У Универзитетској библиотеци «Светозар Марковић» одржана је 13. децембра Четрнаеста годишња скупштина Заједнице библиотека универзитета у Србији са следећим дневним редом:

• Отварање скупштине и поздравна реч председника проф. др Александра Седмака
• Извештај о раду од претходне Скупштине – секретар мр Мр Вера Петровић
• Адам Софронијевић – WEB 2.0
• др Стела Филипи Матутиновић – Библиотеке у Сингапуру
• мр Биљана Косановић – Перспектива и развој KoBSON-a
• др Стела Филипи Матутиновић – Извештај са међународног скупа 10. IFLA-Међубиблиотечка       позајмица и испорука докумената
• DATASTATUS
• Промоција новог броја часописа ИНФОТЕКА
• План рада Заједнице библиотека универзитета у Србији за 2008. годину
•  Разно

Скупу је присуствовао заменик директора са овлашћењима директора Богољуб Мазић, који је поздравио делегате у име библиотеке – домаћина, нагласивши да се Скупштина одржава у реновираном простору, који пружа много боље услове за рад.

Састанку су присуствовали овлашћени представници чланица Заједнице, укупно осамдесет библиотечких радника из 64 чланице Заједнице и представник Министарства науке Републике Србије.

После поздравне речи председника Скупштине Заједнице проф. др Александра Седмака, изабрано је радно председништво у саставу др Миленко Пекић, др Стела Филипи-Матутиновић и мр Мр Вера Петровић
Усвојени су следећи документи:

• Извештај о раду Заједнице у 2007. години.
• План рада Заједнице за 2008. годину.
• Скупштина је упозната са извештајем Надзорног и Извршног одбора

Усвојен је предлог Извршног одбора да чланарина у 2008. години буде: 7.000,00 динара за универзитете, универзитетске библиотеке и библиотеке које у свом саставу имају више од 5 библиотека, 5.000,00 динара за факултете и институте који у свом саставу имају до 5 библиотека и 1.000.00 динара за све претплатнике на часопис «Инфотека».

Извршни одбор је донео одлуку да лист «Високошколске библиотеке» смањи уредништво, јер више не излази у штампаној форми.

Издавачка делатност Заједнице је реализовала планирано.

Објављен је двоброј ИНФОТЕКЕ, и до сада су објављена четири броја листа Вискошколских библиотека.  Пети број ће бити објављен пре нове године.

Спроведена је анкета о потреби и типу одржавања одговарајућих курсева за професионално усавршавање библиотекара.

У дискусији је истакнуто да многе библиотеке имају потребу за волонтерима, и да се тај проблем може превазићи тако што ће свака библиотека у своју систематизацију радних места уградити да одређене послове могу да обављају библиотекари волонтери без искуства.  Тада би се то радно искуство волонтерима могло признати као радно искуство у библиотекама, што би им омогућило да полажу стручни библиотекарски испит.

Секретаријат Заједнице је већи део  комуникације између чланица обављао електронским путем.

Маја Ђорђевић и мр Мр Вера Петровић

Извештаја о раду Заједнице библиотека универзитета у Србији у 2007. години

Заједница броји 199 чланица, од којих је 128 уплатило чланарину за 2007. годину. Чланарина је 5.000,00 динара  за универзитете, универзитетске библиотеке и библиотеке које у свом саставу имају више од 5 библиотека, 3.000,00 динара за факултете и институте који у свом саставу имају до 5 библиотека и 1.000.00 динара је чланарина за све претплатнике на часопис «Инфотека».

Издавачка делатност Заједнице је у потпуности реализована. Лист „Високошколске библиотеке“ је електронски доступан – 4 броја, а двоброј „Инфотеке“  за 2007. годину је са новом редакцијом променио и графички облик.

Заједница је чланица IFLA-е и LIBER-a.

Уплаћена је чланарина за 2007. годину највећој асоцијацији библиотекарских удружења IFLA. Часопис IFLA Journal доступан је у Универзитетској библиотеци.

Уплаћена је чланарина Европској асоцијацији истраживачких библиотека LIBER. Часопис LIBER Quarterly је доступан преко Интернета на линку само до нивоа сажетака радова, а тражени изабрани чланак се може добити у фул текст-у посредством Заједнице.  

Заједница је конкурисала за суфинансирање часописа ИНФОТЕКА и гласило ВИСОКОШКОЛСКЕ БИБЛИОТЕКЕ код Министарства науке и  заштите животне средине и добила део тражених средстава само за часопис Инфотека.

У организацији Хрватског књижничарског друштва, Секције за специјалне и високошколске књижнице, Националне и свеучилишне књижнице, Књижничарског друштва Ријека и Свеучилишне књижнице Ријека, у Опатији су од 13. до 15. маја организовали Девете дане специјалних и високошколских књижница Хрватске са темом: «Искорак према новом библиотечком програму Voyager». Учешће на овом скупу су узели и представници наше Заједнице, мр Мр Вера Петровићи Маја Ђорђевић. Тема постера је «Матична делатност у високошколским библиотекама централне Србије као део јединственог библиотечко-информационог система» аутори су Мр Вера Петровић, Маја Ђорђевић, Адам Софронијевић и дизајн: Селман Тртовац. Текст постера објављен је у листу «Високошколске библиотеке» 2007. година, бр.4.

Др Стела Филипи Матутиновић је присуствовала Десетој ИФЛА-иној конференцији посвећеној међубиблиотечкој позајмици и снабдевању документима, одржаној у Сингапуру 28-31 октобра, и том приликом је посетила националну библиотеку Сингапура и четири универзитетске библиотеке. Извештај ће поднети на Скупштини Заједнице.

Секретаријат Заједнице је током године обавештавао библиотекаре о стручним предавањима која су значајна за библиотечко-информациону делатност. 

Секретаријат Заједнице је малом броју неучлањених специјалних библиотека поновио позив да приступе Заједници.

