Увод

Наслов овог рада може одмах изазвати код читаоца две дилеме, зашто стручно особље, постоји ли и нестручно и зашто територијално ограничење. Ко све ради и каква је струковна конфигурација запосленог кадра у високошколским библиотекама, покушаћу да одговорим уз помоћ Закона о библиотечкој делатности и података које високошколске библиотеке достављају о свом раду, Универзитетској библиотеци «Светозар Марковић», као матичној.
Универзитетска библиотека «Светозар Марковић» је по одлуци Министарства културе, надлежна за вршење матичних функција у установама које обављају библиотечку делатност на универзитетима, факултетима, вишим школама и у научноистраживачким установама, на територији града Београда и општина Мачванског, Колубарског, Подунавског, Браничевског, Шумадијског, Поморавског, Борског, Зајечарског, Златиборског, Моравичког, Рашког, Расинског, Нишавског, Топличког, Пиротског, Јабланичког и Пчињског округа. За матичне функције, на територији Војводине је надлежна библиотека Матице српске у Новом Саду, а за библиотеке на Косову и Метохији Народна и универзитетска библиотека у Приштини.
Универзитетска библиотека “Светозар Марковић” од 1997. године, спроводи анкету међу високосколским библиотекама. Анкета садржи 15. група питања, распоређених на седам страна, које сваке године попуњавају руководиоци библиотека. Подаци су: адреса и подаци за адресар; подаци о факултету/установи у чијем се саставу налази библиотека; библиотечки простор; библиотечка опрема; рачунарска опрема; комуникациона опрема; фондови библиотеке; смештај и приступ фонду; врсте инвентара и каталога; корисници библиотеке; коришћење библиотечке грађе и услуга; финансирање и организација рада; библиотечки кадар; библиотечки радници; подаци о раднику.

Стручно особље

Запослено стручно особље у високошколским библиотекама је неопходно за успешан процес образовног, научног и истраживачког рада.
«Закон о библиотечкој делатности» у члану 21.дефинише, стручне послове у библиотеци зависно од врсте и сложености које могу обављати лица с одговарајућом високом, вишом и средњом стручном спремом и положеним стручним испитом, као и да министар културе прописује: врсте стручних послова у библиотеци, врсту и степен стручне спреме потребне за њихово обављање. Чланом 22. су дефинисани услови за полагање стручног испита, након стручног оспособљавања проведеног на практичном раду у библиотеци,  који могу полагати радници с високом и вишом стручном спремом после годину дана, а радници са средњом стручном спремом после девет месеци. Стручни испит за раднике свих степена стручне спреме је и државни испит, организује га и спроводи Народна библиотека Србије. Програм стручног испита и начин његовог полагања прописује министар културе.
Све високошколске установе су дужне да у складу са Законом о библиотечкој делатности, донесу Правилнике о раду својих библитека, а самим тим и да регулишу права и обавезе стручног особља запосленог у високошколским библиотекама. Специфичност рада у овом типу библиотека се огледа у томе што библиотечки радник мора да одговори у сваком тренутку на све захтеве својих корисника, а да би ове захтеве испунио мора перманентно да се усавршава.  Подаци из Анкета за 2008. годину о библиотечком кадру, библиотечким радницима, подаци о раднику су употребљени за анализу у овом раду.

Укупан број запослених

У високошколским и универзитетским библиотекама на територији централне Србије је запослено 347 стручних библиотечких радника. У високошколским библиотекама је 255 стручних библиотечких радника, а у 3 универзитетске библиотеке (у Београду, Нишу и Крагујевцу) је 92 библиотечка радника.

Табела број 1: Број стручних библиотечких радника у високошколским и универзитетским библиотекама у Републици Србији

П о д р у ч ј е	Б и б л и о т е к е		Укупно
	Високошколске	Универзитетске
Централна Србија	255	92	347

Анализирајући број запослених радника у високошколским библиотекама намеће се закључак да је њихов број недовољан, 29% ових библиотека има по два библиотечка радника, 46% високошколских библиотека има само једног запосленог, док на Рударско-геолошком факултету у Београду за три библиотеке је задужен један библиотека. У библиотекама где раде два библиотечка радника, рад се организује у две смене, па је оправдано посматрати заједно високошколске библиотеке са једним или са два запослена: подаци сада показују још тежу ситуацију, јер ових библиотека је три четвртине (75%) међу високошколским библиотекама. Нису у много бољем положају ни оне библиотеке које имају три или четири библиотечка радника (њих је међу високошколским библиотекама 18%), а најмањи је број библиотека са пет или више библиотечких радника (само 7%). Посматрано појединачно, највећи број запослених има Библиотека Правног факултета у Београду, њих 11, по 6 запослених Филозофски факултет у Нишу, Саобраћајни, Економски, Медицински и Факултет музичке уметности у Београду, а по 5 библиотечких радника  је у библиотекама Економског и Медицинског факултета у Нишу.
Разлика у броју библиотечких радника по једној библиотеци условљена је самом организацијом рада библиотека у оквиру факултета. Поједини факултети имају централизоване библиотеке, па тако имају и већи број библиотечког особља, други су организовали рад у више семинарских или катедарских библиотека са једним или два запослена библиотечка радника. Оваква организација најчешће се спроводи због структуре фондова и корисника, па у семинарским библиотекама раде библиотекари који су специјалисти за научне области које се на њима изучавају. Тако, на пример: Филолошки факултет у Београду има 14, а Филозофски факултет 13 (катедарских, одељенских и семинарских) библиотека.
Недовољан број запослених у већини високошколских библиотека, отежава и успорава често поштовање појединих законских обавеза, као што је ревизија књижног фонда, а велики проблем представља и перманентно усавршавање, јер то изискује одсуство са посла што корисници библиотека не подржавају.

Квалификациона структура

Табела број 2: Квалификациона структура особља високошколских библиотека

П о д р у ч ј е	ВСС				ВШС	ССС	Укупно
	Др	Мр	ВСС	Укупно ВСС
Централна Србија	5	20	138	163	29	63	255

Табела број 3: Квалификациона структура особља универзитетских библиотека

П о д р у ч ј е	ВСС				ВШС	ССС	Укупно
	Др	Мр	ВСС	Укупно ВСС
Централна Србија	3	6	45	54	6	32	92

Треба нагласити да библиотекари у високошколским библиотекама најчешће имају завршену исту или сродну дисциплину, оној на чијим катедрама раде. И поред добре квалификационе структуре, мањи број  библиотека нема ниједног запосленог библиотечког радника са високом или вишом стручном спремом. Објашњења су увек различита, да нема наменских средстава, да и у другим службама има кадровских проблема, да се интензивно ради на превазилажењу и решавању библиотечког кадра.
Истакла бих, да без обзира на профил библиотечког кадра, сви библиотечки радници, поред основног занимања, имају и потребу да овладају вештинама коришћења телекомуникационе, компјутерске и  репрографске опреме. Ова врста знања неопходна је за претраживање узајамних каталога, база података, електронских публикација, корисничких сервиса.

Положен/неположен стручни испит

Стручност радника који раде у високошколским и универзитетским библиотекама посматрана је и на основу броја радника са положеним стручним испитом.

Табела број 4: Положен стручни испит особља високошколских библиотека

П о д р у ч ј е	Положен стручни испит		Без стручног испита		Укупно
	Број	%	Број	%
Централна Србија	168	60	87	40	255

Табела број 5: Положен стручни испит особља универзитетских библиотека

П о д р у ч ј е	Положен стручни испит		Без стручног испита		Укупно
	Број	%	Број	%
Централна Србија	90	97	2	3	92

            Комплексно је питање, зашто је овако висок проценат библиотечких радника са неположеним стручним испитом. Одговори би се могли груписати у оне личне природе, као на пример да у библиотеке бива премештено наставно особље, или пак из библиотеке желе да пређу у наставно особље факултета. У оба случаја, законски не постоји могућност да таквог библиотечког радника приволите да полаже стручни испит. Организација са једним или два библиотечка радника је често изговор руководству да им омогући полагање стручног испита, због тога што се семинари организују у радно време.

