Савез Балканскух библиотека је основан 29. јула 2009. године, у Једрену на Тракиа универзитету. Оснивачком састанку су присуствовали представници из шест земаља и десет установа. Циљ БЛУ-а је да повеже све библиотеке на Балкану и на тај начин обезбеди очување и приступ културној баштини на Балкану.
Од 21-23. октобра 2010. године, на Тракиа универзитету је организован међународни скуп «Једрене у архивским изворима балканских земаља», где су учесници расветлили допринос, место и утицај Једрена са свих аспеката кроз историју.
Паралелно је организован годишњи састанак представника БЛУ-а.
Извештај са састанка је доступан на адреси http://www.balkanlibraries.org.tr/eng/

САВЕЗ БАЛКАНСКИХ БИБЛИОТЕКА

ИЗВЕШТАЈ СА РАДНОГ ГОДИШЊЕГ САСТАНКА

Годишњи радни састанак БЛУ је одржан од 21-23. октобра 2010. на Универзитету Тракиа. Састанку је присуствовало 47 делегата из 28 институција чланица из Турске, Србије, Бугарске, Косова, Македоније, Румуније и Албаније у Балканском конференцијском центру.
Састанак је почео поздравним говором, после кога је годишњи извештај о раду Савеза балканских библиотека поднео председник БЛУ-а, Ender BİLAR, који је позитивно оцењен од стране чланова.
У другом делу састанка, представници 28 институција, су остале чланове Савеза балканских библиотека, упознале са својим активностима, представљајући сопствене институције у најкраћим цртама.
На састанку су, другог дана формиране радне групе, одређени су чланови ових радних група и разговарало се о могућим заједничким пројектима, како би даље активности Савеза балканских библиотека биле ефикасније и добро планиране. На основу заједничке одлуке, под окриљем БЛУ-а, формиране су две радне групе.
Радне групе су следеће:
1 – Универзитетске и научне библиотеке
2 – Народне и градске библиотеке

1. Радна група за Универзитетске и научне библиотеке

Радна група се састоји од следећих земаља чланица и институција:
БОСНА И ХЕРЦЕГОВИНА
– Универзитет у Тузли, Народна и универзитетска библиотека «Дервиш Сушић», Тузла / БИХ
– Народна и универзитетска библиотека Републике Српске Бања Лука / БИХ
БУГАРСКА
– Универзитетска библиотека «Свети Климент Охридски», СОФИЈА / БУГАРСКА
-Библиотека Државног универзитета из библиотекарства и информационих технологија, СОФИЈА / БУГАРСКА
-Архитектура, Грађевинарство и Геолошки факултет Универзитетска библиотека, СОФИЈА / БУГАРСКА
КОСОВО
– Народна и универзитетска библиотека, ПРИШТИНА / КОСОВО
РУМУНИЈА
– Универзитет у Букурешту, Централна библиотека «Карол И», Букурешт / Румунија
– Универзитет пољопривредних наука и ветеринарске медицине  «Ion lonescu de la Brad» Библиотека и документациони центр, IASI / Румунија
-«А.И. Куза» Универзитет, Централна библиотека «Mihai Eminescu», IASI / Румунија
СРБИЈА
– Универзитет у Београду, Универзитетска библиотека “Светазар Марковић“, Београд / СРБИЈА
ТУРСКА
– Траска Универзитетска Централна библиотека, Једрене / Турска
– Намик Кемал Универзитет Централна библиотека, Текирдаг / Турска
– Киркларели Универзитет Централна библиотека, Киркларели / Турска
– Једитепе Универзитет Информативни центар, Истанбул / Турска
– Мармара Универзитет, Факултет уметности и наука, Одсек за информисање и управљање документацијом, Истанбул / Турска
На састанку радне групе универзитетских и научних библиотека председник БЛУ-а, Ender BİLAR је изнео следеће предлоге:
1-Објављивање на web страници БЛУ-а, објављивање часописа у специфичним периодима (3-4-6 месеци годишње),
Као одговор на овај предлог, госпођа Ms. Matilda Moisa из Румуније је предложила и објављивање новина. Оба предлога су добила позитивне реакције од свих представника институција.
2-Предложено је оснивање следећих комисија које ће бити веома корисне за:
– Поређење и размену статистичких података
– Управљање људским ресурсима
– Маркетинг
– Дигитилизација
– Управљање подацима
– Организацију
– Зграде за библиотеку
Присутним представницима институција, представљени су следећи предлози:
– Развој заједничких колекција у периодици
– Размена ресурса између институција чланица
– Стварање регионалних радних група
– Стварање групе е-поште, у циљу повећања сарадње између чланова,
– Успостављање политике

