Одмах након свог именовања, нови ректор Универзитета у  Београду проф. др Бранко Ковачевић, са задовољством је пристао на интервју за наш лист, и у разговору са главном и одговорном уредницом и уредником листа изнео своје ставове о најзначајнијим питањима високошколскогбиблиотекарства у Београду, у контексту нашег приближавања Европи.
При томе је исказао веома добро познавање како проблематике библиотекарства уопште, тако и проблема са којима се суочава Универзитетске библиотека „Светозар Марковић“ у Београду.
Оно што је најважније, то је његово уверавање да ће Универзитет у Београду развоју библиотечко-информационог система посветити посебну пажњу.
Редакција захваљује др Бранку Ковачевићу на спремности да одвоји време за опширан разговор на ове теме.

— Господине Ковачевићу, у свету је битно промењен однос према библиотекама, о чему сведоче закључци светских форума по овом  питању. Тако су библиотеке, између осталог,  дефинисане и као библиотечко-информациони центри. Прошле године је одржан Други светски самит о информационом друштву који је био посебно значајан за библиотекарство, јер је дефинисао улогу библиотека као кључних фактора у изградњи демократског информационог друштва. Наравно, у том контексту посебну улогу и значај имају универзитетске библиотеке, што је препознато и истакнуто у нашем Министарству науке и заштите животне средине. Хоће ли наш Универзитет подржати ове ставове и деловати у складу са њима?

— У оквиру целокупне трансформације Универзитета у Београду, трансормисаћемо и своју универзитетску библиотеку, као његов саставни део. Ми смо почели да правимо информациони систем Универзитета, који ће се односити на све његове сегменте – студентску евиденцију, финансије, информативну делатност, међународну сарадњу, и наравно универзитетску библиотеку, која ће бити веома важан сегмент тог информационог система.
Постоји један међународни пројекат „Темпус“ Lion III на коме радимо заједно са Французима, у коме су партнери и Порто из Португала и један универзитет из Енглеске. Тај пројекат обухвата све универзитете у Србији (Београд, Ниш и Нови Сад, а покушавамо да у њега убацимо и Крагујевац). Координатор тог пројекта је Београдски универзитет, а у њега је уложено 500.000 еура.
Циљ тог пројекта је баш развој информационих система универзитета у Србији, који ће бити оригиналан, јер не можемо да прекопирамо ни један други систем, с обзиром да свака земља има своје специфичности.
Посебно ће у то бити укључена наша Универзитетска библиотека, јер је она на својеврстан начин сервис и професорима, и студентима. Поготово је важно што библиотека окупља и факултетске библиотеке и библиотеке научних института, са циљем њихове интеграције у оквиру Универзитета у Београду, који има 39 чланица, од којих је 31 факултет и 8 института.
Чвориште тог информационог система ће бити у Универзитетској библиотеци, преко које ће све наведене институције бити интегрисане у једну целину, нарочито ако се има у виду да ће у све то бити интегрисан и јединствени електронски каталог који већ постоји у Универзитетској библиотеци и део је Виртуелне библиотеке Србије.
Све то ће дати потпуно нову димензију нашем Универзитету, који ће тако бити на нивоу универзитета у Европској Унији, што ће му донети и адекватан углед, јер ће се трансформисати у једну светску, модерну школу.
Посебно треба истаћи да је све ово вишеструко функционално корисно за све учеснике у овом процесу, јер ће унапредити наставу и стандард студирања.
На тај начин ми ћемо у потпуности испоштовати ставове светских форума о значају и улози библиотека у савременом друштву, посебно на универзитету.   

— У завршном документу наведеног Самита посебно су истакнуте две функције које библиотеке морају да испуњавају – да буду сервиси за слободан приступ информацијама, као и да стално унапређују информациону и комуникациону писменост грађана, у нашем случају студената и научних радника. Србија данас има респектабилну академску мрежу која је већ постала лидер у овом делу Европе. Шта ће Универзитет у Београду предузети да наша Универзитетска библиотека даје свој пуни допринос овој акцији, имајући у виду чињеницу да је наша Влада у потпуности подржала ове акције?

— Наравно да смо ми заинтересовани да наша универзитетска библиотека обезбеди слободан приступ информацијама и да се стално унапређује њен рад у том правцу. Посебно је за универзитет важно да наша библиотека да свој допринос информационој писмености, способности да се максимално користе информационе технологије. Наравно да је у овом процесу улога библиотекара огромна.
У свему томе наша Универзитетска библиотека и све факултетске библиотеке могу да рачунају на сарадњу и помоћ универзитета. У том циљу предстоји нам потпуно умрежавање и чврсто организационо повезивање свих факултетских библиотека са Универзитетском, јер само тако можемо да остваримо циљеве у овој области.
Централизација београдског универзитета је неумитан процес који мора да захвати у библиотечки сегмент, у коме ће стожер бити Универзитетска библиотека. То се нарочито односи на унификацију стандарда рада у библиотекама, који не могу да буду различити.

— Постоји ли у овом смислу расположење на Универзитету у Београду да наше универзитетске и факултетске библиотеке добију задатак да оспособе сваког студента Београдског универзитета да овлада коришћењем информационих технологија?
— То се само по себи разуме, јер је то део опште културе, опште писмености. Данас је рачунар алат за рад сваког студента и он мора да овлада његовим коришћењем, поред образовања које ће добити у својој струци. Сваки наш студент мора да поседује потребну информатичку културу, а у том процесу његовог информатичког образовања, улога библиотека и библиотекара је незамењива.
С обзиром да се промене у свету брзо дешавају, и професори и студенти морају да буду у стању да те промене промптно прате.
Зато ћемо обезбедити да наша Универзитетска библиотека буде повезана са свим светским библиотекама, како би били интегрисани у читав свет.
Универзитетска библиотека је већ учинила неке врло значајне кораке у том смислу јер је укључена у Виртуелну библиотеку Србије, а преко ње у COBISS.Net и Google Scholar.  

— На прошлогодишњем светском самиту о улози библиотека у Александрији, усвојен је Алекандријски манифест, чији се први закључак односи на улагање у библиотеке како би постале информациони сервиси. Да је то прихваћено свуда у развијеном свету говоре и подаци да њихови универзитети издвајају потребна средства за обављање свих функција универзитетских библиотекa. Тако се у САД издваја 4-5% из средстава којима годишње располажу универзитети, у Европској унији 5-6%, а у Словенији 5%. Има ли Универзитет у Београду намеру да следи ту праксу?
— Улагање у универзитетске библиотеке је нешто што није спорно. Наравно да ћемо и ми као Београдски универзитет морати да одредимо квоту средстава за нашу Универзитетску библиотеку, како би била у стању да изврши све обавезе које смо ставили пред њу. Ми смо спремни да на том плану извршимо свој део обавезе.
У том смислу очекујемо разумевање и помоћ државе, а у досадашњим министарствима је постојало разумевање за наше потребе. Такође ћемо формирати и посебне фондове за финансирање ове делатности, у којима ће партиципирати, надамо се, и Европска унија у форми донација и пројеката.
За све ово о чему говоримо потребно нам је пуно средстава, почев од средстава које треба да обезбедимо за инвестиционо одржавање Библиотеке, па све до набавке нове рачунарске опреме. Треба имати у виду да годинама у ту област није улагано и потребе су нарасле.
Према томе, и наша универзитетска библиотека ће имати своја буџетска средства на универзитету, што подразумева да прво направимо стандардизацију радних места сагласно новој организацији рада и новим функцијама које ће добити универзитетска библиотека. Због тога ће нам у библиотекама бити потребни кадрови који поседују адекватна знања и вештине, како би могли да имплементирају у пракси оно што ми будемо од њих захтевали.
Наравно, трудићемо се да они буду и адекватно награђени за свој рад и знање.
Буџет Универзитетске библиотеке треба да обезбеди средства и за остваривање програмских циљева око којих се будемо договорили. У сваком случају, и универзитетска библиотека мора да има стабилан систем финансирања као и све друге функције на београдском универзитету.
У том циљу очекујемо да ће нам Универзитетска библиотека предложити да реализујемо неке међународне пројекте који би обезбедили испуњавање циљева које постављамо пред нашу библиотеку.

— Новим Статутом Београдског универзитета је промењен статус Универзитетске библиотеке у Београду, која је после 8 деценија изгубила статус правног лица. Проблем је утолико интересантнији што су сви остали универзитети у Србији задржали досадашње стање, односно оставили својим универзитетским библиотекама статус правног лица, при чему је Универзитетска библиотека у Београду по важећем Закону о библиотечкој делатности матична и за њих.
Сама промена статуса није битна. Далеко је битније шта ће бити после почетка примене ове одредбе. У том смислу прво се поставља питање да ли ће то за Универзитетску библиотеку значити два корака назад, или ће то бити корак напред?
— Нама тек предстоји сагледавања нове организације Универзитетске библиотеке и проналажење најцелисходнијег организационог модела који ће јој омогућити да максимално квалитетно извршава све оне задатке које пред њу буде поставио Универзитет у Београду.
Дошло је ново време и оно тражи другачију организацију како самог универзитета, тако и библиотеке као његовог саставног дела. Није то последица досадашњег лошег рада Универзитетске библиотеке, него чињеница да ће она добити неке нове функције и организационо мора да буде оспособљена да их извршава.
У сваком случају, Универзитетску библиотеку доживљавамо као своју институцију чије деловање желимо да унапредимо.

— Следеће (и најважније) питање је да ли ће Универзитет у Београду поштовати све светске стандарде и одлуке које се односе на библиотеке? То се пре свега односи на њихов статус, што претпоставља да су оне организационе јединице универзитета, блиско повезане са рачунарским центрима и да имају своје представнике у органима управљања универзитетом који доносе одлуке о даљем развоју библиотечко-информационог система.  
Осим тога, значајно треба унапредити повезаност између факултетских и матичне универзитетске библиотеке, обједињавањем фондова уз помоћ електронског каталога, стандардизовањем програмске опреме, квалитета рада и увођењем нових сервиса. Данас Покрет за отворени приступ научним информацијама подразумева изградњу дигиталних репозиторија универзитета у којима се чувају у електронском облику све дисертације, публикације универзитета и свих његових сарадника, едукациони материјали и сл. Тиме универзитет постаје много присутнији и у домаћој и у светској науци,
Уосталом, то је у разговору за наш лист децидирано истакнуто у Министарству просвете и спорта, ставом да библиотеке морају да буду делови универзитета онако као је то регулисано и у свету.
Треба имати у виду и чињеницу да је у свету библиотечко-информациона делатност један од важних параметара за мерење и евалуацију квалитета студијских програма сваког универзитета. Има ли наш Универзитет намеру да интегрише високошколско библиотекарство у свој информациони простор?
— Сви запослени у Универзитетској библиотеци могу да буду сигурни да ће Универзитет у Београду применити све светске стандарде који се односе на овакве институције, и у том смислу треба да имају пуно поверење у нас, јер је и наш интерес да нам библиотека буде у потпуности на нивоу који захтева Европска унија.
Друго, развијеније земље од наше, доста су одмакле у овој области, а ми смо тек недавно добили Закон о високом школству, па је сасвим разумљиво зашто каснимо у овој области, не својом кривицом.
Али, то значи да сви ми треба пуно брже и одговорније да радимо како би се приближили развијеним земљама, користећи у свему томе њихова искуства, а то значи да не правимо грешке које су други правили.
У свему томе један од наших приоритетних циљева је да универзитет интегрише Универзитетску библиотеку у свој информациони простор.

