Татјана Брзуловић Станисављевић
Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“ у Београду
Почетак ове приче сеже много година уназад када је Гугл кренуо са скенирањем књига које је позајмљивао из разних америчких библиотека са намером да направи велику дигиталну библиотеку, која би заправо била једно помоћно средство за проналажење књига и информација, велики каталог књига за 21 век. То је у јавности изазвало бројна реаговања, критике и недоумице. Власници ауторских права и издавачи тужили су Гугл за кршење ауторских права још 2005. године. Тада је Гугл понудио ауторима и издавачима споразум за поравнање који још увек није заживео. Од тада па све до данашњег дана, Гугл је у жижи интересовања и још увек се на суду бије битка, да ли је овај Споразум фер, разуман и правичан.
Увек актуелна тема није заобишла ни Конгрес IFLA-е у Милану прошле године где се дискутовало о предлогу Споразума који је Гугл понудио власницима ауторских права и издавачима. На добро посећеној панел дискусији под називом „The Google Book Settlement: Love it or leave it“, бројни говорници дали су свој допринос.
Џонатан Бенд (Jonathan Band)
Џонатан говори о чињеници да је Гугл скенирао 30 милиона књига, од тог броја 20% књига је у јавном власништву, 5% књига је са ауторским правом и има их у продаји и 75% књига је под заштитом ауторских права али нису комерцијално доступне. Уговор се односи на књиге публиковане пре 5.01.2009. Не односи се на периодична издања ни на фотографије. Овај уговор примењује се искључиво на америчке ауторе. Наравно и страни аутори могли би бити део Споразума. На пример један италијански аутор може написати књигу на италијанском језику и објавити је у Италији. Он подлеже италијанском закон у о ауторским правима. Али на њега се може применити и амерички закон, што би било у складу са Бернском конвенцијом?
Бенд је објаснио да се према уговору формира Регистар књига (Book Rights Registry).У њему се прикупља новац за ауторе књига којих нема више у продаји и дистрибуира новац ауторима регистрованим Споразумом. Уговором се дозвољава власницима да могу уклонити своје књиге из Уговора кад год то пожеле.
Покушава да објасни неке од услуга које ће бити доступне захваљујући уговору. То су преглед књига, кориснички сервис, претплата институција, отворени приступ. Ове услуге могу се користити само на подручју Америке и само за књиге којих више нема у продаји. За књиге којих још има у продаји, ниједа од ових услуга неће бити могућа, оне би се могле претражитивати само на нивоу библиографских података, уколико издавачи потпишу програм партнерства по коме би приказивале на тржишту нове књиге.
Корисници би могли да користе услуге, да прегледају књиге које су заштићене ауторским правима, а нема их у продаји под условима које нуди кориснички сервис.
Гугл одређује цену коришћења за сваку књигу појединачно по принципу алгоритма. Сваки власник ауторских права може ту цену променити. Препорука је да сви сервиси морају бити прилагођени особама са визуелним хендикепом. Претплата коју плаћају институције од великог је значаја за библиотеке. Важна је и за студенте, професоре, академско особље и друге ауторизоване особе, јер им омогућава приступ до пуног садржја свих књига које су у бази. Цену претплате одређује Гугл заједно са Регистром књига.
Говори и о јавном приступу комплетној бази књига са једног терминала у јавној библиотеци, или у универзитетској библиотеци где има нпр. 10.000 студената. Објашњава како библиотеке учеснице, оне библиотеке које су уступиле књиге Гуглу на скенирање, добијају назад своје књиге заједно са дигиталним копијама. По пријему копија одлучују шта ће радити са њима и на који начин ће их заштитити од евентуалне крађе или оштећења. У универзитетским библиотекама су врло ограничених могућности у вези са дигиталним копијама. Најчешће заврше у некој мрачној архиви. Увек постоји могућност да кад књизи истекне ауторско право, дигиталну копију користе потпуно бесплатно.
Бенд објашњава и аспекте Споразума везане за дистрибуцију накнада од коришћења књига. Уговором је регулисано да Гугл плаћа 60 $ власницима ауторских права за сваку књигу која је скенирана пре 05.05.2009. Гуглу припада 37 % од прикупљених накнада а власницима ауторских права 63%. До 04.09.2009. постоји опција opt-out, повлачење књига из уговора. Суд треба да заседа 7.09.2009. када ће донети коначну пресуду да ли је Споразум фер, разуман и адекватан.
Џон Орвант (Jon Orwant)
Представник Гугла је на почетку своје дискусије изнео став да Гугл чврсто верује да је скенирање књига доктрина фер употребе и да је све легално. Рекао је да је Гугл скенирао 7 милиона књига, а задати циљ је да скенира 30 милиона . Изнео је чињеницу да је Гугл партнер са 42 библиотеке и да је 7 библиотека изван подручја Америке.
Такође је рекао да Регистар књига није екслузиван. Ако неко други креира алтернативу Регистру, сваки аутор има права да своју књигу искључи из Гугла и оде код конкурента нпр. Амазон-а. Циљ Гугловог пројекта није био да заради новац скенирајући књиге већ да корисницима омогући отворен приступ књигама. Споразум подстиче власнике ауторских права да дођу и кажу „oва књига је моја.“ Предложени споразум пружа ауторима већу контролу. Уобичајено не можемо нешто много да утичемо на цену своје књиге, код дигиталне књиге можемо.
Орвант наглашава да је уговором регулисано да велики истраживачки корпус буде доступан истраживачима . Преко корпуса истраживачи могу на пример истраживати и анализирати језик кроз све скениране књиге.
На крају сви тежимо да будемо боље информисани и да познајемо метаподатке о књигама. Ми желимо да знамо које књиге су заштићене ауторским правом , ко им је аутор. Гугл је скенирао неке радове код којих није било могуће лоцирати аутора, тзв. орфан радове. Таквих књига је у целокупној бази можда око 10 %. Овај број је мали захваљујући чињеници да су књиге позајмљивали из библиотека, а у библиотеци су углавном поседовали податке о ауторима.
Џим Нил (Jim Neal)
Универзитески библиотекар, са Колумбија Универзитета учествовао је у овој дискусији са становишта перспективе библиотека. Рекао је да библиотечки систем мора суштински да се промени. Библиотеке не треба да буду репозиторији. Имамо владине, институционалне, персоналне репозиторије као и репозиторије издавача. Библиотеке треба да сачувају свој интегритет и доступност информацијама у овом дигиталном окружењу.
Он каже да је предложени уговор веома дубоко погађа и библиотеке и кориснике.Он задире у законска, економска, политичка, психолошка и социјална питања. Уговор нуди широк спектар договора библиотека и других сектора. Библиотекарима треба мање подршке и мање дуплирања снага уложених у скенирање и заштиту својих дела. Гугл дали лекције и учи нас нечем новом, потенцијална добит је могућа у јавно-приватном партнерству.
Начелно у септембру 2009. Гугл је добио „зелено светло“ да настави са радом на креирању велике Интернет библиотеке. То није наишло на одобравање у јавности. У Европи се поставља питања шта са европским ауторима чији је удео у овој дигиталној библиотеци велики (чак 50% дигиталне библиотеке чине дела европских аутора). Европски писци и издавачи изражавају забринутост чињеницом да је велики део светске културне баштине у рукама једне приватне компаније. Протествују због неадекватног третмана, иако би га према Бернској конвенцији морали имати. Овај Споразум предмет је оштре критике у Јапану, Немачкој и Француској, где издавачи и аутори сматрају да су оштећени њихови комерцијални интереси.
Противници споразума укључујући Amazon и Microsoft кажу да је Споразум анти-конкурентан и да Гуглу даје бланко дозволу за коришћење дела. У новембру је урађена ревизија Споразума и препоручено је додавање амандмана којим се објашњава термин „комерцијално недоступно“.
Споразум је проширен и на радове који су регистровани у Америчкој агенцији за ауторска права или су публиковани у Великој Британији, Аустралији и Канади. Такође се инсистира на групи при Регистру за ауторска права која ће се бавити дистрибуцијом дигитализованих књига.
Пре коначног саслушања заказаног за 18.2.2010, треба послати додатне напомене о допунама и изменама споразума. Гугл је врло задовољан прелиминарним одобрењем суда, која шаље позитивну поруку.
У међувемену не преостаје нам ништа друго него да сачекамо пресуду Суда у Њу Јорку.
