Док с једне стране наше библиотекарство добија значајна међународна признања за све оно што је на том плану урађено у нашој земљи, с друге стране, суочавамо се у сопственој земљи са проблемима који су пре свега субјективне природе, што значи да њихово решавање не зависи само од материјалних средстава.

У основи свега лежи непоштовање Закона о библиотекарству и других закона које се односе на библиотекарство, као и на њима заснованих аката, и то чак и од стране оних од којих би се то најмање очекивало – од надлежних министарстава. Tо је последица њихове недовољне заинтересованости за изградњу модерног библиотечког система у Србији који је свуда у свету помоћ у наставном процесу и облик доприноса развоју науке, образовања, културе и друштва у целини.

Истовремено, наше библиотекарство добија многобројна признања из иностранства, које је препознало библиотекарство у Србији као систем који има огромне потенцијале у библиотекарским стручњацима, и које упркос проблемима са којима се суочава, остварује завидне резултате, сагласне кретањима у развоју библиотекарства у свету.

Имајући то у виду, желели смо да чујемо шта о свему томе, практично о актуелном тренутку библиотекарства у Србији мисли Сретен Угричић, управник Народне библиотеке Србије, човек који се исказао као осведочени ауторитет у овој области и који је битно допринео развоју система и решавању проблема са којима се наше библиотекарство данас суочава.

Истовремено, С. Угричић афирмише нашу културу и наше библиотекарство у свету, што је допринос од непроцењиве користи за нашу земљу.

Циљ разговора који смо обавили са њим је да укажемо на оно што је потребно урадити како би били створени услови да се наше библиотекарство далеко брже и квалитетније развија

Не поштује се законска одредба о јединственом библиотечко-информационом систему у Србији

Када смо се договарали о темама о којима ћемо да разговарамо, С. Угричић је био врло јасан:
– Моја прва асоцијација на питање о актуелном тренутку у српском библиотекарству су пре свега – проблеми са којима се оно суочава. Мене занимају ствари које не функционишу онако како би могло и требало, и шта може да се учини да се та питања реше како би били продуктивнији, ефикаснији и ближи оном крајњем циљу функционисања наше струке – задовољавању потреба наших корисника и остваривању општедруштвеног интереса.

Разговор је кренуо у том правцу, па је наш саговорник истакао да се неки од најкрупнијих проблема тичу пре свега функционисања библиотечко-информационог система у Србији.
– Наиме, Законом о библиотекарству још пре десет година је дефинисана обавеза формирања јединственог библиотечко-информационог система који ће бити заснован на јединственој технолошкој платформи на целој територији Републике Србије.

Смисао ове законске обавезе је очигледан. Такав систем треба да с једне стране учини библиотеке и све њихове ресурсе што ефикаснијим у вршењу својих делатности и послова, а тиме и да буду инфраструктура и ресурс развоја не само сектора какви су, рецимо, култура и просвета, него и свих других сектора у друштву, као што су привреда, администрација, правосуђе, и свих других активности и домена. 

То је први и основни проблем који нас прилично (потпуно непотребно) оптерећује, јер се са њиме свакодневно суочавамо. Због значаја овог система, проблеми са којима се ми као установа најодговорнија за његово функционисање и развој суочавамо, за нас су најтежи.

Најтежи проблеми долазе из сектора просвете

На основу аргументованих чињеница, у овом тренутку најактуелнији проблеми из ове области, на жалост, долазе из сектора просвете. Господин Угричић то овако образлаже:

– Уместо да имамо примерену, чак узорну сарадњу на обострану и општу корист, ми смо сведоци проблема који долазе баш из просвете. Који су то проблеми?

Пре свега, то је покушај просвете да из библиотечког система истргне школске библиотеке  и школске библиотекаре. То је постао институционални, системски, проблем зато што су усвајањем неких законских аката, пре свега новог Закона о школству, неке његове одредбе дошле у колизију са Законом о библиотекарству, тако да смо били принуђени да иницирамо прошле године састанак на нивоу помоћника министара на тему статуса школских библиотека.

Том приликом је договорено да се поступи на једино реалан, могућ и исправан начин, што значи да је стручни рад библиотека и даље у домену и надлежности библиотекарства, односно националне библиотеке као врхунске и матичне установе у тој области, а правно-административни аспект рада школских библиотека остаје и припада домену њихових оснивача, односно школа, а самим тим и Министарства просвете.

Међутим, у последњем тренутку, такав договор није доживео озваничење доношењем неке врсте акта (упутство, уредба или нешто слично) што би било најефикасније, јер би се тиме извршила комплементарна расподела надлежности и обавеза, што би допринело успешнијем раду.
– Нама само остаје нада да ће до таквог једног споразума у што скоријем периоду ипак доћи.

Министарство просвете не поштује законе ни у области лиценцирања

Други напад на библиотекарски систем у Србији дошао је из сектора просвете у виду њиховог непризнавања важења лиценци, односно стручних испита, које су библиотекари положили у Народној библиотеци Србије:
– Тај институт стручног испита постоји деценијама и све ово време функционише врло добро, као саставни део укупног библиотечког система и библиотечке делатности у Србији. И не само код нас, јер је такав систем важећи у свим другим земљама.

Сада одједном, библиотекарима који раде у школским библиотекама и који имају положени стручни испит, он им се више не признаје и они су принуђени да полажу некакав посебан испит пред комисијама Министарства просвете. Прво, то је недопустиво и некоректно, а нема ни правни основ, јер су  библиотекари остварили то своје право полагањем стручног испита и на основу тога обављају свој посао на адекватан начин и успешно воде школске библиотеке.

Сада им је то право, супротно свим правним нормама, одузето! Они су због тога приморани да полажу некакав „стручни испит“, који се само тако зове, јер како може да буде стручан ако није пред комисијом која је формирана од стручне и надлежне институције, а то је у нашем случају наша национална библиотека.

То је други, директан, напад на функционисање библиотечког система у Србији који долази из просвете, одакле би се то, по логици ствари, најмање могло очекивати.

Једини светли пример: Министарство науке и заштите животне средине

Када је у питању библиотекарство, логично је очекивати да његовом развоју пре свих других доприноси држава преко три министарства: просвете, културе и науке. Међутим, то, на жалост, није тако. Уместо помоћи, на делу је потпуна маргинализација библиотекарства и непоштовање закона у два од ова три министарства.

– Наиме, једино је Министарство науке и заштите животне средине препознало улогу библиотекарства у развоју друштва и битно доприноси да оно буде комплементарно са библиотекарством развијених земаља, па у том смислу издваја огромна материјална средства за његов развој.

Министарства морају да помогну развој Виртуелне библиотеке Србије

Други врло велики проблем у функционисању библиотечког система је у области узајамне каталогизације, иако је она стратешка и инфраструктурна неминовност, а потреба његовог развоја је предвиђена као законска обавеза, како то експлицитно пише у Закону о библиотекарству.

Због тога је наше библиотекарство изградило систем Виртуелне библиотеке Србије, заснован на узајамној каталогизацији. Али, у овом тренутку у тај систем је ушло само 70, истина најзначајнијих, библиотека у Србији у чијој се централној електронској бази налази преко 1.700.000 записа.

– То је огроман ефекат, ако се има у виду да смо били принуђени да тај систем уводимо потпуно аутономно, без икакве помоћи државе, иако се ради о систему који битно доприноси научном и културном развоју државе. И поред свих опструкција и незаинтересованости надлежних, ми тај систем и даље врло успешно развијамо у задњих 4-5 година.

Основни проблем у његовом даљем развоју је скандалозни, игнорантски однос државе према овом фундаменталном систему. Ни једно министарство које би по природи свога посла било и морало да има пуну заинтересованост за подршку оваквом систему, том систему ни на који начин не помажу. Ту пре свега мислим на Министарство културе, када су у питању јавне библиотеке, Министарство просвете за универзитетске и школске библиотеке, а делом и друга министарства  када је у питању мрежа оптичких каблова, односно веза и прикључења свих библиотека на академску мрежу.

Тек садејством свих надлежних  министарстава створили би се услови који су неопходни за укупно функционисање и даљи много бржи развој система, иако је он и сада на сасвим добрим основама.

Опет свакако треба изузети Министарство науке и заштите животне средине са којим Народна библиотека Србије има узорну сарадњу, и оно има много другачији однос од осталих надлежних министарстава према свим  проблемима библиотекарства. Нарочито је значајна и успешна та сарадња у домену набавке страних база и часописа, путем конзорцијума КоБСОН, а недавно је уз подршку овог министарства формирана база података за српски цитатни индекс, база истраживача и установа итд.
– Овај систем – Виртуелна библиотека Србије –полазна је тачка, основа за формирање свих таквих сервиса и у култури, и у науци, и у просвети. И зато морамо да инсистирамо на томе да сва та три министарства морају да учествују у систему тако што ће инвестирати у његов даљи развој.

