Одбрањен докторат Александре Павловић на Катедри за библиотекарство и информатику Филолошког факултета у Београду
Мр Сања Антонић
Тема докторског рада Александре Павловић – Међубиблиотечка позајмица у Србији: развој и трансформација у складу са трансформацијом комуникационог система у науци јесте развој снабдевања научним документима у Србији у оквиру адекватних система комуникације у науци уопште.
Тема је проблематизована на начин да се међубиблиотечка позајмица и снабдевање документима посматрало као својеврсна, чврста, темељна али и прикривена структура научних информација и докумената, која се, заједно са неким другим структурама, успоставила непосредно после Другог светског рата, додељивањем аутономне улоге науци и до тада највећим улагањима у научна истраживања.
За проблематизацију теме инспиративан је био и рад америчког историчара културе Роберта Дарнтона (Darnton), «Гугл и будућност књига» који је, у проналажењу аналогија између привилегија у свету књижевности у 18. столећу у Француској и свету савременог електронског издаваштва, поделио и ауторове сумње, дилеме и закључак рада о крајњем дивергирању научних идеала и научне праксе данас у свету науке.
Стога се тема у пуном облику успоставила на мултидисциплинарном плану, размеђи свакако теорије библиотекарства и информатике, по природи ствари и природи материјала који је обухватила али и филозофије и социологије науке јер се, у средишту истраживања, успоставио метаплан ове делатности кроз који је аутор сагледавао промене до којих је дошло не само у базичној делатности или науци, него и у ономе што данас називамо системом комуникација у науци уопште.
Рад је подељен на четири темељна дела, насловљена Контекст и презентација садржаја (3 поглавља, 43 стране, 7 прилога, 5 слика, 3 табеле), Економија тржишта научних информација (2 поглавља, 62 стране, 11 слика, 5 табела), Развој и трансформација међубиблиотечке позајмице у Србији у складу са трансформацијом комуникационог система у науци(4 поглавља, 89 страна, 55 слика, 17 табела)и Превалентни типови приступа научним информацијама(поглавље, 3 стране, 4 слике), у оквиру којих се сагледава развој домаће и међународне међубиблиотечке позајмице у Србији, од почетака до најновијих кретања на пољу испоруке докумената. Постављене су хипотезе да су се управо у овој делатности, као елитном аспекту заједничког коришћења извора, нашли фокусирани темељни ресурси савременог информацијског друштва, те да «отворени системи» и непрекидна апликација нових технологија јесте неопходност у даљем развоју делатности. Истовремено, циркулација докумената која се успоставља у свакодневној пракси међубиблиотечке позајмице и снабдевања документима чини посебну врсту организације научних докумената која, кроз динамичне односе са неким другим организацијама научних докумената, оцртава систем комуникације у савременој науци.
Прва два дела рада, Контекст и презентација садржаја и Економија тржишта научних информација представљају историјски контекст проблема и теоријску анализу свих актера који данас учествују у обликовању савремене делатности. Поглавља Увод, Теоријска заснивања и Филозофија делатности (I део) представљају историјски преглед развоја делатности и прва теоријска утемељења у свету и у Србији. Представљена су документа од сасвим посебног културно-историјског значаја која до сада нису била систематски прикупљена, објављена а ни, најчешће, преведена на српски језик. Преводени текстови су, према релеванцији, унесени најчешће у пуном облику у основни текст а оригинали су представљени у прилозима.
Посебна поглавља су посвећена питањима стандардизације делатности у Србији, као и питањима филозофије циркулације научних докумената уопште у свету науке, са пратећим релевантним документима.
У делу у коме се сагледавају општи и посебни «агенси промене» снабдевања документима (поглавља Корисници и сервиси за откривање информација, Редефинисање делатности, II део), постављена је једна од темељних хипотеза рада: да су информационе технологије недвосмислено допринеле унапређењу делатности али да су, потпуно неочекивано и парадоксално, управо оне или, прецизније, консеквенце до којих је њиховим апликацијама дошло на плану интелектуалних својина, пред делатност поставиле рестрикције, снажне до мере да делатност данас понекад не може да функционише. У њиховом превладавању, међутим, а кроз активности са којима се делатност први пут среће, она се регенерише, редефинише и шири простор. У вези са овим активностима аутор издваја комуникације са издавачима, директно повезивање корисника и аутора и перманентно откривање нових извора информација али овог пута и алтернативних (отворени приступ).