Превод :
Успешност претраживања употребом кључних речи додељених од стране аутора и употребом предметних одредница Конгресне библиотеке на узорку каталога електронских теза и дисертација
Наташа Дакић,виши библиотекар
Ова студија се бави испитивањем употребе кључних речи које додељује аутор и предметних одредница које додељује класификатор на основу контролисаног речника Конгресне библиотеке (у даљем тексту LCSH – Library of Congress Subject Headings) на узорку електронских теза и дисертација које се налазе у електронском каталогу Државног факултета у Охају. Намера овог пројекта је да допринесе постојећим сазнањима на тему односа кључних речи и контролисаних речника који су у употреби у електронским каталозима и базама података. Претходне студије показују да се кључне речи и предметне одреднице надопуњују. Чак и данас, када је библиографски запис побољшан са апстрактом или резимеом, кључне речи и предметне одреднице садрже одређени број специфичних термина који могу позитивно да утичу на успех претраживања. Разматра се даље постојање контролисаних речника као што је LCSH, ако се има у виду број погодака који су добијени коришћењем кључних речи, као и број погодака који су добијени коришћењем предметних одредница.
Већ дуги низ година се дискутује о употребној вредности контролисаних речника. Ово питање добија на значају данас, када је омасовљена употреба онлајн алата, као што је Google где је претраживање путем кључних речи постала основна стратегија. Библиотеке размишљају о томе да ли контролисани речници као што је LCSH завређују новац и време које је у њих уложено. Постојеће студије се фокусирају примарно на кориснике и истражују кључне термине који су коришћени приликом претраживања. Ова студија покушава да пружи одговор на питање да ли је боље користити слободно формулисане кључне речи или предметне одреднице у електронским каталозима и базама података.
Преглед ранијих истраживања
Неколико студија је покушало да одговори на питање колико се користе кључне речи, а колико предметне одреднице приликом формирања упита за претрагу електронског каталога. Овде ће бити презентовани резултати неколико истраживања. Карлајл је спровео истраживање о поклапању употребљених термина корисника са предметним одредницама LCSH и добио је следеће резултате: 47% термина се тачно поклапа, ако се дода делимично поклапање, измењен ред речи и варијације у спеловању проценат се пење на 74%. Само 5% слободно формулисаних термина од стране корисника није могло уопште да се подудари. Осталих 21% су погоци који захтевају два или више термина из LCSH не би ли обухватили тражени појам. У овој студији претраживање је вршено преко поља за претраживање предметних одредница, а не преко поља за претрагу кључних речи, јер оне нису биле доступне у тренутку када се ово истраживање спроводило. Карлајл је закључио да 74% није прихватљиви учинак за LCSH и да је неопходна даља модификација речника упоређивањем са корисничким језиком. Ова студија је веома важна јер показује број погодака процентуално и што заговара стварање LCSH семантички флексибилним.
Фростова је истраживала корисност кључних речи узетих из наслова у садржинском претраживању, као и број поклапања кључних речи и речи из контролисаног речника приликом претраживања. Поклапање може бити са целом одредницом у тачном редоследу (11% узорка), у било ком редоследу (30%), само са главном предметном одредницом (12%), са пододредницом (5%) као варијанта у главној одредници (14%), или као варијанта у пододредници (1%). У 27% није било никаквог поклапања. Дакле, нека врста поклапања се десила у 73% случајева. Фростова је закључила да су кључне речи и предметне одреднице комплементарне.
Ансари је засновала своје истраживање на истим принципима као и Фростова користећи медицинске дисертације писане на персијском језику. Њени резултати су веома слични: 70,3 % термина које је Ансари користила се поклопило са предметним одредницама у било ком редоследу, а 29,7% се уопште није поклопило. И Ансаријева је закључила да су кључне речи и предметне одреднице комплементарне, а рекла је и да оне кључне речи које не постоје у контролисаном речнику треба да се уведу након пажљиве анализе.
Вурби је спровео истраживање које се бави кључним речима из наслова и предметницама користећи нешто другачије критеријуме. Он је упоређивао предметнице са кључним речима, а не кључне речи са предметницама. Његов циљ је био да одговори на питање колико предметнице користе добијању траженог библиографског записа. Поређење је дефинисано слагањем са речничким и семантичким терминима. Вурби је категорисао резултате као прецизно слагање, синоним, шири појам, ужи појам, сродан појам, појам који је у некој вези али је ту везу тешко одредити и нема поклапања. Прве три категорије садрже 59,6% резултата (629 од 1055 предметница) и нису даље анализиране. Преосталих 426 предметница (40,4%) је анализирано са аспекта колико доприносе добијању траженог библиографског описа. Иницијално, свих 426 предметница се сматрају као “могуће побољшање“ добијању библиографског записа; у ово је убројано и 24,4% из категорије “нема поклапања“. Даља субјективна процена детерминисала је да 326 (33,0% узорка) може да се карактерише као “мало побољшање“ добијању библиографског записа, а 241 (23,2%) може да се карактерише као “значајно побољшање“. Као и Фростова Вурби је закључио да су кључне речи и предметнице комплементарне, напомињући да предметнице помажу да се смањи број ирелевантних погодака и повећа прецизност при претраживању. Такође, навео је и да би додавање нових предметница било јако скупо и да се стога мора добро одвагати њихова прецизност и њихово разврставање у речнику.
Грос и Тејлор су на основу свог истраживања закључили да се при претраживању број релевантних података који се добијају коришћењем контролисаног речника повећава за 30%. Даље наводе да једна трећина претраживања путем кључних речи не би успела. Ови проценти су слични онима из категорије “нема поклапања“ у истраживањима Фростове и Вурбија.
Гарет је истраживао утицај придодатих предметних одредница у записе из Колекције 18. века која се налази онлајн у пуном тексту. Прелиминарни резултати показују да би 60% претраживања било неуспешно ако запис не би садржао предметне одреднице. Термини, као што је “санација“, који су данас уобичајени, нису коришћени у оригиналним документима, па претраживање без предметних одредница из контролисаног речника не би дало резултате.
Мало је било написано на тему кључних речи које додељује аутор. Постоје две студије које се баве овим питањима, то су студија Кипове и студија Жил-Лејва и Алонсо-Ароја. Кипова је упоредила речи које користи корисник за претраживање са кључним речима које додељује аутор и предметним одредницама из контролисаног речника на узорку од 165 чланака из часописа. Подударање је представљено на скали, сличној Вурбијевој, која садржи категорије синоним, ужи појам, шири појам, сродан појам који није у тезаурусу, неповезан појам. У фокусу ове студије су речи које користи корисник, те статистички нису приказане кључне речи које додељује аутор. У овој студији 44,5% термина улази у категорију “сродан појам али са дозом двосмислености у релацији … као и сродан појам који формално није у тезаурусу“. Кипова је закључила да речи које користе корисници, могу да буду веома значајне као додатни извори за претраживање.
Жил-Лејв и Алонсо-Аројо су спровели студију о подударању кључних речи које додељује аутор и предметница из тезауруса на основу четири базе података које садрже чланке из часописа. Ова студија налази да постоји просечно 24,59% тачног поклапања између кључних речи и предметница, а чак 45,66% поклапања, ако додамо и сличне термине. Међутим, наводи се да се 54% кључних речи није поклопило, много већи проценат него у сличним студијама, горе приказаним. У закључку, аутори наводе да су кључне речи важни извори информација за класификаторе.
Расправа која се води по питању кључних речи и контролисаних речника може да се смести у оквир питања која се односе на контролисане термине које користе класификатори и употребу неконтролисаних термина од стране корисника. Како је већ горе напоменуто, кључне речи би могле да се користе као основ за креирање контролисаних термина, који би могли да утичу на одржавање контролисаних речника, као што је LCSH. LCSH почива на принципима “књижевног јемства“. Историјски гледано, књижевно јемство за LCSH значи да су термини преузимани из материјала који су се налазили у Конгресној библиотеци, а били су проширени од стране библиотека чланица SACO (Subject Authority Cooperative). Стандард за контролисане речнике ANSI/NISO Z39.19-2005 налаже да “изабрана реч или фраза мора што је могуће тачније да се поклопи са терминима који преовлађују у употреби у литератури.“ Супротно од “књижевног јемства“ је “корисничко јемство“ које је дефинисано од стране ANSI/NISO стандарда као “најчешће коришћени термини при формулисању захтева за претраживање информација“. ANSI/NISO стандард представља и књижевно јемство и корисничко јемство као комплементарне смернице за претварање кључних речи у контролисане термине на бази савремене литературе, као и на основу термина које користе корисници, који би могли, а и не морају бити, упознати са терминима из области из којих траже информацију.
Истраживачки метод
Ова студија истражује следећа питања:
- Колико се кључне речи додељене од стране аутора поклапају са LCSH (било са предметницом, било са упутницом)?
- Обратно, колико се термина из LCSH поклапа са кључним речима које је доделио аутор при изради електронских докторских дисертација и магистарских радова?