— У том смислу посебно се поставља питање испуњавања стандарда који важе за универзитетске библиотеке, а то се односи на утврђивање норматива и потребних кадрова за њихову имплементацију, затим на систем обнове фондова, обезбеђење адекватног простора и његов редовно одржавање, као и на обезбеђивање адекватне техничко-технолошке опремљености библиотеке, имајући у виду садашње светске стандарде?
Како је финансијским планом Универзитета предвиђено задовољавање свих поменутих стандарда?
— Ми сада морамо да дефинишемо нека нова правила понашања, а то значи да одмах треба да дефинишемо нормативе и стандарде у библиотекарству, користећи искуства развијенијих од нас. У томе не можемо да заобиђемо оно што, примера ради, Европска унија сматра неопходним за рад универзитетских библиотека, како би и ми били део тог великог и модерног система.
Све то морамо да дефинишемо на нивоу Универзитета, јер то даје већу сигурност и самој библиотеци, а све око чега се договоримо ће бити дефинисано нашим финансијским плановима.
Наш задатак је утолико тежи што морамо сами себе изнутра да трансформишемо, а то је увек најтеже. Тако када говоримо о аутономији неке институције, код нас се у пракси то често изједначава са анархијом, а то више не долази у обзир. Сваки део универзитета има своја прва, али и своје обавезе које су компатибилне са свим осталим деловима универзитета.
Посебно бих желео да нагласим да постојећи кадрови (не само у библиотекама), морају да схвате да ће морати да се доквалификују, да перманентно уче, како би могли промптно да прате развој нових технологија, у чему ће имати материјалну и другу подршку универзитета.
Значи, и запослене у библиотека чека доживотно учење, а подразумева се да универзитет треба у томе да им помогне. Све је то у интересу запослених у тој библиотеци.
Такође, Универзитет ће створити услове да наши библиотекари присуствују разним међународним скуповима који од интереса за квалитетно извршавање њихових обавеза и за имплементацију светских достигнућа у универзитетској и факултетским библиотекама.
Оно што је значајно за наше библиотекаре, то је да ми од њих очекујемо да нам помогну у изради стандарда и норматива, јер је њихово искуство специфично, па самим тим и драгоцено.

— Следеће важно питање је садашња неповољна ситуација у погледу интеграције библиотечких ресурса на универзитету, што је један од светских стандарда. Тако су факултетске библиотеке потпуно самосталне, чиме је отежано обављање матичних послова Универзитетске библиотеке (стручни увид и стручни надзор, едукација кадра, стручна обука), иако је то светски стандард. Поред тога, та аутархичност факултетских библиотека је крајње нерационална. Хоће ли наш Универзитет предузети мере да се тај стандард у потпуности испуни према светским мерилима?
— Ми смо потпуно одлучни да наша Универзитетска библиотека буде водећа институција за факултетске библиотеке, и имаће обавезу стручног надзора над њиховим радом, у име Универзитета. Досадашња пракса да се свака иницијатива Универзитетске библиотеке према факултетској завршава на вратима декана неког факултета, од сада неће бити дозвољена.
Ако ће нашим стандардима бити предвиђено да у факултетској библиотеци мора да ради високо образовани библиотекар, онда ни један декан неће моћи то да игнорише и да запошљава књижничара, чије образовање није довољно за потпуно нову улогу библиотека и библиотекара. Посебно неће моћи у факултетским библиотекама да се запошљавају радници који имају неки сасвим другачији профил образовања, јер је библиотекарство потпуно јасна и специфична делатност за коју се посебно и школује. Због тога су библиотекари и у могућности да буду сарадници у настави и научном раду.
Ми ћемо такав акт о нормативима и стандардима одмах припремити и обавезати факултете да га примене. То значи да се укида потпуна аутархичност факултетских библиотека и оне улазе у један целовит библиотечки систем Универзитета у Београду.

— Универзитет у Београду потписао је низ споразума о сарадњи са разним универзитетима у свету. Да ли ће бити омогућено да се тим споразумима прикључи и Универзитетска библиотека сарадњом са библиотекама универзитета са којима је потписан споразум?
— То се од сада само по себи подразумева. Тако кад год потпишемо протокол о међународној сарадњи са неким светским универзитетом, анекс тог уговора ће се односити и на сарадњу универзитетских библиотека.
На тај начин наши библиотекари ће имати увид у рад универзитетских библиотека у свету и могућност остваривања непосредног контакта са њима.

— Вама је познато да је наш часопис „Високошколске библиотеке“ једино библиотекарско информативно гласило на Балкану, које је прво на нашим просторима потпуно афирмисано и прихваћено. Наше Министарство науке и заштите животне средине подржало је нашу иницијативу да часопис постане гласило за цео наш регион, зашта смо већ добили подршку неких земаља из нашег региона. Хоће ли нас у том подржати и наш Универзитет?
— У нашем је интересу да лист „Високошколске библиотеке“ постане регионално информативно гласило, јер ће то допринети већем дигнитету Универзитета у Београду. Због тога дајемо пуну подршку таквој програмској оријентацији тог листа.
Београдски универзитет има у том смислу посебну обавезу јер је најстарији универзитет на овим просторима.
Истовремено, то ће допринети даљој интеграцији науке и културе са простора бивше Југославије, јер имамо много заједничких интереса.

— Вама је познато да зграда Универзитетске библиотеке није реконструисана од отварања 1926. и да је потребно њено реновирање. Библиотека је у последњих пет година из својих средстава издвојила највише што је могла за оспособљавање простора који су испражњени сеобом фонда у подземне магацине, али има још много тога што би требало урадити. Рачунарска мрежа није развучена у целој згради, последњи рачунари за кориснике су добијени током реализације Темпус пројекта 2003, поткровље је потпуно празно, галерија Студентске читаонице је оштећена итд. Да ли наш Универзитет има могућност да обезбеди средства за те потребе, како би услови њеног коришћења омогућили најосновнији стандард њеним корисницима?
— Када гледате споља зграду Универзитетске библиотеке, видите да се ради о репрезентативном здању и морате да се дивите њеном шарму, али када уђете унутра, видите да је све у веома трошном стању.
Нама је познато да много што шта треба поправити у тој згради, али је свакоме јасно да не можемо све да урадимо одједном. Ипак, нека средства ћемо морати да обезбедимо, јер у том простору студенти проводе по цео дан и дужни смо да им обезбедимо елементарни конфор.
Због тога је ова библиотека једна од најкориснијих институција за студенте београдског универзитета и морамо уложити напор да почнемо са њеним сређивањем, а уједно да стварамо услове за отварање нових капацитета, као и за набавку модерне опреме.
У сваком случају сваке године ћемо предвиђати посебна, наменска средства и за реновирање универзитетске библиотеке.

— Господине Ковачевићу, шта би још хтели да додате свему ономе о чему смо разговарали?
— У овом моменту видим још две функције Универзитетске библиотеке у оквиру Универзитета у Београду.
Прво, очекујемо допринос Универзитетске библиотеке издавачкој делатности Београдског универзитета, којој је она, по природи посла, најближа. Због тога треба размотрити идеју да Универзитетска библиотека буде задужена за реализацију издавачке делатности Универзитета у Београду, у штампаном и електронском виду.
Такође, ова библиотека би требало да води дигитални репозиториј Београдског универзитета, и у том смислу ћемо донети потребна акта. То се уклапа у наш став да обезбедимо услове за тзв. отворен приступ свим информацијама које се налазе на нашем универзитету.

*
Редакција нашег листа најтоплије се захваљује Ректору Универзитета у Београду проф. др Бранку Ковачевићу и његовој спремности да и у будуће редовно комуницирамо.
На запосленима у Универзитетској библиотеци „Светозар Марковић“ и онима који раде на факултетским библиотекама је да својим радом и знањем допринесу да библиотечки сегмент нашег универзитета буде у свему узоран.

На конференцији COBISS 2006, која је одржана у Марибору од 28. до 30 новембра, учесници из 12 држава су се на посебном округлом столу, који су организирали ИЗУМ и Подунавска ректорска конференција, посветили и положају библиотека и библиотечких информацијских система у системском уређењу и у пракси евалуација и акредитација високог школства.

Констатовали смо само ријетке примере адекватног уважавања доприноса библиотека вишем квалитету високог школства, док преовладава забрињавајуће стање да национални стандарди и критерији евалуације и акредитације уопште не спомињу библиотеке или их третирају сасвим маргинално. То повезујемо са случајевима оснивања високошколских завода и увођења нових програма којима није обезбјеђена савремена библиотечка информацијска подршка. Тога морају бити свјесни, како студенти, који у таквим условима не могу постићи добар успјех на студијама, тако и финанцијери који улажу средства у неперспективне високошколске пројекте.

Као библиотекари и библиотечки информатичари апелирамо на руководства универзитета и на владе у  регији да у својим развојним стратегијама и политикама уважавају већ провјерену чињеницу да без добрих библиотечких информацијских система нема квалитетног високог школства. Очекујемо да ће у националним системима вредновања квалитета високог школства библиотеке бити третиране као битан елемент без којег високо школство регије не може бити конкурентно у заједничком европском високошколском простору. Библиотечки информацијски системи обезбјеђују транспарентност резултата истраживачког и педагошког рада, која је неопходна за успјешну размјену студената и наставника те за повезивање у заједничке пројекте.

Усвојено у Марибору, 30. новембра 2006.

У Марибору је одржана од 28. до 30. новембра  конференција COBISS 2006 на којој се окупило 421 библиотекара и информатичара из четрнаест земаља, а највише из држава Западног Балкана. Тема конференције била је „Улога библиотека у обезбеђивању транспарентности библиографских показатеља научне, стручне и педагошке успешности у високошколским и истраживачким организацијама“.