Кажњени због тога што се баве својим послом

Да у односу државе и библиотекарства има и апсурдних ситуација, потврђује следећи пример.

Народна библиотека Србије је у Закону о библиотекарству означена као носилац свих стручних послова у тој области, али до доласка на чело ове институције Сретена Угричића, ова библиотека ту своју законску обавезу уопште није испуњавала, а за дивно чудо, то никоме није сметало! То нико није означио као проблем, иако је у питању национални и друштвени интерес који је дефинисан на адекватан начин законским актом.

Тај закон се није спроводио, тај друштвени интерес се није остваривао, али нико из надлежних институција на то није реаговао.
– Када смо ми кренули да остварујемо свој законски задатак, почели смо да сметамо онима који су у томе били у обавези да нас подржавају. Били смо изложени опструкцијама зато што се бавимо својим послом који нам је законом наложен!

Међутим, и поред свих тих отпора, ми смо тај свој задатак у последњих неколико година врло успешно почели да испуњавамо, након чега су дошли и завидни резултати.

Али, да би систем био комплетан, потребни су наведени предуслови.

На сцени је сепаратистичко-провинцијални дух

Постоје и проблеми на нивоу локалних власти, по општинама које су оснивачи јавних библиотека. Наиме, цео развијени свет тежи томе да обједини своје библиотеке у јединствен систем, а код нас је другачије:
– Ми желимо да видимо свих 175 јавних библиотека у градовима Србије у јединственом библиотечком систему, а сада их има само око 30, иако је свакој јавној библиотеци место у овом заједничком систему.

Зар је потребно говорити да је то у општем друштвеном интересу?

То ће се десити оног тренутка када, с једне стране, градови то схвате као своју потребу, а истовремено и своју обавезу, а с друге стране када  такође и Министарство културе схвати то као потребу и своју обавезу. Оно је, додуше, однедавно, почело редовно да финансира неке матичне функције својих библиотека, али у оквиру тих средстава, нажалост, још увек не опредељује ни минимална средства за покривање трошкова прикључења тих библиотека на библиотечки систем НБС, нити за његово одржавање и даље ширење.

Исти је случај и са факултетским библиотекама –недовољно се укључују у систем универзитетских библиотека, недовољно поштују одредбу да је универзитетска библиотека матична за факултетске, иако обавеза обједиљавања библиотечко-информационих система у оквиру универзитета проистиче из Болоњске декларације.

Исто тако, у јединственом библиотечком систему републике није ни библиотека Српске академије наука и уметности, чији су фондови од непроцењивог значаја. Да ствар буде апсурднија, чак ни институтске библиотеке те институције нису уклопљене у Библиотеку САНУ!
– Све то говори да је у нашој средини још увек доминантан сепаратистичко-провинцијални дух, иако то наноси штету и онима који се тако понашају, а далеко важније је  што због тога трпе корисници библиотекарских услуга.

У питању је неразумевање значаја који библиотеке имају за свако друштво, нити се схвата значај јединственог софтвера у свим доменима библиотечког система.

За разлику од лаика који већином мисле да су библиотеке и књиге феномени који изумиру, ситуација је управо супротна. Већ сада, а поготово у даљој будућности, библиотеке ће све више добијати на значају зато што ће оне постати кључни центри из којих ће се црпсти све информације кључне за нормално функционисање и даљи развој заједнице. 

„Моја библиотека“

Јединствена инфраструктура библиотечког система у Србији је стратешки пројект, усаглашен са оним што се ради у развијеним земљама и представља цивилизацијску тековину. Међутим, С. Угричић наводи и друге примере из којих се види како се у Србији руши национална инфраструктура дефинисана законом.
– Постоје и политички проблеми у стварању јединственог библиотечког система Србије, зато што се отпори функционисању јединственог система оправдавају чак и политичким разлозима. Рецимо, када неке библиотеке из Војводине желе да се прикључе на јединствени систем у Србији, тамо кажу да они хоће да развијају свој аутономни војвођански систем. Исти је случај и са Библиотеком града Београда, највећом јавном библиотеком у Србији, која је одлучила да се не прикључи на јединствени библиотечки систем, са образложењем да они желе да направе свој систем!?

Када сам једну особу на политичкој функцији упитао зашто не испуњавају своју законску обавезу и прикључе се на систем, одговорила је: „Ти ћеш мени да кажеш шта ја да ставим у својубиблиотеку; ти ћеш мени да наредиш да ја твој систем инсталирам у мојој библиотеци!“

То је, отприлике, начин размишљања људи на функцијама који би први требало да поштују закон. Наравно, то је потпуно погубно, јер нити је ово моја библиотека, нити је ово мој систем, већ се ради о инфраструктури, стратешком пројекту који нема везе са појединцима, нити са међусобним односима политичара на различитим нивоима, нити је овде у питању однос између партија.

Све су то озбиљни проблеми, али упркос свему томе, ми успевамо да систем развијамо, истина много спорије него што би то било у интересу Србије.

Изражавам искрену наду да ће чим буде формирана нова Влада у Србији, то бити врло добар тренутак да се ово питање на озбиљан начин актуелизује и да се онда у том новом политичком контексту ово питање постави као битно и на један јединствен и ефикасан начин реши, да се коначно држава на свим својим нивоима на адекватан начин придружи нама који систем градимо.

Потребан нам је Национални центар за дигитализацију

И следећи проблем који је акутан је опет системског типа, и опет се своди на отпор који је пре свега заснован на неразумевању смисла и значаја једног за Србију веома значајног посла, а то је иницијатива за формирање Националног центра за дигитализацију у Србији. Народна библиотека Србије је лидер у Србији и у пословима дигитализације, и то не само у области културе, него и шире.
– Наши успеси са формирањем дигиталних колекција, лидерство на нивоу Европе у раду на грађењу Европске библиотеке, и остварена сарадња у тим пословима са највећим и најзначајнијим светским библиотечким  ауторитетима, као што је Конгресна библиотека у Вашингтону, или компанија Гугл, потврђују да су наши домети већ у овом тренутку на светском нивоу.

Са те позиције лидера у овом послу, имамо право да апелујемо и истакнемо акутност проблема који се зове потреба за што скоријим формирањем Националног центра за дигитализацију.

Шта би био његов посао, зашто нам је он толико неопходан? С једне стране реч је о координацији свих послова на дигитализацији на свим нивоима у Србији. Под тим појмом се подразумевају и све институције које би требало да се баве тим послом, као и оне које су тај процес ушле на примитиван начин у овом тренутку, јер је њихов начин рада неусклађен са светским стандардима и најбољом праксом.
– Према томе, ради се о координацији и стандардизацији процеса дигитализације, а са треће стране то је системски, плански приступ, дефинисање стратегије и плана који ће на најефикаснији начин омогућити да овај нови домен, захваљујући примени најсавременијих технологија, с једне стране оствари потпуно нову промоцију српске културе на глобалном нивоу, а с друге стране учини у овом медију велики продор у домену заштите културне баштине и научне, академске и других продукција које су остварене у Србији, и тако их сачувати за будуће генерације.

Потребан нам је и државни репозиториј српског вебдомена

С. Угричић посебно истиче да би такође битан посао било стварање озбиљног и трајног функционалног државног репозиторијума српског вебдомена, дела светске мреже који се креира у Србији.
– То је огромно и драгоцено културно и друштвено благо које нам клизи кроз прсте и нестаје заувек, док не почнемо да га архивирамо, евидентирамо и обезбедимо приступ корисницима, као што сада чинимо за књиге и часописе и сву другу грађу.

Просечан век трајања једног веб сајта на интернету је 3 месеца. Из тога се може закључити колико смо ми већ грађе изгубили у историји интернета у Србији од његовог почетка до данас. То је такође један од акутних послова који нас чека, а који није могуће урадити осим на један систематски и централизован, организован и координиран начин, што би било најбоље кроз такав један поменути национални центар.

И он захтева такође координирану, синхронизовану и синтетичку подршку најмање три поменута министарства, а вероватно и неког будућег министарства за које се надам да ће бити формирано – Министарство за информатичко друштво.

Сведоци смо да се сада води политичка борба за разна министарства као што су министарство полиције, одбране, финансија, а свакако би било неопходно да у том смислу води борба и за она министарства која се некако заборављају, која као да никоме нису важна (министарство за информатичко друштво, министарство европских интеграција и сл), за која сматрам да су у овом тренутку можда и најважнија за наше друштво.О министарству културе и просвете да и не говорим!