Полна и старосна структура

И у случају високошколских и универзитетских библиотека потврђује се чињеница да је библиотекарство у великом проценту женско занимање, што показују и резултати ове анализе:

Табела број 6: Полна структура библиотечких радника високошколских библиотека

П о д р у ч ј е / пол	мушки	женски	укупно
Централна Србија	61	194	255

Табела број 7: Полна структура библиотечких радника универзитетских библиотека

П о д р у ч ј е / пол	мушки	женски	укупно
Централна Србија	20	72	92

Табела број 8: Старосна структура библиотечких радника високошколских библиотека

Године старости	До 29	30-39	40-49	50-59	60 и више	Укупно
Централна Србија	0	36	73	123	23	255

Табела број 9: Старосна структура библиотечких радника универзитетских библиотека

Године старости	До 29	30-39	40-49	50-59	60 и више	Укупно
Централна Србија	0	22	38	21	11	92

Просечан библиотекар високошколске или универзитетске библиотеке у Србији, према резултатима ове анализе је, библиотечки радник женског пола, старости између 40 и 59 година, са високом стручном спремом, положеним стручним испитом, профилом занимања истим или сродним дисциплини на чијој катедри ради.
Узрок зашто у овом типу библиотека не ради више библиотечки школованог кадра, треба потражити у образовном систему и самој политици запошљавања већ постојећег стручног кадра.
Библиотечки радници морају редовно да се упознају са образовним програмом факултета, да стичу стручна знања и вештине из одређених области, као и техничке вештине за руковање новом рачунарском опремом и новим врстама информација јер су корисници ових библиотека све захтевнији у својим очекивањима.
Стручни испит. као законска обавеза и верификација стручне оспособљености библиотекарског кадра, који се полаже најраније после девет месеци, односно годину дана, а најдуже за три године, је и државни испит. Универзитетска библиотека «Светозар Марковић», у вршењу матичних функција свим библиотекама за које је она матична, доставља информацију о терминима за полагање стручног испита, припрема неопходну литературу и организује консултативну помоћ за усмени и писмени део стручног испита, који се организује два пута годишње у Народној библиотеци Србије. Разлози, зашто немају положен стручни испит сви стручни радници кад за то стекну услов, су личне или објективне природе. Увидом у стручни рад ових библиотека, увек се препоручује таквим стручним радницима и оснивачу да омогуће полагање стручног испита, али пошто консеквенце не постоје, ситуација је незавидна.
Следећа законска могућност за верификацију стручног напредовања је стицање стручних звања . За библиотеке којима је Универзитетска библиотека «Светозар Марковић» матична, она је прва инстанца. Комисија за утврђивање предлога за стицање звања припрема и проверава, за сваког кандидата појединачно, да ли је стекао услове за добијање конкретног звања, пре него што документа буду достављена Републичкој комисији. На основу предлога Комисије управник Народне бибиотеке Србије доноси одлуку о стицању звања сваког појединачног кандидата, било да су виша или саветничка звања. 

ЗАКЉУЧАК

            Стручни радници у високошколским библиотекама имају научна и стручна звања. Постојање могућности за реализацију континуираног образовања који је двосмеран процес. Он од библиотечких стручњака, који морају бити способни, креативни и флексибилни, захтева да се непрекидно усавршавају и да своја стечена знања и искуства даље преносе, како професор Савићевић каже: «Учење није просто додатак животу, нешто споља наметнуто. Учење је суштина живота.» Неопходно је побољшати, на целој територији централне Србије кавантитативну и квалитативну структуру кадра у високошколским библиотекама. Библиотечки стручњаци у високошколским библиотекама морају бити провајдери информација, предавачи и менаџери знања у раду са корисницима у свом окружењу и као такви треба да буду прихваћени, не као административно особље, већ као сарадници у настави.

Литература

Закон о библиотечкој делатности // Службени гласник РС, бр. 34/94; 63/94; 20/95
Анкете о библиотечком пословању
Филипи Матутиновић, С. 6(2005) Вредновање рада библиотека и процена успешности њиховог пословања: преглед литературе и преглед могућих показатеља за библиотеке у Србији. Инфотека, 1/2, 3
Савићевић, Д (2006). Андрагошке идеје у међународним оквирима. Београд: Филозофски факултет; Институт за педагогију и андрагогију: друштво за образовање одраслих.

Мр Мр Вера Петровић
Универзитетска библиотека «Светозар Марковић»
pertovic@unilib.bg.ac.rs

Закон о библиотечкој делатности // Службени гласник РС, бр. 34(1994), 1053

Филипи Матутиновић, Стела. Вредновање рада библиотека и процена успешности њиховог пословања: преглед литературе и преглед могућих показатеља за библиотеке у Србији: Инфотека 6, 1/2(2005), 3

Закон о библиотечкој делатности // Службени гласник РС, бр. 34(1994), 1053

Zakon o bibliotečkoj delatnosti // Службени гласник РС, бр. 34(1994)

Zakon o bibliotečkoj delatnosti // СлужбенигласникРС, бр. 34(1994)

Dušan M. Savićević: Andragoške ideje u međunarodnim okvirima. – Beograd: Filozofski fakultet; Institut za pedagogiju i andragogiju; Društvo za obrazovanje odraslih, 2006. – Str.335

Медицинска библиотека у Хановеру је основана 1965. године и налази се у Кампусу медицинских факултета (медицински, стоматолошки, фармацеутски и ветеринарски). Број студената на факултетима је 3000. У набавци и обради ради 10 запослених библиотекара, а у научним информацијама 4.

Прилаз Библиотеци

Главни улаз 

 
Издавање и враћање публикација

Набавка публикација

Буџет за 2009. годину је 1 милион евра који им служи за набавку публикација у електронској и папирној форми. Набављају годишње 700 часописа у папирној (штампаној) форми и око 3000 часописа у електронској форми. Набавка монографских публикација је усмерена углавном на потребе студената и набављају и по 15 копија истих публикација. Од ове године су почели да набављају електронска издања монографија искључиво за потребе студената и њиховог образовања. То је постављено потпуно слободно на вебу. Набавка електронских књига је другачија него преко нашег конзорцијума КоБСОН-а. Набављају електронска издања која постају њихово власништво и електронска издања са правом на коришћење (лиценца). Лиценцирана електронска издања користе под истим условима као и КоБСОН. Корисници у Србији не могу још да схвате да ми нисмо власници електронских издања него само њихови корисници. Електронске књиге се много мање користе него електронски часописи . Иста ситуација је и са корисницима у Србији. Студенти у Немачкој мање користе литературу на енглеском језику и радије би користили на свом матерњем језику, као и код нас.

У Немачкој постоји више мањих конзорцијума преко којих иде обједињена набавка.

20% књижног фонда је на енглеском језику, а чак 60% часописа је на енглеском језику. Интересантан је податак да су у Библиотеци дужни да домаћу литературу набављају у књижарама у Хановеру. Инострана литература се углавном купује преко конзорцијума и то из земаља  Европске уније због зарачунатог пореза. Набавка америчке литературе је далеко мања због пореза које морају да плате на ту врсту литературе.

Коришћење публикација

Монографије је могуће износити и електронски продужавати. Нека референсна литература се не износи из библиотеке или се даје на 24 часа ван библиотеке. Периодика се не износи, али у ходнику постоји низ фотокопир апарата (тачно 6) који су повезани са аутоматима за картице на којима је уплаћен одређен број копија. Корисници сами копирају (као и свуда у свету) и скидају са својих картица одређене суме новца.