На конференцији је расправљано о значају библиотека за развој регије Југоисточне Европе. Поред бројних стручњака за библиотекарство и информатику, учествовали су и представници надлежних министарстава из држава те регије, те представници генералних директората ЕУ и међународних организација које брину о развојној помоћи. Учесници су се заузели за што усклађенију и већу развојну подршку међународне заједнице у модернизацији библиотекарства у регији, при чему је ширење мреже COBISS.Net, коју креира мариборски ИЗУМ, препознато као најефикаснији пут. Државама (њих пет), које већ користе систем COBISS, у време трајања конференције се потписивањем споразума о размени библиографских записа придружила и Бугарска. Изражено је заједничко очекивање да ће нови механизми ЕУ за развојну помоћ Западном Балкану конкретније подржати информатизацију библиотека.

Учесници су изнели критичке ставове о улози библиотека у реформи високог школства и при том су констатовали да је њихова улога потцењена, што ће се негативно одразити на квалитет и конкурентност националних високошколских система у заједничком европском универзитетском простору.

Конференцију је отворио директор Института информацијских знаности мр Томаж Сељак, који је нагласио да сарадња у региону на изградњи јединственог библиотечко-информационог система постоји већ 15 година, и да сличан кооперативни систем постоји само још у Скандинавским земљама. Министар за високо школство, науку и технологију Словеније др Јуре Зупан нагласио је значај повезивања и сарадње у оквиру Лисабонске стратегије TRI (Teaching, Research, Inovation), за шта је повезаност библиотечко-информационог система неопходан услов. Посебна сесија била је посвећена значају библиотека у евалуацијама и акредитацијама универзитета и размотрено је коришћење различитих квалитативних и квантитативних индикатора квалитета у евалуацији научног рада на универзитетима у Европи и САД. На следећој сесији приказани су европски програми развојне помоћи Југоисточној Европи за информацијску инфраструктуру науке, образовања и културе.

Другог дана конференције приказ стања високосколског библиотекарства у регији дали су представници Словеније, Албаније, Бугарске, БиХ, Црне Горе, Хрватске, Македоније и Србије. Затим су приказане новости у унапређењу квалитета рада у систему COBISS. Конференција је завршена округлим столом који је организовала Подунавска ректорска конференција, а учествовали су представници универзитета и заинтересовани представници универзитетских библиотека из региона. На округлом столу једногласно је усвојен документ о улози библиотека у евалуацијама и акредитацијама универзитета, који је добио назив „Мариборска декларација“. Документ ће бити упућен управама универзитета и надлежним министарствима у регији.

Библиотечка грађа коју Библиотека посједује структуирана је у неколико цјелина – фонд монографских публикација, фонд периодичних публикација, фонд непубликованих публикација – докторски и магистарски радови, референсна збирка, електронске публикације, легати и некњижна грађа.

Збирка магистарских и докторских радова одбрањених на Универзитету Црне Горе је сасвим комплетна, док прикупљање и комплетирање радова наставника и сарадника Универзитета није на задовољавајућем нивоу, с обзиром да Универзитет никад није обавезао наставнике да своје радове достављају Универзитетској библиотеци.

Због недостатка простора обезбијеђен је непосредан приступ само збирци референсне грађе, чијем се систематском комплетирању и ажурирању поклања велика пажња.
Сви фондови су стручно обрађени и доступни преко електронског каталога Библиотеке.

Широк круг корисника

Корисници Универзитетске библиотеке су универзитетски наставници, сарадници, истраживачи и студенти. Како је то библиотека отвореног типа, њени фондови, службе и услуге су доступни и свим другим потенцијалним корисницима.

Корисници Библиотеке могу користити публикације из фондова Библиотеке и из бројних библиотека путем међубиблиотечке позајмице, као и електронски доступне информације. Услуге Библиотеке су бесплатне. Услови и начин коришћења библиотечке грађе, производа и услуга ближе су регулисани Правилником о раду Библиотеке.

Претраживање електронског каталога Библиотеке, других on-line каталога и електронских база података (EBSCO и THOMSON), због недостатка рачунарске читаонице и опреме за кориснике,  врши се преко службе за информисање, а читаоница ради сваког радног дана од 07-21 сат и суботом од 07,30-14,30.

Ноћни рад се не може организовати због недостатка кадра, а како читаоница није одијељена од радног простора Библиотеке, студенти се не могу укључити у ноћна дежурства. Осим тога, сви потенцијални корисници преко интернета имају 24-часовни приступ електронском каталогу Универзитетске библиотеке, базама података и узајамној библиографској бази на хосту у Централној народној библиотеци на Цетињу.

Информисање корисника врши се и помоћу спискова приновљених публикација на веб страници ЦИС-а Универзитета. Осим тога, све новоприспјеле публикације се одмах обрађују у електронском каталогу.

Систем финансирања никада није био дефинисан иуређен

Систем финансирања Универзитетске библиотеке никада није био дефинисан и уређен, мада су, у зависности од тренутних потреба и разумијевања актуелних руководстава Универзитета, повремено доношене појединачне уредбе или правилници којима је уређивано  финансирање појединих сегмената или програма библиотечке дјелатности, што, нажалост, није имало обавезујући и дугорочнији значај и карактер.

У периоду од 1979-1991. републичке самоуправне интересне заједнице културе, образовања и науке обезбјеђивале су средства за набавку часописа за потребе Универзитетске библиотеке, а од 1997-1999. Министарство просвјете и науке је, преко Универзитетске библиотеке, финансирало координирану набавку страних часописа за библиотеке Универзитета.

Критеријуми које универзитети у оквиру различитих система финансирања примјењују за финансирање својих библиотека, као што су број студената, запослених и разни други, код нас, углавном, никада нису примјењивани, нити утврђивани, тако да је пресудни утицај на укупан развој Библиотеке имало разумијевање и лични став актуелне управе Универзитета, што је у дубоком раскораку са свијетом.

Наиме, процентуално учешће трошкова за високошколске библиотеке, које се сматрају највећим потрошачима универзитетских буџетских средстава, креће се од 4-5% у САД до 5-6% у Европи. У Словенији је проценат издвајања за високошколске библиотеке око 5% укупних буџетских средстава за високо образовање.

Иако је Универзитетска библиотека редовно доносила годишње финансијске планове, они суштински нису имали никаквог утицаја и значаја, јер никада нису и реализовани у пракси, а Универзитету су, највјероватније, служили само као још једна ставка за увећање годишњих буџета.

Због непостојања критеријума за расподјелу буџетских средстава за финансирање појединих сегмената библиотечке дјелатности, Библиотека није могла планирати скоро ниједан аспект свога рада (набавка грађе ради правовременог реаговања на тржишту извора информација, међубиблиотечка позајмица, међубиблиотечка размјена, едукација кадра итд.), нити је могла размишљати о било каквим облицима сарадње и удруживања ради ефикаснијег и рационалнијег пословања (конзорцијумска набавка електронских публикација, на примјер).

Неријетко се, на примјер, дешавало да се за годину дана не добије чак ниједан једини цент за набавку грађе, а да о томе нико и не расправља и да за то нико не одговара. Универзитет посљедњих двије године не плаћа ни накнаду за коришћење лиценци за рад у COBISS-у, иако је потписао Уговор о инсталисању и коришћењу програмске опреме COBISS за аутоматизацију библиотечких функција (склопљен 2001. са Институтом информацијских знаности из Марибора) на неодређено вријеме.

У све сложенијој материјалној ситуацији чак и поштовање обавеза из Уговора је препуштено Библиотеци и сада је то само њена интерна ствар. Од јуна 2003. и оно спорадично и непланско финансирање Универзитетске библиотеке  скоро сасвим је изостало и она је, за сада, и у овом сегменту препуштена самој себи.
Осим за зараде запослених и остала лична примања, Универзитетска библиотека сада од  Универзитета добија око 320 еура мјесечно на рачун материјалних трошкова пословања, од чега скоро 80% одваја за куповину публикација (овај износ одговара стопи од 8% на бруто лични доходак запослених у Универзитетској библиотеци и он се смањује са смањивањем броја запослених).

У финансијским плановима Универзитета Библиотека се и не помиње!

На примјер, на основу Извода из пословања Универзитетске библиотеке и прегледа новчаних токова за 2004, Библиотека је од Универзитета, осим прихода за зараде запослених и осталих прихода за запослене,  добила 8.803,58 еура, од чега  2.200,00 еура за набавку референсних публикација и путне трошкове двоје запослених на међународни сајам књига у Београду. Уштедом на рачун разних ставки (службена путовања, набавка опреме и сл), Библиотека је за набавку библиотечке грађе утрошила свега 5.564,49 еура, што износи 0,00049% укупног буџета Универзитета.

У финансијским плановима Универзитета за 2004, 2005. и 2006. годину Библиотека није ни поменута. На захтјеве за финансирање макар појединих аспеката библиотечке дјелатности, као што је набавка грађе на примјер, она се упућује на организационе јединице Универзитета, које би, наводно, преко ње, уколико су заинтересоване, требало да финансирају набавку грађе за своје библиотеке!

А шта ће бити са набавкама за Универзитетску библиотеку? Преостаје још увијек нада да ће се поводом манифестација као што су сајмови књига и сналажењем и ентузијазмом управе Библиотеке набавити још „понешто“ и за Универзитетску библиотеку, како би „преживјела“ овај период апсолутног неразумијевања и ненаклоности надлежних институција и појединаца (иако је она управо  посљедњих пет-шест година остварила најбоље резултате и евидентан помак на свим плановима своје дјелатности!).

Универзитетска  библиотека потпуно деградирана

„Болоњски процес“, чија је суштина у интеграцији и изједначавању европских високошколских система и узајамној изградњи европског простора високог образовања, у чему, потписивањем Болоњске декларације у Берлину септембра 2003.  равноправно учествује и црногорски државни универзитет, нажалост, потпуно је заобишао цјелокупно подручје високошколског библиотекарства, а Универзитетска библиотека, до тада равноправна чланица Универзитета која је формално имала пуну аутономију у планирању и извршавању своје дјелатности и своје представнике у свим тијелима и органима Универзитета, у Закону о високом школству није ни поменута, док је у Статуту Универзитета дефинисана само једном реченицом као унутрашња организациона јединица у служби развоја Универзитета, чијег руководиоца именује ректор.

Доношењем Одлуке о организовању унутрашњих организационих јединица (31.05.2004), према којој је њен статус сведен на ниво Службе за одржавање објеката, без икаквог утицаја на планирање и запошљавање кадра и склапање евентуалних уговора, њен положај је још више погоршан и она је и формално и суштински изопштена из наставноистраживачког процеса и препуштена самој себи, а одлука о дјелокругу рада и наговијештеној реорганизацији још увијек није донијета. Она нема представника у органима и тијелима Универзитета.