Библиотекарство као битан инфраструктурни стратешки ресурс потпуно је заборављено

Наш саговорник истиче да некада, у не тако далекој будућности, о нама будуће генерације неће говорити као о економском друштву, о друштву партија, о владама, него ће говорити о нама као о цивилизацији која ће или имати нешто да остави иза себе, или неће имати шта да остави будућим генерацијама.
– Из позиције савремености гледано, оно што би ми имали да оставимо као релевантно за будуће генерације, то је оно што нам данас недостаје, а што би нас ставило у потпуно равноправан и конкурентно сараднички однос са осталим европским земљама и развијеним земљама света.

Ми, нажалост, у овом тренутку нисмо у таквом цивилизацијском стадијуму.

При томе, потпуно је скрајнута библиотечко-информатичка делатност, без које нема развоја неког друштва, јер је то инфраструктурни стратешки ресурс битан за све друге делатности.

Да је то ако, можда најсликовитије говори следећи пример:
– Када сам прошле године био на састанку Савета Универзитета у Београду на коме се расправљало о будућем статусу Универзитетске библиотеке, донете су две одлуке. Једна је била да Универзитетска библиотека губи статус правног лица по новом Статуту Универзитета, а друга симболички интересантна која је у вези са првом, била је одлука о новим симболима Универзитета у Београду, међу њима и грб Универзитета.

Доминантан симбол на том грбу је отворена књига. Из свега што сам чуо на том састанку приметио сам невероватан несклад између конкретне кратковидости, небриге и маћехинског односа према сопственој библиотеци, и овом реторичком, формалном, помпезном симболичком наглашавању стављања библиотеке у грб као основног симбола тог универзитета.

Тај несклад је био фрапантан. С једне стране чините све у дужем периоду да онемогућите своју библиотеку као основу научног, просветног и сваког другог развоја универзитета, а с друге стране стављањем књиге у грб дичите се тиме. Због тога сам са тог састанка изашао са врло мрачним осећањима и предвиђањима шта ће се у скоријој будућности догађати.

То је актуелна слика онога са чиме се сучељава данас у Србији наше библиотекарство, у визури човека чије познавање проблема и способност да их решава, није под знаком питања.    

Био је ово разговор са Сретеном Угричићем, управником Народне библиотеке Србије.

Дигитална, електронска, виртуелна, хибридна, универзална, свеприсутна, библиотека без зидова – то је низ нових термина који су се појавили у последњој деценији. Иако се теоретичари још нису сложили око сличности и разлика у значењима ових термина, чињеница је да су библиотеке широм света већ изградиле своје богате дигиталне библиотеке, да оне постоје паралелно са традиционалним, да једне друге међусобно допуњавају. И као што свака традиционална библиотека представља засебну и особену целину, тако и свака дигитална библиотека представља јединствену целину, различиту од других.

Народнa библиотекa Србије (НБС) је 2003. усвојила стратегију изградње Дигиталне Народне библиотеке Србије. Циљ ове библиотеке је да се корисницима у земљи и свету пруже на коришћење целовите, јединствене и високо квалитетне дигиталне збирке докумената из српске културе, уметности и науке.
Приоритети дигитализације успостављени су у складу са светским и европским стандардима и према следећим критеријумима:
– најзначајнији документи за културу и науку земље,
– најчешће коришћени документи,
– документи у најлошијем стању,
– неприкладна форма за коришћење,
– највреднија издања.

НБС је основала посебно Одељење за развој дигиталне НБС, ангажовала стручњаке и оператере, обезбедила простор, набавила нову хардверску опрему и креирала одговарајућу софтверску подршку.
У периоду од 2003. до данас НБС је успела да изгради богату Дигиталну библиотеку у којој се тренутно налази преко пола милиона докумената у око 40 дигиталних збирки.
Дигитална НБС организована је по врсти грађе и типовима докумената и садржи низ различитих дигиталних збирки.

Српска дечја дигитална библиотека

Ово је збирку од 130 књига које се onlajn могу читати од «корица до корица». Пројекат је проистекао из ширег међународног пројекта Међународна дечја дигитална библиотека (ICDL – International Children’s Digital Library – www.icdlbooks.org), чији је циљ да у периоду од 2002. до 2007. изгради дигиталну збирку од 10.000 дечјих књига на 100 језика света.

Национални уређивачки одбор састављен од професора дечје књижевности и библиотекара, одабрао је књиге за децу узраста од 3 до13 година. Пројекат је реализован у НБС 2004, а књиге су доступне onlajn у pdf формату преко сајта НБС од марта 2005.

За ову збрику креиран је посебан иновативан софтвер прилагођен деци. Збирка садржи и дигитални ћирилични буквар намењен за учење слова и речи.  Издавачи из Србије су сарадници НБС у овом значајном националном пројекту, јер су Библиотеци уступили ауторска права за постављање целокупних књига у пуном тексту на Интернет презентацији НБС.

Збирке ћирилских рукописа

Ове збирке обухватају више збирки ћирилских рукописа које су у целости дигитализоване у НБС. Најзначајнији српски рукописни споменик, Мирослављево јеванђеље из 1180, чува се у Народном музеју у Београду, а за његову конзервацију и заштиту по закону је задужена НБС.

Мирослављево јеванђеље је уписано у Унесков светски регистар документационе културне баштине «Памћење света» у јуну 2005.

Народни музеј у Београду и НБС заједнички раде на реализацији пројекта Дигиталног издања Мирослављевог јеванђеља за широку публику. То издање биће објављено на компакт диску и пропраћено текстуалним, звучним и видео записима.

У међувремену, НБС је на свој сајт поставила целовиту дигиталну копију Мирослављевог јеванђеља без пропратне грађе.

Збирка рукописа НБС, укупно 300 рукописа који су у поседу НБС, у целости је дигитализована. На сајту НБС тренутно су onlajn доступне слике повеза и по неколико страница из свих рукописа.

После договора са стручњацима археографима, биће донета одлука о постављању у onlajn приступ и ширег избора из рукописа. Тренутно је у току и дигитализација 99 инкунабула и старих штампаних књига из археографске збирке НБС.

Поред ћирилских рукописа из Археографске збирке НБС, Библиотека је у целости дигитализовала и друге збирке ћирилских рукописа: збирку Пећке патријаршије (113), Манастира Дечани (155), Манастира Никољац (85). У току је и дигитализација збирке ћирилских рукописа из Манастира Крка (78).

Укупно узев, НБС је у претходном периоду дигитализовала 651 ћирилски рукопис. Намера НБС јесте да настави са дигитализацијом рукописа и из других збирки које су у власништву Српске православне цркве и других манастира и библиотека у Србији.

Циљ је да се на једном месту налазе дигиталне копије свих ћирилских рукописа из целе Србије. Вредно је напоменути да је НБС од Националне и универзитетске књижнице из Љубљане 2006. на поклон добила дигиталне копије драгоцене Копитарјеве збирке ћирилских рукописа (34) који се чувају у поменутој библиотеци.

Све поменуте дигиталне збирке ћирилских рукописа могу се користити на компакт дисковима у читаоници Археографског одељења НБС.

Дигиталне збирке новина и часописа

Ове збирке обухватају већи број наслова наших значајних новина и часописа. Тако је Дигитална «Политика» за период 1904-1941. доступна у пуном тексту преко сајта НБС и куће «Политика», а њено претраживање је могуће по годинама, месецима и датумима излажења.  Дигитална “Политика” за периоде 1945–1975. и 1987–2000. доступна је само у читаоницама НБС.

Током 2007. НБС ће дигитализовати “Политику” и за преостали период од 1975. до 1987, те ће тако корисницима у НБС бити доступна комплетна дигитална “Политика” од 1904. до 2000.

Авангардни часопис «Зенит» који је излазио у Београду и Загребу од 1921. до 1926, дигитализован је из легата Љубомира Мицића који је у поседу НБС. Дигиталне слике страница свих 43 броја «Зенита» доступан је онлајн преко сајта НБС.

Дигитална збирка DOI Serbia обухвата 12 наслова домаћих научних часописа за период 2002-2006. Сви чланци из тих часописа архивирани су у електронском формату и доступни су онлајн у пуном тексту. Овај пројекат реализован је у сарадњи Министарства за науку и заштиту животне средине, издавача часописа и НБС.

Кроз пројекат је први пут у Србији примењен систем DOI (Digital Object Identifier), то јест систем доделе међународних стандардних бројева за дигиталне документе. Сви чланци су индексирани, а неки од њих и у познатим светским индексима као што су Web of Science или Chemical Abstracts. Повезивање података о чланцима, DOI бројева и веб адреса обавља се преко међународног сервиса CrossRef (www.crossref.org), са којим је НБС потписала уговор о сарадњи. Током 2007. године у ову дигиталну збирку биће укључено још десет наслова домаћих научних часописа.