Након ових коментара и сугестија, одлучено је да се образују комисије, «Људски ресурси и менаџмент» и «Дигитализација и дељење материјала» у оквиру универзитетских и научних библиотека, са циљем реализације наведених идеја и стварања заједничких пројеката.
Чланови подгрупе за Дигитализацију и дељење материјала су:

  1. Bahattin Demirelli (Tурска)
  2. Elmedina Abdullahi  (Mакедонија)
  3. Bukurije Haliti   (Koсово)
  4. Abdurrahman Çelebi (Aлбанија)
  5. Scutariu Viorica (Румунија)
  6. Sultz Mariana (Румунија)
  7. Moisa Matilda (Румунија)
  8. Salih Dönmez (Tурска)
  9. Ahmet  Güzel (Tурска)
  10. Nilgün Atay (Tурска)
  11.  Dr. Ivona OLARIU (Румунија)

            Чланови подгрупа за Дигитализацију и дељење материјала су изабрали Elmedinu Abdullahi за председника, и договорено је да почну са радом на следећим темама.
Одлучено је да се успостави е-пошта групе, са циљем обезбеђивања протока информација и обезбеђивања пре свега заједничке комуникације мећу члановима. Подгрупа за Дигитализацију и дељење материјала је одлучила да започне рад на заједничком коришћењу online каталога, размену међусобних информација у електронском облику у потпуности, стварању међубиблиотечке сарадње систематски, заједничко коришћење више примерака публикација у библиотечким збиркама и достављање сваке објављене публикација између библиотека које су чланице.
Подгрупа Људски ресурси и менаџмент је одржала састанак са учешћем следећих чланова:

  1. Recep Zogo (Tурска)
  2. Sali Bashota (Koсово)
  3. Jusuf  Osmani (Kосово)
  4. Gülden Abdula ((Румунија)
  5. Vera  Petrovic (Србија)

На састанку подгрупе Људских ресурса и менаџмента, разговарало се како се мења особље БЛУ чланова и шта би требало урадити након истека. Чланови су одлучили да за кандидате буду укључени менаџери и библиотекари. Одлучено је да се о појединостима постигне међусобан договор.
Донета је одлука о размени особља чланица од 2011. године, и договорено да трошкове сноси институција домаћин, а да путне трошкове сноси институција гост.

2. Радна група Народне библиотеке

Радна група Народне библиотеке се састоји од следећих чланова:

БОСНА И ХЕРЦЕГОВИНА
-Народна и универзитетска библиотека «Дервиш Сушић» у Тузли Народна библиотека, Тузла / БИХ
БУГАРСКА
– «Petro Rachev Slaveykoy» Регионална народна библиотека, Трново / БУГАРСКА
– «Pencho Slaveyko» Народна библиотека, Варна / БУГАРСКА
РУМУНИЈА
– Panait Istrati Библиотека града, Браила / Румунија
– «V.A. Urechia» Градска библиотека, Галати / Румунија
ТУРСКА
– Једрене Покрајинска јавна библиотека, Једрене / Турска
– Измир Ататурк Покрајинска јавна библиотека, Измир / Турска

Библиотеке су се међусобно представиле са основним подацима о себи и размениле контакт информације.
Разговарано је како се може унапредити сарадња, код преноса информација у библиотекама и повећања читања као навике. Говорило се такође о сопственим активностима и пројектима. Обезбеђена је размена информација о свим колекцијама, преко читача, и процеса задуживања књига.
Основане су комисисије за међународну комуникацију, за међународне пројекте и сарадњу између библиотека оснивача.

      Координатор за комуникације: Ufuk MAZLUM  İ.B.B. Ататурк библиотека
      Међународни координатор за пројекте: Kristiana Diucheva
      Главни за сарадњу између библиотечких комисија: Letitia Bruiana 

УЧЕСНИЦИ:

  1. Tuba KARATEPE; Универзитет Мармара
  2. Semra DÖNMEZ; Покрајинска јавна библиотека Једрене
  3. Nezahat ÖNSOY; Покрајинска јавна библиотека Измир Ататурк
  4. Ramazan ELMAS; İ.B.B. Библиотека Ататурк
  5. Ufuk MAZLUM; İ.B.B. Библиотека Ататурк
  6. Kristiana Diucheva; Варна Бугарска
  7. Daniela Ilieva;  Варна Бугарска   
  8. Ivan Aleksandrov; Tрново Бугарска
  9. Kalina Ivanova; Tрново Бугарска
  10. Rachev Slaveynar; Tрново Бугарска
  11. Letitia Buruiana; Галати Румунија
  12. Gülten Abdula;Aşağı Tuna Шеф турског културног центра Галати Румунија