Библиотека пуца по свим шавовима

Упркос инсистирању Универзитетске библиотеке, ни започети процес аутоматизације библиотечког пословања и умрежавања високошколских библиотека у интегрални национални библиотечко-информациони систем – COBISS.CG није настављен, тако да данас, осим Универзитетске библиотеке, која користи програмску подршку COBISS и чије су библиотечке функције већином аутоматизоване (јавни електронски каталог – OPAC, исписи,  позајмица (циркулација) грађе, израда персоналних библиографија), у изградњи  овог система учествује још само пет библиотека које су у јуну 2004. склопиле појединачне уговоре са ИЗУМ-ом.

Данас, скоро три године од реформе Универзитета, у потпуно децентрализованом библиотечко-информационом систему, са библиотекама које често имају више специјализованог кадра него главна библиотека и које у свим аспектима библиотечке дјелатности дјелују самостално и независно, у одсуству било каквих глобалних или појединачних смјерница или докумената, притиснута захтјевима и апелима Универзитетске библиотеке, управа Универзитета, с времена на вријеме, само „наговијести“ да би Универзитетска библиотека, у функцији некакве централне службе, требало да управља библиотекама организационих јединица Универзитета и да им обезбјеђује и процесуира грађу, уколико би оне за то биле заинтересоване и уколико би обезбиједиле средства!

И све остаје на томе, незабиљежено, неусклађено, ненормирано и системски неуређено, док се у међувремену Универзитетска библиотека систематски растаче по свим аспектима…

И док је у савременом свијету библиотечко-информациона дјелатност један од важних параметара за мјерење и евалуацију квалитета студијских програма и један од услова за акредитацију  универзитета и других академских институција, код нас је, стиче се утисак, свијест о њеној улози и значају још увијек дубоко  потиснута и она још увијек спада у некакве споредне административне дјелатности или пак службе, без којих се ипак може…

Требало би коначно дефинисати стратешке циљеве и смјернице развоја ове дјелатности

Данас, када реформисани црногорски државни Универзитет већ увелико све своје студијске програме изводи у духу савремених европских процеса, корјенита реорганизација и осавремењивање библиотечко-информационе дјелатности  требало би да буде  један од најприоритетнијих  његових задатака.

У складу са интеграционим процесима и свјетским трендовима  у овој области, требало би извршити интеграцију цјелокупног црногорског високошколског библиотечко-информационог простора, како би се што рационалније и успјешније одговорило потребама и захтјевима реформисаног високообразовног система и како би се омогућили нови видови сарадње са другим библиотекама или институцијама ради веће ефикасности у раду и унапређења укупне дјелатности.

Користећи библиотечку праксу и искуства Европе и савременог свијета, требало би коначно дефинисати стратешке циљеве и смјернице развоја ове дјелатности, утврдити и дефинисати дјелатност свих високошколских библиотека и међусобни однос Универзитетске библиотеке са осталим високошколским библиотекама, односно на нов начин дефинисати њено мјесто и улогу у систему високошколских библиотека и уредити систем финансирања. До тада би требало најхитније зауставити кадровско растакање и даље маргинализовање Универзитетске библиотеке.

Паралелно с наведеним процесима, требало би учинити и сљедеће:

1.  најхитније довршити започети процес аутоматизације и мрежног повезивања преосталих библиотека у COBISS.CG ради коришћења бројних могућности и предности рада у условима узајамне каталогизације и ради ефикасније набавке библиотечке грађе;

2.  у циљу реализације пројекта израде персоналних библиографија, обавезати академску заједницу да доставља по један примјерак својих радова Универзитетској библиотеци;

– обавезно омогућити учешће представника високошколског библиотекарства у органима Универзитета, односно у Управном одбору Универзитета ради успостављања што боље комуникације и информисаности Универзитета, односно ради остваривања што бољег утицаја на одлуке Универзитета од значаја за високошколско библиотекарство;

– изучити страна искуства и, у складу са европском и америчком праксом, обезбиједити тјешњу међусобну повезаност Универзитетске библиотеке са Центром информационог система Универзитета, као подршку за савремену реферално-информациону дјелатност Универзитетске библиотеке, засновану на новим технологијама с циљем адекватнијег и организованијег пружања корисничких услуга;

– извршити дигитализацију докторских дисертација, магистарских радова и дипломских  радова ради боље доступности и увести стандард према коме би се оне достављале и у конвенционалној и електронској форми;

1. изнаћи средства за набавку што већег броја страних научних часописа у online верзији, чиме би се омогућио организован приступ часописима као најдинамичнијим  изворима информација.

Издавање гласила„Високошколске библиотеке“данас има посебан значај

С обзиром на дефицитарност кадра и недостатак институционализованих система за његово редовно школовање, поготово код нас у Црној Гори, те с обзиром на све израженије смањивање годишњих буџета библиотека за едукацију и усавршавање запослених, свака информација о стању и развоју библиотечко-информационе дјелатности код нас и у развијеном свијету је добродошла, а поготово када долази из стручних библиотечких кругова.

Некада је у заједничкој Југославији излазио приличан број часописа из области библиотекарства (сва републичка удружења су, на примјер, имала своје часописе), који су били доступни свим библиотекама, док је посљедњих година било доста тешко доћи до стручних текстова, поготово библиотекама које немају приступ електронским изворима информација.  

Због свега тога данас има посебан значај издавање гласила „Високошколске библиотеке“, због доброг одабира текстова и саговорника, као и због актуелности информација за струку уопште и, прије свега, оних за високошколско библиотекарство.

Добро је што се и број и врста рубрика, у зависности од актуелности и потреба, с времена на вријеме мијења и допуњава и што се пажња усмјерава на кориснике библиотечких производа и услуга, као и на комуникацију са разним ресорима државне управе, од чијег разумијевања умногоме зависи и сам статус и развој библиотечко-информационе дјелатности.

Универзитетска библиотека ће настојати да сваку високошколску библиотеку у Црној Гори упозна са овим листом, како би постале његови редовни корисници.

Белешка о аутору

Мр. Босиљка Цицмил је дипломирани филолог. Полагањем стручног испита 1984. стекла је звање библиотекара, 1998. звање вишег библиотекара, а 2003. звање библиотекара савјетника.

На Заједничком послиједипломском студију Информацијских знаности, смјер  Библиотечна знаност, је 1989/90. у Загребу положила све предвиђене испите, а одбрану одобрене магистарске тезе прекинули су догађаји 1991, након чега је услиједио поновни упис на постдипломски студиј Библиотекарства и информатике Филолошког факултета у Београду, гдје је 1997. стекла академски назив магистра библиотекарства и информатике.

Од 1983-1984.радила је као средњошколски професор у Плужинама, а од 1984-1989. у Централној народној библиотеци РЦГ «Ђурђе Црнојевић» на Цетињу као библиотекар и руководилац Одјељења периодике.

Од 1989-2000. била је начелник Гарнизонске библиотеке I варијанте у Подгорици, а од 2000. директор је Универзитетске библиотеке.

Била је члан редакције часописа Билтен Удружења библиотекара Црне Горе, а сада – Библиолошког гласникa.

Од 1999. до 2001. била је предсједник Удружења библиотекара Црне Горе. Као члан Радне групе за израду Закона о библиотекарству учествовала је у изради нацрта Закона. Као делегат Удружења библиотекара Црне Горе присуствовала је раду 70. Генералне конференције IFLA у Буенос Аиресу.

Објављује стручне и научне радове из области библиотекарства и информатике и учествује на разним конгресима и симпозијумима на теме из поменутих области. Полазник је разних семинара и курсева из области библиотекарства и информатике.

На нашој Катедри за библиотекарство и информатику
врло успешно се обучавају библиотекари новог доба

Нови изазови у светском библиотекарству захтевају и стручњаке другачијег библиотекарског профила. Да ли се у Србији припремају такви кадрови? То је било питање на које смо желели да дамо одговор, због чега смо и установили ову рубрику.

Најлогичније је било да се обратимо Катедри за библиотекарство и информатику Филолошког факултета Универзитета у Београду. За почетак смо одабрали једну студенткињу друге године, а из разговора са њом, може се стећи утисак да се на овој Катедри припремају прави библиотекарски стручњаци.

Уосталом, до тог закључка ћете вероватни и сами доћи читајући овај интервју.

Милица Васић је студенткиња друге године Катедре за библиотекарство и информатику Филолошког факултета Универзитета у Београду, а пре тога је завршила природно-математички смер у Петој београдској гимназији у Београду, на основу чега је природно било очекивати да ће студирати техничке науке. Па одкуд се онда код ње појавило интересовање за библиотекарство?

— Долазим из породице у којој сам целог живота била окружена књигама. У мојој кући постоји кућна библиотека, јер је мој отац велики заљубљеник у књиге и старе речнике, па сам захваљујући томе, цео живот држала књиге у руци.

Као малу су ме научили да читам још пре основне школе, и то не само да су ме научили слова, већ су ме врло рано научили да уочавам смисао онога што читам и да волим књигу.

Због тога сам врло рано била уверена да ћу да студирам нешто што има везе са књижевношћу, јер је моја права љубав била да увек будем окружена књигама, да се бавим њиховим уређењем, простором у коме ће оне бити смештене, да се бавим њиховом набавком.

Сматрам да је у данашње време битнo да се целокупно становништво образује за коришћење књига, а то подразумева да буде што више библиотека.

Јасна визија библиотекарског позива

Милица је за прве две године студија већ научила да посао библиотекара није само да издаје књиге на читање. Он мора да зна да презентује књигу читаоцу, а пре тога мора да га анимира да се заинтересује за читање. То претпоставља обавезу библиотекара да учини све како би корисника везао за библиотеку као културну институцију која му је потребна.

— Поготово је то данас актуелно када библиотеке постају информациони центри у којима су књиге само један сегмент. Библиотеке су одувек  у обавези да пружају многе информације, како истраживачима за њихов научни рад, студентима за студирање, тако и свим људима жељним сазнања. Школске библиотеке треба да помогну ђацима у учењу и да буду део наставног процеса, а дечије библиотеке треба да анимирају децу од најранијих узраста за књигу. Дечије библиотеке треба да буду нека врста игралишта са књигом, како би се деца навикла на њу.

С друге стране постоје референсне службе које помажу људима да дођу до уско стручних информација. И то не само у класичном облику као што је књига, већ и у другим електронским облицима издања. То је од изузетног значаја за истраживаче, јер не морају да губе време тражећи стручне податке – за то им на услузи стоје обучени библиотекари, који ће му захваљујући томе убрзати научни процес, а тиме ће и наука у земљи брже напредовати.

Милица истиче да никако не треба занемарити велику друштвену, социјалну функцију библиотеке.

Она види и друге аспекте рада библиотекара, па тако сматра да у њихов посао спада и умеће да рестаурирају књигу и да је дигитализују, као и да умеју да поставе сваки садржај на интернету.