Међубиблиотечка позајмица

Библиотеке су боље повезане у мрежи и позајмица је далеко развијенија него код нас. Медицинска библиотека је повезана са немачким електонским сервисом SUBITO-ом и преко њега остварује годишње 17.000 захтева међубиблиотечке позајмице. Овај број се односи и на захтеве у земљи и на захтеве из иностранства. Имају један „велики „ скенер и сви чланци се испоручују у електронској форми. Запослени магационери се смењују на скенирању по 2 сата. Врло пажљиво се скенира и обрађују скенови са програмом који иде у пакету са скенером.

Објашњено нам је да они корисницима наплаћују и зато скенови морају да буду беспрекорни (колико то публикација дозвољава). Позајмица у земљи се такође наплаћује , како за студенте, тако и за запослене.
Чланак је могуће добити за 3 часа, за 24 часа и за 3 дана. То је, наравно, у вези са ценом. Пошто и они имају потписане ауторске уговоре са издавачима, често шаљу такозване заштићене чланке који могу само једном да се одштампају, а онемогућено је електронско умножавање.

Читаонице

Интересантна је организација читаоница. Постоје читаонице где је потпуна тишина, где није потпуна тишина и тамо где је дозвољено да се разговара (читаонице за групни рад). У библиотеци постоје одвојени боксови са вратима за индивидуални рад корисника где они могу да оставе своје ствари , књиге, белешке итд. Свуда је могуће користити своје лаптоп рачунаре. У свим читаоницама се налази бар по 20-так рачунара за кориснике.

Читаоница за групни рад 

Читаоница за Интернет
претаживања

Медијатека

Постоји и медијатека где је могуће погледати , али и позајмити електронске медије са различитим садржајима.

Едукација

У Одељењу за научне информације је веома развијена едукација. 4 информатора су запослена. 4 пута недељно организују различите  модуле. Сваки курс траје око 1 сат и корисници могу да се упишу на папире који су за то намењени (сваки је друге боје због избегавања грешака). Група је од по пет полазника и, пошто већ дуже време организују курсеве, свака група је увек пуна. Садржај курсева је следећи:

1. Базе података PUBMED i SCOPUS
2. Цитатни индекси
3. Електронских часописа у пуном тексту
4. Електронски каталози и књиге

Код њих су депоноване тезе у електронском и штампаном облику и једном месечно организују по један школски час припрему теза у електронској форми за све докторанте.

Полазници курсева су углавном студенти на мастер и докторским студијама, али се пријављују и студенти.

Дигиталне дисертације

На веб сајту Библиотеке се налази линк до дисертација у дигиталној верзији. Корисник је дужан да достави електронску верзију тезе на ЦД-у и у штампаној форми. Постављене су тезе од 1990. године спорадично, а од пре неколико година је обавеза доктораната да се поставе тезе у дигитални репозиториј.

Закључак

Медицинска библиотека у Хановеру има одличну организацију рада са корисницима. У односу на нашу библиотеку, поседује неколико пута већи број рачунара за кориснике. Прилагођен је сваки простор према потребама корисника (групни рад, рад у тишини, индивидуални рад) и, наравно, набавка је потпуно другачија. То је директно везано за буџетска средства. Много је више развијена едукација на нижим нивоима студија и онда није неопходна едукација професора и истраживача, као што је случај у нашој земљи.

Напомена: Све слике су скинуте са веб сајта Медицинске библиотеке у Хановеру у 11 h, 17. новембра 2009. године (http://www.mh-hannover.de/index.php?id=924&L=1)

Аутор текста
Александра Поповић
Информатор саветник
Универзитетска библиотека
„Светозар Марковић” у Београду

Овогодишњи седамдесетпети Конгрес IFLЕ одржан  је  године у Милану, у Италији од 23-28. августа. На овом гламурозном Конгресу било је присутно 4496 пријављених делегата из 160 земаља, међу њима су били  библиотекари из целог света, излагачи, новинари, волонтери и гости. Тема овогодишњег конгреса је „Библиотеке стварају будућност : изградња културне баштине“.

  

На овој конференцији било је присутно 20  колега из Србије који су се представили својим радовима и постер презентацијама.
1. Гордана Стокић-Симончић и Зоран Вукадиновић: “ Српске књиге и библиотеке на Косову и Метохији“. Излагање погледајте на адреси http://www.ifla.org/files/hq/papers/ifla75/78-stokic-en.pdf
2. Весна Ињац, НБС: „National Library of Serbia as the coordinator of the European Romani Digital Collection“. Информације о излагању можете наћи на адреси http://www.ifla.org/en/events/ifla-2009-milan-library-services-to-multicultural-populations-session, а цео рад је доступан на адреси http://www.ifla.org/files/hq/papers/ifla75/158-injac-en.pdf.
3. Богдан Трифуновић, Градска библиотека у Чачку: „Developing Services for Local History Research Through Digitization Project: The Public Library Case Study“. Информације о излагању можете наћи на адреси http://www.ifla.org/en/node/721, а цео рад је доступан на адреси http://www.ifla.org/files/hq/papers/ifla75/204-trifunovic-en.pdf
4.  Катарина Михајловић, Драгана Михаиловић и Миљана Ђукић, Библиотека града Београда, имаће презентацију постера под бројем 22: „The Reading Tally“.
5.  Нада Арбутина – Библиотека града Београда, имаће презентацију постера под бројем 31: „Book is a Picture Gallery (made for the workshop “Be Active, Be Creative – Learn from your Grandparents, Leave Something to your Children”)“
6.  Стела Филипи Матутиновић и Александра Поповић, УБ „Светозар Марковић“, такође представљају постер са темом „University Library role in permanent education of librarians and researchers“ под бројем 102.

Све постер презентације погледајте на адреси :
http://www.ifla.org/annual-conference/ifla75/poster-sessions.htm
За најбољи постер изабран је постер под називом „Како у Гуангзуу одржати културну баштину живом“ кинескимх аутора Ни Јунминга и Хуанг Куанкинга.
У оквиру програма посета библиотека организоване су посете најпознатијим и најзначајним библиотекама  као што су Ambrosiana, Trivulziana, Braidensa, као и посете јавним и универзитетским библиотекама.

Церемонија отварања одржана је у недељу 23. августа у великој сали Конгресног центра Милано. Уводна излагања одржали су Мауро Герини, председник Италијанског националног комитета, Летиција Морати , градоначелница Милана, министар културе Сандро Бонди и Клаудија Лукс, председница IFLA-е.  
После свечаног отварања, увече су учесници конгреса имали  задовољство да слушају концерт у чувеној Миланској Скали. Програм је био специјално намењен библиотекарима и имао је наслов „Не сметају сви звуци библиотекарима“.

Током Конгреса одржано је преко 200 различитих састанака и изложено преко 1500 радова. Сесије су превођене на седам званичних језика IFLA -е (енглески, француски, немачки, шпански, руски, арапски и кинески). Излагања која су стигла до 15.06. налазе се на CD-Rom-у који је сваки учесник добио. Најзначајније теме: Заштита дигиталне грађе и нове Интернет презентације, Истраживања у области отвореног приступа, Новости о ISBD, UNIMARC-у, Е-метрија у академским библиотекама, Слободан приступ информацијама-етика у библиотекарству, Библиотеке и Web 2.0, Библиографска контрола, Доживотно е-учење и библиотеке…

Барбара Тиле , из Конгресне библиотеке представила је Нова међународна каталошка начела. IFLA је годинама центар свих дешавања везана за библиографске стандарде.  Као што је свима познато у Паризу су донета каталошка правила давне 1961. и од тада су у употреби, познатија као Париска начела. На конференцији 2001. Наталија Каспарова, из руске државне библиотеке подсетила је Секцију за каталогизацију да правила користимо већ 40 година и да их треба мењати и осавременити.