Мр Мр Вера Петровић
Секретар Заједнице

1. Заједница ће организовати образовне курсеве за библиотекаре. Моле се колеге за сугестије.
2. Наставља се са излажењем часописа ИНФОТЕКА у штампаној и електронској форми и листа ВИСОКОШКОЛСКЕ БИБЛИОТЕКЕ у електронској форми.
3. Радиће се на подизању квалитета сајта Заједнице и на његовој верзији на енглеском језику. 
4. Заједница наставља са чланством у највећој асоцијацији библиотекарских удружења IFLA и у Европској асоцијацији истраживачких библиотека LIBER.
5. Заједница ће наставити да позива библиотеке високошколских и научноистраживачких установа да приступе Заједници библиотека универзитета у Србији.
6. Организоваће састанаке Извршног и Надзорног одбора Заједнице  по потреби.
7. Наставиће са перманентним активностина на  унапређењу струке и професије.

1. За које курсеве/радионице сте заинтересовани:
   – Цитираност и импакт фактор часописа (9)
   – Цитатне базе података (Web of Science, Scopus и GoogleScholar) (14)
   – Електронске књиге и часописи (15)
   – Електронски каталози и њихово претраживање (7)
   – Рад у систему узајамне каталогизације и проблеми обраде (4)
   – ECRISу Србији(2)
   – Међубиблиотечка позајмица и електронски документи (7)

2. Које вам време одговара за одржавање курсева/радионица:
   – радни дан од 8 до 11(12)
   – радни дан од 17 до 20 (2)
   – субота од 9 до 12 (3)
   – субота од 17 до 20 (1),
   – неки други термин (2) радни дан 12-14

3. Који месеци у години вам не одговарају за одржавање курсева (наведите)
   Углавном зимски и летњи распуст

4. Да ли вам одговара да добијете материјал за курсеве у електронском облику?
   ДА, свима

5. Да ли сматрате да би требало да припремимо радионице за библиотекаре по научним областима за цитираност, цитатне индексе и електронске изворе информација?  Уколико је одговор ДА, молим вас да напишете којој групи припадате.
   ДА, мада није пресудно

6. Да ли бисте желели да се поједини курсеви одрже у вашој институцији?
   ДА : (8)

Из резултата Анкете се види да постоји велико интересовање за курсеве – укупно се прелиминарно пријавило 63 учесника. Секретаријат Заједнице ће преузети обавезу да организује курсеве у Универзитетској библиотеци «Светозар Марковић» одмах после зимског распуста, а са колегама који су желели курсеве у својим установама ступиће у контакт ради прецизних договора о терминима курсева. 

 

Концепт Wеb 2.0 је настао у покушају да се идентификују концепти, методе и технологије које издвајају најуспешније организације које послују путем Интеренета од конкуренције [1]. Листа која је добијена као резултат овог рада представља једну од првих дефиниција концепта Wеb 2.0. Набројаћемо и кратко објаснити ставке ове листе:

1. мрежа на којој се пише и чита представља једну од основних карактеристика концепта Wеb 2.0. Интерактивност је особина Интернета која је од његовог настанка постојала али није била изражена у довољној мери услед разлога који морају бити тема будућих социолошких истраживања. Вероватан одговор је да тек вишегодишња примена и широка распрострањеност технологије дориноси друштвеној иновацији која до тада пасивне читаоце претвара у активне кориснике који и стварају и конзумирају садржаје на Интернету. Правци у којима ће се развијати понашање корисника и њихова примена ове карактеристике Интернета су многобројни и непредвидиви. Као илустрацију наводим два, данас најкарактеристичнија облика примене ове особине, блог и сервисе за социјално умрежавање. Распрострањеност концепата, метода и технологија које карактеришу Wеb 2.0 најбоље илуструје пример блога. Процена изнета у новембру 2006. године је говорила о постојању 57 милиона блогова и појављивању 100.000 нових блогова свакога дана [2]. Неколико технолошких карактеристика, које доприносе развоју двосмерне комуникације, у односу на једносмерну познату у класичним медијима, допринело је популарности блогова. Софтвер за покретање и одржавање блога је једноставан за коришћење и у највећем броју случајева бесплатан. Меморијски простор на коме се блогови складиште такође је у бројним случајевима бесплатан. RSS (Really Simple Syndication) технологија омогућава корисницима да се о променама на блогу обавештавају на начин сличан пријему електронске поруке и да на тај начин буду правовремено информисани. Коначно начини повезивања индивидуалних уноса на блог, укључујући одговоре, су многоструки и омогућавају оптимално повезивање садржаја у складу са жељама аутора. Сервиси за социјално умрежавање попут Мyспаце и Фацебоок омогућавају појединачним корисницима да добију простор на Интернету за трајно представљање садржаја по личном избору. Социјална иновација која прати ове сервисе односи се на прелазак са анонимног начина комуникације, карактеристичног за првобитни Интернет, на лично представљање где реални идентитет онога ко представља одређене садржаје није више скривен надимком.
2. мрежа као платформа је друга основна карактеристика концепта Wеб 2.0 и заснива се на чињеници да се медијум за размену информација налази на централном серверу коме приступају корисници. Ова чињеница огледа се кроз два аспекта мреже као платформе. Први аспект односи се на то да је промена верзије софтвера тренутна и безболна за кориснике. Промене на софтверу се имплементирају на серверу, за разлику од првобитног Интернета где је било потребно инсталирати верзију новог софтвера посебно на сваком клијент рачунару. Други аспект односи се на чињеницу да корисници медијуму за размену информација приступају путем Интернет претраживача, тако да је свака промена софтвера извршена на серверу компатибилна са свим различитим уређајима које корисници могу да користе, док год ови уређаји подржавају рад Интернет претраживача. Уз ово врло је важно напоменути корисници све примедбе на платформу тј. медијум за комуникацију могу одмах и директно представити и то на начин на који они сматрају најпогоднијим (текст, звук, слика или њихова комбинација) што умногоме повећава ефикасност прилагођавања наредних верзија медијума за комуникацију корисничким потребама, што затвара позитивну повратну спрегу чинећи медијум за комуникацију још привлачнијим за кориснике.
3. дугачки реп је карактеристика концепта Wеб 2.0 која омогућава пружање услуге малим групама корисника, којима услуге до сада нису могле бити пружене услед економске неисплативости као последице малобројности дате групе. Повлачење паралела са издавањем књиге чија је тема таква да занима само мали број људи добар је начин да се илуструју различити аспекти ове карактеристике концепта Wеb 2.0 Поред тога што елиминише издавача, продавце и остале посреднике из процеса издавања публикације Интернет данас ефективно омогућава, помоћу концепата, метода и технологија карактеристичних за Wеb 2.0 окупљање глобалне публике заинтересоване за дату тему, која свакако не може бити малобројна пошто је глобална. Осим овога и са ауторске стране можемо запазити то да је омогућена публикација писаца аматера, што у претходном периоду није било могуће.
4. прикупљање колективног знања је карактеристика концепта Wеб 2.0 која га у многим применама чини ефикасним путем коришћења на око невидљивих друштвених мрежа и односа. Добар пример за ово је начин на који машина за претраживање Интернета Гугл (Google) рангира Интернет странице добијене на основу задатих кључиних речи. Странице се рангирају према броју других страница које на њих упућују. На овај начин садржај који је из било ког разлога најинтересантнији осталим корисницима Интернета проглашава се за најпримеренији претрази на основу задатих кључних речи. На тај начин се у центар пажње стављају корисници Интернета што је главни замајац друштвених иновација које доноси примена концепата, метода и технологија карактеристичних за Wеб 2.0.
5. идентификовано је још неколико карактеристика концепта Wеб 2.0 од којих треба поменути мрежне ефекте и базе података састављене на основу доприноса корисника.