Јасна визија интересовања

Наша саговорница затим говори о својим преокупацијама:

— У оквиру библиотекарства, посебно ме интересују дечије и школске библиотеке, менаџмент, фандрејзинг као и проблем дигитализације и информациони системи и психологија читања. Ипак пре свега треба да се окренемо деци и да међу њима промовишемо културу библиотека као институција и културу читања као такву. Стога би требало да се томе примарно посветимо.

Привлачи ме организовање књижевних вечери, разних трибина и јавних, медијски пропраћених дискусија какву организују редовно у јавној библиотеци у Чикагу, односно специфичног контакта корисника са књигом. Интересује ме и палеографија у коју спадају библиотеке старог века, као и развој материјала за писање кроз историју, али на жалост, то ни у једној земљи на свету није перспективно занимање.

Ми нисмо свесни колико имамо лепих књига по нашим манастирима које треба обрадити и учинити их доступним савременом читаоцу, јер старе књиге доносе неко ново сазнање о прошлим временима, о нашој историји. А историју можемо учити само из онога што су нам прошле генерације оставиле у писаном облику или археолошким налазиштима.

Једном речју, књиге су сведоци времена у коме су настале. Уосталом, да би могли да разумемо садашњост и предвидимо будућност, морамо да погледамо у прошлост, односно да познајемо историју. Све што је некад написано, одјекује и данас. Без дубоког разумевања наше прошлости, не можемо успешно да градимо своју будућност.

Компјутери не могу да замене књиге

Милица је већ дошла и до других интересантних сазнања:

— Рецимо, дуго је постојало уверење да ће компјутери да маргинализују књиге и то је мало пољуљало самопоуздање библиотекара, јер се сматрало да људи више неће ићи у библиотеке, него ће седети пред компјутером и тражити оно што их интересује. Међутим, библиотеке су показале своју виталност и неопходност постојања.

Тако се очекивало да ће наглим увођењем компјутера у свакодневни живот бити битно смањен обим издања у штампаном облику, али је све изненадио податак да је увођењем компјутера у свакодневни живот вишеструко порасла потрошња папира у свету.

Радозналост као врлина

Милица прати и стручне библиотекарске часописе. Тако је већ упозната са тим да Заједница библиотека универзитета у Србији издаје два гласила: Инфотеку и Високошколске библиотеке, с обзиром да су о томе учили на предавањима из библиотекарства, јер су сврстани у веома битне научна, односно информативна гласила струке.

Милица је, иако веома млада, увелико аутор бројних истраживачких радова. До сада је написала радове на следеће теме:

* Александријска библиотека некад и сад,
* Ћирило и Методије,
* Деца и библиотеке,
* Материјал и оруђа за писање од праисторије до данас,
* Народна позајмна библиотека за науку и технологију.

— Проучавајући материјале за израду својих текстова, наилазила сам на врло интересантне податке. Тако сам пронашла информацију да је у једном раду Звонимира Кулунџића да постоји на змијској кожи чистим златом исписан текст Илијаде и Одисеје!  Сада се то налази у Британском музеју. Тај текст је био исписан толико ситним словима да се чувао спакован у ораховој љусци која је такође била позлаћена!

Одушевљена професорима

Интересовало нас је колико су професори на Катедри за библиотекарство и информатику утицали на њена интересовања, а она усхићено објашњава:

— Наставни процес на нашој Катедри је перфектан! Имамо три професорке: Александру Вранеш, Гордану Стокић, Цветану Крстев и асистента Милоша Утвића, који држе изузетно добра и веома занимљива предавања, тако да нам сам процес студирања пружа велико задовољство. Они од нас траже пуно знања, па тако имамо и по 20 књига обавезне литературе које треба да прочитамо из сваког предмета, али зато добијамо веома широко образовање.

Оно што посебно краси наше професоре и што посебно желим да истакнем, то је њихов велики ентузијазам, њихово огромно знање и заљубљеност у библиотекарску професију. Захваљујући њима, и они који о томе нису размишљали, заволели су библиотекарство.

Зато свим мојим будућим колегама препоручујем да се упишу на ову Катедру, јер време библиотекарства тек долази, с обзиром да је то наука о информацијама у свим њеним облицима..

О томе најбоље говори податак да имамо пуно колега који нису били сигурни шта желе да студирају и шта ће даље са својим животима па су се случајно уписали на овај одсек, али сада им не пада на памет да оду са ове Катедре, јер су се заљубили у ову тематику.

*

Из разговора са овом младом студенткињом, може се закључити да су студенти на Катедри за библиотекарство и информатику већ на другој години студирања дубоко зашли у библиотекарство, и да тамо добијају знања која ће их сврстати у солидне библиотекарске стручњаке.

Зато, када једног дана (а то ће бити веома брзо) Милица или неко од њених колега закуца на врата ваше библиотеке, отворите их широм, уверени да ћете добити веома стручног колегу.

С обзиром да је већ почела четврта година од како је почело да излази информативно гласило „Високошколске библиотеке, Редакција сматра корисним да сви читаоци нашег листа, чланови Заједнице библиотека универзитета у Србији, као и други заинтересовани органи треба да буду обавештени о најзначајнијим питањима која се односе на издавање овог гласила, како би о томе могли да заузму своје ставове.
У том циљу припремили смо извештај о садржају и уређивачкој политици гласила, као и закључке чија би реализација помогла да он још успешније остварује своју улогу информативног гласила.

Преглед објављених текстова у листу „Високошколске библиотеке“

Ово је четврта година излажења информативног гласила „Високошколске библиотеке“. У првој години излажења објављено је 8 бројева на укупно 160 страна, у другој години објављено је 7 бројева са укупно 148 страна, и у трећој (овој) години до сада је објављено 5 бројева са укупно 100 страна.

Иако је било одлучено да лист излази месечно, није било средстава за 12 бројева годишње, и то је озбиљан недостатак овог информативног гласила, поготово ако се има у виду да материјала за објављивање има и за петнаестодневно излажење листа.

У наставку дајемо преглед објављених наслова у сваком броју, у скраћеној верзији.

Година I, број 1, 20 страна
* Приказ годишње Скупштине Заједнице библиотека универзитета у Србији
* Министарство науке – Интервју са тадашњим министром.
* Београдски Универзитет – Интервју са ректорком Маријом Богдановић
* Из рада Заједнице – интервју са председницом Мирком Зоговић
* Стручне теме: Ми и свет – аутор др Стела Филипи-Матутиновић
* Из рада Заједнице – текст о Темпус пројекту (Зоран Живковић)
* Реч стручњака: Виртуелна библиотека Србије – Сретен Угричић, директор народне библиотеке Србије
* Стручне теме – Жељко Вучковић (Библиотеке и друштво)
* Наше библиотеке – Библиотека Матице српске
* Стручне информације – Прича о Кобсон-у

Број 2, 20 страна
* Реч стручњака: Иницијативе – Сретен Угричић
* Наше библиотеке – Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“
* Наше библиотеке – Народна библиотека Србије
* Реч стручњака: Искуства – Миро Вуксановић, директор Библиотеке Матице српске
* Стручне теме – Жељко Вучковић (Библиотеке и друштво)
Број 3, 20 страна
* Наше библиотеке – Библиотека „Никола Тесла“, Ниш
* Високо образовање – Катедра за информатику и библиотекарство у Београду, разговор са проф. др Александром Вранеш
* Реч стручњака – Миро Вуксановић
* Страни стручњаци – Интервју – Вилијам Марстерсон, Мидлсекс универзитет, Лондон
* Наше библиотеке – УБ „Светозар Марковић“
* Наше библиотеке – Народна библиотека Србије
* Страни стручњаци – др Стеван Харнад, Саутемптон, Енглеска

Број 4, 20 страна
* Наше библиотеке – Универзитетска библиотека у Крагујевцу
* Наше библиотеке – Библиотека „Никола Тесла“ из Ниша
* Реч стручњака – Миро Вуксановић
* Високо образовање – Катедра за библиотекарство информатику у Београду, разговор са проф. др Александром Вранеш
* Приказ – Књига проф. др Александре Вранеш „Високошколске библиотеке“

Број 5, 20 страна
* Министарство за науку – Разговор са помоћником министра Славишом Мијушковићем
* Међународни скупови – Конференција Лиге европских научних библиотека „Либер“ у Петрограду
* Наше библиотеке – Библиотека Одељења за историју Филозофског факултета у Београду
* Наше библиотеке – Универзитетска библиотека у Крагујевцу
*Трибина корисника – Латинка Перовић
* Високо образовање – Катедра за библиотекарство и информатику ФФ у Београду: разговор са проф. др Александром Вранеш

Број 6, 20 страна
* Министарство науке – Разговор са помоћником министра Милетом Савићем
* Реч стручњака – Весна Стевановић: Виртуелна библиотека Србије
* Реч стручњака – Бојана Мелцер: Библиографије
Наше библиотеке – Шумарски факултет у Београду
Наше библиотеке – Одељење за историју Филозофског факултета у Београду
Трибина корисника – Разговор са проф. др Латинком Перовић

Број 7, 20 страна
* Из рада Заједнице – Годишња скупштина
* Портрети стручњака – Предраг Пајић, Библиотека америчког конгреса
* Страни стручњаци – Гост Редакције др Евелин Денијел, Школа за информатику и библиотекарство Универзитета Северна Каролина
* Реч стручњака – Биљана Косановић. Значај КоБСОН-а
* Наше библиотеке – Библиотека Шумарског факултета у Београду

Број 8, 20 страна
* Стручни скупови – Конференција за штампу о КоБСОН-у
* Стручни скупови – Cobiss добио међународно признање
* Научни скупови – „Економска улога библиотека у савременом друштву“
* Реч стручњака – Биљана Косановић о КоБСОН-у
* Универзитет и библиотека – Проф. др Градимир Миловановић, ректор Универзитета у Нишу
* Страни стручњаци – др Алан Хопкинсон, Мидлсекс универзитет у Лондону
* Трибина корисника – Разговор са академиком Василијем Крестићем

Година II, број 1 – 20 страна
* Јубилеј – годишњица часописа
* Актуелне теме – Награда пројекту Кобсон
* Наше библиотеке – Библиотека Дома културе „Студентски град“
* Реч стручњака – Александра Павловић
*Реч стручњака – Александра Поповић
* Страни стручњаци – Барбара Кинт (Google Scholar)
* Наше библиотеке – Библиотека Шумарског факултета

Број 2, 20 страна
* Министарство науке – Разговор са помоћником министра Ненадом Лемајићем
* Реч стручњака – Промоција књиге А. Вранеш „Универзитетске библиотеке“
* Наше библиотеке – Библиотека Филозофског факултета у Новом Саду
* Стручне теме – Промоција Sconula-а