Подстакнута овом сугестијом IFLA  је у наредних 5 година, почев од 2003, одржала регионалне састанке на којима је са експертима каталогизације дискутовала о променама. На овим састанцима уочено је да библиотеке користе углавном англоамеричка правила (AACR2), француска правила (AFNOR)  прилагођена међународним стандардима ISBD за обраду књига. На крају процеса уследили су коначни предлози и договори, као и усаглашавање термина на више језика.Ово је изискивало јако велики напор и труд свих учесника око усклађивања терминологије широм света.  Финално изјашњавање било је у децембру 2008. године. Резултирало је Новим начелима који су праћени речником термина, и објављени су на Iflanetu 2009. Штампана верзија, приређена је за конференцију и може се наћи на 20 језика.

Алберто Петручиани, са Универзитета у Пизи представио је нова италијанска правила , REICAT (Regolo italianе di catalogаzione), која су објављена у јуну 2009. Ова правила заменила су стара правила RICA (Regolo italianе di catalogаzione per autore), издата 1979. године и заснована на принципима Париских начела.  Нова правила базирају се на развоју онлајн каталога и  искуствима библиотечке мреже у последње три декаде. Национална мрежа библиотека укључује 3700 библиотека, са каталогом који садржи 9 милиона записа (наслова) на 43 локације и 3 милиона нормативне базе. Нова правила треба да одговоре потребама великог заједничког каталога заснованог на узајамној каталогизацији у којој учествује чак хиљаду библиотекара.

Нова правила доносе важне промене у садржају каталога и доступној технологији, наиме важан фактор је развој онлајн каталога који су постали слободно доступни корисницима широм света преко Интернета, 90-тих година. У свијим раним годинама каталог је садржао само поручене књиге, али он се попуњавао и новим публикацијама, преко пројеката ретроконверзије и самим развојем библиотека. Данас OPAC није само велики већ расте у смислу да важна дела библиотеке имају у више издања, репринт, фототипска издања и у различитим форматима (нпр. Библија).

Нова правила фокусирана су на сам рад, чији је циљ идентификовати сва дела представљена у каталогу.  Сада се примарна одговорност уноси само једном за увек. То олакшава рад. Нпр. Данте Алигијери аутор је Божанствене комедије, уноси се само једном у поље одговорности, не понавља се за свако издање.

Група за ревизију ISBD-а  представила је и новости у ISBD-у. Први међународни стандарди за  библиографски опис датирају из 1971. године.  Прелиминарно издање засновано на ревизији ISBD, развоју  и новим пројектима објављено је  2007. Ово издање садржи описе свих врста материјала у библиотекама представљених у каталозима. За две године рада, група за ревизију ISBD правила припремила је ново издање правила које се очекује у овој 2009. У раду је учествовало е много људи, IFLA Комисија за каталогизацију. Предложено је много примера. Свако је дао допринос на свом језику, тако да је предложено преко 200 примера ( арапски, кинески, хрватски, дански, енглески, фински, француски, немачки, италијански, јапански, корејски, руски, шпански, афрички језици). Резултати су публиковани  на енглеском језику, као званичном језику IFLA-е. Ови стандарди препоручени су у пракси да би подупирали размену библиографских података и сарадњу између библиотека. Циљ је успоставити конзистенцију приликом размене библиографских података.

ISBD група за ревизију има 7 нових чланова који репрезентују своја правила: кинеска, хрватска, финска, француска, немачка, кореанска, шпанска. Приликом ревизије консултована су и REICAT правила, словеначка као и руска каталошка правила. Врло важна је и препорука IME ICC (IFLA Meetings of Experts on an International Cataloguing Code). У априлу ове године објављене су новости и  упознавање са новим пољем. Уводи се ново поље „0“ . Ово поље служи да идентификује форму у којој се налази садржај и да помогне корисницима каталога да идентификују и селектују изворе који одговарају њиховим потребама. Састоји се од три елемента.

Занимљива је било да је промењено место одржавања следећег Конгреса. Негде у јуну ове године Управни одбор IFLA -е обавестио је да Конгрес 2010. године неће бити одржан у Бризбејну у Аустралији како је било планирао. Разлог је, да организатор Национално удружење библиотека Аустралије, није успео да обезбеди довољно средства за одржавање Конгреса. Реакције са свих страна су биле врло различите и бурне. Заиста, ово је први пут у историји IFLA-е да се тако нешто догоди. Пошто је град кандидат за одржавање Конгреса 2012. Гетеборг у Шведској, њима је понуђена организација IFLA -е 2010. и они су прихватили. Договорено је да ће се 2012. IFLA Одржати у Хелсинкију у Финској, а 2013. одабранаје област Азије и Океаније, јер су се стручњаци из тих области бунили што су неки региони запостављени.
Мауро Герини  је на затварању конференције рекао да је овако импозантан број присутних велики успех за конференцију имајући у виду глобалну економску кризу.

Татјана Брзуловић Станисављевић
Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“ у Београду

Овогодишња 3. Међународна конференција на тему Партнерство у дигиталном добу одржана је у Бошњачком институту у Сарајеву од 16-17. октобра ове године. Организатор конференције је била Асоцијација информацијских стручњака – библиотекара, архивиста и музеолога (БАМ), уз свесрдну помоћ бројних суорганизатора и спонзора.
Програм конференције обухватио је 16 предавача и презентација међу којима су били заступљени стручњаци из Босне и Херцеговине, Србије, Хрватске, Немачке, као и заступници ZyLAB-a, EBSCO Publishing-a, CEEOL-a и OVID-a. Уз то је презентирано и 6 постерских излагања, одржане су 2 промоције књига и обављена је студијска посета Травнику.

Окупљене учеснике најпре су поздравили председница Асоцијације БАМ, г-ђа Амра Решидбеговић и представник Министарства просвете БиХ, након чега је уследио краћи уметнички програм и презентација књиге Лексикон Сарајева чији је аутор Валеријан Жујо искористио ову прилику да прикаже краћи документарни филм о аутору илустрација, познатом сликару Чарлсу Билићу, под називом: SymphonyofSarajevo: impressionsofCharlesBillic.

У првој сесији радове су саопштили представници Националне и универзитетске библиотеке БиХ, Универзитетске библиотеке из Београда, Националне и свеучилишне књижнице из Загреба и Архива Тузланског кантона. Изостало је најављено предавање Зорана Крстуловића из Народне и универзитетске библиотеке у Љубљани Остваривање функције књижнице у мрежном окружењу: од дигиталне књижнице Словеније до Еуропеане због болести аутора.

Муамера Смајић и Надина Гребовић из Националне и универзитетске библиотеке БиХ приказале су рад под називом: Изградња дигиталних колекција Специјалних збирки НУББиХ. Прва фаза пројекта започела је 2005. године у сарадњи са другим институцијама и појединцима, одабиром грађе и почетком рада на дигитализацији 420 оријенталних рукописа. Ауторке су представиле различите фазе овог пројекта и указале на тешкоће са којима су се при реализацији суочавале.

Наташа Васиљевић из Универзитетске библиотеке “Светозар Марковић“ у Београду представила је заједнички рад (коаутори Вука Јеремић и Цвета Костов) под насловом: На путу ка новим партнерским односима: модели сарадње научних библиотека ради формирања мреже знања.
Рад Ирене Пилаш из Националне и свеучилишне књижнице у Загребу под називом: Службени информацијски извори и обавезни примјерак Републике Хрватске у електроничком облику имао је за циљ да представи Дигитални архив хрватских мрежних публикација (ДАМП) у коме су похрањене службене публикације РХ, које корисници иначе тешко препознају као такве. Ауторка је искористила ову прилику да представи укупна достигнућа НСК  у области прикупљања обавезног примерка електронских извора информација, приступа страним електронским базама података за које Министарство просвете РХ улаже велика материјална средства, и свеобухватног корисничког сервиса.
Есаф Левић представио је рад аутора Изета Шаботића из Архива Тузланског кантона под називом: Примјена стандарда у архивској дјелатности у БиХ у коме је истакнуто да Босна и Херцеговина касни у процесу прихватања међународних стандарда (као и у доношењу сопствених) у области архивске делатности. Наглашено је да до данас раније усвојени стандарди и нормативи нису стављени ван снаге, иако се не примењују због, како је наведено, тоталне децентрализације и административне разуђености БиХ и одсуства синхронизације у доношењу прописа на три нивоа. Поред тога,  велики проблем представља низак ниво унутрашњих потенцијала архивске делатности, будући да су расположиви објекти, опрема, кадрови недовољни за обављање сложене функције која им припада.