Поред тога, преко сајта НБС могуће је онлајн консултовати у пуном тексту и следеће часописе: «Београдске илустроване новине» (1866), «Српске илустроване новине» (1881-1882),  «Гласник НБС» (1999-2005), «Археографски прилози» (2001-2006).

Само у читаоницама НБС могуће је консултовати следеће дигиталне збирке: збирку чланака у пуном тексту из седам домаћих дневних новина и пет недељника од 2003. до данас (база од преко милион докумената коју је креирала Медијска документација Ебарт); електронска издања Танјугових билтена од 2005. године. 

Збирка картографске грађе

Ова збирка садржи следеће дигиталне збирке:
– Атласи из фонда картографске грађе НБС који су штампани у иностранству у периоду од 16. до 19. века;
– Београд на старим мапамаштампаним у земљи и иностранству у периоду од 16. до 19. века;
– Ђенералштабна карта Србије, прва специјална војна карта Србије из 1894.

Збирка музикалија и фонодокумената 

Ова збирка садржи 150 дигитализованих старих грамофонских плоча на 78 обртаја, из периода до шездесетих година прошлог века. На плочама се налазе народне песме у извођењу неких од најпознатијих певача тог времена, кола, химне, затим снимци популарних мелодија у извођењу познатих ансамбала и снимци дела уметничке музике светских и домаћих композитора.

Све плоче могу да се преслушају onlajn преко сајта НБС. У наредном периоду НБС ће у ову збирку укључити још око 200 нових дигиталних плоча.

Збирка фотодокумената

Ова з бирка садржи следеће дигиталне збирке фотографија:
* Београд на фотографијама Бранибора Дебељковића (дигитализоване фотографије из периода шездесетих година 20. века из легата Бранибора Дебељковића, нашег најзначајнијег уметничког фотографа и теоретичара фотографије);
*Посета краља Александра Обреновића Хиландару (краљ је на Ускрс 1896. посетио Хиландар и том приликом је на поклон добио Мирослављево јеванђеље и донео га у Србију);
*Портрети Анастаса Јовановића (дигитална копија албума из 1860. који садржи портрете знаменитих личности из српске историје);
* Посета краља Петра Карађорђевића Хиландару (дигитална копија фотографског албума «Хилендар: Његовом Величанству Краљу Србије Петру I» из 1910);
* Портретизнаменитих Срба 19. века (галерија портрета знаменитих Срба из 19. века, са пропратним текстуалним биографијама, штампана у три тома током 1901, 1903. и 1904);
* Београд на старим разгледницама(дигиталне копије разгледница на којима је приказан Београд с краја 19. и почетка 20. века);
* Први балкански рат(дигиталне копије разгледница илустрованих сценама и догађајима из Првог балканског рата);
* Први светски рат (дигиталне копије разгледница илустрованих сценама и догађајима из Првог светског рата).

Збирка гравира и ликовних материјала  
Ова занимљива збирка обухвата следеће дигиталне збирке:
* Графике Анастаса Јовановића (дигиталне копије графика из 1851-1852 првог српског литографа и фотографа);
* Београд на старим графикама (графике Београда штампане у земљи и иностранству у периоду од 16. до 19. века); 
* Седам линореза Михаила С. Петрова (копија албума пионира срспске савремене графике из 1921-1922);
* Светогорска графика (графике из светогорских манастира Хиландар, Ватопед, Симонопетра и Кутлумуш штампане са оригиналних бакрорезних и бакрописних плоча из 18. и 19. века).

Збирка плаката и документационог материјала
У овом одељку садржане су следеће збирке:
* Објаве и прогласи српских краљевских династија (Карађорђевићa, Обреновићa и Петровићa из времена Краљевине Србије, Краљевине СХС и Краљевине Југославије);
* Позоришни плакати (слике позоришних плаката штампаних на територији Србије и Краљевине Југославије у периоду од средине 19. века до 1945);
* Старе хартије од вредности(акције, обвезнице и деонице од осамдесетих година 19. века до деведесетих година 20. века).

Збирка каталога и библиографија
И у овом случају ради се о обимном материјали који обухвата следеће дигиталне збирке:
* Текућа библиографија Србије (onlajn издање од 2003. свих серија текуће библиографије);
* Каталог књига на језицима југословенских народа: 1868-1972 (дигитална копија каталога штампаног у НБС од 1975. до 1989. у 14 томова, у којем се налазе библиографски записи за 350.000 књига које поседује НБС у својим фондовима);
* Каталог књига на језицима југословенских народа: 1519-1867 (дигитална копија штампаног каталога објављеног 1973. у једном тому у којем се налази 3.000 библиографских записа за књиге које поседује НБС);
* Српска библиографија. Књиге. 1868-1944 (дигитална копија 18 томова штампане српске ретроспективне библиографије за књиге са око 90.000 библиографских записа, капиталног издања НБС чије је објављивање још у току);
* Текућа библиографија «Сербика» (онлајн издање од 2005).

Разно

У овој рубрици се налазе следеће дигиталне збирке:

* Устави Србије (дигиталне копије тринаест штампаних српских устава од 1835. до 2006. године); Best of NBS: 2001-2004 (преглед најуспешнијих програма и пројеката НБС); Информациони центар 91-01 (дигиталозован избор страница «Политике» за период 1991-1995. на теме Вуковар, Дубровник, Сарајево, Сребреница);

* Библиотекарски терминолошки речник;

* више дигиталних докумената разноликог садржаја (Комплетна предавања и разговори из Културног програма НБС; Виртуелне изложбе НБС; Карта Саве Текелије; Закони, правилници, стандарди и упутства, везани за библиотекарство), итд.

Претраживање

За потребе претраживања дигиталних збирки изграђена је посебна база података. Из електронског каталога COBIB.NBS успостављен је директан линк ка постојећем дигиталном документу по принципу «дубоког каталога». Корисници могу да претражују све збирке заједно или сваку  појединачно. Претраживање је могуће по целом запису, по наслову, аутору, години и земљи издања.

Унутар Дигиталне НБС постоји посебна страница за претраживање свих збирки заједно, а на приступним страницама за сваку поједину збирку дата је могућност за њено претраживања. Упит се може унети на ћириличном или латиничном писму српског језика. Корисник има могућност да направи сопствени избор збирки за претраживање или да се задржи на унапред дефинисаном избору. 

*

Дигитална НБС јесте и дигитална, и електронска, и виртуелна, и хибридна, и свеприсутна, и библиотека без зидова. Ипак, Дигитална НБС је и стварна библиотека. Разлика је само у приступу. То свакако потврђује и број «виртуелних» корисника који је током 2006. далеко премашио број «физичких» корисника у згради НБС.
Наиме, кроз читаонице НБС прошло је током прошле године укупно око 120.000 корисника, а сајт НБС посетило је преко милион «виртуелних» корисника.

«Физичка» НБС отворена је за своје кориснике од  осам ујутро до осам увече. Дигитална НБС отворена је свих 24 сата дневно. И традиционална и дигитална НБС постоје и постојаће паралелно, и једна и друга постоје и постојаће због својих корисника.

Детаљне информације о овом пројекту могу се видети на сајту www.digital.nb.rs

Подаци о аутору

Весна Ињацје професор компаративне књижевности, а стекла је звање библиотекара саветника. Она је добропознато име у свету библиотекарства у Србији, али и ван њених граница. Запослена је у Народној библиотеци Србије као заменица директора, а истовремено је и руководилац Сектора за програме и пројекте.

Осим наведених дужности, она је и чланица Удружења књижевних преводилаца Србије и Унесковог одбора СЦГ за културу. Истовремено је председница Комитета СЦГ за Унесков програм “Памћење света”, а и чланица је тима неколико националних пројеката из области дигитализације, ретроспективне конверзије, библиографије, образовања,

Чланица је Националне Комисије за ИСО стандарде, Комисије за доделу звања, члан Комисије за стручне испите, Редакције едиције НБС «Савремена  библиотека», Редакције едиције CLIO и НБС «Библиотека Плус», Редакције текуће библиографије «Сербика», итд.

Коауторка је “Библиотекарског терминолошког речника: енглеско-српски / српско-енглески“.

Објавила је значајан број чланака из области библиотекарства и информационих наука, и превела 16 књига са француског језика.

Осим тога, објавила је 36 превода чланака у часописима, 58 стручних текстова, затим 3 стручне књиге самостално и једну у коауторству.