На основу детаља изложених карактеристика концепта Wеb 2.0 можемо разматрати концепт у настајању Библиотека 2.0. Од многих дефиниција концепта Библиотека 2.0 које се последњих неколико година појављују у литератури прихватамо као најширу и наводимо следећу: “Библиотека 2.0 представља скуп библиотечких услуга пројектованих тако да задовоље потребе корисника које изазива, на директан или индиректан начин, Wеб 2.0.“ [3]

На основу ове дефиниције можемо закључити да библиотеке морају да прилагоде своје услуге не само новом начину комуницирања у виртуелном простору, него и новим друштвеним ефектима изазваним наведеним иновацијама на Интеренету. Као концепт у настајању Библиотека 2.0 изазива велику пажњу у савременој литератури посвећеној библиотекарству. Поједини аутори истичу неопходност образовања библиотекара и повећања њихове информисаности о карактеристикама концепта Wеb 2.0 [4]. Постоје недоумице око тога да ли су и првобитне функције Интернета у довољној мери интегрисане у рад појединих библиотека [5] и да ли је могуће у таквим библиотекама уопште разматрати примену скупа услуга дефинисаних као Библиотека 2.0. Оваква разматрања посебно су драгоцена за наше библиотеке које би требало да се баве управо оваквим изазовима и проценама стварних потреба својих корисника. Истовремено поједини аутори упозоравају на то да се библиотеке већ сада делимично налазе на маргинама информационих потреба корисника и да ће промене Интернета и друштвене иновације које ће их и убудуће пратити довести у питање постојање библиотека ако оне не буду пратиле ове промене променама својих услуга и приближавањем корисничким потребама [6]. Проблем доживотног учења библиотекара, драстично наметнут појавом концепта Wеб 2.0 и феноменологијом која га прати, поставља шира питања пословања библиотека у глобализованом окружењу које динамиком и турбилентошћу приморава све учеснике да се стално прилагођавају новој свакодневници, пре свега перманентним усавршавањем и праћењем појава у окружењу [7].

[1] O’Reilly, Tim, What Is Web 2.0: Design Patterns and Business Models for the Next Generation of Software, avgust 2007, dostupno na www.oreillynet.com/pub/a/oreilly/tim/news/2005/09/30/what-is-web-20.html

[2] Sifry, David, Sifry’s Alerts: State of the Blogosphere, avgust 2007, dostupno na www.sifry.com/alerts/archives/000443.html

[3] Habib, Michael, Toward Academic Library 2.0: Development and Application of a Library 2.0 Methodology, avgust 2007, dostupno na http://hdl.handle.net/1901/35

[4] Balas, Janet, eLearning About Library 2.0, Computers in Libraries, Jan 2007; Vol. 27, No. 1, str. 39

[5] Breeding, Marshall, Web 2.0? Let’s Get to Web 1.0 First, Computers in Libraries, May 2006, Vol. 26, No. 5, str. 30

[6] Breeding, Marshall, We Need to Go Beyond Web 2.0, Computers in Libraries, May 2007, Vol. 27, No. 5, str. 22

[7] Huwe, Terence, Surfing the Library 2.0 Wave, Computers in Libraries, Jan 2007; Vol. 27, No. 1, str. 36

Сингапур је мала земља, површине нешто преко 700 квадратних километара. Налази се у југоисточној Азији, на крајњем југу Малајског полуострва. Земља је била Британска колонија до 1963. а 1965. се издвојила из Малезијске федерације и постала независна држава.  Има око 4,5 милиона становника, од којих је 75% кинеског, 10% малајског и 10% тамилског порекла, а остали су мешани или су досељеници из Европе и Аустралије.  Службени језик је енглески, али су у званичној употреби и малајски и кинески и тамилски језик. Сви званични натписи су на четири језика и три писма. Од рибарског насеља и лучког града, Сингапур је данас на седамнаестом месту у свету по бруто националном производу.  У земљи је незљпосленост само око 1% и има преко милион радника из других земаља који раде послове који траже ниже квалификације, а има и много страних компанија. Државни циљ је изградња друштва знања.

Значај библиотека је држава препознала, а грађани интензивно користе могућности које су им дате. Чланство у библиотекама је за све грађане Сингапура бесплатно.  Преко 1,9 милиона грађана су чланови библиотека, а у 2006. су само у мрежи јавних библиотека, у којима је чланство бесплатно за све, позајмили око 28 милиона публикација и преузели преко интернета 23 милиона електронских докумената. Мрежу јавних библиотека поред националне чини 25 библиотека, а неке од најмодернијих са потпуним самопослуживањем корисника отворене су у великим тржним центрима. Све библиотеке имају и богат културно-уметнички програм, изложбе, представе, музичке приредбе, течајеве за образовање одраслих, програме информационе подршке привреди и посебно развијене програме за децу и омладину.