- Колико кључних речи се односи само на припадајући библиографски запис? Да ли те кључне речи значајно доприносе побољшању претраживости њихове тезе?
- Са друге стране, колико је додељено предметница за које не постоји одговарајућа кључна реч? Да ли контролисани речник садржи више специфичних термина који су додати тезама, а који могу да побољшају њихову претраживост?
- Какве су последице коришћења LCSH? Какви закључци могу бити донети у односу на структуру и одржавање LCSH?
Одговори на ова питања могу да поткрепе резултате ове студије, а такође и да доведу до закључака који се односе на коришћење, и предметних одредница које додељује класификатор, и кључних речи које додељује аутор, а све у циљу побољшавања успешности претраживања.
У ову студију је укључено 285 одговарајућих теза и дисертација у електронском облику (electronic theses and dissertations – ETDs) које су брањене на Државном универзитету у Охају (Ohio State University – OSU) и припадајући им библиографски записи који се налазе у електронском каталогу библиотеке Државног универзитета. Одговарајући наслови су они наслови за које су примљени мејлови о потврди њихове доступности, (мејлове су послали каталогизатори из OSU библиотеке између 1. јуна и 31. октобра 2005. г.) они наслови који имају додељене кључне речи од стране аутора и, на крају, они наслови који су били доступни у пуном формату у време каталогизовања. Каталогизација и класификација ових наслова је била завршена у току 2006. г., а због реновирања зграде, прикупљање података и њихова даља анализа спровођена је од краја 2007. г. па све до средине 2008. г.
Подаци су прикупљани de visu из сваке тезе која се налази у OhioLINK ETD центру и из припадајућег библиографског записа у електронском каталогу библиотеке Државног универзитета, као и из нормативног записа за сваку предметницу из LCSH која је пронађена преко OCLC-а. Ови подаци садрже кључне речи које је доделио аутор у тези, предметнице које се налазе у библиографском запису, као и упутнице које су пронађене у нормативном запису. Подаци су смештени у eксел табели како би могли бити груписани, пребројани и поређани. Прикупљено је укупно 1681 кључна реч коју је доделио аутор и 1181 термин из LCSH.
| Табела 1. Категорије поклапања | |
| Потпуно поклапање |
Потпуно поклапање |
|
Потпуно поклапање са упутницом |
|
| Све речи присутне |
Све речи присутне у измењеном редоследу |
|
Све речи у упутници присутне у измењеном редоследу |
|
| Делимично поклапање |
Делимично поклапање |
|
Делимично поклапање са упутницом |
|
| Потребно 2 термина из LCSH |
Потребна су две одреднице, ако једна недостаје, биће само делимично поклапање |
|
Један термин се преузима из одреднице, а други из упутнице |
|
|
Оба термина се преузимају из упутница |
|
| Поклапање са варијантним обликом |
Поклапање са варијантним обликом |
|
Поклапање са варијантним обликом упутнице |
|
|
Поклапање са варијантним обликом у виду скраћенице |
|
| Нема поклапања |
Нема поклапања |
Кључне речи и предметнице су процењиване како би добили одговоре на следећа питања:
- Колико кључних речи тачно одговара терминима из LCSH , тј. колико њих би могло да буде унешено у MARC поља 600, 610, 611, 650 и 651 (поља предвиђена за унос из контролисаног речника)?
- Колико кључних речи се поклапа са упутницама из LCSH?
- Колико кључних речи би могло, или не би могло, да буде конвертовано у LCSH, тј. колико њих би могло да буде смештено само у поље 653 (поље предвиђено за унос слободно обликованих/неконтролисаних термина)?
- Колико термина из LCSH је имало, или није имало, аналогну кључну реч?
- Колико кључних речи и термина из LCSH се подударило са речима из наслова или апстракта?
Да би се систематизовали подаци коришћене су категорије из табеле 1. У случајевима када је постојало више начина да се повежу кључне речи са предметницама (и обратно) установљено је правило да се повезују са категоријом која је прва по реду гледајући одозго на доле.
Резултати и дискусија
Упоређивање кључних речи и предметница и њихово упаривање са речима из наслова и апстракта довело је до стварања одређених образаца понашања као и до одређених искакања. Како је већ напоменуто у претходном одељку, број кључних речи је био 1681, а број предметница је износио 1181. Просечан број кључних речи по наслову износио је 5,9, док је просечан број предметница по наслову износио 4,1. Међутим, постоји велика разлика у односу на број максимално додељених кључних речи по наслову (57) и максималног броја додељених предметница по наслову (13); види табелу 2.
| Табела 2. Просечан, максималан и укупан број кључних речи и предметница по наслову | |||
| Просечно | Максимално | Укупно | |
| Кључне речи | 5,9 | 57 | 1681 |
| Предметнице | 4,1 | 13 | 1181 |
Табела 3 показује број поклапања кључних речи и предметница. Проценти поклапања у шест категорија (тачно поклапање, поклапање са једном предметницом, за поклапање потребно две предметнице, делимично поклапање, нема поклапања) су приказани у табели 4, која садржи и поклапања са упутницама и скраћеницама. Табеле 3 и 4 служе да одговоре на прва три питања, тј. који број кључних речи се поклапа са предметницама, колико кључних речи се поклапа са упутницама и колико кључних речи се не поклапа уопште. Резултати показују да се 44,49% процената кључних речи које је доделио аутор није поклопило са предметницама које је доделио класификатор (у 34,56% случајева нема поклапања, а у 9,93% су варијантни облици).
| Табела 3. Број поклапања кључних речи са терминима из LCSH | |
| Број кључних речи | |
| Категорија | Број |
| Потпуно поклапање са LCSH | 333 |
| Потпуно поклапање са упутницама из LCSH | 90 |
| Потпуно поклапање са LCSH у измењеном редоследу речи | 50 |
| Делимично поклапање са LCSH | 365 |
| Делимично поклапање са упутницама из LCSH | 50 |
| Потребно 2 термина из LCSH | 26 |
| Потребно 2 термина из LCSH, укључујући и упутнице | 10 |
| Потребне 2 упутнице из LCSH | 2 |
| Поклапање са варијантним обликом (у спеловању) пронађен у LCSH | 145 |
| Поклапање са варијантним обликом (у спеловању) пронађен само у упутницама LCSH | 8 |
| Варијантни облик је скраћеница | 14 |
| Нема поклапања | 581 |
| Укупан број | 1681 |
| Број термина из LCSH | |
| Категорија | Број |
| Потпуно поклапање са кључном речи | 347 |
| Потпуно поклапање упутнице са кључним речима | 84 |
| Потпуно поклапање са кључном речи у измењеном редоследу | 47 |
| Потпуно поклапање упутнице са кључном речи у измењеном редоследу | 6 |
| Делимично поклапање са кључном речи | 324 |
| Делимично поклапање упутнице са кључном речи | 43 |
| LCSH је/садржи варијантни облик кључне речи | 119 |
| LCSH је/садржи скраћени облик кључне речи | 9 |
| Само упутница из LCSH је/садржи варијантни облик кључне речи | 6 |
| Нема поклапања | 196 |
| Укупан број | 1181 |
| Табела 4. Категорије поклапања кључних речи са LCSH | |
| Поклапање кључних речи са LCSH (укључујући и упутнице) | |
| Категорија | Проценти |
| Потпуно поклапање са LCSH | 25,16% |
| Поклапање са LCSH у измењеном редоследу речи | 3,39% |
| За поклапање потребна 2 термина из LCSH | 2,26% |
| Делимично поклапање | 24,69% |
| Поклапање са варијантним обликом | 9,93% |
| Нема поклапања | 34,56% |
| Укупно | 99,99% * |
| Поклапање кључних речи само са упутницама из LCSH | |
| Категорија | Проценти |
| Потпуно поклапање са упутницама | 5,35% |
| Поклапање са упутницама у измењеном редоследу речи | 0,42% |
| Делимично поклапање | 2,97% |
| Поклапање са варијантним обликом | 0,48% |
| За поклапање потребно 2 упутнице из LCSH | 0,71% |
| Укупан проценат кључних речи које су се поклопиле са упутницама из LCSH у било ком облику | 9,93% |
| * није 100% због заокруживања | |
Као разлог овако великог процента непоклапања може се навести чињеница да у LCSH нису унети нови термини. Ово питање увођења нове терминологије и осавремењавања LCSH није ново. Нова предметница се уводи када класификатор приликом обраде дела (такозвано књижевно јемство) наиђе на нови термин. Ово дело је обично монографска публикација пошто се чланци и поглавља у принципу не обрађују. Међутим, у неким дисциплинама, као што су физика и медицина, чланци у часописима представљају примарни и најновији извор информација, тако да дисертације из тих области често представљају прве монографске публикације које садрже нове информације, а самим тим и нову терминологију.