Број 3 – 20 страна
* Министарство науке – Разговор са помоћником министра Тибором Сабоом
* Реч стручњака – Разговор са проф. др Зораном Јанковићем
* Страни стручњаци – Гост Редакције проф. др Херберт Ахлајтнер, државни универзитет Емпорија
* Наше библиотеке – Библиотека Технолошког факултета у Лесковцу
* Из света – Берлинска декларација

Број 4 – 20 страна
* Министарство науке – Разговор са др Иваном Виденовићем, помоћником министра
* Реч стручњака – Весна Ињац (Конференција CENL-a)
* Наше библиотеке – Библиотека Медицинског факултета у Новом Саду
* Друштво библиотекара Србије – Разговор са проф. др Александром Вранеш
* Из света – Гугл ће скенирати чувене библиотеке

Број 5 – 20 страна
* Министарство науке – Разговор са проф. др Александром Седмаком, помоћником министра и председником наше Заједнице
* Стручне теме – Шта је Еурека
* Реч стручњака – др Силвија Бркић
* Из света – Први међународни сусрет библиотекара слависта
* Стручне теме – Нови електронски извори информација (Инфорум)
* Из света – библиотекарство у Пољској, разговор са Иваном Николић
* Стручне теме – Практични савети

Број 6, 20 страна
* Из света – Конференција „Либера“ у Гронингену
* Наше библиотеке – Библиотека Научног института за ветеринарство Нови Сад
* Страни стручњаци – Гост Редакције Џерод Ингерсол, Колумбија универзитет у Њујорку
* Приказ – Књига др Иванке Јанкове „Модерна библиотека – универзитетска библиотека у савременом образовању“
* Портрети стручњака – Ивана Николић, Народна библиотека Србије
* Велике библиотеке света – Предраг Пајић: Конгресна библиотека у Вашингтону

Број 7 – 28 страна
* Заједница библиотека универзитета у Србији – Приказ годишње Скупштине
* Министарство науке – Разговор са др Александром Поповићем, министром
* Вести
* Стручни скупови – Цитатни индекси отвореног приступа
* Стручне теме – Алма Свон о чланцима који се нуде у режиму отвореног приступа цитиранији од осталих
* Стручне теме – Практични водич кроз ХАЛ
* Страни стручњаци – Шерил Кроу, библиотекар специјалиста за коришћење медијатека у Midland International Elementary School, Колорадо Спрингс

Година III, број 1 – 20 стра-на
* Заједница – Интервју са председником Заједнице проф. др Александром. Седмаком
* Коментар – О Министарству науке
* Друштво библиотекара Србије – Успоставља се библиотечко информациони систем у Србији
* Стручне теме – Ивана Николић: Пласман публикација у иностранство
* Наше библиотеке – Библиотека Машинског факултета у Београду

Број 2 – 20 страна
* Министарство просвете и спорта – Разговор са проф. др Емилијом Станковић, помоћницом министра
* Из рада Заједнице – разговор са проф. др Цветаном Крстев, новоизабраном председницом Извршног одбора
* Библиотеке и друштво – Светски самит о информацио-ном друштву
* Библиотеке и друштво: Александријски манифест
* Међународни скупови – Опатија
* Међународни скупови – ИФЛА

Број 3 – 20 страна
* Јубилеји – Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“ у  Београду
* Наше библиотеке – Библиотека САНУ
* Катедра за библиотекарство и информатику – Одбрана доктората Марте Сељак на нашој Катедри за библиотекарство и информатику
* Реч стручњака – Гост Редакције др Марта Сељак
* Наше библиотеке – Библиотека Института за испитивање материјала, Београд
* Стручне теме – Сарадња библиотека са Гуглом

Број 4 – 20 страна
* Министарство науке – Наш циљ је да постанемо друштво знања (Разговор са Чедомиром Шуљагићем, помоћником министра)
* Наши суседи – Национална и универзитетска библиотека у Сарајеву
* Истраживања – Невена Томић: Библиотеке цркава и верских заједница у Београду
* Библиотекарство у свету – Библиотеке у Немачкој
* Стручна саветовања – Библиотекар: струка и професија
* Стручни скупови – Радионица о електронском учењу
* Међународни научни скуп – Лидерство у библиотекама: спона културе, науке и привреде

Принципи уређивачке политике

Уређивачка концепција заснива се на основном циљу – да се читаоцима пружају информације из области библиотекарства код нас и у свету. Сагласно томе, формиране су и рубрике.

Посебно треба нагласити да иако је издавач овог информативног гласила заједница библиотека универзитета у Србији, редовно је праћено и све оно што је било од значаја за библиотекарство у Србији. Тако су редовно праћене активности Друштва библиотекара Србије, Катедре за информатику и библиотекарство, Народне библиотеке Србије и др.

Уводник је рубрика у којој се оглашава уредништво, најчешће главна и одговорна уредница листа др Стела Филипи Матутиновић, увек са неком  у том тренутку актуелном темом. То је, уједно, и једина рубрика која је објављивана из броја у број, што је и логично, с обзиром на њен карактер.

Из рада Заједнице је рубрика у којој су објављивани текстови о активностима Заједнице библиотека универзитета у Србији. То се пре свега односи на годишње скупштине Заједнице, али и на интервјуе са челницима (председник Скупштине, председница Извршног одбора и др).

Посебно треба истаћи рубрику Из министарства науке и заштите животне средине, која је постала редовна, и кроз коју су читаоци нашег листа имали прилике да сазнају како на значај и улогу високошколских и библиотека уопште гледају у том Министарству.

Вредно је пажње имати у виду чињеницу да су се челници овог министарства, почев од оба последња министра, са дужним поштовањем односили према овом листу и нисмо имали случај да је неко од оних са којим смо желели да разговарамо, то одбио.

За библиотекарство уопште од посебног је значаја однос овог министарства према библиотекарству, па је утолико ова рубрика значајнија.

Са Министарством просвете и спортатек недавно је успостављена сарадња, уз њихово обећање да ће она бити стална. Остаје још да на такву сарадњу пристану и у Министарству културе, чему се надамо.

На тај начин ће бити заокружено праћење оних институција од којих највише зависи судбина и статус библиотекарства у Србији.

Успостављена је сарадња и са ректоратом Београдског Универзитета, али она треба да буде далеко свеобухватнија. У том правцу ће Редакција усмерити своју активност у наредном периоду.

Рубрика Реч стручњака има посебну тежину, јер се у њој са својим схватањима библиотекарства појављују они стручњаци који код нас уживају посебан углед. Сваки од објављених прилога наишао је леп пријем код наших читалаца, а информисани смо да ту рубрику прате и у Министарству науке, као и стале рубрике. Кроз ову рубрику до сада је прошло десетак наших истакнутих библиотечких стручњака.

Страни стручњаци је рубрика кроз коју смо водили разговоре са истакнутим светским стручњацима из области библиотекарства. И ова рубрика је наишла на леп пријем и изазвала оправдано интересовање читалаца.

У рубрици Наше библиотеке објављивали смо приказе о библиотекама у Србији, и то како оним високошколским, тако и јавним. Наши читаоци су захваљујући томе имали прилику да се упознају са нашим највећим и најдрагоценијим библиотекама каква је Народна библиотека Србије, Библиотека Матице српске, Библиотека САНУ.

Истовремено, почели смо са приказом библиотека научних института, а у плану су и портрети других специфичних библиотека у Србији.

Назив рубрике Из света сам за себе говори о каквој се тематици ради. Наиме, намера нам је да све оно што је интересантно у светском библиотекарству објавимо у нашем листу. То има посебну тежину јер смо у могућности да пратимо шта се догађа у свету библиотекарства и где смо ми у односу на савремене трендове.
Рубрика Скупови и саветовања прати све значајније библиотекарске скупове код нас и у свету, што је од велике користи посленицима наше струке.

 Стручне теме су рубрика у којој наши стручњаци за поједина питања детаљније образлажу тему коју обрађују. Свака од тих тема је поучна и саветодавног је карактера, тако да сваки библиотекар може да се упозна са начином на који може да реши одређени проблем.

У рубрици Манифестације приказујмо све оне активност које се одвијају у нашим библиотекама, као што су изложбе, промоције и сл. Овде посебно треба нагласити да ми објављујемо само оне информације о манифестацијама до којих смо дошли, а то је, према нашим проценама, тек неколико процената од свега онога што организују наше библиотеке.

То је само доказ колико је још увек дефицитарно наше међусобно информисање.

У рубрици Прикази објављујемо приказе књига које се односе на библиотекарство, и специфичних издања Београдског универзитета. То би чинили и за друге универзитете у Србији, када би о томе ми били инфор-мисани.

Рубрика Из наше штампе такође је значајна, јер информише о томе шта се у нашој штампи појављује о библиотекарству. За сада су то углавном написи преузети из „Политике“, која је имала највише написа на ову тему.

Скрећемо пажњу и на рубрику Занимљиви сајтови која информише читаоце о томе како могу да дођу до занимљивих сајтова.

Почели смо и са објављивањем рубрике Трибина корисника, па би са том иницијативом требало наставити.
На крају, рубрика Вести има за циљ да информише у најкраћем облику о занимљивим догађајима у библиотекарству.

Планови

На основу свега изнетог, може се закључити да је библиотекарству Србије преко потребан информативни часопис какав је наш, па би требало предузети мере да се он даље развија.

Пре свега треба обезбедити његово месечно излажење, а затим треба подржати иницијативу да он постане информативни часопис читавог региона, зашта постоји подршка у Министарству науке и заштите животне средине. И представници региона са којима смо до сада разговарали, подржавају ову идеју.

Имајући све изречено у виду, редакција је припремила предлог закључака које је доставила на разматрање и усвајање надлежној Комисији Заједнице.

На годишњој скупштини Заједнице промовисано је електронско издање нашег листа. Сви текстови који су до сада објављени доступни су у електронском облику. Први број за 2007. ће бити постављени на сајт Заједнице пре појаве штампаног издања, које због финансијских проблема нисмо у могућности да објавимо по плану.

Библиотека Правног факултета Универзитета у Београду је једна од најстаријих високошколских библиотека и најбогатија правна библиотека на овим просторима.

Ова библиотека је смештена на два нивоа у приземљу Правног факултета, проширена је изградњом анекса зграде, а током 2005. и 2006. године адаптиране су и проширене галеријским простором корисничка читаоница и две сале за учење. Тако је добијен леп и модеран  простор од око 2.300 м2.