На крају састанка је одлучено да чланови обе групе размењују информације о својим активностима међусобно путем е-maila и да их све представе јавно кроз стратешке програме, презентујући их Одбору директора БЛУ-а. Сви чланови су се сложили да ће институције које нису могле да присуствују годишњем састанку 2010. године, моћи да учествују у комисијама кад год желе и да присуствоју годишњим радним састанцима Савеза Балканских библиотека. Састанак 2010. године се успешно завршио.

Др Стела Филипи Матутиновић

(текст о Еуропеани је извучен из чланка: Sally Chambers and Wouter Schallier: Bringing Research Libraries into Europeana: Establishing a Library-Domain Aggregator, Liber Quarterly Volume 20 Issue 1 2010 117, а био је саопштен на годишњој конференцији ЛИБЕР-а у Архусу 2010. и доступоан је на адреси http://liber.library.uu.nl/publish/articles/000494/article.pdf )

Мисија Европске дигиталне библиотеке, Еуропеана, је да омогући људима да истражују дигиталне ресурсе европских музеја, библиотека, архива и аудио-визуелних збирки.  Еуропеана обезбеђује приступ до дигиталних ресурса библиотека, музеја, архива и аудио-визуелних архива.  У лето 2010. пуштена је прва радна верзија Еуропеане која укључује преко десет милиона дигиталних објеката из музеја, библиотека, архива и аудио-визуелних архива широм Европе. Вебсајт Европске библиотеке је доступан на адреси http://www.theeuropeanlibrary.org.

Европска библиотека, The European Library, обезбеђује приступ до дигиталних и библиографских збирки европских националних библиотека. Тренутно 49 европских националних библиотека учествује у European Library и све су чланице Конференције европских националних библиотека (Conference of European National Librarians – CENL). Чланице CENL-a су националне библиотеке држава чланица Савета Европе. Услуге одржавања и финансирања подржава CENL. Седиште European Library се налази у Националној библиотеци Холандије.

Постоје хиљаде културиних и научних институција у Европи које имају садржаје и збирке од интереса за Европеану. Од пролећа 2010, Европска библиотека је преузела нову улогу – агрегатора дигиталних садржаја из националних библиотека, које сваког месеца шаљу нове дигитализоване садржаје. Агрегатори скупљају материјал од појединих организација, уједначавају формат фајлова и метаподатке и укључују их у Еуропеану према упутствима и процедурама који су усвојени за Еуропеану. Агрегатори пружају подршку провајдерима садржаја на подручју администрације, оперативних поступака и обуке.

Агрегација садржаја из научних библиотека за Еуропеану

Стратегија Еуропеане захтева да постоји агрегатор библиотечких садржаја на нивоу домена, позициониран заједно са другим агрегаторима истог домена за музеје, архиве и аудио-визуелне збирке. Да би то омогућили, LIBER (Association of European Research Libraries), CERL (Consortium of European Research Libraries) i CENL (Conference of European National Librarians) су одлућили да уједине напоре и развију аггрегатор у домену библиотека за Европу. Они су поднели предлог пројекта ‘Europeana Libraries’ Evropskoj Komisiji, у контектсту CIP-ICT PSP-2010-4 ‘Digital Libraries’ програма. Конзорцијум пројекта ‘Europeana Libraries’ је успео код Европске Комисије – пројекат је прихваћен и реализација креће у јануару 2011.

‘Europeana Libraries’ ће објединити висококвалитетне садржаје из деветнаест водећих научних библиотека из тринаест земаља: Аустрије, Белгије, Естоније, Немачке, Мађарске, Ирске, Румуније, Србије, Шпаније, Шведске, Швајцарске, Велике Британије и Велса. Партнери који обезбеђују дигитални садржај за Европеану су сви чланови или LIBER-a ili CERL-a. Укупно 5,168,453 страница, слика, књига, теза, АВ клипова и чланака ће бити доступно преко Еуропеане као резултат реализације овог пројекта.