Даље, разлика се повећава и чињеницом да се чланци и поглавља додају библиографским базама података, као што је WorldCat. Иако су ови радови додати да потпомогну проналажење информација, они углавном нису обрађени од стране класификатора, па самим тим не могу ни бити узети у обзир као извор података за стварање контролисаних термина. Ти радови, свакако, садрже нове термине из својих области, а које крајни корисник може, а и не мора, да познаје. Ови термини су у ствари кључне речи које би корисници користили приликом претраживања, а што у ствари треба да буде суштина књижевног јемства. Како су фул текстови чланака и поглавља све приступачнији поставља се питање да ли њих треба посматрати као валидне изворе за стварање контролисаних термина.
Са друге стране, непоклапање кључних речи са предметницама може да се објасни и коришћењем различите терминологије да би се објаснио слични концепт. Другим речима, до поклапања није дошло због непостојања упутница. Међутим, ово питање није било предмет ове студије, али потврђује Карлајлов закључак да је потребно проширивати упутнице како би оне могле да рефлектују промене у свакодневном говору.
Неке кључне речи се нису поклопиле са предметницама јер су класификатори потценили релевантност термина, а такође, могли су и да га посматрају методолошки а не концептуално.
Одговори на питања да ли има поклапања термина из LCSH са кључним речима које је доделио аутор и обратно, колико се термини из LCSH поклапају са кључним речима налазе се у табели 5. Доњи део табеле показује поклапање упутница и кључних речи.
| Табела 5. Категорије поклапања LCSH са кључним речима | |
| Поклапање LCSH са кључним речима | |
| Категорија | Проценти |
| Потпуно поклапање са кључним речима | 36,49% |
| Поклапање са кључним речима у измењеном редоследу | 4,49% |
| Делимично поклапање | 31,08% |
| Поклапање са варијантним обликом | 11,34% |
| Нема поклапања | 16,60% |
| Укупно | 100% |
| Поклапање само упутница из LCSH са кључним речима | |
| Категорија | Проценти |
| Потпуно поклапање са кључним речима | 7,11% |
| Поклапање са кључним речима у измењеном редоследу | 0,51% |
| Делимично поклапање | 3,64% |
| Поклапање са варијантним обликом | 0,51% |
| Укупан проценат упутница из LCSH које су се поклопиле са кључним речима | 11,77% |
Како је приказано у табели 5, 36,49% предметница које је доделио класификатор се тачно поклапа са кључним речима које је доделио аутор, 31,08% се делимично поклапа, а 11,34% се поклапа са варијантним обликом кључних речи, док само у 16,60% случајева нема поклапања. Овако низак проценат непоклапања слаже се са резултатима Ансаријеве и Жил-Лејва и Алонсо-Ароја. Кључне речи које додељује аутор рефлектују употребу термина у датој области и требало би да их употребљавају и корисници и класификатори. Када кључна реч може да се преведе у постојећи контролисани речник, онда и контролисани речник може да омогући сортирање (или “тријаж“ како је то рекао Шлафани) добијених резултата.
Иако је предност коришћења упутница исказана, њен ефекат у овој студији није велик како је очекивано, мада је и даље присутан. Крајњи проценат кључних речи које се поклапају са било којим обликом упутница из контролисаног речника износи 9,93% (види табелу 4), док проценат поклапања упутница са кључним речима износи 11,77% (види табелу 5).
Да бисмо добили одговор на последња два питања која се односе на специфичност термина у библиографском запису, прикупљени су подаци који се односе на појављивање кључних речи и предметница у наслову и апстракту. Приликом упоређивања кључних речи са LCSH поштована је процедура коришћена у првом делу истраживања; бројана су тачна и делимична поклапања, као и варијантни облици који могу да утичу на успешност претраживања. Међутим, модификована је процедура приликом упоређивања термина из LCSH са кључним речима. У претходном делу студије предметне одреднице и пододреднице су посматране заједно, али за овај део истраживања оне су посматране одвојено. Ово је учињено из два разлога. Прво, пододреднице из LCSH нису језичке фразе као што је то случај са кључним речима као фразама у тексту, тако да није било потпуног поклапања са пододредницом ни у једном случају. Друго, већина додељених предметница из LCSH (712, или 60,29%) немају пододредницу, тј. у питању су основни термини. Проценат пододредница је изведен из преосталих 469 предметница (39,71%) које их садрже. Табела 6 приказује проценте поклапања у наслову или апстракту.
| Табела 6. Поклапање кључних речи и LCSH у наслову и апстракту | ||
| Поклапање кључних речи у наслову и апстракту | ||
| Категорија | % у наслову | % у апстракту |
| Кључна реч се потпуно поклапа | 26,23 | 54,61 |
| Поклапање у измењеном редоследу | 2,8 | 11,11 |
| Делимично поклапање | 16,06 | 15,94 |
| Поклапање са варијантним обликом | 11,12 | 8,74 |
| Нема поклапања | 43,78 | 10,59 |
| Укупно * | 99,99 | 99,99 |
| Поклапање одредница LCSH у наслову и апстракту | ||
| Категорија | % у наслову | % у апстракту |
| Одредница се потпуно поклапа | 14,14 | 26,84 |
| Поклапање у измењеном редоследу | 2,12 | 10,75 |
| Делимично поклапање | 21,42 | 16,93 |
| Поклапање са варијантним обликом | 12,36 | 14,39 |
| Нема поклапања | 49,96 | 31,08 |
| Укупно * | 100,00 | 99,99 |
| Поклапање пододредница LCSH у наслову и апстракту | ||
| Пододредница се потпуно поклапа | 15,14 | 31,13 |
| Поклапање у измењеном редоследу | 0 | 3,62 |
| Делимично поклапање | 10,66 | 17,06 |
| Поклапање са варијантним обликом | 6,4 | 8,96 |
| Нема поклапања | 67,8 | 39,23 |
| Укупно | 100,00 | 100,00 |
| * неки проценти нису 100% због заокруживања | ||
У току спровођења овог истраживања, дошло се и до сазнања да су аутори обесхрабривани да користе, као кључне речи, речи из наслова својих радова. Остало је непознато на колики број аутора је овакво понашање утицало. Чињеница је да се 43,78% кључних речи не поклапа са речима из наслова, а 11,12% се поклапа у варијантном облику. Даље, 49,96% додељених предметница се не налазе у наслову, а само 12,36% се налазе у варијантном облику. Наслови су лимитирани бројем речи, па сходно томе мали број речи може да се понови као кључна реч или предметница.
Добијени су запажени резултати приликом упоређивања кључних речи и термина из LCSH са апстрактом који је био део библиографског записа за OSU ETDs. Кључне речи додељене од стране аутора тачно су се поклопиле са речима из апстракта у 54,61% случаја, док су се предметнице додељене од стране класификатора тачно поклопиле у само 26,84% случајева. Непоклапање кључних речи догодило се у 10,59% случајева, а непоклапање предметница догодило се у 31,08% случаја. Другачије речено, једна десетина кључних речи и једна трећина предметница су специфичне за одређени библиографски запис. Овај резултат потврђује Грос и Тејлоров налаз у коме би једна трећина претраживања била неуспешна ако добијени библиографски запис не би садржао термин из LCSH.
Подаци сакупљени у овом истраживању сугеришу да аутори ефективно раде на проналажењу одговарајућих кључних речи. У прилог томе говори сума од 65,44% кључних речи додељених од стране аутора које се поклапају са терминима из LCSH (било да је у питању тачно и делимично поклапање или варијантни облик). И заиста, као што се види у табели 5 само 16,60% предметница додељених од стране класификатора не може да се поклопи са кључним речима. Са друге стране, аутори нису увек уједначени по питању броја додељених кључних речи. Један аутор је доделио 57 кључних речи, од којих су многе сувишне. Табела 7 илуструје овај пример, који нам такође може демонстрирати важност контролисаног речника.
| Табела 7. Избор из 57 кључних речи које је доделио аутор у једном документу | |
| artists of picture books | picture books in art education |
| artists of picturebooks | picture books in education |
| design | picture book design |
| the history of design | picturebook design |
| how picture books work | the postmodern in picturebooks |
| how picturebooks work | the postmodern in picture books |
| illustration | the post modern in picture books |
| the history of illustration | text and image |
| meaning in picture books | text and image relationships |
| meaning in picturebooks | the history of children’s literature |
Закључак
У овом истраживању LCSH је показао свој потенцијал да омогући јединствени приступ једној трећини претраживања, чак и данас, када је библиографски запис обогаћен апстрактом. Кључне речи омогућавају сличне резултате, иако не у истој мери јер често осликавају термине из апстракта. Апстракти у библиографским записима за ETDs представљају обавезу за OSU електронски каталог, што, међутим, није случај са другим каталозима. Дакле, и LCSH и кључне речи садрже значајан број специфичних термина који могу да повећају успешност проналажења теза онда када у каталогу не постоје апстракти. Доказ за ову тврдњу налази се у броју непоклапања речи из наслова са предметницама (49,96%) и кључним речима (43,78%). LCSH је и додатно успешан када се има у виду повезивање теза у каталогу са сличним радовима у другом формату.