Трећи део рада, са поглављима Информационе технологије, модели научне комуникације и организације научних информација и докумената, Класична међубиблиотечка позајмица у Србији1960-1987, Интеграција електронских ресурса у библиотекама и међубиблиотечка позајмица; 1988-2001, Алтернативни модели приступа документима 2002-2009, представља анализу еволуције ове специфичне циркулације научних докумената, од папирне до дигиталне форме, урађену на материјалу свих библиотека које су обављале ову делатност у Србији и за све научне дисциплине. На основу исцрпних статистичких података, анкета, интервјуа и личне комуникације урађен је сет графикона на основу којих се закључивало о варијацијама понуде и потражње и у физичкој позајмици и у снабдевању документима, што је увек исказивано у респективним процентима.
Анализа ове еволуције рађена је увек у интеракцији са другим структурама научних информација и докумената и увек у европском и светском контексту.
Материјал је подељен на три еволутивне етапе – 1960-1987, 1988-2001 и 2001-2009. Разлози за овакву поделу леже у уверењу да управо она осликава специфичан однос развоја информационих технологија, адекватних модела у научној комуникацији и кореспондирајућих промена на плану позајмице и снабдевања документима.
Прва етапа (1960-1987) је класична позајмица коју карактеришу неконсолидоване информационе технологије, недостатак координације, недостатак планирања, неадекватан буџет, велики проблеми у девизном пословању и физичка трансимисија докумената. У овом периоду се, као редак феномен на светској сцени, јавља дискретни или сепаратни систем, у оквиру одређених научних дисциплина који ће, обимом и квалитетом, знатно надмађити основни ток позајмице и чинити претходницу каснијој електронској фази.
Друга етапа (1988-2001) се везује за почетке аутоматизације пословања у библиотекама, укључивање библиотека у Систем научних и техничких информација Југославије и представља први снажни талас интеграције електронских ресурса у библиотекама. Драстично је заустављен увођењем санкција Савета безбедности Југославији, маја 1992. године.
Трећа етапа (2001-2009), која траје и данас обухвата све постојеће приступе научним информацијама и документима и аутор је одређује као етапу којом доминирају алтернативни приступи научним документима. Поред приступа већ забележених у теорији, аутор издваја и нове – пре свих, ретроспективну конверзију серијских публикација, електронске књиге и отворене приступе. Ова етапа је, нажалост, данас спутана ригидним законима о ауторским правима, чему је у посебном али и у закључним поглављима посвећено значајно место.
Четврти део рада Превалентни типови приступа научним информација представља покушај интерпретације еволуције ове посебне организације и циркулације научних докумената (1960-2009). Представљена је подједнако низом графикона, од којих нам се чине најзначајнијим они који упућују на питања преваленце у приступу научним информацијама, доминације различитих вектора дифузије научних информација у оквиру хуманистичких и друштвених, као и природних и техничких наука, као и питања различитих категорија научног «материјала» данас у снабдевању научним документима и конкурентних и партнерских односа у различитим приступима научним информацијама у свету и Србији данас.
На крају рада се закључује о прекидима у комуникацији у оквиру система науке данас, те новој и темељној позицији делатности у превазилажењу ових парадокса.
Рад је одбрањен 5. јула 2010. године пред комисијом у саставу др Александра Вранеш, др Цветана Крстев и др Бојан Ђорђевић и оцењен као најбољи докторски рад који је до сада одбрањен на Катедри за библиотекарство и информатику Филолошког факултета у Београду.
Татјана Аврамовић, Књижничар
Висока школа за пословну економију и предузетништво из Београда је млада и самостална високошколска установа, која остварује основне академске и дипломске мастер студије. Дозволу за рад добила је 04.07.2008. године, а акредитована је од стране Националног савета за високо образовање 23.04.2010. године.