У оквиру пројекта Europeana Libraries постоје три кључна радна дела који ће заједно обезбедити ефикасну агрегацију и укључивање дигиталних садржаја из научних библиотека у Europeanu. У оквиру дела Радни пакет 3 — Агрегација садржаја научних библиотека у Europeanu, решиће се како руководити и вршити стварну агрегацију дигиталних садржаја  свих партнера и олакшавати њихово укључивање у Europeanu. The Europeana Foundation, руководеће тело Europeane, ће охрабривати провајдере садржаја и агрегаторе да активно учествују у Савету провајдера садржаја и агрегатора. Све врсте организација или пројеката који обезбеђују садржаје за Europeanu могу бити чланови овог Савета. Савет провајдера садржаја и агрегатора (Council of Content Providers and Aggregators) треба да буде паневропски форум који није ограничен доменима, у којем се гледишта свих провајдера садржаја могу изразити. Он представља музеје, библиотеке, архиве и АВ архиве из јавног и приватног сектора земаља чланица.

Други кључни задатак је да се прошири постојећа инфраструктура European Library тако да омогући агрегацију дигиталних садржаја из европских библиотека у Europeanu. То ће се постићи надоградњом алата који се сада користе у оквиру техничке инфраструцтуре European Library и онога што ће бити доступно свима у мрежи преко Europeana Labs software репозиторијума. Први задатак ће бити да се одреде функционални захтеви за инфраструктуру агрегатора у области библиотека, посебно узимајући у обзир захтеве из заједнице научних библиотека. Процес развоја софтвера ће бити изведен коришћењем праксе итеративног развоја. Употребљивост и функционалност алата ће се вредновати у целој библиотечкој заједници,

Подизање нивоа претраживости културних садржаја који су већ доступни у оквиру Europeane је кључни циљ у Објецтиве 2.2 — Enhancing/Aggregating content in Europeana у позиву CIP IST PSP. Предлог пројекта Europeana Libraries има посебан радни део посвећен овом проблему. Циљ овог дела пројекта је да предузме припремно уједначавање библиотечких метаподатака који су већ обезбеђени у Evropeani у садашњем формату заснованом на Dablin koru, Europeana метадата формат Europeana Semantic Elements (ESE), за јединствени Europeana Data Model (EDM). Europeana Data Model је нови предлог за структурисање података које ће Europeana укључивати, одржавати и објављивати. То ће помоћи корисницима да листају садржај Europeane на нове начине, и олакшати учешће Evropeane у семантичком вебу. EDM треба да се наслања на и да буде компатибилан са ESE. Филозофија на којој се заснива EDM је да модел не треба да се заснива на било којем посебном заједничком стандарду, већ да усвоји отворен оквир заснован на семантилчком вебу и без ограничења на библиотечки домен, како би могао да  обухвати обсег и богатство појединачних заједничких стандарда.

Развој ефикасног, одрживог и економичног агрегатора за област библиотека је есенцијалан за успех пројекта Europeana Libraries. Стога је важно да се развије одговарајућа инфраструктура за агрегацију која ће бити компатибилна са постојећим библиотечким доменом у Европи. До краја пројекта биће припремљен и спреман за имплементацију извештај који ће препоручивати одрживу структуру за агрегацију у Европи и за период по завршетку пројекта.

Универзитетска библиотека “Светозар Марковић”

Универзитетска библиотека “Светозар Марковић” је партнер у пројекту Europeana Libraries, углавном као давалац садржаја, али са надом да ће добити многа знања неопходна за успешну реализацију пројеката из области дигитализације културне и научне баштине.

Универзитетска библиотека “Светозар Марковић” у Београду има веома значајну и вредну збирку о Александру Великом. Године 1928. на основу репарација у Немачкој је за Универзитетску библиотеку купљена библиотека Heinricha Christensena. Christensen (1849-1912) је био високошколски профессор у Хамбургу и сам је писао о Александру Великом. Сакупио је око 150 књига у 300 свезака, које имају исту тему – Александра Великог. Књиге су написане на различитим европским језицима и објављене у различитим европским градовима, од XВ до XИX века. Најстарија књига је из 1494. Ова збирка садржи десет докторских дисертација које се односе на Александра Великог, и има укупно  28.000 страница које ће бити скениране у формату TIFF, компримоване у JPEG, 300dpi, и конвертоване у PDF.