Приказивање нових достигнућа и резултата истраживања у дисертацијама, представља изазов за LCSH, али и за многе друге контролисане речнике. Књижевно јемство, које још увек представља извор нових термина, не дозвољава системима да држе корак са развојем нових дисциплина. Са друге стране, кључне речи могу да надокнаде овај недостатак система омогућавањем претраживања каталога путем њих. Такође, кључне речи могу да буду и извор за увођење нових термина у контролисане речнике. Ово истраживање је усаглашено са сличним претходним истраживањима и показује да су и кључне речи и предметнице комплементарни алати који служе корисницима у проналажењу потребних материјала.
Текст на енглеском језику објављен као:
Keywords versus Library of Congress Subject Headings Implications for the Cataloging of Electronic Theses and Dissertations / by C. Rockelle Strader //
Library Resources & Technical Services; Oct. 2009, Vol. 53 Issue 4, стр. 243-250 доступан и преко:
http://web.ebscohost.com/ehost/pdfviewer/pdfviewer?vid=4&hid=14&sid=c9b70173-dc3f-4095-a981-539feb5b0093%40sessionmgr12
Превод текста:
Наташа Дакић,
виши библиотекар,
Универзитетска библиотека “Светозар Марковић“,
Београд
Allyson Carlyle, “Matching LCSH and User Vocabulary in the Library Catalog,” Cataloging & Classification Quarterly 10, no. 1/2 (1989): 37–63.
Carolyn O. Frost, “Title Words as Entry Vocabulary to LCSH: Correlation between Assigned LCSH Terms and Derived Terms from Titles in Bibliographic Records with Implications for Subject Access in Online Catalogs,” Cataloging & Classification Quarterly 10, no. 1/2 (1989): 165–79.
Mariam Ansari, “Matching Between Assigned Descriptors and Title Keywords in Medical Theses,” Library Review 54, no. 7 (2005): 410–14.
Henk J. Voorbij, “Title Keywords and Subject Descriptors: A Comparison of Subject Search Entries of Books in the Humanities and Social Sciences,” Journal of Documentation 54, no. 4 (Sept. 1998): 466–76.
Frost, “Title Words as Entry Vocabulary to LCSH.”
Tina Gross and Arlene G. Taylor, “What Have We Got to Lose? The Effect of Controlled Vocabulary on Keyword Searching Results,” College & Research Libraries 66, no. 3 (May 2005): 212–30.
Frost, “Title Words as Entry Vocabulary to LCSH”; Voorbij, “Title Keywords and Subject Descriptors.”
Jeffrey Garrett, “Subject Headings in Full-Text Environments: The ECCO Experiment,” College & Research Libraries 68, no. 1 (Jan. 2007): 69-81.
Margaret E. I. Kipp, “Complementary or Discrete Contexts in Online Indexing: A Comparison of User, Creator, and Intermediary Keywords,” Canadian Journal of Information and Library Science 29, no. 4 (Dec. 2005): 419–36; Isidoro Gil-Leiva, and Adolfo Alonso-Arroyo, “Keywords Given by Authors of Scientific Articles in Database Descriptors,” Journal of the American Society for Information Science and Technology 58, no. 8 (June 2007): 1175–87.
Kipp, “Complementary or Discrete Contexts in Online Indexing,” 429
Gil-Leiva and Alonso-Arroyo, “Keywords Given by Authors of Scientific Articles in Database Descriptors,” 1176.
Library of Congress, Cataloging Policy and Support Office, Library of Congress Subject Headings: Pre– vs. Post–Coordination and Related Issues (Washington, D.C.: Library of Congress, 2007): 3, www.loc.gov/catdir/cpso/pre_vs_post .pdf (accessed Feb. 25, 2009).
National Information Standards Organization (NISO), Guidelines for the Construction, Format, and Management of Monolingual Controlled Vocabularies (Bethesda, Md.: NISO, 2005): 16
Ibid.
In addition to Carlyle, “Matching LCSH and User Vocabulary in the Library Catalog,” see, for example, Hope O. Olson and John J. Boll, Subject Analysis in Online Catalogs, 2nd ed. (Englewood, Colo.: Libraries Unlimited, 2001): 40; Library of Congress Subject Headings.
NISO, Guidelines for the Construction, Format, and Management of Monolingual Controlled Vocabularies, 16; Library of Congress Subject Headings, 4; Birger Hjørland,
“Literary Warrant (and Other Kinds of Warrant),” (Aug 20, 2008), www.db.dk/bh/Lifeboat_KO/CONCEPTS/literary _warrant.htm (accessed Feb. 25, 2009).
NISO, Guidelines for the Construction, Format, and Management of Monolingual Controlled Vocabularies, 16.
Carlyle, “Matching LCSH and User Vocabulary in the Library Catalog.”
Ansari, “Matching Between Assigned Descriptors and Title Keywords in Medical Theses,” 414; Gil-Leiva and Alonso-Arroyo, “Keywords Given by Authors of Scientific Articles in Database Descriptors,” 1179.
Fredrick Sclafani, “Guest Essay: Controlled Subject Heading Searching Versus Keyword Searching,” Technicalities 19, no. 9 (Oct. 1999): 15.
Gross and Taylor, “What Have We Got to Lose?” 223.
Драгана Михаиловић,
Цвета Костов и
Наташа Дакић
библиотекари Универзитетске библиотеке
«Светозар Марковић» у Београду
6. Међународни сусрет библиотекара слависта, Босна и Херцеговина,Сарајево, 18-21. априла 2010. године ,
Поводом 22. Међународног сајма књига и учила и 6. Међународног сусрета библиотекара слависта у Бошњачком институту је 18. априла отворена изложба Рекламни огласи у БиХ из 19. и 20. века из календара “Бошњак“, “Гајрет“ и “Трговачки календар“, ауторке Нарцисе Пуљек Бубрић. Рекламни огласи у БХ периодичним публикацијама први пут се појављују у 19. веку и то једном годишње када је реч о календарима, или пар пута годишње у осталој периодици. С обзиром на ретко појављивање рекламе, а у настојању да се читаоци обавесте о појави новог производа, као и да се створи потреба за куповином, рекламни огласи, поред основних информација, садрже и личне елементе који служе да увере читаоца у квалитет производа, а исту улогу имају и разна добијена признања. Приметна је и честа употреба придева, као нпр. у огласу Бадава добива свако на захтјев наш интересантни и универзални каталог, са ефектом привлачења пажње и утицаја на бескрајну људску радозналост.У том смислу рекламни огласи из 19. века нису ништа изгубили од значаја у поруци коју нам дају. Када их анализирамо из данашње перспективе, и данас успевају да нас увере у квалитет својих производа, заголицају нашу радозналост и придобију наше поверење. И да поменемо само пар књижара, књиговезница и штампарија чији су рекламни огласи били изложени: књижарница браће Рајковића, књиговезница Драгутина Томше, штампарија Ристе Ј. Савића, тискара Босанске поште, антикварна књижарница Михајла Милановића, књижара браће Башагића…
Овогодишњи Сусрети библиотекара слависта Мајстори знања – библиотекари и (р)еволуција посвећени су улози и позицији библиотекара у друштву знања, идентитету библиотекара, стереотипима и предрасудама о библиотекарима и препрекама које нам доноси ново дигитално окружење.
Експанзија нових информационих технологија донела је са собом нове захтеве пред библиотеке и довела у питање место и улогу библиотека у овом новом окружењу. Библиотеке се данас суочавају са бројном и јаком конкуренцијом, од којих је највећа World Wide Web. Основна концепција је да се прилагодимо свету дигиталних информација, не губећи свој идентитет – да радимо оно што смо вековима радили и у чему смо најбољи.Зато поново покрећемо ова питања, тачније настојимо да одговоримо на питање – шта је библиотекар данас?