Библиотека је основана и огранизована по свим одредбама Закона о библиотечкој делатности и Правилника о раду високошколских библиотека a уписана је и у регистар библиотека, матичне Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић“ у Београду. Поседује више од 1000 библиотечких јединица које омогућавају реализацију студијског програма наше Високе школе и покривају предмете ужих научних области које се изучавају: Економија и финансије, Комуникологија, Примењена математика, Општи менаџмент, Производни и улсужни менаџмент, Право, Информатика, Социологија, Филологија и друге релевантне научне области из којих се реализује наставни процес и омогућава научно-истраживачки рад.
Фонд је формиран куповином и поклонима. Проф. др Славко Каравидић председник Комисије за библиотечку делатност и руководилац библиотеке Драгица Јованчевић, дипл. Економиста, извршили су избор литературе која омогућава одвијање образовног и научноистраживачког процеса. Сви професори наше школе поклонима и сугестијама су допринели квалитету и количини књижног фонда. Библиотека тако, поред уџбеника у издању наше Школе, поседује уџбенике и издања сродних факултета, као што су Економски факултети у Београду, Нишу, Крагујевцу, Универзитет Сингидунум, Београдска пословна школа, Факултет за индустријски менаџмент из Крушевца и других.
Cтуденти су већ приликом уписа обавештени о слободном коришћењу фонда Библиотеке, на који их упућују професори, како би им избор препоручене литературу омогућио што квалитетнију израду семинарских радова.
Простор за смештај фонда налази се у реновираној просторији, добро осветљеној, полице су нове и застакљене и омогућавају слободан приступ целокупном књижном фонду.
Књижни фонд је смештен по UDK систему (број групе и објашњење су уписани на полицама) што омогућава прегледност, боље сналажење и доступност корисницима.
Издања реномираних домаћих и страних издавача (Економски факултет у Београду, Data Status, Adižes, Asee, Jossey-Bass, Prentice Hall, Oxford University Press, Mc Graw Hill, Amacom и др.), као и речници, лексикони, периодичне публикације, смештени су у посебним изложбеним витринама, а по Правилнику о раду библиотеке студенти их могу користити само у читаоници, док професори и асистенти их могу износити ван Библиотеке.
У оквиру Библиотеке је и читаоница са 12 места, 2 рачунара, 10 лаптопова са неограниченим приступом интернету. Читаоница је заједничка за студенте и професоре, што може бити и предност, јер студенти могу успоставити непосредан контакт са професорима.
Комплетан библиотечки фонд је евидентиран у електронском каталогу, па корисници самостално, путем претраживача (аутор, наслов, издавач, кључне речи) брзо и лако могу доћи до потребне литературе.
По досадашњем искуству, студенти најчешће користе услуге Библиотеке због израде семинарских и дипломских радова, у чему им је од највеће помоћи управо електронски каталог.
У циљу обезбеђења и унапређења квалитета наставе, као и упознавања студената са савременим тенденцијама из области економије, менаџмента, предузетништва, ВШ ПЕП наставља са планским попуњавањем библиотечког фонда, успоставља сарадњу са библиотекама факултета сличних студијских програма, трудећи се да у свим сегметнима реализује принципе Болоњске декларације.
Мр Сања Антонић
Удружење библиотекара Мађарске (мађ. Magyar Könyvtárosok Egyesülete-MKE) има веома дугу традицију. Наиме, основано је 1935. године. Има око 2 200 чланова појединаца и око 60 чланова као институције (http://www.mke.oszk.hu). Као место одржавања своје 42. годишње конференције Удружење библиотекара Мађарске је одабрало град Бају, 15-17 јул 2010., а демографска слика из 2009. је следећа :
93.5% Мађара
2.7% Немаца
1.3% Хрвата
0.4% Срба
0.1% Словака- 0.5% Рома.
Идеално место за годишњу конференцију која је носила назив : „Сусрет култура: Библиотеке и библиотекари као центри узајмног разумевања„ јер је Баја типична мултиетничка средина и одличан пример мултикултуралности.