Збирка оријенталних рукописних књига у Универзитетској библиотеци “Светозар Марковић” у Београду садржи 395 нумерисаних јединица са 686 дела. Садржи рукописе на три оријентална језика: арапском (525 дела), Отоманском турском (149) анд персијском (13). Најстарија књига је из 1206. Све књиге потичу из европског дела Отоманске империје и под јаким су утицајем локалне традиције, начина писања и језика специфичног за регион. Збирка садржи 133.560 страница које ће бити скениране у формату TIFF, компримоване у JPEG, 300dpi, и конвертоване у PDF.

Верујемо да је пројекат Europeana Libraries и његово проширење на што више библиотека са подручја Балкана добар пут. Наша библиотека је била позвана да учествује у пројекту као чланица LIBER-a, и верујемо да је LIBER струковна организација која може помоћи балканским земљама да модернизују своје библиотеке.

Александра Поповић

ЛИБЕР је мрежа научних и истраживачких библиотека у Европи. Основана је 1971. године као невладина организација под покровитељством Савета Европе. Обухвата више од 400 националних, универзитетских и других истраживачких библиотека у 45 земаља. Мрежа библиотека није ограничена на библиотеке у Европској унији, већ су добродошле и оне ван ње.

ЦИЉ ЛИБЕР-а

Циљ ЛИБЕР-а је да заступа интересе европских истраживачких библиотека, њихових универзитета и научника. Промовише ефикасне информационе системе, приступ истраживању информација било да су електронске или у штампаној форми, очување културног наслеђа, као и ефикасно и ефективно управљање. Да би се испунили сви ови задаци, ЛИБЕР развија и систематски подржава стварање и развој функионалне мреже националних и универзитетских библиотека и других истраживачких библиотека у Европи и ван ње.

АКТИВНОСТИ ЛИБЕР-а

Активности ЛИБЕР-а су:

  1. Научне комуникације
  2. Дигитализација и откривање ресурса
  3. Очување и наслеђе збирки
  4. Организација људских ресурса
  5. ЛИБЕР услуге
  6. Остале активности

 

39. ГОДИШЊА КОНФЕРЕНЦИЈА ЛИБЕР-а

Сваке године се одржава годишња ЛИБЕР конференција и ове године је то била 39. Одржала се у Архусу у Данској, од 29. јуна до 02. јула у Националној и универзитетској библиотеци. Представници из Србије смо биле др Стела Филипи Матутиновић и ја, Александра Поповић. Учествовале смо са постером под насловом Едукација корисника у Универзитетској библиотеци у Београду: историја и нови трендови. Имали смо кратку усмену презентацију, али на свакој паузи смо имале могућности да поразговарамо са заинтересованим колегама.

РАДИОНИЦЕ

Првог дана су у преподневним сатима биле организоване 3 радионице. Прву су водили стручњаци из Велике Британије и била је посвећена комуникацијској стратегији библиотека на тржишту универзалног знања. Библиотекари морају много да комуницирају и помогну корисницима у прикупљању информација, морају да слушају кориснике и да прилагоде своје услуге њиховим потребама. Морају да докажу да су њихове услуге вредне и да су библиотекари менаџери знања. Добра стратегија комуникације и спремност прилагођавања је основно оруђе ефикасне комуникације.

Друга радионица, којој сам и ја присуствовала, је била о DART- европском порталу електронских теза и дисертација. DART – Европа је партнерство европских истраживачких организација које раде заједно како би побољшале управљање и објављивање електронских теза и дисертација у режиму отвореног приступа. Циљ ове радионице је био да се да преглед електронских теза у глобалном контексту.

DART је основан 2005. године. Њега чине 283 универзитета, 19 европских земаља и 166.104 теза у слободном приступу. Врло је једноставно прикључење  њиховом порталу, али је неопходно да се има већ дигитални репозиторијум. Они постављају само мета податке о тези или дисертацији, а сам универзитет (библиотека) брине о дигиталној колекцији.

            Приказан је портал (углавном) америчких теза и дисертација (NDLTD), портал теза и дисертација у Шпанији (RECOLECTA), у Чешкој,  у Ирској (Dublin City University).

            Тезе у дигиталној форми у отвореном приступу онемогућавају плагијаризам, а омогућавају већу цитираност као и бржу размену научних информација.

            Највећи проблем је дуготрајно чување дигиталних садржаја.

            Одељење за научне информације и едукацију је упознато са неким од ових портала и на својим едукацијама образује кориснике у њиховом коришћењу. Такође су неке адресе стављене и на КоБСОН-овом сајту http://kobson.nb.rs/servisi/strane_doktorske_disertacije.99.html

Трећа радионица је била о библиотекама и транзицији.