Услуживање корисника се одвија у квалитетно опремљеној, лепо дизајнираној и  функционалној просторији која има 75 корисничких места са компјутерским прикључцима. Сам простор је подељен у две читаонице, студентску, у којој се и дају публикације на послугу  и наставничку, у којој је смештена   и даје се на коришћење текућа периодика,  док две сале за учење сада имају 350 места за рад и учење студената и више од 120 компјутерских прикључака.

Централни простор од око 100 м2  је такође адаптиран и намењен свим видовима културног, научног, просветног, промотивног и пропагандног рада Библиотеке, као  и презентацији и популаризацији свих важних активности  наставника, сарадника  и наших студената.

И у другим  просторијама Библиотеке преуређењем  су побољшани услови за рад и омогућено проширење њених функција. У холу испред читаонице поклоном се формира фонд белетристике и друге литературе потребне младима, коју ће студенти слободно позајмљивати.

Отворена је и читаоница референсне литераутуре и у њој је смештен највећи  део енциклопедија, лексикона, речника, правних и других приручника, као и друга секундарна литература коју Библиотека поседује. Научна читаоница,  намењена првенствено магистарндима и докторандима је  у Спомен-соби проф. др Драгаша Денковића у којој се чува његова библиотека-легат, коју чини 1814 књига и 54 наслова периодике.  

Крајем прошле године Правни факултет је обележио 165 година рада и то је леп повод за приказ ове библиотеке. О Библиотеци за наш лист говори др Светлана Мирчов, њен руководилац:

— Њени корени сежу до књигохранилишта Лицеја, а као самостална библиотека основана је последње деценије 19. века.  Ваљано је и високостручно утемељена и  усмерена поглавито на литературу  из свих области правних, али и других сродних  хуманистичких наука.

На основу свог дугогодишњег искуства, она даје оцену високошколских библиотека уопште:

— Данашње високошколске библиотеке задовољавају савремене библиотечке и информационе потребе  корисника, првенствено наставника, сарадника и студената и доприносе  оптимализацији  актуелне реформе факултетских студија.

Високошколско образовање је и у свету и код нас  у процесу значајних и суштинских промена, а  факултетске библиотеке су у томе активни судеоници и битна потпора свим корисницима, посебно студенској популацији.

Добивши улогу значајног сегмента у реформисаној научнонаставној инфраструктури, факултетске библиотеке креативно учествују у раду и развоју факултета, обогаћују фондове, шире службе и услуге и, што је посебно важно, изграђују информациону компетентност својих корисника и развијају  креативности у стицању знања.

То се, наравно, односи и на Библиотеку Правног факултета Универзитета у Београду која је била, јесте и мора и надаље бити важна подршка наставнонаучном процесу образовања будућих правника, али и  центар за правна истраживања, не само наставника, сарадника и студената матичног факултета, него и научника из других институција из земље и света.

Завидно богатство фонда

Основни предуслов да једна библиотека буде успешна, јесте богатство њеног фонда, а у фонду ове Библиотеке данас је похрањено око 139.000 примерака монографских и 2.800 наслова у 32.800 годишта серијских публикација, пребогата и свеобухватна референсна збирка  од преко 500 публикација, колекција више од  100 уникатних и раритетних књига, затим примерци на  Факултету одбрањених докторских и магистарских теза, семинарски радови последипломаца, као и посебна збирка у стварању коју чине монографске публикације наставника и сарадника и сва факултетска издања.   

Богат избор литературе на нашем и страним језицима омогућава истраживање различитих правних система, од античког и средњовековног, до модерног, нарочито европског и англосаксонског.

О начину попуњавања фондова др Мирчов каже:

— Фондови Библиотеке се  попуњавају куповином, поклоном и разменом. Набавља се првенствено правна, али и економска, филозофска, социолошка, историјска и друга литература из  сродних области знања. На основу  дезидерата наставника и сарадника купују се све потребне, наше и стране, монографске и серијске публикације, а у новије време и аудио-визуелне и електронске.

— Поклону, као драгоценом виду набавке, посвећује се посебна пажња. Дародаваца, институција и појединаца,  више је од стотину и њима се дужна пошта одаје у факултетском билтену Ацта диурна, као и доделом захвалница. Размена, последњих година донекле занемарена, шири се на бројне правне факултете и друге  институције у земљи, региону и свету, а базу размене чине Анали Правног факултета у Београду.

— Каталошки се обрађују и предметизују све набављене монографске публикације, израђује се каталог наслова серијских публикација и посебни каталози међународних правних конвенција, закона и докторских и магистарских теза. Селективно се врши ауторска обрада чланака из наше периодике и зборника, а планира се и њихова предметизација, као и  потпуна аналитичка обрада стране периодике. 

— За претраживање богатог библиотечког фонда  корисницима је доступно више каталога и других информационих инструмената који су резултат свестране стручне обраде библиотечке грађе. Тако су поред електронског каталога, доступни и лисни ауторски и предметни каталог књига, као и сви остали  већ наведени каталози,  напомиње др Мирчов.

Поменимо и да се изван Библиотеке, у Семинару за међународно право, чува се књижни фонд који садржи документацију везану за рад међународних организација и ОУН.

Двомесечно се објављује и Билтен принова Библиотеке, преглед новонабављених монографских публикација.

Библиотечка грађа је похрањена  у магацину и распоређена по текућем броју на металним полицама чија дужина износи преко 4.700  метара.

— У магацинским просторијама које имају преко 1.200 м2и у којима се чува   драгоцен и пребогат библиотечки фонд, заслужују посебну пажњу. И оне ће током 2007. године бити ваљано преуређене и функционално опремљене. Ради се интензивно и на повезу и преповезу многобројних вредних дела, првенствено оних  које су време и влага оштетили.   

Поменимо још две специфичности ове библиотеке: изван Библиотеке, у Семинару за међународно право, чува се књижни фонд који садржи документацију везану за рад међународних организација и ОУН.  

Широк круг корисника

Међу 10.000 корисника Библиотеке, највише је студената, наставника и сарадника Правног факултета, али су њене читаонице отворене и другим корисницима.

— У Библиотеци су корисницима и службеницима на располагању 28 рачунара, а њихов број ће се, свакако, увећавати. 

Свим читаоцима је преко Интернета омогућено електронско претраживање фонда Библиотеке Правног факултета. Они, као и сви корисници академске мреже,   могу,  посредством  КоБСОН-а,  приступити највећим електронским сервисима  који  у овом тренутку обухватају  17.000 часописа и  обављати WEB OPAC претраживање узајамног каталога Виртуелне библиотеке Србије и локалних електронских база библиотека  чланица, од којих је једна  и наша библиотека.

Неминовна је и дигитализација најактивнијег дела фонда, највреднијих и најзначајнијих публикација, али и ревизија фонда и излучивање из њега неактуелне грађе.      

На реду је информатичко описмењавање

Др Мирчов наводи да је  у наредном периоду приоритетно следеће:

— Да би оптимално одговорила захтевима новог информатичког доба и реформисане наставе,  наша библиотека  ће омогућити студентској популацији, али и осталим заинтересованим корисницима, информатичко описмењавање и овладавање целокупним информационим апаратом Библиотеке.

У томе ће пресудну улогу имати  оспособљени медијатори – библиотечки и информациони стручњаци, добри познаваоци  свих медија знања и вешти едукатори који ћесваког заинтересованогкорисника уводити у класичне и модерне методе налажења и евалуације информација.       

Др Светлана Мирчов

Управница Библиотеке др Светлана Мирчов је рођена 1951. у Земуну, гимназију је завршила у Београду, где је и дипломирала на Филозофском факултету, на Групи за класичну филологију. Последипломске студије из библиотекарства и информатике завршила је на Филозофском факултету у Сарајеву, где је 1989. магистрирала. Докторирирала је 2003. године на Одсеку за библиотекарство Филозофског факултета на Палама.

Од 1979-1987. је радила у Народној библиотеци ²Вук Караџић² на Звездари,  у Београду, као руководилац набавно-обрадне и матичне службе, и за  постигнуте резултате одликована је Орденом рада III реда.

Потом је прешла у Народну библиотеку Србије где је радила као референт у Одељењу поклона и саветник за реконституцију фондова Библиотеке. Затим је именована за начелницу Сектора за попуњавање фондова и водитеља Збирке библиотека целина и библиотека легата. 

Од фебруара 2005. руководилац је Библиотеке Правног факултета Универзитета у Београду. Активно се бави библиотекарством, али и историјом српског библиотекарства, Народне библиотеке Србије и историјом српске културе и науке.

Била је секретар Савеза друштава библиотечких радника Југославије, секретар Библиотекарског друштва Србије, члан Председништва Заједнице матичних библиотека Србије и члан Уредништва часописа Библиотека, као и члан Одбора Сусрета библиографа у спомен на др Георгија Михаиловића у Инђијии члан Редакције зборника Сусрета.

Била је члан, па потом председник Жирија за доделу награде „СтојанНоваковић“, најугледније награде у нашем библиотекарству. Један је од аутора Кодекса библиотекара Србије и пројекта Библиотекарског друшта Србије Меморијална  зграда Библиотеке на Косанчићевом венцу.

Члан је Надзорног одбора Заједнице библиотека универзитета у Србији, а приликом оснивања Српске куће на Крфу била је задужена да прикупи збирку књига које су током Првог светског рата тамо штампане. Ту активност је наставила кроз пројекат Издавачка и штампарска продукција Србије током Првог светског рата на Крфу, у Солуни и Бизерти.

Била је гостујућа предавач  на Филозофском факултету на Палама за предмет Каталогизација.

Аутор је Библиографије Милорада Панића-Сурепа (магистарска теза), коаутор недавно објављене Енциклопедије цитата, а у  штампи јој је тренутно књига Јован Н. Томић: библиотекар и научник (докторска теза). Публиковала је и велики броја броја стручних и научних радова (64) из области библиотекарства и историје културе и науке.

Запослени у Библиотеци

* Др Светлана Мирчов, библиотекар саветник, управник Библиотеке
* Ивана  Пајић, виши библиотекар, ради  каталогизацију
* Вања Ерор, библиотекар, ради предметизацију
* Викторија Будић, библиотекар, ради са корисницима
* Ана Јовићевић-Поповић, библиотекар, ради  са корисницима
* Ивана Марић, библиотекар, ради са   корисницима
* Боро Марковић, библиотекар, координира рад читаоница и магацина
* Вера Рајачић,  књижничар, ради пријем и инвентарисање публикација
* Томислав Сушник, виши књижничар, ради у магацину Библиотеке
* Стана Спасић, књижничар, ради у магацину Библиотеке
* Снежана Ђурић, књижничар, ради у магацину Библиотеке

Србија је, захваљујући пре свега Министарству науке и заштите животне средине, незадрживо кренула ка изградњи информационог друштва, придружујући се тако светском тренду даљег развоја наше цивилизације.