Председница друштва проф. Bakos Klára отвара годишњу скупштину
Проф. BaratneHajduAgnes, Проф. BakosKlára и Eva Jaky
Удружење библиотекара Мађарске је упутило позив удружењима библиотекара земаља у окружењу Словачкој, Хрватској и Србији да присуствују њиховој 42. годишњој конференцији. Представници Библиотекарског Друштва Србије (БДС) били су Милица Стевановић, члан Комисије за међународну сарадњу БДС, запослена у Народној библиотеци Крушевац и Сања Антонић, члан Управног одбора БДС, запослена у Универзитетској библиотеци „Светозар Марковић” у Београду. Председница, а истовремено и представница Словачког библиотекарског удружења је била Silvia Stasselová http://www.infolib.sk/index/podstranka.php?id=475.
Најбројнија је била делегација Хрватског књижничарског друштва (ХКД) јер су они, недавно потписали споразум о сарадњи http://www.hkdrustvo.hr/. Хрватско књижничарско друштво су представљале: Тамара Крајна – председница Стручног одбора ХКД, Весна Голубовић – благајница ХКД, Сања Жунић – стручна секретарица ХКД и Марина Винај – председница Друштва књижничара Славоније и Барање.
Представници делегација Србије и Хрватске
Свечано отварање 42. годишње конференције Удружења библиотекара Мађарске било је 15. јула на „Eötvös József” факултету. Отварању годишње скупштине Удружења библиотекара Мађарске је присуствовало око 300 делагата из целе Мађарске, а самом отварању су председавали проф. Bakos Klára, председница Друштва, представник Министарства културе Мађарске које подржава и финансира Удружења библиотекара, затим неколико делагата из управе друштва као и представници локалне управе и библиотека Баје. После церемоније отварања и раскошног уметничког представљања културе Мађарске, почео је радни део Конференције који је трајао два дана у неколико секција. На пример, Секција за корисничке сервисе, секција за научне (енг. Sci-Tech) и музејске библиотеке, секција за напредно коришћење информационих технологија и развијање информационог друштва, секција библиографа, секција мађарских електронских библиотека, секција библиотека за музику, секција библиотекара за друштвене науке, секција школских и дечјих библиотека итд.
Испред Eötvös József факултета са сјајном професорком Barat Hajdu Agnes
Почетак обиласка Баје и библиотеке Endre Ady
Поред тога смо имали организоване бројне културно-уметничке манифестације. Поред разгледања и детаљног представљања библиотеке на „Eötvös József” факултету, где је била и регистрација за Конференцију, уследила је посета градској библиотеци „Endre Ady”. Свакако сјајна библиотека, но посебан утисак представља синагога, једна од ретких која је опстала и у овом делу Европе, у којој је део библиотеке Endre Ady смештен.
Библиотека Endre Ady
Посетили смо и дечје одељење и одељење старих и ретких рукописа и књига. Показали су нам и књигу коју је осликао велики Jeronimus Boš. Затим је уследио концерт оргуља у катедрали Свети Никола. Много импресија, контаката, значајних информација и разговора са колегиницама и колегама из земаља у окружењу Мађарске, Словачке и Хрватске.
Српска православна црква у Баји, Мађарска
Општи закључак је да све земље у окружењу желе да сарађују, да удружења као што су Удружења библиотекара Мађарске и Хрватске финансира Министарство културе у оба случаја, веома су добро организована, имају најмање двоје стално запослених, своје просторије и склапају уговоре о сарадњи и стварају нове пројекте. Библиотекарско друштво Србије (БДС) улаже напоре да успостави сарадњу са сродним удружењима, посебно са земљама у окружењу. Наше присуствање 42. годишњој конференцији Удружења библиотекара Мађарске, Баја представља само један корак у низу фаза сарадње са мађарским колегама.
Неизмерну захвалност дугујемо професорки Baratne Hajdu Agnes, која је све време бринула о нама, сем када је имала професионалне обавезе, а тада смо имали другог представника колегиницу Eva Jaky, Национална галерија у Будампешти. Чини ми се да не постоји, барем тренутно, адекватан начин да се захвалимо нашим домаћинама на предусретљивости и гостопримству. Иначе, професорка Baratne Hajdu Agnes предаје на Универзитету у Сегедину и водећи је европски стручњак за једну од многих интересатних области у науци о информацијама – Управљање знањем ( енг. Knowledge Management-KM). На IFLA конферецији у Гетеборгу и ове године ће председавати Комисијом за KM http://www.ifla.org/en/km/standing-committee.