У другој сесији чули смо и видели презентације из Института за стандардизацију БиХ, Сарајевске школе за науку и технологију и МТТЦ- Центра за напредне технологије из Грачанице.

Биљана Баљај представила је рад О Институту за стандардизацију БиХ са освртом на стандардизацију у области библиотекарства, у коме је наглашено да је урађена анализа потреба и припрема предлога за преузимање међународних и европских стандарда те да су Технички комитети Института до сада усвојили 54 стандарда из области информације и документација. Више информација о раду Института на адреси:   http://www.bas.gov.ba/

Фуад Ћурчић је у овиру рада: ExcellenceinInovationsдвема презентацијама представио пројекте www.dzamije.ba и тродимензионалног скенирања објеката – музејских експоната. Прва презентација представила је пројекат геокодирања џамија у Сарајеву помоћу апликације Google Earth и креирање визуелних историјских записа са протоком времена. Циљеви пројекта су: геокодирање свих џамија у Сарајевском меџлису, израда  web странице, видео анимација изградње џамија у последњих 550 година, изградња детаљне мапе са комплетним списком објеката у Excel-у и основним информацијама о њима. Друга презентација је представила процес 3D скенирања културног блага коришћењем 3D Z-corp 750 скенер на примеру музејских експоната скенираних за потребе једне приватне фирме. Овај пројекат је урађен преко МTTЦ Центра за напредне технологије из Грачанице (www.mttc.ba), уз технологију која омогућава дигитално архивирање стварног изгледа предмета и физичких објеката.
Селма Ризвић, Белма Рамић-Бркић и Аида Саџак из Сарајевске школе за науку и технологију аутори су веома интересантног рада: Виртуелна реконструкција и дигитална презервација објеката православне културе у БиХ, насталог у оквиру научно-истраживачког рада из дигитализације културног наслеђа у БиХ, кроз партнерство са Православном Црквом у виду два пројекта: Виртуелна реконструкција Цркве Св. Тројице у Мостару и Мултимедијална презентација и макета Саборне цркве у Сарајеву. Овај пројекат је на ауторе извештаја оставио најупечатљивији утисак, те ће стога бити мало опширније представљен.
Црква Св. Тројице у Мостару је веома значајна за Босну и Херцеговину као верски, али и као објекат културног наслеђа. Овај објекат који је важио за један од најлепших православних храмова на Балкану, потпуно је уништен од стране ХВО-а јуна 1992. године и још увек се траже средства за његову физичку реконструкцију. Због тога је у Сарајевској школи за науку и технологију, под покровитељством Грчке амбасаде у БиХ и грчког Министарства спољних послова, креирана виртуелна реконструкција и мултимедијална презентација. Потпуна виртуелна 3D реконструкција састоји се од интерактивног 3D модела, web презентације, мултимедијалног DVD-а, 3D штампе макете модела и дигиталне приче.
Мултимедијална презентација Саборне цркве у Сарајеву, саграђене 1874. године, укључује 3D модел спољашњег и унутрашњег дела, web и DVD презентацију, креирање панорамских фотографија и креирање макете већих размера и макета прототипа за израду сувенира. Пројекти су веома повољно прихваћени од стране Православне цркве као и јавности у земљи и иностранству и представљају значајан допринос мултиетничком духу БиХ и популаризацији културног наслеђа Босне и Херцеговине.

Трећа сесија била је посвећена представницима  ZyLAB-a, EBSCO Publishing-a и IPS-а, као и промоцији књиге Ане Герц – Библиотека у дигиталном окружењу.

Аднан Чељо из компаније Disti d.o.o. и Diederik van Braam van Vloten (ZyLAB) одржали су презентацију софтвера ZyLAB: Information Access Solution. Према наводима представника компаније поменути софтвер представља најбољи алат за претраживање архивске грађе (скениране и електронске), Word докумената, електронске поште и других докумената. О томе сведочи 26 година искуства у претраживању електронских података и преко 7.500 уграђених инсталација широм света. Софтвер остварује 100% одзив на упит, омогућава претраживање на више од 200 језика (укључује и ћирилично писмо) и подржава око 800 различитих електронских формата. Компатибилан је са око 1.000 врста скенера и дигиталних апарата за копирање и пружа могућности као што су импортовање  3rd party слика, стопроцентну очуваност оригинала,fuzzy претрага, маркирање података на слици, напредна навигација кроз документе и податке, аутоматско препознавање језика, идентификација дуплих података. У питању је отворена технологија која се може индивидуално прилагођавати сваком кориснику и једноставно се може интегрисати у постојеће системе. Једини “проблем“  за библиотеке могла би представљати цена овог софтвера која оквирно износи од 10.000 евра па навише.

Драган Николић испред фирме EBSCO Publishing одржао је презентацију EBSCO Publishing стручне базе података и сервиси за академску заједницу БиХ, представљајући богату понуду коју тренутно користи преко 800 претплатника у региону. Време предвиђено за презентацију делимично је уступио представнику ИПС претплатничког сервиса, који је нагласак свог излагања ставио на могућности претплате периодичних публикација у традиционалном формату.

Ана Герц, библиотекар у пензији, одржала је промоцију своје књиге: Библиотека у дигиталном окружењу. Књига је написана у жељи да послужи као приручник за библиотекаре и објасни утицај информацијске технологије на професију у протеклим деценијама.

Учесници конференције могли су да погледају постер презентације представника НУББиХ, која је проглашена за најуспелију, Четврте гимназије са Илиџе, која је добила 2. награду, Универзитетске Библиотеке из Београда, Бошњачког института из Сарајева, Библиотечко-информационог центра Економског факултета у Сарајеву и Музеја хрватског Загорја.

Након паузе учесници су имали прилику да у паралелним сесијама присуствују презентацијама представника KoBSON-а из Београда, CEEOL-a и OVID-a.

Другог дана конференције, такође у параленим сесијама, на програму су биле презентације из Државне и универзитетске библиотеке из Хамбурга, Библиотеке града Београда и ИНФОБИРО-а из Сарајева.

Драган Голубовић је у свом раду под називом Дигитални формати као језик разумијевања у дигиталном добу представио ИНФОБИРО,  Дигитални архив Медиа центра из Сарајева (www.infobiro.ba). Постоји више дефиниција појма “дигитална библиотека“, а у раду је он прихваћен као  машински посредована репрезентација библиотечког материјала у којој је истовремено интегрисана информациона организација намењена кориснику у проналажењу специфичне информације. Размена материјала у дигиталном формату виђена је као један од неминовних путева сарадње библиотека и архива који ће у значајној мери смањити трошкове и истовремено повећати приступ материјалима и побољшању услужности. Формати као продукт дигитализације представљени су као “језик“ за разумевање међу библиотекама у дигиталном окружењу на примеру дигитализације првог босанскохерцеговачког часописа и публикације “Босански пријатељ“, чија је прва свеска објављена 1850. године. Дигитализацију је урадио ИНФОБИРО у оквиру пројекта “Дигитална заштита и архивирање културно-историјског блага БиХ: БХ штампа 1866-2016“ у сарадњи са Земаљским музејом БиХ, а званична промоција је била организована поводом  Међународног дана слободе медија, 3. маја 2009. године.

Конференција је завршена додељивањем награда за најбоље постер презентације и сертификата учесницима. Што се мање формалног дела конференције тиче,  први дан завршен је посетом Сврзиној (босанској) кући, а након завршених презентација учесници су били у прилици да  посете родну кућу и музеј Иве Андрића у Травнику.