Након поздравне речи домаћина Сусрета Драгана Марковића, председника Извршног одбора Сусрета и Саше Мадацког, генералног секретара Сусрета, који су овом приликом најавили предстојећи 22. Међународни сајам књига и учила у Сарајеву, прву сесију отворила је Васка Сотиров-Ђукић из Библиотеке Сарајева. Причајући нам причу из филма Питера Винтера «Библиотекар» холивудске продукције, настојала је да одговори на питање шта је библиотекар – некада и данас. Кроз метафору о библиотекарству као свеобухватајућем дрвету знања, док су остале науке (право, економија, медицина, политика…) само гране тог огромног стабла, говори о митском библиотекару или библиотекару «са великим Б», који има визију целог тог дрвета знања. За њега бити библиотекар није само посао, већ живот. Насупрот архетипске визије библиотекара као «чувара знања», данас се и сами сусрећемо са потпуним неразумевањем шта библиотекари заправо раде (седе и читају књиге, слажу књиге на полице…) Такође, ретко која власт је данас спремна да уложи у библиотекарство: оно је скупо за одржавање и има неизвесну будућност. Гугл чак, рекламирајући своје услуге, поручује: Сви смо ми библиотекари, тј. ми замењујемо библиотеке, што представља један вид агресивне рекламе. Библиотекарство јесте непрофитна делатност, али љубав према књизи, увид у целину тог дрвета знања, свест о значају и вредности онога што чувамо на нашим полицама и у нашим трезорима чини нас блиским оној визији митског библиотекара као чувара тајни. Јер, у дигиталном свету постоје само копије, док смо ми чувари непроцењивог блага – ми чувамо оригинале.
Беба Рашидовић из библиотеке Факултета за криминалистику, криминологију и сигурносне студије из Сарајева говорила је о идентитету библиотекара који се стиче током студија – интересовање библиотекара је огромно и широко, и тиме се већ опредељујемо за будуће занимање, ма које основне студије завршили. Наша професија, сматра Беба Рашидовић, није угрожена развојем технологија, јер смо ми прилагодљиви. Једна једина, права идентификација библиотекара тзв. «велемајстора» своје професије, огледа се у томе што они своју професију вуку напред, мењају начине рада и целог живота уче. И на крају, на питање : Зашто вјерујете свом пекару, мљекару, апотекару, а не вјерујете свом библиотекару ? одговара : Зато што ми немамо видљиви идентитет, наш идентитет је неопипљив.
Стереотипи се мењају, али основни задатак и смисао библиотечког посла остаје исти – некада су библиотекарке замишљане као строге и намрштене старије госпође за пултом, док данас имамо нови имиџ библиотекара који „сурфују по нету и пишу мишем“ и себе називају „cybrarians”. Ова нова Ера супербиблиотекара била је тема излагања Драгане Михаиловић и Наташе Дакић из Универзитетске библиотеке у Београду. Библиотекари обучени за рад у динамичном и комплексном дигиталном окружењу постају императив савременог библиотекарства. Они морају бити спремни да се прилагођавају честим променама и сталним обукама и усавршавањима. Да би припремили и понудили одговарајуће курсеве и предавања за обуку библиотекара, предавачи би најпре морали да дефинишу које су то вештине и знања која би требало да поседују будући библиотекари. Започето истраживање о едукацији библиотекара у високошколским библиотекама београдског Универзитета, са циљем да се утврди која су то знања и вештине потребне нашим савременим библиотекарима, указало је на чињеницу да још увек незанемарљив проценат (10 %) библиотекара запослених на различитим катедрама факултетских библиотека није похађало ни један курс у оквиру COBISS програма. У анкети је захтевано од испитаника да наведу који су им курсеви или обука коју су претходно похађали највише користили у пословима које сада обављају. Најчешће наведени курсеви били су из области COBISS каталогизације, исписа, библиографије истраживача, као и ECDL курс. Стручне курсеве већина је оценила са највишом оценом 5, поновили би поједине курсеве (углавном за захтевнију каталогизацију серијских публикација), због чињенице да највећи део времена раде са корисницима («пуне читаонице») на издавању публикација и обавеза према професорима са катедре, те нису у могућности да одмах примене знање стечено на овим курсевима. Недостаци у обуци, оцена и сугестије о едукацији биле су следеће: почетне курсеве сматрају преобимним, не знају да разлуче шта је битно док се не суоче са конкретним проблемом у својој пракси, штампани материјали тешки за сналажење, недостатак предзнања – како библиотечког, тако и информатичког ( више од 50% испитаника изразило потребу за курсевима информационе писмености, конкретно ECDL курса). На питање које су то вештине и знања које би требало да поседује савремени библиотекар, најчешће наведене су – вештина у комуникацији и интерперсоналним односима, познавање потреба корисника, неопходно предзнање из области библиотекарства, познавање Web технологије… Извесно је да смо негде на самом почетку пута до испуњења захтевне улоге супербиблиотекара, али имамо свест о томе колики рад и промене нам тек предстоје и вољни смо да учимо.
Рад Сање Степановић из Библиотеке Српске академије наука и уметности под називом: Професија, идентитет и имиџ библиотекара имао је за циљ разматрање односа ова три елемента у библиотекарству који се током историје мењао. Услед нових информационих технологија наша професија претрпела је више промена од било које друге професије. У својим почецима идентитет библиотекара био је неоспоран. У другој етапи, почетком XX века, јавља се професионализација нашег занимања, али и имиџ библиотекара – као досадне и интровертне особе које обављају овај посао. У другој половини XX века, увођењем нових технологија идентитет библиотекара је изгубљен – постајемо «информатички стручњаци». Библиотекар је сада посредник између информационог система и корисника. Међутим, идентитет библиотекара нераскидиво је везан за физичку књигу. Уколико саму књигу замењујемо електронском верзијом онда су нам потребни информатичари. Наш идентитет је нешто између, закључује Сања Степановић : чувати све могуће изворе знања – и књиге и електронске форме.
О редефинирању библиотечких система и библиоблогосфери, као креативној надоградњи дигиталних библиотека, говорила је Селма Зулић, студент на Катедри за библиотекартво Филозофског факултета у Сарајеву. Истакнуто је да још увек постоји јаз између очекивања корисника и наших могућности у овом домену – сајтови нису доступни, обећавају презентацију, али ништа од тога, подаци на нашим сајтовима нису ажурирани… Статистике показују да се последњих година у свету дневно појављује 120.000 нових блогова, иако о блогу и даље постоји стереотип као “дигиталној бележници интимних мисли“. Наглашене су предности библиотечких блогова уз могућност њиховог креирања на платформи отвореног кода применом софтвера WordPress, који не захтева познавање html кода. Примери веома посећених библиоблогова, са богатим мултимедијалним садржајима које нам је Селма Зулић показала су: блог виртуалне библиотеке Шпаније Cibera Blog, Library Mistress, Librarian in Black са поруком: «Питајте мене, ја ћу вам дати тачну информацију. Немојте лутати».
Кратки филм «Стереотип» Терезе Поличник-Чермељ из Народне и универзитетске библиотеке у Љубљани, на духовит начин представио је пет асоцијација на тему стереотипа о библиотекарима : 1. Библиофил – књишки мољац, 2. Сива еминенција – обрада грађе, 3. Rock and Roll девојка информатор – «увек на располагању», 4. Компјутер плавуша – информатор и 5. Маркетинг – промотер.
О феминизацији библиотекарског позива говорила је Надина Гребовић из Националне и универзитетске библиотеке БиХ. Подаци Центра за образовање библиотекара БиХ од 1999-2009. године показују да су од укупно уписаних 281 полазника, 233 жене, а само 48 мушкараца. И у осталим земљама слична је ситуација – 90% учесника на I сусрету АLА биле су жене. Да и образовни систем подржава стереотип о библиотекарки показују примери уџбеника за основце у БиХ – библиотекар је на сликама у уџбеницима приказан увек као женски лик. Стереотип библиотекарке као ћутљиве, мистериозне особе која тешко савлађује нове технологије, опстаје и поред чињенице да је управо Хенриет Аврам – жена, дакле! – основала Marc format. Ни библиотекари нису поштеђени сличних стереотипа – феминизирани мушкарац, шепртља, стидљив… Да нови стереотипи суштински не мењају ствар, показала нам је Надина на примерима из холивудских филмова «Повратак мумије» и «Библиотекар», који приказују библиотекара као јунака који спашава свет, али увек само уз помоћ других, несамосталног.
Која је улога библотекара у умреженом друштву и како одговорити на захтеве Google генерације питања су којима се бавила Весна Ињац-Малбаша из Народне библиотеке Србије. Представљено је истраживање Британске библиотеке “Информационо понашање истраживача будућности“ из 2008. године о Google генерацији, које показује да су ови корисници веома нестрпљиви приликом претраживања информација. Они захтевају лак приступ, брзу информацију, доступност 24 часа дневно. Мало времена проводе у процени информација, бирају само прве информације на задате упите, они су само прегледачи. То је «copy and paste» генерација која не поштује интелектуалну својину, мисли да је све на вебу и не користи библиотеке и библиотечке услуге на вебу. Подаци Internet Usage Statistics показују како број интернет корисника у свету незамисливо расте, како у урбаним срединама, тако и у руралним. Овом приликом чули смо укратко и о веб сајту Народне библиотеке Србије, коју, према веб статистици из 2009. године, дневно посети 1600 виртуелних корисника, преко четири милиона годишње, о KOBSON-у, SCIndex-у и дигиталној библиотеци НБС.