Вредновање истраживачког рада у данашњем свету  је веома значајно.Наравно то није нимало лак посао и повезан је са бројним тешкоћама. Проблеми зависе од врсте истраживачког рада и специфичности подручја и научних дисциплина. Основни резултати и код базичних и код апликативних истраживања су нове информације које се појављују у научним публикацијама. Зато, једино научне публикације можемо сматрати јединим показатењима научне успешности истраживача.

У Словенији се са почетком новог миленијума започело са припремама за извођење таквог вредновања. Било је потребно припремити упуства и пронаћи институције које би то могле да ураде.  Радна група у оквиру Словеначке академије наука и уметности  (SAZU), је публиковала прва Упутства за рад Централних  специјализованих информацијских центара код вредновања истраживачке успешности у Словенији.

У сарадњи са Министарством просвете, изабрани су OSIC-и за природне науке, технику, биотехнику, медицину, друштвене науке и хуманистику. Њихов посао је био да врше селекцију код уноса библиографских записа у базу истраживача, као и да прате и контролишу правилно разврставање библиографских записа. Такође су обрађивали, вредновали, архивирали и нудили специјализоване информације и информацијске изворе.    

У марту 2004. публикована су модификована упутства која су  укључивала  научне чланке у ревијама који су били распоређени у седам  категорија показатеља истраживачке успешности (KRU), и научне књиге и поглавља у њима која су била разврстана у шест категорија (KRU). Остале публикације се нису користиле приликом  утврђивања показатеља истраживачке успешности.

Од 2006. се ова верификација обавља по Правилнику о показатељима и мерилима  научне и стручне успешности. Правилник је усвојен на органима Агенције за истраживачку и развојну делатност (AARS),  и објављен је у Службеном  листу Републике Словеније бр. 39 од 13.04.2006.

У правилнику стоји следеће:

* Научни чланак (COBISS тип 1.01, 1.02, 1.03):
а) Научни чланак у ревији, која је индексирана у SCI  Expanded, са фактором утицаја (Impact factor – IF),
b) научни чланак у ревији , коју индексира SSCI, са  IF,
c) научни чланак у ревији, коју индексира  A&HCI, или друга међународна база података  са подручја хуманистике на листи  AARS,
d) научни чланак у ревији, коју индексира друга међународна библиографска база података са листе  AARS,
e) научни чланак у другим научним ревијама са листе AARS.

* Научна монографска публикација (COBISS  тип 2.01, 2.18, 2.24):
а) Научна монографија са бројем страница већим од 50
b) научна монографија са бројем страница већим од 50, која не одговара критеријумима под А,
c) научна монографија (брошура) са бројем страница између 20-50 или научна карта,
d) звучна или видео снимка,
e) патент

* Самостални научни чланак или поглавље у монографској публикацији (COBISS тип 1.16, 2.01, 2.02, 2.06, 2.16, 2.17, 2.20):
а) Опширни научни чланак  или поглавље  (са више од 50 страница) у опширној научној монографији (0.01А са више од 500 страница,
b) самостални научни чланак  или поглавље у научној монографији (2.01 А),
c) самостални научни чланак или поглавље у научној монографији  (2.01 B),
d) самостални научни чланак или поглавље у другој монографској публикацији,
e) завршени научни збир (база) података са листе АRRS

Научни рад са конференције, објављен у зборнику (proceedings) рецензираних радова (COBISS тип 1.06 и 1.08 у 2.31 и 2.32)

Ако је зборник научних радова објављен као редовни број научне ревије, који одговара категоријама  1 А, B, C  ови се радови вреднују по методологији за научне чланке:
D.  научни рад у зборнику са међународне или стране конференције  (2.31)
E.   научни рад у зборнику   са  домаће конференције  (2.32)

Искуства са верификацијом библиографских јединица истраживача

До сада је извршена верификација већег дела записа истраживача који су били објављени од 2000. и даље. Број до сада верификованих записа по типологији, 39.143 (до 1.11.2006), од тога је 22.000 изворних научних чланака, 5649 самосталних научних чланака у монографијама, 2697 прегледних научних чланака, 2517 радова објављених на конференцијама, 2405 научних монографија, 926 зборника  рецензираних са конференција, 807 кратких научних чланака.

Код верификације већег дела изворних научних чланака није било проблема. Проблем је код чланака који излазе у ревијама, а чланци су са конференција или симпозијума. Ови чланци се у  SICRIS-u, исписују типологијом 1.01, и вреднују као изворни научни чланци. Проблем представља испис библиографије  из COBISS-a, јер се ти чланци исписују типологијом 1.08.

Посебан проблем представљају и записи непотпуних библиографских података. Такође и чланци који су у штампи, или се не зна датум објављивања. Такве записе не би требало уносити у базу.

Код верификације научних монографија (2.01), нема неких проблема. Увек је потребно видети примарну публикацију на основу које се одређује типологија.. Постоји пример када аутори траже ову типологију 2.01, а не спадају у ову категорију. То је случај кад је страни аутор, а у раду не учествује ниједан словеначки истраживач.

Посебан проблем је у верификацији научних филмова  (2.18), јер се из прилога филма не може утврдити да ли се заиста ради о научном филму. За верификацију је потребно доставити сценарио филма.

И верификација патената представља проблем, јер уношенје у базу већег броја патената из исте фамилије доводи до забуне. На тај начин се исти патент вишеструко вреднује.

Верификација чланака и монографија са типологијом 1.16 такође је проблем. Ту је основни проблем надређени документ, јер аутор најчешће не додељује адекватну типологију.

Верификација научних прилога на конференцијама са типологијом 1.06 који су објављени у рецензираним зборницима  такође је проблематична, јер креатори заописа греше приликом уношења типологије зборника.Ради се озборницима који имају само абстракте радова, или прилога. Ако је прилог са конференције објављен као електронски извор, за којег није могуће доделити типологију 2.31 и 2.32, такви прилози се не категоризују, и убрајају се у стручне радове . За успешну верификацију радова са типологијом 1.06, потребно је приложити доказе тј. Да је прилог аутора заиста био предавање са позивом организатора.

Упркос бројним потешкоћама који се срећу приликом верификације библиографских јединица истраживача, ипак се може рећи да се тај процес успешно изводи, сарадња OSIC-a, креатора записа и аутора је задовољавајућа. Кад се појави проблем, OSIC има на располагању експертске тимове који решавају проблем. Да би се смањио број проблематичних записа стално се одржавају састанци са креаторима записа, и расправља се о свим проблемима са којима се обе стране сусрећу у току обављања верификације библиографских јединица истраживача.

Иако заборављена од оних којима то не би смело да се деси, Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“ из Београда данас изгледа другачије него до пре годину-две, јер је у њену адаптацију уложено све што се могло из скромних библиотечких извора и спонзора, при чему ни динар није добијен од органа надлежних за одржавање ове институције у колико-толико сношљивом стању.

Истовремено, ова библиотека успешно обавља све своје функције, иако у веома отежаним условима.

Није то случај само са овом библиотеком – таква је ситуација и у већини других, ако изузмемо Библиотеку Матице српске која је имала срећу (и разумевање) да добије средства из националног инвестиционог програма.

О томе шта је све урађено у Универзитетској библиотеци „Светозар Марковић“ и како им је то успело, разговарамо са вршиоцем дужности управника Богољубом Мазићем.

За 10 година – једна дотација за књиге

Познато је да су књиге „основно средство“ сваке библиотеке, па је њихова набавка, иновирање књижног фонда нешто што је претпоставка успешног пословања сваке библиотеке. О томе како то изгледа у случају Универзитетске библиотеке Б. Мазић објашњава:
– Ако библиотека не добија средства за набавку књига, то ремети остваривање њене основне делатности. Задњи пут средства за ову намену су добијена још пре две године у износу од 2 милиона динара, после пет година потпуног мораторијума, и по томе се 2005. памти у овој библиотеци као једина година у последњој деценији када је неко дао средства за набавку књига. Али, неоснована су била наша надања да ће Министарство просвете наставити са таквом праксом, јер у последње две године није добијен ни један динар.

Министарство просвете такву своју (накарадну) политику образлаже тиме да Министарство науке и заштите животне средине финансира набавку електронских база часописа, што су неупоредиве категорије, јер за било какав озбиљан рад, пре свега студирање, књига не може да буде замењена њеним прегледом у електронском облику, ако се уопште у њему и може наћи.
– Као последицу таквог односа имамо чињеницу да наши студенти, професори и истраживачи пуно тога не могу да нађу у овој библиотеци, поготово из области техничких наука и медицине.

Ипак, библиотека је из средстава чланарине набављала један број књига, али је то занемариво у односу на потребе корисника – студената, професора и истраживача. Такође је минорно оно што се добија разменом публикација са низом угледних библиотека, јер да би се њима нешто послало, то треба купити, а за то опет нема пара.