Цвета Костов
Наташа Васиљевић

Додаци:

Nataša Vasiljević, Vuka Jeremić, Cveta Kostov
Univerzitetska biblioteka «Svetozar Marković», Beograd
vasiljevic@unilib.bg.ac.rs
jeremic@unilib.bg.ac.rs
kostov@unilib.bg.ac.rs

 

 

NA PUTU KA NOVIM PARTNERSKIM ODNOSIMA

–  modeli saradnje naučnih biblioteka radi formiranja mreže znanja –

 

Rezime
U radu se razmatraju modeli saradnje naučnih biblioteka u različitim oblastima bibliotečkog poslovanja. Digitalno okruženje kao najčešće motive za pojavu konzorcijuma i drugih vrsta partnerskih odnosa među bibliotekama nameće koordiniranu nabavku, zajednički nastup pred izvorima finansiranja i usvajanje i primenu novih tehnologija. Različiti vidovi međubibliotečke saradnje prospektivno su evaluirani radi planiranja konkretnih budućih partnerskih odnosa Univerzitetske biblioteke «Svetozar Marković» sa bibliotekama iz okruženja. Kao osnovni pravci u kojima treba obezbediti funkcionisanje ugovora o saradnji opisani su zajedničko korišćenje tradicionalnih i elektronskih izvora informacija (uključujući zajedničke platforme za njihovo pretraživanje), kooperacija pri formiranju digitalnih repozitorijuma u slobodnom pristupu, obezbeđivanje stalnog stručnog usavršavanja u okviru članica konzorcijuma i racionalno raspoređivanje najčešće ograničenih finansijskih sredstava.

Ključne reči: naučne biblioteke, međubibliotečka saradnja, transfer znanja       

Mr Vera Petrović
Univerzitetska biblioteka
«Svetozar Marković» u Beogradu
petrovic@unilib.bg.ac.rs

KONZORCIJUM VISOKOŠKOLSKIH BIBLIOTEKA
NA TERITORIJI UŽE SRBIJE

«Konzorcijuma biblioteka Srbije za objedinjenu nabavku (KoBSON)», koji je organizovao biblioteke u novembru 2001. godine, sa ciljem: nabavke stranih naučnih informacija, prelaska sa papirnih na elektronska izdanja, unapređenju pristupa elektronskim informacijama, kao i  povećanja iskorišćenosti pretplaćenih resursa. Formiranje su inicirale Narodna biblioteke Srbije u Beogradu, Biblioteka Matice srpske u Novom Sadu, Univerzitetska biblioteka «Svetozar Marković» u Beogradu, Univerzitetska biblioteka «Nikola Tesla», u Nišu, Univerzitetska biblioteka u Kragujevcu, Biblioteka SANU u Beogradu i predstavnici Zajednica biblioteka univerziteta u Srbiji.
Ministarstva za nauku, tehnologiju i razvoj Republike Srbije finansira celokupan sistem pretplate.
Na teritoriji uže Srbije je korišćenje elektronskih servisa preko KoBSON-a omogućeno za 238 visokoškolskih biblioteka: 4 univerzitetske, 112 fakultetskih, 30 visokoškolskih i 92 institutske i specijalne biblioteke.
Centralni uzajamni katalog(COBBIS) je formiran februara 2003. godine. Od 111 biblioteka koje su u sistemu, univerzitetskih i visokoškolskih biblioteka je 65, a institutskih i specijalnih je 18 biblioteka.
Dosadašnjom dinamikom uključivanja visokoškolskih biblioteka u sistem centralne uzajamne katalogizacije možemo očekivati, da će u narednoj dekadi biti sve bioblioteke u sistemu i da će se tako realizovati u potpunosti ideja o jedinstvenom bibliotečko informacionom sistemu.

            Мајкл Хабиб, холандски стручњак за комуникацију у науци долази из једне од највећих издавачких кућа у области научних информација – Елзевир чији су сервиси Science direct, Scopus и Engineering village најпознатији српској научној јавности. У оквиру пројекта “Наука 2.0 упознајмо, укључимо се и унапредимо: Мајкл Хабиб у Београду“ г. Хабиб је у Београду одржао два предавања,  29. и 30. октобра 2009. Циљ ових предавања је да се српска научна заједница упозна са новим трендовима у науци и научним комуникацијама. Поред предавања г. Хабиб је, у оквиру пројекта, посетио и неколико институција науке и културе у нашем граду и имао разговоре са члановима српске академске заједнице.
Своје научно интерсовање г. Хабиб везује за проучавање савремених трендова у комуникацијама у области науке и библиотекарства. Од великог значаја је његов допринос дефинисању појма Библиотека 2.0.

            У првом предавању “Од Високошколске библиотеке 2.0. ка истраживању 2.0: Преглед стања, шта смо до сада научили, могућности за развој“ предствљен је теоријски оквир који дефинише концепт Високошколске библиотеке 2.0.  Библиотека 2.0 представља скуп библиотечких услуга дизајнираних тако да задовоље потребе корисника проузроковане директним и индиректним ефектима феномена Web 2.0. Web 2.0 представља “нови Интернет“ који поспешује  комуникацију међу корисницима и креирање садржаја од стране корисника, за разлику од Интернета каквог смо познавали у времену које је иза нас, а који су чиниле неинтерактивне веб локација на којима су корисници били ограничени на пасивно прегледање информација.

            У другом предавању “Научни идентитет 2.0.: Шта интернет каже о твом истраживању?“ г. Хабиб је представио могућности које научници имају на располагању за промоцију својих достигнућа и знања и управљање својом научном репутацијом. Друштвени медији данас креирају велике количине података везаних за идентитет и научници морају на неки начин да рукују подацима који су важни за њих, а нису директно везани за научни рад. Размотерни су различити типови садржаја који одређују идентитет, а које креирају друштвене мреже, али и други садржаји доступни на Интернету. Представићемо неке од тема које је г. Хабиб презентовао у оквиру овог предавања, а које сматрамо нарочито занимљивим због могућности примене у нашој научној заједници.
У оквиру презентације могућности сервиса Scopusa везаних за научни  идентитет представљене су и могућнсоти технологије RSS, која се користи за обавештавање корисника о променама у садржајима који се често ажурирају – научни блогови, вести, цитатне базе, укључујући и обавештења о аудио и видео садржајима у стандардизованимм форматима. RSS документ, који корисник добија, обухвата пун или сажет текст и мета податке, као што су датум издавања и ауторство, а приступа му се помоћу RSS читача.
Представљена је услуга Google Alert која обавештава своје кориснике путем електронске поште о најновијим појављивањима кључних речи, које су они задали, у вестима и веб страницама на Интернету. Путем ове услуге научници могу да прате појављивања везана за њих и њихов рад на Интернету, али и да прате појављивања везана за теме које их занимају: доделу стипендија и других врста финансирања, најновије вести везане за одређену ускостручну тему и појављивања на Интернету везана за конкуренате и сараднике. 
Од глобалних друштвених мрежа поменти су Faceebook и LinkedIn као две мреже намењене личном и професионалном повезивању и представљању. Презентован је значај претстављања не само професионалне стране научног идентитета, већ и оне друге, до сада занемарне, личне, која говори доста о томе  каква очекивања можемо имати од сарадње са неким, нама непознатим научником или истраживачем. Нешто детаљније је презентована Интернет локација ClaimID која омогућава управо овакву свеобухватну презентацију идентитета корисника, укључујући како научни рад, тако и личне преференце. Сви презентовани веб сервиси су бесплатни за све кориснике.

Предавања су одржана у пријатном амбијенту Конгресног центра хотела “Зира“ у организацији Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић“, а под покровитељством Министарства за науку и технолошки развој Републике Србије, Универзитета у Београду и Конзорцијума за обједињену набавку библиотека Србије – КоБСОН. Присутне су поздравили Проф. др Марко Иветић, проректор за науку Универзитета у Београду, Проф. др Нада Драговић, помоћник министра за науку и технолошки развој и госпођа Александра Гојковић, члан Градског већа града Београда. Одржавање предавања помогле су компаније Зира, Луфтханза, Epson – Bs Procesor и Apple – Premium Resller.