Јасну слику о томе ко су информациони брокери, о њиховој едукацији у Мађарској и предрасудама везаним за њих, дао нам је Золтан Бада из Музеја Лудвиг – Музеја савремене уметности у Будимпешти. И библиотекари и информациони брокери јесу «мајстори познавања извора друштва знања». Информациони брокер је детектив на сајбер мрежи: он обезбеђује податке за свог наручиоца пратећи стручну штампу, трендове, рад конкурената у послу наручиоца, истражујући информације из области привредних патената…Он преузима податке за које библиотекар нема времена, а понекад ни знања. Његови алати су телефон и интернет. Он дакле, набавља и анализира податке, прати одређене теме, презентује сакупљену и сређену документацију. Ко су пословни партнери брокера? То су богати појединци или фирме и корпорације које немају времена да траже информације. Данас у Мађарској још увек не постоји специјалозована едукација брокера, већ само на нивоу курсева у оквиру одређених студија на факултетима. Benеdict School из Минхена организовала је 2002. године серију предавања за брокере у Мађарској. Заједница инфо-брокера Мађарске која данас има 100 чланова, оформљена је 2001. године и до сада је објавила две публикације и одржано је девет конференција. Предрасуде не заобилазе ни брокере – сматрају их пијавицама, лешинарима, оптужују да се не либе индустријске шпијунаже…Остаје још увек отворено питање сарадње библиотекара и инфо-брокера. На питање да ли има места за информационе брокере у мађарским библиотекама, одговор је: НЕ, углавном због недостатка финансијских средстава.
О баштинским информационим стручњацима и културномеморијској делатности, и са друге стране, комерцијалним услужитељима дигиталних информацијских услуга, о суштинским разликама међу њима, говорила је Лејла Кодрић са Филозофског факултета у Сарајеву. Један од примера комерцијалних услужитеља дигиталних информацијских услуга јесте Yahoo Answers и live person услуга која нам пружа могућност да упознамо стручњака коме упућујемо наше питање, као и Google Answers – мада је ова услуга била једно време укинута, недавно је обновљена, сада као Google Answers and Questions. Насупрот оваквој услузи, баштински информациони стручњаци су друштвено квалификовани, друштвено одговорни, али и друштвено финансирани. Добре примере ових услуга пружају нам Yale University Library, Arizona UB, kao i udružene biblioteke u Ncknows.
«Bibliotekar2010@unilib.knowlege.com : Јесмо ли библиотекари или менаџери изнања?» наслов је коауторског рада Вуке Јеремић, Наташе Васиљевић и Цвете Костов из Универзитетске библиотеке у Београду. Симбиоза академских библиотека и факултета представљена је као пут ка унапређењу наставног процеса и повећању улоге и значаја високог образовања у новопрокламованом „друштву знања“. Високошколски библиотекари теже да постану релевантан фактор у евалуацији постојећих информационих ресурса и подизању нивоа информационе писмености студената спровођењем различитих врста едукације. Информационо окружење захтева да библиотекари преузму важну улогу у процесу прибављања и складиштења информационих извора на различитим носиоцима информација, али и у њиховој презентацији. Најадекватнија форма за спровођење ових задатака је грађење репозиторијума научних информација у отвореном приступу и креирање универзалног универзитетског портала као идеалне претраживачке платформе за учење и научно истраживање. Да би академски библиотекари били признати као менаџери знања, међутим, неопходно је и прецизно дефинисање њиховог статуса и увођење различитих видова сарадње који ће допринети систематском решавању разнородних проблема са којима се суочавају.
О библиотекарима и њиховом познавању и коришћењу Web 2.0 алата на примеру јавних и приватних високошколских библиотека у Кантону Сарајево говориле су Аида Хајро, Аида Кајаџисалиховић, Мирела Приганица и Лејла Кодрић са Филозофског факултета у Сарајеву. Након упоређивања основних карактеристика Web 1.0 и Web 2.0 алата и њихових разлика, указале су на потенцијале које Web 2.0 апликације нуде библиотекарима. Резултати анкете о познавању Web 2.0 алата и њихове употребе у библиотечком пословању спроведене међу библиотекарима у високошколским библиотекама у Сарајеву показују да још увек нису искоришћене све предности које ови алати нуде. И поред тога, исказано је уверење да ће употреба Web 2.0 апликације у будућности бити уобичајена пракса у библиотекама.
Библиотекар и електронске публикације наслов је опширног излагања Биљане Калезић из Народне библиотеке Србије. У раду су изнета искуства НБС и проблеми са којима се сусрећу у раду са овом врстом публикација, као и податак да дигитална НБС садржи преко 2 милиона докумената доступних на: www.digital.nb.rs.
Подсећајући нас на све библиотеке које су спаљене и чији су фондови неповратно уништени услед разних катастрофа и ратова и позивајући се на основну улогу библиотекара као чувара колективне меморије, на коме је дужност и организовање тог знања, Драган Голубовић из Медиацентра у Сарајеву, сагледавајући нашу реалност из ове перспективе (јасна је симболика наслова његовог излагања Давид против Голијата), пружа своју пуну подршку дигитализацији. Такође, из сопственог дугогодишњег искуства са корисницима поручује: ми смо ту да користећи наше знање као и савремену технологију чувамо време кориснику.
Библиотеке су данас, више него икада раније, у могућности да користе предности нових технологија како би омогућиле рад и пружиле своје услуге на адекватан начин и корисницима са посебним потребама. О достојанственом приступу читаоцу с оштећењем вида и начином и темпом којим се та услуга развија у библиотекама у Србији, упознале су нас Драгана Милуновић и Недељка Ложајић из Народне библиотеке Србије. Поред Централне библиотеке за слепе у Београду, као и специјалних библиотека, најстарија, највећа и најопремљенија библиотека за слепе и слабовиде особе у Србији је библиотека «Др. Милан Будимир“ у Београду, чији фонд тренутно броји око 7.000 дела, углавном снимљених на касетама. У библиотеци се налази и више од 2.500 дела написаних Брајевим писмом. Библиотека има и посебно одељење у виду интернет кабинета са говорним програмом, у коме корисници (тренутно њих нешто више од 1000) могу да читају дневну и периодичну штампу и да користе интернет. Као и свуда у свету, основни задатак оваквих установа је да слепим и слабовидим људима учине доступним светска и домаћа културна добра, информације, и олакша њихово уклапање у друштво и заједницу.
Мр Вера Петровићиз Универзитетске библиотеке «Светозар Марковић» представила је библиотекаре Матичнг одељења наше установе од својих почетака до данас. Одељење за унапређење делатности библиотека Универзитета у Београду је основано 1975. године, чији је задатак да прати и проучава стање, потребе и услове развоја библиотека и предлаже мере за унапређење библиотечке делатности, да утиче на спровођење јединственог начина обраде библиотечког материјала, да се стара о усавршавању кадрова, да води Централни каталог библиотечког материјала библиотека Универзитета у Београду, као и да сарађује и учествује у раду Заједнице библиотека Универзитета у Београду.
Следећа два излагања посвећена су школским библиотекарима. Нихада Муратовић (Школска библиотекарка – то сам ја) библиотекар Четврте гимназије на Илиџи и Амина Абдулаховић (Школски библиотекар : негативац или креативац), библиотекар у Средњој школи примењених уметности у Сарајеву упознале су нас, на духовит и инспиративан начин са својим радом, проблемима са којима се срећу и оној светлијој страни посла због чега је лепо бити школски библиотекар. Њихов ентузијазам и настојања да премосте јаз између послова које иначе раде и које би требало да раде, као и преузимање сопствене иницијативе за организовање разних активности које превазилазе оквире редовних послова библиотекара у школској библиотеци, као што су изложбе које осмишљавају и реализују деца, пројекти «Књига, а не дрога» и «Знати, па рећи НЕ дрогама», пример су оног правог идентитета библиотекара о којем су говорили претходни учесници.