И поред свега, фонд књига је у прошлој години увећан за 6.500 наслова монографских публикација и домаћих теза.

За инвестиционо одржавање – ни динар!

Осим књига, једна библиотека оваквог типа треба да има и елементарне техничке услове за рад, па је инвестиционо одржавање нешто што би требало да се подразумева, поготово када је у питању зграда у коју по овом основу није улагано од њеног оснивања, без обзира на чињеницу да кроз њу дневно прође велики број корисника!
– Наиме, ова библиотека има 6.000 уписаних корисника, што је знатно  повећање у односу на претходну годину, и сваки дан су бројни студенти на „листи чекања“ за место у некој од читаоница, а повремено им се дозвољава да седе и у холовима библиотеке и ту раде, јер библиотека има само 200 места у читаоницама.

Према Болоњској декларацији, тачно је одређено колико места у читаоницама високошколских библиотека треба да има, а ми смо по том критеријуму у великом заостатку. Далеко смо од прописаних норми и многи факултети ће имати озбиљне проблеме у својој акредитацији, баш због овог проблема.

Када смо о овоме разговарали у Министарству просвете, речено нам је да у Болоњској декларацији нигде нема речи о библиотекама, иако је у поглављу о стандардима факултета посебно обрађена материја која се односи баш на универзитетске библиотеке, па је чак предвиђено и колико запослених мора да буде у њима и каквог профила.
– Библиотека „Светозар Марковић“ има још један акутан проблем: не добија никаква средства од оснивача за редовно текуће одржавање зграде, али је и поред тога, за последње две године учињено много, иако нас је све време пратио уобичајен низ тешкоћа, од којих је најтежа недостатак средстава за материјално пословање, а посебно за инвестиционо одржавање.

Иако су ово проблеми који прате све универзитетске библиотеке, оне се најдрастичније испољавају на примеру баш ове библиотеке, јер се добија само трећина потребних средстава за редовно пословање.

Међутим, Б. Мазић истиче да је библиотека ипак успела да дође до неких сопствених прихода донацијама и сарадњом са приватним универзитетима, чијим су студентима такође потребне услуге ове библиотеке. Захваљујући томе, за последње две године је доста тога урађено:
– Тако је крајем 2005. захваљујући личној донацији једног Београђанина комплетно обновљена једна приземна просторија и пуштена у употребу мала сала студентске читаонице са 60 места, која успешно ради и значајно утиче на повећање броја корисника наше библиотеке.

Једна мала донација у износу од 300.000 динара добијена од Градског секретаријата за социјални рад омогућила је да уз исто толико средстава које смо издвојили на уштрб побољшања материјалног положаја запослених, у мају прошле године обновимо и уредимо тоалете у том сутерену, што је било неопходно, као и да обезбедимо специфичне услове за лица са посебним потребама.

Истовремено је уређен и хол који омогућава одмор студентима у пријатном амбијенту.

У другој половини прошле године уређене су просторије на првом спрату где је управа Библиотеке и Професорска читаоница. Велики хол на првом спрату је био потпуно запуштен, иако служи и за организовање изложби, због чега с радови подразумевали и потпуну обнову плафона, а извршени су и неки зидарско-грађевински радови.
– Том приликом је обновљена и Професорска читаоница и доведена у репрезентативно стање за само месец дана.

На крају свега смо успели да делимично обновимо и галерију изнад студентске читаонице, а на плафону су такође били потребни зидарско-грађевински радови, због чега она у то време није могла да буде у употреби. Велика је штета што није било пара да се потпуно обнови плафон целе читаонице, с једне стране што би то изискивало знатно већа средства, а с друге стране то би изискивало затварање читаонице на дужи период.

Тако је читаоница била затворена само две недеље јер је требало поставити скеле, што је био повод злонамернима да критикују њено затварање, иако је оно било у функцији побољшања стандарда њеног коришћења.

Капитално вредан посао – замена инсталација

Средином јула прошле године је обављена замена грејних инсталација, посао који је одлаган дужи низ година. То је финансирао Град Београд, како би била затворена котларница Машинског факултета и прешло се на систем даљинског грејања.
– И ти радови су изискивали да библиотека буде затворена 3 недеље, јер је замена свих радијатора подразумевала прекопавање свих зидова због провлачења нове инсталације. Тај посао је чекао 5 година на реализацију, све док средствима градске владе нису придодата средства из једне шведске донације.

Све то ни издалека није допринело да ова зграда има онај стандард који приличи институцији овакве намене, јер су за тако нешто потребне велике паре.

Хвале вредан потез компаније ЈС СТИЛ

Када је изгледало да за дужи период неће бити ништа од неопходних инвестиционих улагања, појавила се позната компанија „US Steel “ која је изразила спремност да један део своје зараде уложе у нешто што би помогло нашем друштву, а њих приказало у једном лепом светлу као фирму која је део зараде вратила средини у којој ју је остварила.
 Делегација те компаније је посетила ову библиотеку и договорено је се изврши потпуна адаптација  зграде, што подразумева инвестиционо-техничке радове, као што су:

* замена паркета у улазном холу, великој сали студентске читаонице и на првом спрату, који није мењан од 1926, .  
* обнова велике сале студентске читаонице што подразумева замену целокупне дрвенарије, кречење плафона, санирање галерије која је оштећена и на средини пукла,
* замена бетонске подлоге и стављање нове,
* стављање паркета на галерији који до сада није ни постојао.
* сређивање десног крила поткровља библиотеке што подразумева велике радове, са изградњом три просторије са посебним наменама, а до тог простора би се долазило новим степеништем које би било поред улаза у собу у којој се сада налази Аустријска колекција. Паркет ће бити највећег квалитета, што подразумева потпуну замену каратавана који се сад налазе испод постојећег паркета.

То је сложена инвестиција која ће коначно ову библиотеку уљудити и довести на ниво који се подразумева за овакву институцију. Радови ће почети већ око првог маја ове године.

Увођење светских стандарда

Модерне библиотеке у свету примењују врло прецизне стандарде у погледу структуре и броја запослених у њима. У жељи да се и код нас примене такви стандарди, у Универзитетској библиотеци „Светозар Марковић“ учињен је први, веома значајан корак:
– Усаглашена су нормативна акта у погледу израде једне модерне систематизације радних места и послова која је у складу са данашњим развојем библиотекарске струке, по угледу на систематизацију која је урађена у Народној библиотеци Србије, са описом послова какав је примерен ономе што се ради, а све то ће омогућити модерно пословање и постизање већих ефеката рада, истакао је Богољуб Мазић.

Имајући све речено у виду, ову библиотеку очекују бољи дани, што је она својим досадашњим деловањем и те како заслужила.

У уторак 20. фебруара 2007. у Универзитетској библиотеци “Светозар Марковић“, у холу на спрату испред професорске читаонице, отворена је изложба “Књиге из Теслине личне библиотеке“

Музеја Никола Тесла. Изложбу је отворио Ректор Универзитета у Београду др Бранко Ковачевић, који је том приликом рекао:

Уважене колегинице и колеге, драги пријатељи,
Имам задовољство и част да отворим изложбу посвећену великану светске науке српског порекла, Николи Тесли.

Никола Тесла је, на неки начин, био везан за Електротехнички факултет у Београду, који је  основан 1893, a кога је основао професор Стеван Марковић. Приликом оснивања Електротехничког факултета, професор Стеван Марковић молио је за подршку два великана светске науке, држављана САД.

То су били Никола Тесла и Михајло Пупин, који су подржали оснивање Одсека за електротехнику при Катедри за физику. Прво предавање из електротехнике одржано је у Србији 1893, а непосредно пре тога Михајло Пупин је на Колумбијском Универзитету отворио Катедру за електротехнику.

Србија је међу првима у свету увела изучавање електротехнике. Пупиново дело јесте било капитално, међутим његов велики проналазак, „Пупинови калемови“, застарео је још за време његовог живота. Никола Тесла је био једини научник у историји науке и технике чије је дело надживело читав век.

Данас људи проучавају све оно што је радио Никола Тесла, па чак и реченицу коју је рекао „Двадесети век биће време физике, а двадесетпрви век биће време хемије и биологије“.

Тесла је један од највећих светских научника из света електротехнике, што је доказао својим радом и достигнућима у науци, без којих би свет данас изгледао сасвим другачије. Никола Тесла за свој рад није желео никакву награду, а да јесте, данас би постојао Фонд Николе Тесле, који би био један од најбогатијих на свету, а делиле би се Теслине, а не Нобелове награде.