Национална библиотека Сингапура

Мисија Националне библиотеке дефинисана је следећим речима: „Да обезбеди веродостојни, доступан и глобално повезан библиотечки и информациони сервис како би промовисала ангажовано друштво знања“, а визија да инспирише доживотно учење, оживљава знање и блиставу машту и да отвара могућности за вибрантан и креативан Сингапур“.

Национална библиотека је добила нову зграду 2005. Зграда има 16 спратова и налази се у строгом центру града. Отворена је сваког дана укључујући и недељу и празнике од 10 до 21, с тим што се књиге могу наручити преко сајта и вратити преко посебних сандучића који су смештени испред улаза. У њој ради 60 библиотекара.

Национална библиотека Сингапура

Улазни хол Националне библиотеке, у којем су електронски каталог и електронске публикације из фонда доступне 24 сата преко електронских „киоска“

Електронски киоск

Централна позајмна библиотека са 200.000 наслова налази се на прва два нивоа.  Годишње се позајми око 200.000 наслова и скоро исто толико електронских докумената се преузме на личне рачунаре.  Највећи део фонда је у слободном приступу, а корисници могу самостално да се задужују и да враћају публикације.

Позајмно одељење са електронским каталозима

Од трећег до петог нивоа је велика дворана за конференције, позоришне представе и концерте.

Од седмог до једанаестог спрата налази се научна библиотека Ли Конг Чиан-а са обавезним примерком Сингапурске продукције, реткостима и референсном научном литературом. Библиотека носи име Ли Конг Чиана јер је он дао 60 милиона долара да се подигне 5 спратова Националне библиотеке. Публикације су изложене у слободном приступу, али се не могу износити ван библиотеке.

Читаоница реткости

 

Високошколске библиотеке

Библиотека Националног Универзитета Сингапура

Национални универзитет Сингапура је најстарији и највећи универзитет који соим грађана Сингапура привлачи и све више страних студената.

Лоциран је у Кент Риџ кампусу, ван центра града, а централна библиотека се налази у управној згради универзитета, заједно са ректоратом и центром за научна и страживања. Универзитетску библиотеку НУС-а, која је и највећа високошколска библиотека, сачињава 7 специјализованих библиотека, са фондом од преко 1,2 милиона монографија, 12 хиљада текућих часописа у штампаном облику, 31.000 електронских часописа, књига и база података.  Иако специјализоване за медицину, природне и техничке науке, право, синологију, друштвене и хуманистичке науке и музичку уметност, библиотеке имају заједничку управу и чланство, а у свакој библиотеци постоје све службе које тесно сарађују.

Све библиотеке имају организовану обуку корисника, просторе за дискусију и групни рад, интернет центре са умреженим радним станицама, изложбене просторе и кафетерије.

Корисници се углавном служе сами, сами се задужују, враћају публикације и сами копирају шта им је потребно. Велика већина фонда је у слободном приступу, новије серијске публикације, стручне књиге и референсна збирка су у електронском облику, као и испитни материјали.

На сајту библиотеке налазе се и документи и литература које професори постављају за поједине курсеве. Електронски ресурси су доступни свим члановима на основу идентификације преко чланске карте, постоји могућност испоруке докумената на било коју адресу, позајмице, обуке, обавештавања о новопристиглим публикацијама из изабране области, резервације, штампања, копирања.  На сајту се налази и материјал за самостално информационо описмењавање студената и цео онлајн курс посвећен проналажењу адекватних информација из свих области. Постоји и дежурни информатор на сваком спрату, који одговара на питања лично или електронском поштом и одржава курсеве за студенте.

 
Информациони пулт

Библиотека Универзитета за менаџмент

Централна библиотека Универзитета за менаџмент смештена је у згради заједно са рачунарским центром, која је потпуно покривена бежичним интернетом. Располаже свим значајним информационим изворима за економију, менаџмент и маркетинг и има развијену обуку студената.

На улазу у библиотеку налази се сто на који студенти остављају књиге које им нису више потребне и могу да узму оне које је неко други оставио.

 

Библиотека „Републике политехнике“

Република Политехника је најмодернија висока школа практичне наставе и прва образовна установа у Сингапуру која је усвојила концепт учења кроз решавање проблема. Основана је 2003. и има пет факултета и 19 смерова из технике, технологије, примењених наука, спорта и здравствене заштите.  

Библиотека је смештена у центру кампуса а библиотекари имају важну улогу у подршци учењу у групама кроз решавање конкретних задатака.

Концепт библиотеке је “Библиотека као дневна соба” и у оквиру библиотеке налазе се простори за учење, за групни рад, дискусије, гледање филмова, играње видео игрица, слушање музике, билијар…

Др Стела Филипи-Матутиновић

Шта има ново код КоБСОН-а

Желим овом приликом да вам укажем на неке нове информације које можете добити преко веб сајта КоБСОН-а. Прва вест је да су од јуче доступни импакт фактори и за старија годишта часописа. Пошто се велики број истраживача обраћа свим библиотекама у мрежи са захтевом да пронађу импакт фактор одређених часописа у одређеној години и њихову позицију у оквиру уже стручне категорије којој припадају, прикупљени су сви подаци до којих смо могли доћи у Србији и постављени су на сајт. Додати су импактфакторизапериод 1981-1992 и 1998-2006, као и позицијапојединих часописауоквируприпадајућекатегорије, а према подели Institute for Scientific Information.  Подаци су додати из штампаних верзија и верзија на компакт диску Journal Citation Reports који постоје у Универзитетској библиотеци «Светозар Марковић». Импакт фактори се могу видети користећи базу Елечас (Сервиси–>Претраживање часописа). По добијању резултата претраживања, потребно је кликнути на иконицу са „стубићима“ у колони ‘IF за 2006’.

