Данас Гугл није више само интернет
претраживач већ је проширио своју делатнист и на разне сервисе

Један од највећих изазова за Гугл састоји се
у томе што је са порастом поверења корисника Интернета у резултате претраживања
преко Гугла, порасло и субверзивно деловање комерцијалних фирми,
које покушавају да измене рангирање резултата у своју корист.

Гугл је објавио и серију приручника за власнике
сајтова који би желели да подигну свој ранг уз коришћење легалних метода,
док се труди да оне који користе нелегалне методе елиминише са листа резултата.

Дaнас Гугл није више само интернет претраживач,
веч је проширио своју делатност на разне сервисе, на пример Google
Book Search / Google Book Library Project (http://books.google.com
и http://catalogs.google.com )

Могућност претраживања садржаја
скенираних књига

Овај пројекат је покушај глобалне виртуелне библиотеке
и библиотечког каталога и има сврху да олакша проналажење књига и информација
објављених у њима. Настао је у сарадњи Гугла и неколико великих
издавача, универзитетских и јавних библиотека.

Google Library омогућује претраживање садржаја
скенираних књига из којих су доступни делови дигитално копираног текста.
Гугл планира да дигитализује и учини доступним кроз овај сервис
отприлике 15 милиона библиотечких јединица за једну деценију. Ово је изазвало
контроверзе јер издавачи и аутори оспоравају право на објављивање књига
за које још увек постоје ауторска права.

Касније је овакав пројекат направио и Yahoo у
сарадњи са Удружењем слободни приступ. Ова иницијатива и даље остаје контроверзна.
Док многи поздрављају могућност бесплатног приступа ономе што би могла да
постане највечи дигитални онлајн трезор људског знања, издавачи и аутори
оспоравају пројекат као кршење и преотимање ауторских права.

Google Scholar (http:/scholar.google.com)
омогућује ефикасно фокусирање претрага на научну литературу, тезе, радове,
чланке, абстракте, извештаје и слично. С обзиром на праксу да многи студенти,
научници и истраживачи користе Гугл као први извор за претраживање
научних информација, сервис који омогућује да се издвоје квалитетни извори
из области науке доприноси обезбеђивању релевантних резултата претраживања,
који одговарају информационим потребама истраживача.

Могу да се претражују различите
дисциплине и извори података

Могу да се претражују различите дисциплине и извори података:
рецензирани научни радови, тезе, књиге, абстракти и чланци из академских
публикација, публикација професионалних друштава, база предиздања, издања
универзитета и других организација. Google Scholar помаже да се
идентификују релевантна научна истраживања у целом научном свету.

С обзиром да Google Scholar може да повећа интернационалну
видљивост научних радова са Београдског универзитета, тако што би индексовао
податке везане за научне радове, тезе и др. и тиме омогући милионима корисника
да нађу научне радове са Београдског Универзитета, покренута је иницијатива
за сарадњу између Гугла, Универзитетске библиотеке “Светозар
Марковић“ и Народне библиотеке Србије, као координатора послова
везаних за eLibrary за науку и високо образовање на територији
Србије.

Са иницијативом је упознат и Ректорат Универзитета
у Београду, који је изразио спремност да се приступи остваривању сарадње.
До сада није постојала обавеза факултета да достављају докторске дисертације
у електронској форми. Усвајањем ове иницијативе то ће се променити, па ће
бити могуће да радови наших истраживача буду видљиви преко светске мреже.
У почетку би приоритет био дат часописима, радовима и тезама које већ постоје
у дигиталном облику и за које Универзитет у Београду има права.

Потребно је решити и питање права на дисертације, тј.
Да ли Универзитет има права на њих или су оне искључиво власништво магистра
и доктора, као и да ли часописи које издаје Универзитет у Београду морају
да постоје у електронској верзији и да ли им је приступ слободан или захтевају
претплату.

За публикације које имају претплату, постоји могућност
да Google Scholar индексује податке и прикажће линкове на странице
са абстрактом радова, где би корисници могли да одлуче да ли желе да купе
тај рад или се претплате на услуге.

Google Scholar може да омогући својим
кориснцима са Београдског универзитета директан приступ научним радовима
за које Универзитет већ има права

Већина највећих издавачких кућа дају Гуглу метаподатке
о својим издањима, а за узврат добијају право да њихов линк буде први у
листи резултата претраге, уколико постоји више извора за исти рад на Интернету.

Осим тога, Google Scholar може да омогући својим
корисницима са Београдског универзитета директан приступ научним радовима
за које Универзитет већ има права. Корисници са Београдског универзитета
би као резултате видели и линкове који би их упућивали на локални линк-ресолвер,
који би их водио до странице са пуним текстом чланака.

У овом програму већ учествује преко 600 библиотека из целог
света, а укључивање наше земље у ову иницијативу омогућиће да и радови наших
истраживача буду доступни сироком кругу корисника из земље и света.

КоБСОН и Google Scholar

КоБСОН већ, између осталог, креира и одржава
Интернет страницу доступну свим чланицама, доставља податке о локалним условима
коришћења папирних и електронских научних информација, креира и ажурира
адресар чланица, проширен информацијама о ИП адресама и могућностима коришћења
Интернета.

У току априла и маја месеца КоБСОН је успоставио
сарадњу са Гуглом, што је омогућило корисницима КоБСОН-а
ликовање на доступне изворе директно са Гугл странице за претраживање
и приказивање резултата. Као први корак, неопходно је на главној страници
изабрати Scholar Preferences.

У предвиђено поље унети КоБСОН, кликнути на
Find Library и сачувати подешавање кликом на Save Preferences
Ово је потребно урадити само једном.

После обављеног претраживања у Google Scholar-у
резултати ће бити приказани у следећој форми приказаној на слици.

Уколико је корисник на академској мрежи (или је пријављен
преко личне чиценце), и уколико је КоБСОН претплаћен на издавача часописа
у коме је чланак објављен, кликом на наслов сде прилази пуном тексту. Уколико
је чланак доступан преко неког од претплаћених агрегатора (EBSKO,
PROQUEST, HINARI) потребно је изабрати КоБСОН,
после чега ће се излистати сви неопходни подаци везани за часопис у којем
је чланак објављен.

Уколико је чланак електронски доступан, кликом на реч чланак,
на екрану ће се приказатипуни текст чланка. Као подсетник у левом горњем
углу екрана, приказани су сви библиографски подаци о траженом чланку.

Комплетна упутства налазе се на адреси:

http://kobson.nb.rs/Kobson/Dokumenti/Download/Scholar/GSobavestenja.pdf

 

Србислава Шаховић-Мишић