Цела прошла година је била година Николе Тесле: Амерички конгрес је прошлу годину прогласио за годину Николе Тесле, Српска Влада је такође прошлу годину прогласила за годину Николе Тесле, као и Хрватска Влада. И UNESCO је целу прошлу 2006. годину прогласио за годину Николе Тесле, као што је 2005. била у знаку Алберта Ајнштајна.

Све ово говори да је Тесла је један од најзначајнијих људи у историји човечанства, бар када се ради о области технике.

Трибина посвећена Тесли

У суботу 10. марта, у Универзитетској библиотеци «Светозар Марковић» у Београду др Стела Филипи-Матутиновић, руководилац Одељења научних информација, одржала је за чланове удружења МЕНСА презентацију услуга библиотеке прилагођених информационом добу, док је предавање о личној библиотеци Николе Тесле одржала библиотекар Музеја Николе Тесле Весна Радојев.

У наставку програма одржана је Трибина “Тесла – геније и визионар 21 века“. Трибину је водио мр Радивоје Филиповић,генерални секретар ЈУИТИКТА.

На Трибини су своја излагања изнели и проф. др Дејан Раковић: „Никола Тесла и разумевање креативности“; проф. др Ирена Ћосић: „Тесла и биомедицински инжињеринг“; проф. др Васо Милинчевић: „Тесла и  књижевност„, Весна Радојев: Теслина лична библиотека,Дејан Раковић: Тесла и квантно-кохерентна стања свести: ‘Case Study’ за разумевање природе, Милоје Поповић: Поливалентна личност Николе Тесле и Ирена Ћосић: Биорезонанције.

Универзитетска библиотека “Светозар Марковић“ захваљује се на помоћи у организовању овог догађаја Удружењу ЈУИТИКТ, Привредној комори Србије  и Музеју Николе Тесле. Посебну захвалност исказујемо суорганизатору догађаја  мр Радивоју Филиповићу.

У присуству великог броја званица, крајем фебруара је Народна библиотека Србије прославила свој, али и наш, национални јубилеј: 175 година свог постојања. Том приликом њен директор Сретен Угричић је госте поздравио говором у коме је рекао:

Лозинка гласи: телепатија

Уважена господо, представници Владе Републике Србије, драге библиотекарке и библиотекари, драги читаоци, драги наши гости, добро нам дошли.

Само да знате: на данашњи дан пре 175 година основана је у Београду Народна библиотека Србије. Историја је то бурна, пуна преокрета, драматична, болна, али славна. И још да знате: данас тој историји дајемо додатно убрзање и позивамо вас да нам се придружите.

Само да знате: данас вам нећу говорити о првих него о следећих 175 година, о оном што нам данас и одавде изгледа нестварно.

Сада вас молим да из 2007. у мислима одемо 25 година напред, у годину две хиљаде тридесет другу. На овај исти дан славићемо свих две стотине година од оснивања српске националне библиотеке. У мислима, позивам вас да замислите ту будућност и да замислите да је – између осталих нестварних појава и чудеса – телепатија постала сасвим свакодневна, обична и подразумевајућа технологија, као данас мобилни телефон, телевизија или интернет.

У мислима, дакле, замислите да не стојим за микрофоном и говорим вам, него да смо свако у својој соби, предузећу, читаоници, на улици или у парку, физички раздвојени, у благотворној тишини, али да ипак сасвим јасно и разговетно примате моје речи.

Ако сте са мном и ако се визија уобличава у вашим мислима као што се уобличава у мојим мислима, то је сигуран доказ да је телепатија могућа. То значи да ја ово не изговарам, а да ви ово ипак чујете и разумете

Телепатија је друго име за људски поредак.

Само да знате: најважније ствари у нашим животима функционишу под условима и законима телепатије. Ви то већ знате, дајте само да вас подсетим: љубав је телепатија, уобразиља је телепатија, обећање је телепатија, савест је телепатија, пријатељство је телепатија, мир је телепатија, радост је телепатија, знање је телепатија, мудрост је телепатија, нада је телепатија. Молитва је телепатија. Непокорност је телепатија. Читање је, зар не, непосредан пренос мисли, стога: телепатија. Коначно: истина је телепатија. Да, да, и сама истина, јер се препознаје, преноси и остварује у уму. Телепатија је технологија и процедура истине.

У Србији се за сада углавном деца, заљубљени и револуционари споразумевају телепатијом. Али досег и зрачење телепатије стално се шири. Телепатија је наше најдубље сродство. Ми смо 175-годишња деца, љубавници и револуционари телепатије. Телепатија је друго име за људски поредак, за наше је природно стање, у нама као дубока, интимна особеност и сила старија од свих сила, инстинкт старији од свих инстинката, моћ моћнија од свих моћи.

Телепатијом називамо свако општење, споразумевање, међусобно развијање и обогаћивање два или више умова, ако је делотворно без физичке повезаности тела из којих ти умови зраче. То је сасвим близу основној функцији библиотеке.

Само да знате: библиотеке постоје да би служиле истини, знању, мудрости, уобразиљи, одговорности, радости, нади. Библиотеке постоје да би служиле успостављању и развитку поретка телепатије, у коме слободно живи све што нам је најважније. Националне библиотеке постоје да би служиле истини, знању, уобразиљи, одговорности, радости, нади свог народа.

Тако да уопште није чудно да је тајни принцип нашег деловања свих ових 175 година био, а биће још више од сада: телепатија.

Континуирани развој је нужан услов нашег постојања и деловања

Само да знате: ми у Народној библиотеци начинили смо корак напред у остварењу основног задатка да будемо у телепатској вези са свима вама. Ако сте сад помислили: како?, то је опет доказ да вам читам мисли, да смо у узајамној телепатској вези. Али да одговорим на то ваше неизговорено питање „како“.

Само да знате: НБС се развија, ради више, професионалније, целовитије и потпуније у односу на своју мисију него икад пре у ових 175 година, јер ми знамо да континуирани развој – а не неки петрификовани и мистификовани статус установе националне културе – јесте нужан услов нашег постојања и деловања, делотворности не само као прворазредне националне него и као прворазредне европске установа културе.

Само да знате: милионски корпус укупне грађе похрањене у збиркама НБС твори моћно тело наше националне библиотеке. А знања, смисао и непроцењиве вредности, отворени за спознају и спремни да буду размењени, сублимишу ум наше националне библиотеке. Дигитална Народна библиотека Србије омогућава непосредну везу са овим умом, ма где се налазили и у ма које време. Дигитална НБС је увек будна. Није неопходно доћи, бити ту, у току радног времена. Ето како успостављамо телепатску везу.

Само да знате: ово је тек почетак. Уосталом, само је првих 175 година прошло. Ми смо још новорођенче. Ми смо беба која никад не спава. Али која зато никад не плаче.

Осим, можда, кад хоће да нам саграде гаражу зид уз зид са магацином. Или кад нам треба више новца за књиге. Али, углавном, ми смо једна врло мила и сасвим тиха беба, здрава и напредна, која пуно обећава.

Уз вас смо већ 175 година

Ово је тек почетак. А где ћемо стићи, једном, у будућности, још за наших живота, то данас, на овај свечан дан, није сасвим замисливо. Само коју годину напред, наше дигиталне збирке већ видим у сваком дому, у сваком џепу и ташни, у сваком аутомобилу, у свакој учионици и канцеларији, на програмима телевизијских станица, на екранима уличних билборда, у авиону и у возу, у читавој Србији и ван ње. Биће довољно знати лозинку и кликнути. Лозинка гласи: телепатија. Само да знате: дужни смо то себи,својим прецима и својим потомцима.

Више о дигиталним збиркама НБС рећи ће вам и непосредно показати моја драга колегиница Весна Ињац. Од мене, још само једна мисао: уз вас смо већ 175 година, и кад сте свесни тога и кад нисте, и кад сте ту и кад сте далеко, и кад маштате и кад учите, и кад планирате и кад држите дату реч, и кад се смејете и кад увиђате, и кад верујете и кад сумњате и стрепите и кад се надате, и кад вам је тешко и кад сте безбрижни…

Само да знате: веровали или не у телепатију, Народна библиотека Србије је увек са вама.

Задњег дана фебруара у Народној библиотеци Србије додељена је Види Огњеновић награда за роман „Прељубници“,  као најбољу књигу у мрежи јавних библиотека Србије у 2006. коју јој је уручио Председник Жирија Сретен Угричић, Управник НБС.

Образлажући ову одлуку, он је рекао:

Идентитет романа са овим насловом је заводљив, варљив, двосмислен, вишесмислен, привлачан, али непоуздан. Тако је то са идентитетом. Врло је поучан овај роман, за нас, данас, овде. Поучан,инспиративан, освешћујући. Врло вешто нам подмеће причу о идентитету уместо ове о прељуби, којусмо пожелели и предвидели.