Тиме се отвара страница са табелом имакт фактора за период 1998-2006. У линији година, налази се линк „Старија годишта (1981-1992) >>„, преко ког се добијају имапкт фактори за ранији период 1981-1992.

Друга веома значајна вест је да смо успоставили тесну сарадњу са сервисом Google Scholar(http://scholar.google.com).  Истраживања показују да највећи број истраживача и студента као први извор за претраживање научних информација користи Google. Излазећи у сусрет потребама корисника, Google је развио посебан сервис GoogleScholar(http://scholar.google.com) намењен претраживању и лоцирању научне литературе. У току априла и маја месеца КоБСОН је успоставио сарадњу са колегама из GoogleScholar-a, тако да је свим корисницима КоБСОНа омогућено линковање на доступне изворе директно са Googleстранице за претраживање и приказивање резултата. Као први корак неопходно је на главној страници изабрати ScholarPreferences, у предвиђено поље унети KoBSON, кликнути на FindLibrary, и сачувати подешавање кликом на Savepreferences. Ово је потребно урадити само један пут.

Након обављеног претраживања у Google Scholar-у резултати ће бити приказани у следећој форми:

Разјашњења:
(1) уколико сте на академској мрежи (или сте пријављени преко личне лиценце), и уколико је
КоБСОН претплаћен на издавача часописа у ком је чланак објављен, кликом на наслов
прилазите пуном тексту.
(2) уколико је чланак доступан преко неког од претплаћених агрегатора (EBSCO,
PROQUEST, HINARI) потребно је изабрати КоБСОН, након чега ће се излистати сви
неопходни подаци везани за часопис у ком је чланак објављен, нпр:

Уколико је чланак електронски доступан, кликом на реч чланак, на екрану ће се приказати пуни
текст чланка (као подсетник, у левом горњем углу екрана, приказани су сви библиографски
подаци о траженом чланку).

У КоБСОН-у пратимо и присуство истраживача из Србије у бази података Web of Science (WoS). То је он-лине верзија базе података која обухвата сва три цитатна
индекса (Science Citation Index Expanded, Social Science Citation Index и Arts and
Humanities Citation Index). База обухвата 8500 најутицајних светских часописа из
свих области науке. Сви чланци дати су у основном библиографском опису са
сажетком на енглеском језику и свом цитираном литературом. База се осим за
предметна претраживања користи као јединствен извор за продуктивност и цитираност
аутора у највећим светским научним часописима. Са академске рачунарске мреже
у Србији омогућен је приступ свим радовима објављеним од 1996. године па до данас.
Приступ је ограничен на 10 истовремених корисника. Упутство за претраживање доступно је
на http://kobson.nb.rs/Kobson/s/ws.aspx
Радове наших истраживача у бази WоС можете погледати преко:
http://http://kobson.nb.rs/Kobson/service/MiUWOS.aspx
Критеријум за избор радова који припадају тој бази формиран је тако што су из WoS
преузети сви чланци у којима су аутори навели адресу институције у Србији као своју
афилијацију. Након претраживања према презимену и иницијалу имена аутора, на екрану ће бити приказани сви чланци које је тај аутор објавио у водећим светским научним
часописима после 2000. године. Поред основних података о објављеном чланку сервис омогућава и следеће функције:

1. Елечас детаљни опис часописа у коме је рад објављен (са линком на сам часопис, уколико је претплаћен у оквиру КоБСОНа)

2. Чланак линк до пуног текста чланка (уколико је доступан преко КоБСОНа)
   ISI линк до чланка у Web of Science
   Последња опција доступна је само оним корисницима који приступају преко
   Академске рачунарске мреже.
   Издвајамо три функције које су доступне из овог приказа:

3. Times Cited указује на број чланака у којима је приказани рад цитиран и омогућава увид у све те чланке

4. Find Related Records омогућава приказивање „сличних“ радова при чему се сличност заснива на анализи цитиране литературе (увид у све радове који са приказаним имају барем једну заједничку цитирану референцу)

5. Creat Citation Alert могућност да путем е-маил-а будете обавештени сваки пут када се у WоС-у појави чланак који је цитирао приказани рад.

Истичемо да, услед ограничења на 10 истовремених корисника, на крају свог рада уредно напустите сервис (црвени линк LOG OUT у десном горњем углу екрана) чиме завршавате своју сесију и омогућавате коришћење сервиса другим корисницима у Србији.

Преко КоБСОН-а у 2008. ће нам бити приступачни и неки нови сервиси:

JSTORE – проширена колекција
American Psychologica Association
SciFinder – у Нишу и Новом Саду e-brary и
Oxford (Elsevier) сервиси са електронским књигама
OVID (база за клиничку медицину) ће постати доступан касније у току 2008.

Преговори са Министарством науке за финансирање за 2008. су у току, има проблема у вези са финансирањем неких од активности Конзорцијума за обједињену набавку, али се надамо да ћемо успети да задржимо све постојеће сервисе и наредне године.  Ми смо припремили попис свих додатних «жеља» за набавку нових информационих извора од библиотека чланица Конзорцијума које су одговориле на септембарску анкету. О резултатима преговора ћемо вас обавестити чим буду завршени.

Десета конференција о међубиблиотечкој позајмици и снабдевању документима: заједничко коришћење ресурса за будућност – уграђивање цигала у зградууспеха
Сингапур, 28-31 октобар 2007.

Секција за међубиблиотечку позајмицу и снабдевање документима IFLA је организовала своју десету конференцију у Националној библиотеци Сингапура, новој фантастичној згради у коју је смештена права библиотека друштва заснованог на знању. 

Главна тема – међубиблиотечка позајмица и снабдевање документима – има данас много шири опсег, тако да тема конференције није било само заједничко коришћење ресурса и позајмица, већ и проблем закона о ауорским правима и копирајту, успостављање везе између различитих библиотечких система, позајмица електронских књига, потребе корисника и трансформација модерних библиотека, приказ стања у области умрежавања библиотека и њихове сарадње из целог света и дискусија о визији глобалне библиотечке службе.
Као делегет Заједнице високошколских библиотека Србије коференцији је присуствовала и аутор овог приказа, др Стела Филипи-Матутиновић.