Врло важни светски форуми у својим су закључцима констатовали да су библиотекарство и информатика незамењиви учесници у стварању светског информационог друштва. Опет захваљујући Министарству науке и заштите животне средине,  у Србији су библиотеке препознате као институције без који би развој информационог друштва био практично немогућ.

Све ово говори да су библиотекарство и информатика науке које уживају посебан респект, због чега се од њих са правом очекује да дају свој допринос развоју информационог друштва у Србији.

Оно што лимитира могуће ефекте библиотекарске и информатичке памети коју Србија има, то је њена разједињеност, што практични значи да је далеко мања њена употребна вредност.

Један од незамењивих начина да се та памет обједини и постане респектабилна и практично далеко употребљивија снага, јесте њено обједињавање формирањем Библиотекарско-информатичке академије Србије (БИ-АС). Овакве академије у свету су уобичајен облик организовања стручњака разних струка, а чак и у Србији постоје неке академије (медицинска, инжењерска, ветеринарска и др).

У библиотекарству и информатици Србије постоји читав низ изврсних стручњака чији су домети познати чак и у свету, и зато те стручњаке треба објединити.

Разлози за формирање акадермије

Формирање БИАС имало би многе позитивне ефекте, а  најзначајнији је тај што би она била креатор развоја ових наука у садашњем тренутку и у будућности. Истовремено, ставови и препоруке ове институције би били и те како уважавани од стране свих фактора у земљи који одлучују о судбини, статусу и развоју ових научних дисциплина и запослених у њима. То би био врховни стручни ауторитет у области библиотекарства и информационих наука у Србији.

Ко би сачињавао чланство у овој академији?

Већ сам назив „академија“ подразумева да су то академски грађани, сви они који су стекли универзитетске дипломе из ових области, као и они који су дипломирали на другим факултетима, али су се определили за рад у библиотекарству и информационим наукама и тамо постигли запажене резултате. Таквих примера има много, јер је велики број стручака других научних дисциплина своју пуну афирмацију стекао у библиотекарству и информационим наукама.

У првом реду, чланови ове академије треба да постану носиоци научних звања који раде у овим областима. То су професори на Катедри за библиотекарство и информатику Филозофског факултета Универзитета у Београду, као и носиоци научних звања који раде у тим областима, иако су дипломирали на другим факултетима.

Затим, кандидати су и ректори универзитета и декани државних и приватних факултета у Србији, јер сви они дају допринос развоју својих универзитетских библиотека и информационих система на универзитету,  министар за науку и заштиту животне средине др Александар Поповић, заједно са својим помоћницима, који су скупа дали  велики допринос развоју библиотекарства и информационих наука, као и претходни министар за науку др Драган Домазет. То се односи и на појединце у Министарству просвете и спорта, у чијој су надлежности библиотекарство и информационе науке.

Потом следе библиотекари који имају иза себе резултате у унапређењу рада, информатичари који се баве научним и стручним информацијама и комуникацијама и сви који су ангажовани на дигитализацији докумената и изради интернет презентација од значаја за науку, просвету и културу у Србији.

Чланови БИАС могу да буду и почасни, како домаћи, тако и страни. Посебно би требало међу почасне чланове примити оне иностране стручњаке који су дали допринос развоју библиотекарства и информационих и комуникационих дисциплина у Србији.

Оснивање

Поступак оснивања академије је једноставан. У нашем случају, иницијатива треба да потекне од Друштва библиотекара Србије и Заједнице библиотека универзитета у Србији, коју би свакако подржало Министарство науке и заштите животне средине. Они би и предложили појединце који би сачињавали оснивачку скупштину.

Пријем у академију подразумева јасно изражену вољу кандидата, а потом подношење приступне беседе на тему библиотекарства и информатике, која доприноси даљем развоју ових научних дисциплина.

Те приступне беседе у краћем обиму, организују се јавно, уз присуство свих библиотекара, на званично уприличеној церемонији, а њихов радови се објављују у часопису „Високошколске библиотеке“. Беседе могу да буду пропраћене и другим видео прилозима.

Када се на овај начин формира академија, њени чланови врше даљи избор својих чланова. Сваки кандидат подноси своју стручну биографију и преглед објављених радова, ако их има.
Академија доноси свој статут.

Садржај рада

Академија, као највише стручно тело у библиотекарству и информационим наукама, има веома богат садржај рада, јер расправља о свим питањима везаним да проблеме и развој ових научних дисциплина у Србији, и њихова мишљења и закључци могу да буде од велике помоћи органима који по овим питањима доносе одлуке.
Надлежност академије је и да предлаже кандидате са чланство у САНУ.
Њихове одлуке немају наредбодавни карактер, али су као препоруке незаобилазан део процеса доношења важних одлука у овој области.

Закључак

На основу свега изнетог, не треба посебно истицати колико би библиотекарство и информационе науке добили на значају и ауторитету ако би се основала БИАС. То би, поред осталог, би подстрек за опредељивање младих људи да се посвете овим струкама, а за оне који у њој већ раде, да се усавршавају, како би једног дана заслужили да постану чланови БИАС.

На крају, наше друштво би добило још једну респектабилну и угледну институцију чије би деловање дало допринос развоју Србије као информационог друштва.

Вечера са краљем Петром – награда краљевском библиотекару Добривоју
Добри Ружићу за проналазак најзначајнијег ћириличног рукописа

КРУШЕВАЦ – Недавно објављен текст у „Политици“ о снимању документарне ТВ серије „У почетку беше реч“, по сценарију Вељка Топаловића и Бошка Савковића, која ће осветлити историју „Мирослављевог јеванђеља“, најстаријег српског писаног рукописа, изазвало је посебну пажњу људи из институција културе и историчара у Крушевцу. По њиховом мишљењу сторија о „Мирослављевом   јеванђељу“ требало би да садржи и епизоду о његовом изненадном појављивању 1915. године у Крушевцу.

Крушевачку, али и српску јавност узбуркао је прошле и почетком ове године историчар и музејски еаветник Славољуб Бојић текстом „Спасавање државне архиве у Крушевцу током Првог светског рата“ у часопису „Расински анали“ и више овдашњих и београдских листова. Овај текст садржи и поглавље „Изненадно појављивање ‘Мирослављевог јеванђеља’ у Крушевцу“.

– Мене није нико контактирао из продукцијске куће „Алтернатива“, која је организатор снимања. Претпостављам да су имали у виду моје истраживање, објављено у „Расинским аналима“ и листу „Град“. Надам се да су сценаристи изучили епизоду из Крушевца, у којој је наш земљак,
краљевски библиотекар, Добривоје Добра Ружић, пронашао „Мирослављево јеванђеље“ 1915. године. Познато ми је да постоји још једна, мистериозна верзија тог догађаја, објављена у листу „Дуга“ 1947. или 1948. године – каже Славољуб Бојић.

Верзија из „Дуге“ је, по оцени Бојића, занимљива, али научно дискутабилна. Наводно је постојао човек који је поручио престолонаследнику Александру Карађорђевићу да је пронађено „Мирослављево јеванђеље“ у Крушевцу и да жели да га преда само под условом да нико не поставља питање ко га је пронашао и где је до сада било. Та верзија је, по свему судећи, наишла на плодније тле од оне коју је у часопису „Расински анали“ изнео Бојић.

За научни приступ у откривању пуне истине о Јеванђељу залаже се и директор Историјског
архива Крушевац Миломир Стевић. Иако у Крушевцу постоје бројни извори и документи који би могли бити употребљиви и за филмско виђење овог догађаја, ниједна продукцијска кућа се није обратила овдашњем архиву.

По писању Славољуба Бојића у „Расинским аналима“, у мајском преврату 1903. Апис и његови завереници су извадили „Мирослављево јеванђеље“ и ставили у сандук са другим актима. Сандук је касније предат краљу Петру Карађорђевићу, који је наредио да се пренесе у Тополу. Од тада се, међутим, „Мирослављевом јеванђељу“ губи сваки траг, а 1912. се у јавности шире разне приче и интриге о нестанку бисера српске културе.

Уочи почетка Првог светског рата, после предаје бечког ултиматума нашој влади, Добросав
Добра Ружић, професор Више женске школе, а касније министар и државни секретар, по налогу краља Петра Првог понео је из Тополе у Београд три важна сандука. По писању Славољуба Бојића, два од та три сандука је предао Народној банци, а трећи, „пун неких хартија“је, уз повлачење војске, доспео у Крушевац 1915. године. Краљ је Ружићу напоменуо да управо тај сандук никада није отварао. Зато је Ружић 5. октобра, на релацији од Сталаћа до Крушевца, ужурбано прегледао документа у том сандуку.

„Бојао сам се да нека важна ствар не падне непријатељу у руке. Међу артијама наиђем на једно Еванђеље“, записао је у свој дневник 5. октобра 1915. Добра Ружић.

У белешци од 18. октобра 1915. Ружић детаљније описује сусрет са документом који је сматран несталим више од једне деценије.

„Беше недеља и ја опет почех да прегледам Еванђеље. У један мах учини ми се да слике, иницијали сећају на копију Мирослављевог јеванђеља, али ми не беше ни на крај памети да би то могао бити оригинал. За оригинал се говорило да је украден и однесен у иностранство. Јован Томић сумњао је једно време на Андру Гавриловића, ни крива ни дужна. Почех да читам и да га боље загледам, па изненада, при крају, наиђем на ђака Глигорија, који је писао за кнеза Мирослава… Је ли могуће да је најстарији српски писани споменик у мојим рукама? Одмах сутрадан сам написао писмо Престолонаследнику. Одјурио сам ка њему да Еванђеље предам са писмом…“

Да је Ружић предао важна документа   престолонаследнику Александру потврђује и дневничка белешка краља Петра од 3. новембра:

„У 18.20 часова Добра је дошао на воз. Мало с нама вечерао… Каже да је нашао Мирослављево јеванђеље и предао га Наследнику.“

Проналазач Мирослављевог јеванђеља Добра Ружић је тако био почаствован вечером са краљем.

Данашњи Крушевац очекује да се, макар у неколико кадрова, нађе поред Хиландара, Петрограда,
Бијелог Поља, Кијева и Београда, који су већ обезбедили место у серији „У почетку беше реч“.

Раде Станковић („Политика“, 18.8.2006.)

Једна иницијатива

Чин Добривоја Добре Ружића је свакако један од најзначајнијих појединачних подухвата наших библиотекара. Међутим, таквих или сличних подухвата свакако је било и касније, њих вероватно има и данас, када су библиотекари откривали заборављене, а драгоцене рукописе.

Можда је то прилика да се установи годишња награда „Добривоје Добра Ружић“ за библиотекаре у Србији који својим открићима обогате нашу духовну ризницу?

(Преузето из листа „Политика“)