Сања Антонић
превела Тамара Стошић
Web 2.0 je svakoga pustio da se igra: bilo je to vreme učestvovanja, i stvarno smo to činili. Tolika koncentracija on-line dostupnih informacija izazvala je pravu eksploziju koja je kod mnogih od nas stvorila osećanje neprijatnosti zbog preopterećenosti informacijama.
Kako sadržaj na internet mreži nastavlja da se širi, u potrazi smo za takozvanim internet pretraživačima i drugim srodnim servisima koji se međusobno nadmeću u zadovoljenju naših potreba za pronalaženjem informacija. Da bi se pristupilo ogromnom sadržaju skladišta dokumenata na Web-u, ove alatke za pretraživanje upotrebljavaju struktuirane i povezane podatke, real-timesearch, kao i fokusiranije tehnike filtriranja. Ukoliko ste ljubitelj žargona(buzzwords), mogli bismo da kažemo da smo ušli u Web 3.0, novu eru koja je nastala iz potrebe za efikasnijim organizovanjem, filtriranjem i pristupom informacijama na internetu.
Bar što se tiče pretraživača, odgovarajući žargon je nedavno zaživeo – uključujući govor semantičkih pretraživača Hakia i Wolfram Alpha, real-time pretraživača Twitter Search i Topsy, decision pretraživača Bing, pretraživača računarskog znanja Wolfram Alpha, i ne tako novih pretraživača Indeed i Scirus, koji se koriste za vertikalno pretraživanje.
Nema sumnje da se upravo sada u prostoru za pretraživanje ne dešava mnoštvo inovacija: iako Google drži poziciju giganta sa preko 78% udela na tržištu, ne znači da više ne postoji konkurencija. Jedna stvar koju smo naučili od Web verzije 2.0 je da bi novokreirane aplikacije (upstart application), koje su se bavile pojedinačnim zadacima (npr. YouTube za video, Twitter za ažuriranje stanja, Flickr za fotografije itd.) i pružale dobra rešenja, mogle ravnopravno da se nadmeću sa gigantima za koje se može pomisliti da su ih stvorili.
U periodu od samo nekoliko nedelja pojavila su se tri različita pretraživača: Wolfram Alpha (18. maj 2009.), Microsoft Bing (28. maj 2009.) i Google Squared (3. jun 2009.), svaki sa svojim jedinstvenim ponudama. Isto tako, izbila je čitava gužva oko borbe između Facebook i Twitter sajtova u radovima, a špekuliše se da Google tiho planira da na tržište izbaci real-time mikro-blog alatku za pretraživanje. Da li smo svedoci ponovne pojave starih ratova između pretraživača?
Microsoft-ov Bing pretraživač
Microsoft Bing je zamena za kompanijinu prethodnu i ne tako popularnu Live Search verziju pretraživača i snabdeva nas temeljnim znanjem organizovanim u nekolicinu vertikala, koje uključuju: kupovinu, putovanje, lokalni biznis i zdravlje. Samog sebe karakteriše kao pretraživač odluka(decision pretraživač), nudeći korisnicima uvid u „odluke od značaja” , čak i funkciju „ekstrakcija sentimenata” koja skenira Web radi korisnikovih ponovnih pregledavanja i ocenjivanja aktivnosti.
Iako ovi domeni ne moraju svakoga da interesuju, ono što je vredno pažnje je kombinacija karakteristika i interfejs dizajna koja je angažovala pretraživače u poslednjem mesecu. Bing nudi mogućnost rafinisanog pretraživanja čija osnova leži u kriterijumima za pretraživanje, obezbeđujući kategorisane filtere za brzo pronalaženje važnih informacija. Na primer, samo traganje za bolivudskom glumicom Aishwarya-omRai-om u sebi sadrži vesti, postere, plakate, biografiju, intervjue, citate, slike, video snimke i ocenu popularnosti (xRank), sve moguće filtere za pretraživanje, kao i nekolicinu predloženih srodnih pretraga.
Bing teži da obezbedi „instant odgovore”, nudeći relevantnu informaciju u okviru opisa rezultata pretrage da bi korisnik uštedeo na vremenu koje bi potrošio «klikćući» po websajtu. Ostala sredstva za uštedu u vremenu uključuju mogućnost da se uz pomoć miša pregledaju rezultati pretraživanja u obliku video-klipova koji predstavljaju kratke preglede, kao i inserte i rezimee dolazećih filmova postavljajući sa desne strane svakog rezultata pretraživanja lebdeće indikatore.