Први говорник је био Мајк Мек Грат, главни уредник стручног часописа Interlending and Document Supply, који нас је увео у тему. У свом излагању  «Наш дигитални свет и његов утицај на снабдевање документима» нагласио је чињеницу да живимо у капитализму, у коме је главни покретач  максимализовање профита. Велики издавачи, један од најстаријих и најважнијих примера деоничарских друштава са ограниченом одговорношћу, нису првенствено заинтересовани за научни квалитет њихових издања, него за раст свог профита. Покрет за отворени приступ је појава којој се издавачи веома противе, уз изношење свих врста аргумената, без помињања главног – могућег губитка профита. Данас снабдевање докуметима подразумева: књиге/часописи на полицама библиотека, књиге/часописи доступн електронски и слободно доступни електронски документи преко интернета. Процес масовне дигитализације часописа који воде њихови издавачи је у току, проценат постојећих електронских књига такође расте, посебно од када је Гугл почео свој пројекат дигитализације 10 милиона књига. Нова ситуација је и опција Pay Per View (плати да видиш), којом издавачи дају могућност да се купи појединачни чланак из часописа преко њиховог сајта, али је цена 3-4 пута већа него цена међубиблиотечке позајмице. Класична међубиблиотечка позајмица физичких објеката се мења, трансформишући се све више у набавку електронских докумената.

Следећи позвани предавач била је Силвана Манђарацина, која је говорила о искуствима у Италији са пројектом NILDE (Network Inter-Library Document Exchange), који је променио ситуацију у заједничком коришћењу ресурса италијанских библиотека. Мрежа NILDE је успостављена 2001, и број размењених докумената у оквиру мреже је порастао од 1.762 у 2001. до 121.097 у 2007, години.  Споразумом чланица NILDE је регулисано да се позајмица докумената врши на бази реципроцитета бесплатно у року од два до пет дана, тако да се постигне максимална уједначеност дистрибуције захтева између библиотека-чланица, уз највише пет захтева недељно упућених истој библиотеци. За електронске изворе регистровани крајњи корисници сами преузимају документе, а библиотеке чланице система су задужене за њихову регистрацију. Седиште конзорцијума NILDE је библиотека CNR Bologna Research Area Library, а њиме управља библиотечки комитет који бирају све чланице. Тренутно је учлањено 600 библиотека са 4.000 регистрованих корисника позајмице.

Андерс-Хенрик Петерсен из Библиографског центра Данске је говорио о ефикасном аутоматском руковању захтевима крајњих корисника преко Националног централног каталога Данске. Дански централни каталог садржи две библиографске базе података – DanBib за библиотекаре и bibliotek.dk за крајње кориснике. Обе базе садрже податке о збиркама и могућност креирања захтева за позајмицу. Када крајњи корисник тражи нешто преко базе bibliotek.dk, систем га пребацује у OPAC локалне библиотеке, а ако захтев не може бити реализован, он се аутоматски претвара у захтев за међубиблиотелку позајмицу библиотеци која поседује тражену публикацију. Корисници су веома задовољни системом, а нове библиотеке се стално прикључују. Број захтева је прешао 2,2 милиона у 2006. години.
Трећи позвани предавач је био др Харалд Милер, који је говорио о правима и дистрибуцији, тј. о законским проблемима са којима се библиотеке срећу приликом испоруке докумената. Његова главна поента је била да члан 19. Универзалне декларације о правима човека каже да свако има право да тражи, добије и размењује информације и идеје преко свих медија без обзира на границе. То је теорија, али у стварном свету већину информација треба платити а библиотеке су једине друштвене институције које имају за циљ да информације учине доступним свима, сакупљајући, обрађујући, чувајући и омогућујући корисницима приступ збиркама.  Пре дигиталне ере библиотеке су другим библиотекама слале фотокопије, али у дигиталном свету библиотеке друге библиотеке снабдевају дигиталним копијама – клоновима дигитализованог материјала. Због тога издавачи електронских публикација сада библиотеке сматрају конкурентима на тржишту и користе све законске могућности да спрече да библиотеке другим библиотекама шаљу дигиталне копије. Национални закони о копирајту су веома различити и библиотеке морају да буду веома добро обавештене о различитим националним законима када потписују уговоре о лиценцирању електронских публикација са издавачима, како би избегле проблеме. Издавачи имају веома јаке лобије и једино што библиотекама остаје је да наставе да се боре за слободу информисања и да подрже покрет за отворени приступ, посебно одржавајући дигиталне репозиторије са отвореним приступом у високошколским и научним установама. Библиотекари треба да инсистирају на чињеници да приватно право на коришћење библиотечке грађе, које је гарантовано свим грађанима, представља законску основу за испоруку дигиталних докумената.

Нове перспективе у међубиблиотечкој позајмици отворио је веома занимљив приказ новог пројекта канадског института за научне и техничке информације CISTI (Canadian Institute for Scientific and Technical Information) за позајмицу електронских књига. Позајмица електронских књига би смањила трошкове повезане са позајмицом штампаних књига и била би много бржа. CISTI је пронашао партнера који може да обезбеди корисницима привремени приступ електронским књигама за које библиотеке у Канади немају лиценцу – агрегатора из Велике Британије MyiLibrary. Уговори са неким издавачима, укључујући Елзевир и Шпрингер, потписани су у пролеће 2007. Метаподаци издавача о електронским књигама укључени су у централни каталог CISTI и линкови до пуног текста књига су обезбеђени на 30 дана, по уплати 25 $. Корисник може да чита књигу било када током тих 30 дана и може да одштампа 10% садржаја књиге. Ово би могао бити важан корак у побољшању могућности да се корисницима добаве књиге које библиотеке немају у својим збиркама.