Снимак оба предавања можете погледати на youtube каналу Универзитетске библиотеке “Светозар Марковић“ www.youtube.com/UBSMBeograd  

Марија Булатовић, Оја Кринуловић,
Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“

Овогодишња дводневна Министарска конференција о информационој инфраструктури науке, образовања и културе COBISS 2009 одржана је у Конгресном центру Хабакук  у Марибору од 11-12. новембра ове године. Организатор конференције био је Институт информацијских знаности из Марибора у сарадњи са Министарством за високо школство, науку и технологију, Министарством за културу и Министарством за иностране послове Републике Словеније.

Програм конференције обухватио је две панел дискусије са по 7 учесника и  12 индивидуалних излагања. Међу предавачима били  су заступљени стручњаци из земаља корисника система, али и представници Unesco-a, Commonwealth of Learning и OCLC-a.
Окупљене учеснике поздравио је директор ИЗУМ-а Томаж Сељак, након чега је представник Министарства иностраних послова Словеније Војко Волк говорио на тему учешћа Словеније у процесу приближавању Западног Балкана Европској унији, а представница Унеска, Стаменка Увалич-Трумбић представила је рад Нова динамика високог образовања и истраживања за друштвене промене и развој. Уследили су панели Доступност информација о истраживачким потенцијалима и разултатима истраживачког рада за сарадњу у регији и Библиотечко-информациони системи за преглед стваралаштва, на којима су учествовали представници министарстава за науку односно културу Словеније, Србије, Црне Горе, Македоније, Бугарске, Босне и Херцеговине и Албаније.

Панел: Доступност информација о истраживачким потенцијалима и резултатима истраживачког рада за сарадњу у регији водио је Јозеф Гјоркос (Jόzsef Györkös), државни секретар у Министарству за високо школство, науку и технологију Републике Словеније. Информисао нас је о Љубљанском процесу који, између осталог, предвиђа i проширење ERA – European Research Area  изван граница земаља чланица Европске уније и о тзв. 5. слободи која треба да омогући доступност знања и истраживача (brain circulation). Након тога презентоване су нам информације о структури записа у COBIB.SI бази (монографије, чланци,…) и повезаности SICRIS и COBIB.SI базе, односно да од око 3,5 милиона записа у COBIB.SI бази преко милон записа има унету шифру истраживача. У раду панела учествовали су представници министарстава за науку држава које су до сада испољиле интересовање за сарадњу на пројекту COBISS.Net.

По завршетку панела председник организације Commonwealth of Learning, сер Џон Данијел презентирао је улогу образовања на даљину у данашњем свету високог образовања. На почетку свог излагања објаснио је да се термин учење на даљину односи на вид образовања који омогућава да се лични контакт студената са професорима сведе на минимум, или да га чак уопште нема, што значи да је потребно применити различите облике комуникационе технологије да би се премостио јаз између наставне институције и корисника њених услуга. Историја оваквог учења је историја развоја технологија које данас нуде врло широк дијапазон могућности комуникација. Изнео је да је из сусрета са многим министрима образовања сазнао да они покушавају да остваре три циља: шири приступ образовању да би било доступно свим грађанима који су заинтересовани; што је могуће квалитетније образовање, а истовремено и што мање трошкове. При коришћењу класичних метода преношења знања лицем у лице, та три параметра формирају „гвоздени“ троугао, који ако се прошири на једној од страница мора бити умањен на другим, док се увођењем нових технологија он може трансформисати у флексибилни троугао, односно у исто време су могући: шири приступ, виши квалитет и нижи трошкови образовања. Осврнуо се и на етички аспект обезбеђивања библиотечких услуга студентима на даљину отворивши и питање интелектуалне својине. Указано је и на неке смернице за рад библиотека при универзитетима који нуде овакав вид образовања, пошто студенти не траже услуге лично од библиотекара већ се обраћају библиотеци као институцији у целини.

Другог дана конференције, запажено излагање на тему Путујући кроз транзицију: од преживљавања до процвата имала је потпредседница WorldCat&Metadata services OCLC-a, Карен Калхун. Основне теме којима се бавила били су трендови у библиотекарству и библиотечкој пракси, преусмеравање «библиотечког универзума» са библиотеке на корисника, те са проналажења информација на њихову испоруку; интерактивна комуникација нове генерације библиотечког каталога и методи за постизање ефикасности у управљању метаподацима. Као основне трендове у библиотекарству истакла је притисак финансијера да се смање буџет, особље и складишни простор; променљиво информацијско окружење коме се библиотеке прилагођавају на различите начине и преиспитивање темељних библиотечких вредности. Као основне делатности које трпе промене истакнуте су техничке врсте библиотечких услуга, пре свега каталогизација. Паралелно се јавља потреба за увођењем нових врста услуга које се односе пре свега на електронски приступ документима. У тежњи да задовоље и захтеве финансијера и захтеве корисника,  библиотеке су усмерене на заједничко креирање нових услуга и нових модалитета сарадње.
Последње две сесије биле су посвећене искуствима из региона у области образовања, каталогизације, примене нових формата, конверзије података и организовања националних информационих центара. Представници Свеучилишта у Задру представили су резултате истраживања о каталошкој пракси у региону, док је проф. Примож Јужнич представио нове трендове у образовању библиотекара.
О рационализацији каталогизације говорила је Марта Сељак из ИЗУМ-а, на тему Како рационализовати каталогизацију и побољшати функционалност система COBISS. У излагању је стављен акценат на потребу поједностављивања каталогизације и флексибилност употребе каталошких правила тако да се могу користити и ван библиотечке струке. Дат је преглед развоја система COBISS.SI и COBISS.Net, анализиран је број библиотекара који креирају записе у систему COBISS, као и број записа и учинак по библиотекару креатору. Разматран је и квалитет насумично изабраних записа креираних током 2009. године. Резултати нису задовољавајући – учинак је низак, а квалитет записа неодговарајући. Закључено је да је потребно променити нешто у начину каталогизације, прећи на нова правила и нове формате како би се повећао учинак и побољшао квалитет узајамне каталогизације.

Прелазак на апликације COBISS 3 у библиотекама у Словенији је у свом раду анализирао Миро Коларич из IZUM-а. Програмска платформа COBISS 3 почела је 2000. године да се користи у Словенији. Прва библиотека у којој је ова платформа инсталирана била је Централна техничка књижница у Љубљани. Године 2001. већ је 15 библиотека користило COBISS 3 за међубиблиотечку позајмицу, набавку и исписе. До 2008. године број таквих библиотека је порастао на 274. За сваку библиотеку најпре је инсталирано тестно окружење, а након пробног периода и право окружење. Данас у тестном окружењу још увек раде 33 словеначке библиотеке. Ради лакшег рада у новом окружењу било је неопходно организовати курсеве. За основна упутства о новој програмској платформи одржава се једнодневни курс, за позајмицу у систему COBISS 3 обука траје два дана, а за набавку је предвиђен четвородневни курс. Анализа стања указује на чињеницу да се у Словенији COBISS 3 највише и најуспешније користи у јавним библиотекама.

О Конверзији каталога Националне библиотеке Бугарске у формат COMARC говорила је Нађа Карачоџикова. Пројекат конверзије подрезумевао је низ припремних радњи: избор база за конверзију, превођење приручника, слање записа на анализу и редакцију записа. Седам библиографских база података, које су обухватиле каталоге разних врста грађе и нормативну датотеку личних имена, је из формата ISIS конвертовано у  COMARC/B формат при чему је коришћен XML формат. Проблеми у конверзији су били велики јер ISIS није био компатибилан са UNIMARC форматом, а није ни увек био поштован Међународни стандард за библиографски опис. Проблем је био и у дефинисању поновљивости потпоља, непостојању кодираних података у формату ISIS, као и у уносу података о одговорности. Конверзија је вршена директно на програмској платформи COBISS 3. Поступак конверзије са свим итерацијама трајао је годину и по дана.
Представници НУК-а из Љубљане су представили могућности приступ дигитализованим документима преко актуелних корисничких платформи.