Prošle godine Microsoft je proizveo pretraživač za putovanja, Farecast, i tako ugradio većinu svoje funkcionalnosti u Bing-ove pretraživače hotela i cena avionskog transporta. Još jedna prinova je Powerset pretraživač semantike, koju Microsoft koristi za indeksiranje stranica Wikipedia-e. Ovaj novi poklon nije zaveštao Google, ali iznenadni Microsoft-ov medijski bljesak stavlja Bing-a u istu situaciju u kojoj se našlo 300 odlučnih Spartanaca u borbi protiv sile koja pred sobom sve ruši. Zatim je Google dodelio nagradu Bing-u predajući mu udeo svojih akcija na tržištu – pomogavši mu tako da se sa Yahoo-om bori za drugo mesto u areni pretraživača.
Semantički pretraživač i Wolfram Alpha
Wolfram Alpha (WA) je naziv pretraživača računarskog znanja, jer će on pre da izračuna odgovore na pitanja na osnovu sakupljenih činjenica nego što će da da listu rezultata rangiranih po važnosti – više od 10 triliona podataka do sada. Takođe, dok je u procesu rada, nudi korisniku mogućnost da se služi svojim prirodnim jezikom.
U vreme preopterećenosti informacijama ne želimo da tragamo kroz milionske rezultate pretrage – mi želimo da kompjuteri za nas obave veći deo teškog posla. Jedan od načina na koji bi mogli to da izvedu je da prvo organizuju traženu informaciju na konstruktivan način dodavanjem metapodataka koji opisuju datu informaciju tako da kompjuteri mogu da je „shvate“, dodaju kontekst, i na kraju daju odgovore na pitanja. Ovo je jedan od osnovnih koncepata semantičkog Web-a, po kome je Wolfram Alpha u mogućnosti da ponudi ovu vrstu servisa. WA je potpuno vođen ljudskom inicijativom, sa svakom činjenicom koju kreira i unosi njegov tim stručnjaka. Na dnu strane sa rezultatima korisnici mogu da pristupe izvoru informacije za svoje pretrage.
WA je odlična alatka za gotovu preporuku i kviz pitanja kao što su: „Koliki je bruto nacionalni dohodak Svazilenda”, „Koliko kalorija sadrže McDonald’s-ov hamburger i pomfrit?” i mnoštvo drugih relevantnih primera kojim je snabdeven websajt. Isto tako, veoma se preporučuje za pitanja vezana za prirodne nauke i matematiku, pošto je WA sastavljen na osnovu prethodne Stephen Wolfram-ove prvobitne ideje – Mathematica-e, računarskog softverskog programa. Profesori matematike već diskutuju o tome kako će na njihova predavanja, koja počinju u jesen, uticati mogućnost pretraživača da izračuna sofisticirane matematičke probleme, kao i da ponudi uputstva korak-po-korak koja vode do rešenja.
Google Squared i Rich Snippets
Još uvek na listi Google Labs – oblasti koja je rezervisana za pokretanje eksperimentalnih ideja – Google Squared je nazvan ovako zbog svoje sposobnosti da rezultate pretraživanja organizuje u preglednu koordinatu ili kvadrat. Ova semantička alatka za pretraživanje, koja je odlična za kategorije predmeta kao što su rase pasa, predsednici Sjedinjenih Američkih država i Havajska ostrva, služi se prečišćavanjem podataka na Web-u da bi se izgradili u traženu sklopljenu informaciju.
Pretrčavanjem po bilo kom kvadratu u okviru matrice koja liči na unakrsnu tabelu, prikazaće se izvor informacije. Korisnici mogu da dodaju ili uklone kolone i redove u cilju dalje prerade ili proširenja svog pretraživanja. Iako je interfejs intuitivan, ograničava ga sopstvena priroda i mnogi rezultati mogu ili da nedostaju ili brzo da se izgube. Izgleda da će biti potrebno da prođe neko vreme da iskrsne iz Labs-a.