Директорка Националне библиотеке Сингапура, госпођа Нгиан Лек Чо, дала је веома инспиративан приказ будућности библиотека, са примерима како Национална библиотека Сингапура излази на крај са променама. Наслов презентације је био «Када библиотека није библиотека? Када међубиблиотечка позајмица није међубиблиотечка позајмица?».
У прегледу који је 2005. урадио  OCLC истражујући перцепцију библиотека и информационих ресурса, показало се да се кад почињу истраживање корисници у 84% случајева окрећу интернет претраживачима а само у 1% случајева иду на веб сајт библиотека. Студенти кад мисле о библиотеци, мисле на Гугл. То је чињеница. Но ауторка верује да је улога библиотека као агенса који повезује кориснике са ресурсима, укључујући и информационе ресурсе и стручњаке још увек валидна. У физичком свету библиотекари су морали да прикупљају материјале пре него што повежу кориснике са ресурсима. У дигиталном свету није неопходно прикупити ресурсе пре него што кориснике повежете са њима. Библиотека као ентитет губи свој значај, али улога библиотекара у повезивању људи и ресурса који постоје на вебу неће нестати. Библиотекар у интернет свету може обезбедити ову услугу и ако нема никакву сопствену збирку. Ако се међубиблиотечка позајмица и снабдевање документима постави као сервис који повезује кориснике са ресурсима тамо где су му потребни, онда можемо превазићи оквире и сврху међублиблиотечке позајмице и учинити је делом истраживачког процеса. Када корисник сурфује мрежом треба да пронађе дигитализоване библиотечке изворе и да му буде омогућено да се сам услужи. Библиотечке услуге сингапурске Националне библиотеке су доступне 24 сата свакодневно целе године преко е-киоска и сандучића за раздуживање, а библиотекари раде од 9 до 22 сата сваког дана, укључујући и викенд.

Цирил Оберлендер из Универзитетске библиотеке Вирџинија Тех универзитета имао је занимљиво излагање са провокативним насловом: «Глобални библиотечки сервис: визија изградње новог оквира за међубиблиотечку позајмицу и испоруку докумената, која испитује успешне стратегије развоја услуга и радних процеса, нове технологије и више од тога».

Најбоље полазиште за изградњу нове генерације библиотека је вероватно постојећи успешан модел умрежавања у оквиру заједничког коришћења ресурса. Једна нова цигла за ту грађевину било би куповање уместо позајмљивања, пошто је интернет тржиште половних књига променило могућности за рад и у набавци и у међубиблиотечкој позајмици. Понекад је цена позајмице виша него цена куповине, посебно за ДВД издања и јефтине половне књиге на сајтовима Alibis, Amazon или Better World. Следећа цигла је проналажење алтернатива за позајмицу, пошто се много материјала може наћи у репозиторијумима са отвореним приступом или на сајтовима издавача са опцијом за плаћање појединачног чланка, затим дигитализација на захтев или штампање на захтев, преговарање са издавачима за повољније уговоре о лиценцирању који би дозвољавали корисницима да добију дигиталне копије лиценцираног материјала. Следећа цигла је побољшање испоруке и услуга и прихватање нових стратегија омогућених технологијом – коришћењем мобилних телефона, протокола за пренос гласа преко интернета као што је Skype, као и алатки за друштвено умрежавање као што су wiki, del.icio.us, connotea.org. Планирање новог система са новим технологијама је корак који библиотеке морају да предузму. Кориснике много више интересује систем испоруке а много мање каталози.

Последњи позвани предавач, Патриција Стивенс из САД је говорила о поновном промишљању иницијативе о заједничком коришћењу ресурса. Група библиотекара и информационих стручњака из САД је 2005. припремила белу књигу о ревизији стандарда за заједничко коришћење ресурса, у којој се каже да је данашња политика и пракса заједничког коришћења ресурса  фокусирана на библиотеке, док се остатак света фокусирао на кориснике услуга. Политика библиотека мора бити промењена како би рестрикције према корисницима биле минималне, заједнички ресурси доступни, регистрација једноставна бар као и за комерцијане сервисе на вебу, цене мање него комерцијалне и информационе службе стално доступне.
Приказани су и пресеци стања у међублиблиотечкој позајмици и испоруци докумената разних земаља, искуства са различитим софтверским пакетима и сви делегати су се на крају конференције вратили у своје библиотеке са много нових идеја како да учине своје услуге бољим. Међубиблиотечка позајмица и снабдевање документима постаје централна функција библиотека и ту се рефлектују све промене које се дешавају у библиотекама и у комуникационом систему у науци, образовању, забави итд. Друштво знања и нове комуникационе технологије обезбеђују повољну средину за развој библиотечких сервиса, али је неопходна хитна промена парадигме од библиотеке фокусиране на збирку у библиотеку фокусирану на корисника.

Др Стела Филипи-Матутиновић

Нови главни и одговорни уредник часописа Инфотека, др Цветана Крстев, професор информатике са Катедре за библиотекарство и информатику Филолошког факултета Универзитета у Београду, промовисала је нови број часописа, чије је уређивање од броја 1-2 за 2007. преузело ново уредништво и дало му нови, модернији изглед.  Часопис је предложен за укључивање у базе података великог светског агрегатора EBSCO, чиме би постао знатно видљивији у светским размерама. Нови број је доступан у пуном тексту преко сајта Заједнице, на адреси http://www.unilib.bg.ac.yu/zajednica01/izdanja/infoteka/br1_2_2007/index.php.

 

У организацији Образовног центра Народне библиотеке  Србије, одржане су радионица на тему ISО стандарда за међународну библиотечку статистику и за индикаторе радног учинка библиотека. Радионице је водио  проф. Питер Брофи, предавач на Метрополитен универзитету у Манчестеру, стручњак за област менаџмента информација, а такође је и директор  Центра за истраживање менаџмента у библиотечко-информационој делатности (CERLIM). Његова област истраживања је менаџмент информација, што обухвата теме као што су менаџмент квалитета и вредновање перформансе библиотечко-информационих система, електронске библиотеке и умрежени информациони системи, библиотеке и учење. Нашој јавности је познат и као аутор књиге „Библиотеке у XXI веку ”, која је веома актуелне јер  објашњава како класични и електронски извори могу истовремено постојати и функционисати  у библиотекама данашњице и у будућности. Иначе се ово дело веома високо котира у свету библиотекарства и науке о информацијама. У америчким стручним круговима се води веома оштра полeмика о предностима и  манама савремених библиотека које задржавају улогу медијатора и олакшавају проналажење и коришћење података у фази презасићености информацијама.