Сурадња правних и сродних књижница Југоисточне Еуропе – промоција отвореног приступа знању – наслов је коауторског рада Блаженке Котур Пераденић из Националне и универзитетске библиотеке у Загребу и Едите Бачић из библиотеке Правног факултета у Сплиту. Регионална мрежа правних и сродних библиотека Југоисточне Европе обележила је 6-у годину рада регулисањем статуса и утврђивањем планова и циљева за наредни период. Чланови друштва су веома активно укључени у израду интерних аката за унапређење професије, докумената, правилника и стандарда, као и на плану међубиблиотечке сарадње и редовно се окупљају у Неуму и Београду, у време одржавања Сајма књига. Као пример добре сарадње библиотека овог типа наведена је Међународна асоцијација правних библиотека (International Association of Law Libraries).
Овим излагањем завршен је званични део овогодишњих 6. сусрета, као и наш боравак у Сарајеву, а дружење учесника је настављено посетом родној кући и Музеју Иве Андрића у Травнику, и пријему поводом отварања 22. Међународног сајма књига и учила, 21.4.2010. године у Градској дворани “Скендерија“.
Oчекујемо следеће Сусрете и нове теме…
Миљана Тодоровић, Библиотекар-информатор
Математички факултет
У Народној библиотеци „Филип Вишњић“ у Бијељини је од 21- 23. априла ове године одржан стручни скуп библиотекара под називом” БИБЛИОТЕКЕ БУДУЋНОСТИ-ПЕРСПЕКТИВЕ И РАЗВОЈ”.
Овај тродевни семинар окупио је 247 библиотекара из Републике Српске, Србије и Немачке.
Председник Друштва библиотекара РС Стојка Мијатовић истакла је да 10. по реду семинар библиотекара РС има велики значај јер РС је та која „има срећу да организује скуп библиотекара за регију Србије и ширег региона“.
Пратимо европске стандарде и дешавања у библиотекарству Европе и настојимо их презентовати на нашим семинарима, додала је Мијатовићева.
Она је изразила посебно задовољство да су у Бијељини присутни бројни представници факултетских, школских, специјалних библиотека, универзитетске и народне библиотеке, односно велики профил библиотекара разних професија.
Миро Вуксановић, академик Српске академије наука и уметности, званично је отворио 10. стручни скуп библиотекара подсећајући да су библиотеке „куће укупног људског памћења,и да се преко њих долази у центар науке и образовања.”
“Ви сте, дакле, на десетом скупу, а десет није обичан праг. Десет саставља први круг у бројању.
Доноси прву нулу која је заправо око. Што је очију више, таквих, то се умножавање лакше и округлије обавља.
Десет је збир прва четири броја. Када се саберу, један, два, три и четири добијамо десет.
Толико је прстију на ногама – да гипкије ходамо. Толико на рукама да можемо, задовољни што смо се сами скућили или било коју корист учинили, такви да покажемо: Све је то с ових десет прстију! Десет је савршен облик.
Зато ми је, одмах, чим сам пристао да будем где сам сада, чим сам прочитао који је по реду семинар, дошла жеља, сама и чиста, да стишано кажем: ви сте на сигурном, троугао од десет година је подлога свему што радите, а одатле се најлакше може наћи пут на који сте кренули.
То је стаза која улази у библиотеку сутрашњице где ће добијати десетке и они који тамо раде и они који тамо уче.
Желим да вам се десетке, у половинама за млађе, у целини за одраслије, повезују као алке у ланцу, да се надодају као кругови, да свака алка буде од знања, сваки ланац од задовољства, сваки круг од оне радости која долази после добро завршеног посла.
Прву десетку имате. Нека буду срећне и остале!” Ово је само део беседе, којом је Миро Вуксановић отворио пут Библиотекарима будућности.
На семинару посвећеном унапређењу и развоју библиотекарства, истакнут је значај и неопходност квалитетног образовања као основне претпоставке успешног рада у библиотеци садашњости и будућности.
Захваљујући перманентном образовању, библиотекари ће ићи напред, у корак са новим технолошким иновацијама.
Теме о којима се говорило на овом скупу су свакако одговориле називу скупа, па смо могли да чујемо о коришћењу база података са циљем унапређења научно-истраживачког рада, о јавним библиотекама и савременим корисницима, о будућности читања у ери интернета, предностима коришћења дигиталних библкиотека као и о представљању он-лине библиотеке централне и источне Европе, захваљујући гошћи из Немачке Беи Клотз.
Током програма семинара представљени су зборник „Школске библиотеке у теорији и пракси“ аутора Весне Петровић, као и књига „Библиотекарство пред нови изазовом“, аутора Милене Максимовић и “ ЕВЕРГРИН“ Мирка С. Марковића.
Радно преседништво скупа оценило је да је највећи број радова одговорио задатој теми, у центру интересовања били су корисници и кориснички сервиси.
И као главни закључак био је, да је неопходно темељно променити однос према корисницима у свим типовима библиотека и корисничке сервисе прилагодити новом технолошком окружењу и захтевима савремених корисника, фокусирајући се на виртуелне кориснике.
Крај скупа показао је, да не само да је радно преседништво било задовољно, већ су и присутни библиотекари, оценили овај скуп десетком, а десет није обичан праг.
Адам Софронијевић,
Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“ у Београду
Овогодишњи сајам књига у Лајпцигу, највећи сајам књига у Немачкој поред Франкфуртског, био је изузетан доживљај за све посетиоце, а прави празник за љубитеље књиге: преко две хиљаде излагача и преко сто педесет хиљада посетилаца. Поред великог броја изложених нових издања књига на сајму је одржан и велики број најразноврснијих културних манифестација.
У самом граду Лајпцигу је истовремено одржан и књижевни фестивал под називом “Лајпциг чита“. Промоције нових издања књига одржаване су на најразличитијим местима у граду: библиотекама, књижарама, банкама, чак и у зоолошком врту, затвореним пливалиштима и фризерским салонима. Тако је град учинио много за презентацију књиге, нарочито међу младима за које је одржано чак и читање књига слушајући текстове преко специјалних апарата рекламирајући на тај начин и нове едиције „Књига за слушање“.
Рецимо, аутор Роман Херцог читао је у свечаној дворани Главне управе Немачке савезне банке делове из своје књиге „Дилема демократије“.
Међу издавачима на сајму доминирали су стари добропознати највећи немачки издавачи: Зуркамп, Улштајн, Фишер, Клет, Бертелсман, Карл Ханзер, Бек, Лангеншајт. Наравно, готово свака област људског знања била је заступљена новим издањима. Међу стручним књигама предњачила су дела из области музике, образовања, историје, географије и кулинарства.
На штанду Србије представљени су најтиражнији и најпревођенији српски писци: Биљана Србљановић, Давид Албахари, Вида Огњеновић, Светислав Басара, Драган Великић, Владимир Арсенијевић, Владислав Бајац, Ласло Вегел, Владимир Пиштало и други. Већина од њих имала је на разним штандовима групне и појединачне презентације. Ипак већи део пропагандног материјала са називом “Србија на видику“ био је окренут следећем сајму књига у Лајпцигу 2011. године када ће Србија бити почасни гост.
На овогодишњем сајму књига у Лајпцигу учествовало је и преко хиљаду и пет стотина књижевника из читавог света, међу њима и немачки нобеловци Гинтер Грас и Херта Милер. Од политичара најатрактивнији су били Лех Валенса и деведесетогодишњи бивши председник Немачке Рихард фон Вајцзекер. Сви су они, наравно, имали своја јавна читања.
За најлепшу књигу сајма изабрана је наранџаста књига „ХХ – СС – руне као специјална слова на писаћим машинама“ у виду картонског коферчета у ком су сакупљени писма, фотографије, извештаји и архивски материјали из ере националсоцијализма. Аутори су студенти лајпцишке Високе школе за графику и уметност књиге.
Српске библиотеке 2.0 у Лајпцигу
У оквиру програма Сајма књига у Лајпцигу одржана је 18. марта ове године трибина “Web 2.0/Библиотека 2.0 – нове вештине и знања“.
Организатор трибине Заједница библиотека источне и југоситочне Европе – АБДОС упутила је позив руководиоцу Одељења за развој и одржавање библиотечког система, дигитализацију фондова и културну делатност Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић“ Адаму Софронијевићу који је одржао предавање „Библиотека 2.0 у Србији“.
Веома добру посећеност трибине пратило је и нарочито интересовање европских колега за искуства која библиотекари из Србије имају у области коришћења Web 2.0 технологија.
У живој размени мишљења и искустава учествовали су и библиотекари из Немачке, а нарочито је било запажено излагање господина Патрика Дановског, водећег стручњака за примену Web 2.0 технологија у библиотекама на немачком говорном подручју.
Неподељено мишљење пристуних је било да поједине библиотеке у Србији не заостају у примени Web 2.0 технологија за европским библиотекама, као и да библиотекари имају шта да науче једни од других у овој новој области библиотечког пословања.