Функционисање националног COBISS центра Србије описала је у свом излагању Весна Стевановић из НБС.
Захваљујући организаторима скупа, представницима УБ из Београда су били покривени трошкови смештаја у хотелу Хабакук, као и аутобуског превоза из Београда.

Била је ово лепа прилика да се успоставе нови контакти и обезбеди присуство представника Универзитетске библиотеке из Београда на значајним скуповима у региону.

Програм КОНФЕРЕНЦИЈЕ доступан на: http://home.izum.si/cobiss/konference/konf_2009/program.asp

Александра Тртовац, Мр Вера Петровић, Јелена Ђурђулов, Миле Стијеповић,
Наташа Васиљевић, Татјана Брзуловић-Станисављевић

Сврха одржавања семинара је перманентно образовање библиотекара. Циљ је окупити библиотекаре високошколсkих библиотека и библиотека института које су у надлежности Министарства науке, образовања и спорта како би разменили мишљења и искуства о новим смеровима развоја библиотекарства и информатике. Организатори скупа су CARnet, Филозофски факултет Свеучилишта у Загребу и Факултет елетротехнике и рачунарства Свеучилишта у Загребу.

Слиједећи трендове у савременом библиотекарству, ове године су главне теме скупа: реорганизација библиотека, нови простори, услуге, модели управљања, људски ресурси у библиотекама, доживотно образовање библиотекара и процена квалитете библиотека.

Након поздравне речи прво предавање одржао је гост из Америке, професор Џон Лубанс са Универзитета Северна Каролина у Дурхаму. Тема је „Је ли прошла баба са колачима?: високошколске библиотеке у околностима романа“. Он је говорио о ефектима економских и технолошких напора у оквиру активности библиотекара. Сматра да постоје две врсте промена о којима се може говорити: 1. промене које смо започели и 2. промене које треба наметнути. Библиотеке би требале да имају бар две стратегије за суочавање са променама, једна би била аутократска а друга демократска. Свака стратегија  мора да промовише промене укључујући и процес трансформације, као и будућност претраживања. Аутор лично је за демократске промене и о томе говори из свог искуства који је стекао радећи тимски у великим библиотекама, и на основу студије које о организацији послова у библиотекама. Аутор закључује дискусију наводећи да је основни предуслов промена у библиотекарству да човек поседује личне вештине и способности које му омогућавају да радећи у библиотеци пружа основне информационе услуге без обзира да ли их пружа на традиционалан начин или на неки нов начин који тек треба да буде развијен.
Следеће предавање одржао је Иван Пехар из градске библиотеке Задра заједно са колегиницама Валеријом Барада и Жељком Здравковић са Свеучилишта у Задру. Тема њиховог предавања „Књижница као генератор културног садржаја у граду Задру: методолошки приступ и резултати истраживања“. Градска библиотека у Задру својим радом и деловањем ствара контекст који генерише друштвени садржај и утиче на друштвени контекст града. Тај контекст делује и повратно на саму библиотеку као организацију али и као дрштвени актер у граду. За истраживање друштвеног односа и контекста у коме библиотека делује, али и који сама ствара коришћена  је сложена методолошка стратегија. Примењиване су разне квалитативне и квантитативне методе као што су анкете, интервјуи, посматрање са и без деловања и фокусне групе.
Како би се добила комплексна слика обухваћене су корисници којима је библиотека управо намењена. То су корисници, новинари, привредници и други представници цивилног друштва.  Говорили су такође и о деловању Библиобуса који повезује  град и околину.

Следеће предавање одржао је Дамир Хасенау професор са Свеучилишта у Осијеку „Промјене у образовању књижничара- изазов или терет?“ У раду је представио рад наставног одсека информатике на Филозофском факултету Свеучилишта у Осијеку и досадашња искуства у образовању књижничара и информатичких стручњака. Говорио је о променама које се догађају у сфери информационе науке и пословања у информационим институцијама и могућностима које оне нуде за образовање. Флексибилност и динамичност су неопходан услов за образовање кадра које нам може помоћи у реорганизацији пословања информационих установа и библиотека. У складу са тим говорио је о вештинама, знању и компетенцији. Критички је размотрен пренос најновијих научних и стручних достигнућа у образовни процес, као и пренос знања из образовања у праксу. Наглашена је улога примене практичних искустава на креирање образовног процеса.

Дијана Машала је изложила свој рад „Цјеложивотно учење: што и зашто учимо и након дипломе“. Доживотно учење прихвата чињеницу да се искуство учења може стећи формалним и неформалним образовањем као  и информалним учењем. У динамичним околностима информационог прогреса знања усвојена иницијалним образовањем све брже застаревају, а „век трајања „диплома је све краћи. Одговорност за трајно државање нивоа постигнутог образовања и нивоа стручности и компетенције у домену је многих учесника, али највише самих библиотекара. Резултати истраживања спроведени у оквиру пројекта „Доживотно учење“ показују које компетенције библиотекари и управници библиотека треба да поседују, а које су значајне за библиотекарску професију.

Ведрана Јуричић  представила је  библиотеку ХАЗУ-а у раду  „Књижница Хрватске Академије знаности и умјетности – суживот старога и новог“. Библиотека Академије преселила се у нову зграду почетком ове године. Отворена је за јавност 29.04.2009. Нова зграда донела је позитивне промене за све, како за библиотекаре и кориснике, тако и за смештај фонда. У новом већем простору, са новим намештајем и информатичком опремом и на новој локацији у центру града много је лепше радити. Недостатак за кориснке је што библиотека ради само 4 сата са корисницима, а то се правда недостатком кадра и само 15 запослених библиотекара. Због тога нема напретка у пословању.

Ирена Крањец са колегиницама презентовала је рад „Књижница филозофског факултета: нове услуге у новим просторима“. Почетком 2009. године библиотеке филозофског факултета уједињене су и пресељене у нову зграду. Нови простор условио је нови начин рада и отворио могућност нових услуга. Многе од тих услуга нису новост за библиотекаре, али за кориснике јесу. Значајан напредак је 12-часовно радно време, стална доступност службе  информација на неколико места у згради, аутоматизована циркулација, велики број читалачких места, и компјутера, отворени приступ грађи и координисана међубиблиотечка позајмица. У новом простору омогућен је адекватан смештај грађе и брига о посебним збиркама. Савремена опремљена информатичка учионица користи се за разна предавања и укључена је у образовни процес матичног факултета. Савремена ИТ опрема и интеграција неколико постојећих информационих програма корисницима је донела  низ погодности као на пример самостално задуживање и раздуживање грађе, самостално фотокопирање, скенирање и испис на уређајима у библиотеци.

Осим ових предавања одржано је и пар радионица. Прва је била кафа са Џоном, друга је била Зотеро и управљање информацијама , трећа Заштита ауторског права у е-учењу и четврта Критеријуми за евалуацију научних часописа: предности и мане.

За мене је најзанимљивија била радионица која се бавила ауторским правима код е-учења. Ову радионицу водили су Јасна Тингле из CARnet-a и Драгутин Немец. Радионица се бавила питањима продукције и коришћења дигиталних образовних материјала и начинима на који се могу заштити ауторска права у домену е-учења. Има ли заштита ауторских права у е-учењу својих специфичности које су везане за дигитални садржај, објављивање на Интернету и продукцију? Која је улога аутора, носиоца права, наставника, корисника, библиотеке и научне образовне институције?

 Татјана Брзуловић Станисављевић
Универзитетскла библиотека „Светозар Марковић“ у Београду