Радионица „Квалитативни индикатори перформансе библиотека“ је одржана 24. 10. 2007. у електронској учионици Народна библиотека Србије. Прва тема је била Увод у квалитативне индикаторе (зашто их користимо), а пратио ју је разговор о искуствима учесника са овим индикаторима (који имају искустава). Разматрани су и методи прикупљања података.

Следећа тема била је Анализирање података. Одржана је практична вежба: Интервјуисање на тему задовољства корисника, коју је пратио разговор учесника. Затим је следила практична вежба: Историја за будућност: писати тако да се чита. Последња тема целодневне радионице била је: Поузданост података.

Има пуно различитих квалитативних метода, али најчешће се користе ове:

1. Интервју – У суштини, интервју је као упитник који се попуњава лично, кроз разговор. Постоје различите врсте интервјуа, а то су:

• Структурисани интервју – У суштини, структурисани интервју је упитник током којег испитивач (онај ко интервјуише) чита питања и записује одговоре.

• Полу-структурисани интервју – Овај термин се користи ако је испитивачу дозвољено да обилно користи додатне тезе и и да преформулише питања или да их објасни, ако постоји нека недоумица.
• Неструктурисани интервју – Овај тип интервјуа више личи на разговор двоје људи, при чему правац зависи од оног што је изговорено, и истражују се занимљиви токови разговора, без нужног постојања претходне замисли о питањима која ће бити упућена.
• Стандардизовани интервју – Питања која се користе у интервјуу могу допуштати отворен одговор, или избор између опција на списку.
• Групни интервју – У неким околностима пожељно је да се обави групни интервју, при чему испитивач окупи групу људи којој поставља питања.
• Панелни интервју – Може да се одвија појединачно или групно, подразумева избор групе испитаника који су вољни да буду више пута интервјуисани.
• Наративни интервју – Циљ ове врсте интервјуа је да се искуство испитаника саслуша посредством причања приче.

 2.Интервју фокусне групе – Фокусне групе нису групни интервју, где се групи упућују питања а од свих чланова се очекује да одговоре на питања која је поставио испитивач, већ оне своју динамичност црпе из интеракције учесника.Фокусне групе се могу користити у разне сврхе:

1. • откривање најважнијих питања која занимају кориснике
   • тестирање могућих концепција услуга о којим се размишља
   • додатно разјашњење одговора из већих истраживања, нарочито из упитника
   • добијање повратних информација о пробним закључцима других истраживања.

3.Студија случаја –  Испитивање оног што се одвија у пракси (то јест, ово је емпиријско истраживање), у реалном контексту, и обично подразумева више метода прикупљања података.

4. Посматрање – Може да се користи на много начина, који се могу сврстати у две велике групе:

• Учесничко очито или уочљиво посматрање, при чему је посматрач део групе. Проблем је што то утиче на понашање осталих чланова, а не би било етички да се крије разлог његовог учешћа.
• Не-учесничко прикривено или ненаметљиво посматрање, при чему је посматрач изван групе коју посматра и не долази у непосредни контакт с њом.

5.  Рецензија – У основи ове методе је мишљење да је један од најбољих начина да просудимо квалитет неког производа или услуге да се квалификовани стручњаци замоле за процену.

6. Техника Делфи  – Техника Делфи је метода која се користи да се постигне консензус унутар групе, обично искусних представника заинтересованих страна у неком случају.

Сама радионица је конципирана и реализована на веома интересантан начин. Након сваке теме смо имали практичне вежбе, које су биле веома занимљиво конципиране, као штo је на пример Интервјуисање на тему задовољства корисника, Историја за будућност – писати тако да се чита, Поузданост података итд.

Вежбе смо радили у паровима, при чему смо мењали улоге а све учеснике је веома успешно инспирисао и водио сјајан професор Брофи. Разматрали смо различите теме са аспекта испитивача, предавача, корисника, новинара, итд. Своје ставове и идеје смо размењивали са осталим учесницима радионице и  професором, који је и сам имао своје веома духовите и оригиналне примере на задате теме.       

Општи закључак је да смо у свом досадашњем раду користили углавном методу упитника, која се у свету сматра превазиђеном и неефикасном. За коришћење осталих метода, наше иностране колеге су путем курсева и осталих видова обуке  усвајали нова знања и технике, што значи, да су пред нама нови задаци и изазови. Иако смо присуствовали многобројним радионицама, радионицу професора Питера Брофија ћемо свакако дуго памтити. Радионицу је завршио чувеним Борхесовим цитатом „Увек сам замишљао да ће Рај бити нека врста библиотеке”.

Оја Кринуловић
Сања Антонић

MikroVesti
Elektronske vesti časopisa Mikro (www.mikro.co.yu)
понедељак, 17. децембар 2007.

Европска комисија је прошле недеље објавила Извештај о развоју
информационог друштва  у Србији, у коме се констатује да су остварени
ограничени и скромни почетни резултати.

У извештају се похвално оцењује формирање Министарства за
телекомуникације и информационо друштво и почетак функционисања
Републичке агенције за телекомуникације (РАТЕЛ). Највећи напредак је
остварен у развоју мобилне телефоније, док је стање у фиксној телефонији
непромењено. Исто тако, нема напретка ни у развоју обједињених
телекомуникационих услуга, док је стопа употребе Интернета и даље ниска.

У извештају Европске комисије се наводи да је примена усвојених законских
прописа ограничена способностима администрације да их примени. Подсећа се
и да је српско Министарство за телекомуникације и информационо друштво
издвојило као важно усвајање Закона о електронској управи, електронској
трговини и заштити личних података.

Извештај Европске комисије о развоју информационог друштва у Србији
потражите на адреси
http://web.uzzpro.sr.gov.yu/kzpeu/dokumenti/godisnji_izvestaj_ek_2007_en.zip.
(N.M.)