Читалац је увучен у прељубнички однос са приповедачем, јер се акт, процедура и смисаопрељубе огољава слој по слој, на акт, процедуру и смисао идентитета. Обећана нам је прича опрељуби, а добијамо причу о идентитету. И ми откривамо да ни не може бити другачије, да јеконторверза прељубе управо и пре свега контроверза идентитета. Прељуба је консеквенца икомпензација за ускраћеност у идентитету, за узалудни труд идентитета. Увек нешто недостаје. Даби, на крају, схватили да важи и обрнуто: актови, процедуре и смисао идентитета огољени су на актове,процедуре и смисао прељубе: увек нешто недостаје, па смо принуђени да трагамо изван задатихоквира, изван граница које су нам наметнуте, или су нам урођене, или смо их сами себи задали.

Врло је халапљив тај раскорак између приче коју, чини нам се да пратимо и оне која нам седогађа док читамо. Тачно онолико халапљив колико и раскорак између нас и нашег идентитета. Затоје ова књига тако заводљива и тако поучна. Идентитет је увек раскорак са самим собом. Распонтог раскорака је релативан и субјективан, али неизбежан, стваран, делотворан, толико људски.

Идентитет буди у нама тежњу, нека очекивања, слике, предвиђања, која често бивају изневерена.
Идентитет ствара илузије да нам нешто припада зато што ми некоме или нечему, као, припадамо. Анити ми ичему припадамо, нити икоме од нас ишта припада. Знамо да је идентитет разлика – од другоги других, према другоме и другима, за друго и друге. Али овај роман вешто демонстрира да јеидентитет и разлика од себе, према себи и за себе.
Идентитет је тачка ослонца у пресеку снопа праваца за које не можемо утврдити одакле долазенити куда иду. Та тачка, да би била ослонац, нужно мора бити фиктивна, иначе би се растројила у фракталебез трага и гласа. Само у нашим замислима, та тачка је чврста и поуздана. У животу је као уроману. А у овом роману је као у животу. Лице и наличје: прељуба и идентитет.

То значи да идентитет успостављају чинови прељубе са самим собом. Изгледа да је идентитетувек бољи од нас. Али то је опсена, основна варка идентитета. Управо је обрнуто. Ја сам увек бољии стварнији од идентитета, било да ми је наметнут, било да ми се чини да сам га сам изабрао. Не градиидентитет нас, него ми градимо своје идентитете, ми сами себе стварамо, свесно и несвесно,непрестано. И не треба нам никакво овлашћење за то од било које инстанце, наслеђене или стечене,затечене или нове.

Идентитет своди људе на ознаке, али означено је, хвала Богу, несводиво. Идентитет је стога увекпрељуба. Издаја и надокнада пре него потврда и остварење властитости. Зато је тако узбудљиво иопасно играти се идентитетом. Отуд тако убедљив читалачки утисак. На основу романа „Прељубници“извесно је да је прељуба савршена метафора идентитета. Уосталом, идентитет је увек метафора, никадчињеница. Идентитет успоставља однос у који полажемо своје уверење, свој суд. Као такав,идентитет нам на крају суди. Неовлашћено. Али стварно. Метафора надилази чињенице.

И онда, ако је све то баш тако, ако је прељуба савршена метафора идентитета, који је сам по себибаш то – метафора и прељуба – онда морамо повући оцену да је наслов овог романа варљив инепоуздан. Јер очигледно је да наслов истинито и верно означава о чему је реч. А онда јеочигледно и да је аутор ове књиге врло вешт приповедач, мајстор. Није случајно да је аутор управоовакве књиге – жена. Њен идентитет је несводив. Њено име је Вида Огњеновић.

Друштво библиотекара Републике Српске са седиштем у Вишеграду, Народна и универзитетска библиотека Републике Српске Бања Лука и Библиотекарско друштво Србије су у Теслићу организовали стручни скуп под називом «БИБЛИОТЕКЕ БУДУЋНОСТИ». Учесници скупа су од 28 до 30. марта 2007. године били смештени у прекрасном хотелу «Кардијал» у бањи Врућици. Управа Друштва је на састанку, одржаном у Приједору, за овај скуп одабрала 24 теме.

Скупу је присуствовало три стотине библиотекара из Републике Српске и Србије. Присутне на скупу је поздравила у име Министарства просвете и културе РС помоћник Министра Ирена Солдат-Војиновић, обећавајући вербалну и материјалну подршку за развој и унапређење библиотекарске струке и професије. Присутне је речима добродошлице поздравила Стојка Мијатовић, председник Друштво библиотекара Републике Српске. У име Друштва  библиотекара Србије присутне је поздравила др Александра Вранеш, председник Друштва и том приликом позвала колеге из РС на научни скуп који ће у октобру организовати Друштво  библиотекара Србије. Тема скупа ће бити «Информациона писменост и доживотно учење», и Друштво ће колегама из РС поклонити пет котизација. Председник БДС др Александра Вранеш, свечано је уручила две почасне карте БДС : Ранку Рисојевићу, директору Народне и универзитетске библиотеке РС и Стојки Мијатовић, председници Друштва библиотекара РС. Директор Народне и универзитетске библиотеке Ранко Рисојевић је свечано отворио скуп.
Квалитет и актуелност тема које су се чуле на свим сесијама овог скупа, заокупљале су пажњу учесника сва три дана истим интензитетом. Учесници скупа су били у прилици и да продискутују о свакој изложеној теми, било да се ради о маркетингу, школским библиотекама, односима с јавношћу, мерењу квалитета библиотечких услуга, културним догађајима у библиотекама, управљању фондовима, едукацији библиотекара, ревизији библиотечке грађе, интелектуалним слободама, легатима у библиотекама, библиотечким асоцијацијама, предузетништву и свим проблемима који у ово време транзиције заокупљају библиотекаре и библиотекарску струку. Библиотекарство крупном корацима иде ка европским и светским стандардима. На овом, веома добро организованом, скупу су имале част и задовољство да узму учешће мр Мр Вера Петровићи Маја Ђорђевић, библиотекари Универзитетске библиотеке «Светозар Марковић».  
Изложене су следеће теме:

1. Мирко Марковић: Маркетиншки методи богаћења и занављања фондова јавних библиотека у реалном окружењу
2. Др Жељко Вучковић: Зашто и како мерити квалитет библиотечких услуга
3. Зорица Ивковић-Савић: Легат у библиотеци
4. Проф. Биљана Билбија: Повећање ефикасности организовања културних догађаја у библиотекама
5. Мр Гордана Стокић-Симончевић: Библиотекари и односи с јавношћу
6. Јасмина Нинков: Од гомиле књига до добре јавне библиотеке-управљање фондовима и приступ виртуелним библиотекама
7. Др Александра Вранеш: Школске библиотеке
8. Ранко Рисојевић: Будућност периодике у модерним библиотекама
9. Др Милица Максимовић: Школовање библиотекара у свјетлу реформе високог образовања у Републици Српској (Болоњска декларација)
10. Мр Жељка Комленић: Еуросертификати у библиотекама
11. Др Александра Грандић: Болоњски документ и библиотечка делатност-смернице нове концепције библиотекарства
12. Милка Давидовић: Ревизија библиотечке грађе
13. Бојана Милошевић: Бити или не бити
14. Љиљана Бабић: Значај статусног и професионалног положаја
15. Александра Чворовић: Интелектуална слобода у библиотекарству
16. Мр Вера Петровић: Библиотека – легат Војислава М. Јовановића-Марамбоа
17. Весна Црногорац: Библиотекарско друштво Србије данас
18. Мр Ранко Стјепановић: Прилози за историју библиотека у Босанском броду
19. Весна Петровић: Професионализација делатности кроз унапређење права читалаца: трагом анкете читалаца
20. Жељко Петрић: Финансирање народних библиотека у Републици Српској у условима трезорског пословања
21. Горан Траиловић: У свету боја и олова
22. Јасна Лазаревић-Гавриловић: Библиотекари у служби научно- образовних институција
23. Милица Матијевић: Не заборави своју чланску карту
24. Дејана Каваја-Станишић, Адам Софронијевић, Мр Вера Петровић,

          Маја Ђорђевић: Предузетништво и библиотекарство: теорија, пракса и могућности примене у библиотекама Србије

Библиографија «Анала Филолошког факултета»

Oвих дана је Мр Вера Петровић из Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић“ у Београду, одбранила магистарски рад Библиографија „Анала Филолошког факултета“ пред комисијом коју су сачињавали др Александра Вранеш, др Душан Иванић и др Бојан Ђорђевић.

Заједница библиотека универзитета у Србији чији је секретар Мр Вера Петровић, придружила се свима онима који су јој честитали на добијеном стручном звању.