Međutim, Google ima drugi semantički pretraživač u rezervi. Naziv mu je Rich Snippets i lansiran je 12. maja ove godine. Sa ovom novom linijom, korisnici Google-a mogu da pogledaju dodatne, bitne informacije o websajtovima u okviru opisa rezultata (slično Bing-ovim instant odgovorima – Bing’s Instant Answers), koje proizvode struktuirani podaci koje su njihovi kreatori ugradili na web stranice. Ovo daje autorima websajtova mogućnost pružanja detalja o njihovom sajtu, tako bi spisak njihovih rezultata dobio na većoj vrednosti, a korisniku olakšavajuće pitanje relevantnosti.
Real-time: Facebook protiv Twitter pretraživača
Twitter, potomak Summize-a, je real-time pretraživač, društvena mreža i mikro-blog alatka koja svojim korisnicima omogućava da čitaju tuđe i šalju svoje mikro-tekstualne unose tzv. Tweet-ove. Ovakav najmoderniji tip tehnologije pretraživača je posebno vredan zbog svoje real-time komunikacione alatke kao što je Twitter, u kome korisnici neprestano ažuriraju svoj status. Odlična sprava za vođenje on-line razgovora o važnim novostima kao što su smrt Michael Jackson-a ili protesti zbog izbora u Iranu, a isto tako pomoću koje može da se prati mišljenje korisnika i skupe komentari organizacija.
Nedavno je došlo do talasanja u razvoju real-time pretraživača uključujući tu i Topsy, Scoopler, Friendfeed i OneRiot (sada u paketu sa IE8). Ipak, najviše se raspravlja o Facebook-ovoj novoj karakteristici real-time pretraživača koju sada testira ograničen broj članova. Ova nova sposobnost pretraživača je posebno značajna, jer će korisnici Facebook-a uskoro moći da ažuriraju svoj status i sadržaj kao što su fotografije i video snimci objave javno pre nego samo u okviru svoje mreže. Osim toga, Facebook–u blizak real-time pretraživač će dati rezultate vezano za vaše prijatelje, stranice kojih ste fan i one koje javno objavljuju svoje statuse.
Upravo sada se mnogo spekuliše o tome da se Facebook priprema za borbu sa Twitter-om za prvo mesto, međutim, već neko vreme su za većinu korisnika informacije ograničene podešavanjem za zaštitu privatnosti. Ipak, Facebook-ov real-time pretraživač će biti koristan za praćenje diskusije među prijateljima sa bilo kojom osobom iz sveta kao što je i Twitter pretraživač.
Još jedan džoker u ovoj oblasti je Google. Trenutno kruže nepotvrđene glasine po kojima gigantski pretraživač planira da razvije mikro-blog alatku pomoću koje će moći da funkcioniše slično kao postojeći Twitter pretraživač.
Neka igre počnu
Dok budemo gledali kako se u areni odvija borba između pretraživača, bibliotekari i informacioni stručnjaci će želeti da zabeleže trendove koji će moći da pomognu i unaprede našu pretraživačku praksu i međusobnu povezanost.
Mnogi od novih pretraživača koriste struktuirane podatke čime se obezbeđuje da se stranice sa rešenjima nalaze na jednom mestu. Takođe, uključuju važnu informaciju unutar opisa rezultata, čime se smanjuje dodatno “kliktanje”. Ostali pružaju vrlo tražene real-time rezultate koje korisniku omogućavaju da prate i učestvuju u on-line konverzacijama. Još uvek se ostali prilagođavaju prirodnom jeziku samog korisnika, nudeći pri tome sredstva za uštedu na vremenu zajedno sa prethodnim pregledima websajtova, predstavljajući preporuke i korisne filtere za prečišćavanje rezultata.
Bilo da su se atovi između pretraživača ponovo rasplamsali ili ne, u ovom trenutku postoji toliko toga što treba posmatrati pošto svaka nova inicijativa teži da korisniku pruži najbolji pristup informaciji u okviru njegove oblasti specijalizacije.
Ellyssa Kroski je savetnik za informacije, bibliotekar-informator, pisac i konferencijski govornik, kao i redovni član Long Island Univerziteta, Pratt Instituta i državnog San Jose Univerziteta. Ona vodi blog iLibrarian.