            ПРЕДАВАЊА

Програм је био богат и разноврстан. Паралелне сесије су омогућавале да се присуствује предавањима по жељи и интересовању учесника.

Најбоља предавања су имали Ана ван Меган Силва  и Грахам Стоун који су и победници ЛИБЕР конференције.  Ана ван Меган Силва   је одржала предавање на тему: Колико озбиљни морамо да будемо? Примена информационих вештина кроз игрице и интерактивне елементе. Она ради на Универзитету у Амстердаму у Холандији. Направили су видео игрицу Како спасти Азију за иностране студенте са тих простора. Игрица је посвећена само бесплатним изворима информација и како доћи до њих. Кад се студенти врате у своју земљу, неће имати приступ до плаћених електронских извора информација који су им доступни у Библиотеци.

Студенти воле да буду активни, воле видео записе, игрице, не воле да су сами већ у групи и воле да раде у групи, инструкције им треба дати преко Yоу Tube-а, не воле да читају по поглављима већ са више сајтова, и воле да претражују више прозора одједном.

Урадили су и вредновање информација преко игрице пре и после целе одигране игрице. Постигли су сасвим добре резултате што само показује да корисници воле да уче, али на свој начин коме ми, библиотекари, морамо да се прилагодимо.

Ово је био мали, али врло успешан пројекат. Буџет је био 15.000,00 евра и трајао је свега три месеца. Презентација је на адреси http://www.statsbiblioteket.dk/liber2010/presentations/Ana_van_Meegen.pdf

Грахам Стоун је одржао најбоље предавање : Претраживање живота, универзума и свега. Имплементација Summonна Универзитету у Хадерсфилду. Започео је предавање са питањима зашто је претраживање Гугла тако једноставно, а библиотека тако тешко и зашто желимо да наше кориснике научимо да буду библиотекари. Они су направили програм који обједињује све претраге по каталогу библиотеке, Гуглу, плаћеним електронским сервисима, електронским књигама, укратко, свим постојећим изворима информација. Преко једноставног портала, који има исти интерфејс као и Гугл, корисници могу да дођу много лакше до информација које су им потребне. Филтери се врло лако користе, искључују се и укључују да би се добили што релевантнији резултати у што краћем времену. Цела презентација је постављена на адреси  http://www.statsbiblioteket.dk/liber2010/presentations/Graham_Stone.pdf

Тамара Пианос из Економске националне библиотеке из Немачке је у предавању EconBiz – у сусрет корисничким потребама са новим технологијама на једноставан начин представила корисничке потребе и жеље. Корисници желе једноставно претраживање, толеранцију грешака у куцању, брзо претраживање, брзе одговоре, рангирање резултата по важности, директан приступ огромним колекцијама књига, часописа и чланака, филтере са различитим могућностима.

ЗАКЉУЧАК

Генерални закључак је да је конференција била изврсно организована и да се строго придржавала сатнице предавања и пауза. Било је доста предавања где смо могли да се упознамо са новим трендовима у библиотекарству, да видимо где смо ми у односу на друге, као и шта треба да урадимо у будућности како бисмо побољшали наш рад.
Корисници желе информације, али на свој начин и пред нама је период када више морамо да се прилагођавамо потребама корисника како би их задржали као кориснике наших библиотека и информација које библиотеке могу да понуде. Знање постаје колективно, корисници желе да користе туђа искуства и запажања, као и да поделе своја са осталим заинтересованима. Свет је тамо где су све информације и подаци повезани.

Тежи се Отвореном приступу у издаваштву, библиотеке треба да се централизују и потребно је да буде што боља сарадња међу њима. Сваки универзитет мора да има своје репозиторијуме који ће се онда повезати на глобалну светску мрежу.

Зоран Здравковић

Међународна научна конференција Књига и језик у развоју савременог друштва на Филолошком факултету у Београду одржана је 24. до 26. септембра 2010. године. Филолошки факултет Универзитета у Београду у сарадњи са Висконсин универзитетом (САД), Емпориа универзитом (САД), Бредфорд колеџом (Велика Британија), Универзитетом „Св. Климент Охридски“ (Бугарска), „Гете“ институтом у Београду, Библиотеком Матице српске (Нови Сад), Библиотеком града Београда и Универзитетском библиотеком „Светозар Марковић“, организовао је десету међународну научну конференцију из библиотекарства и информатике, доприносећи реализацији Године књиге и језика под покровитељством Министарства за културу Србије.
Као подстрек Години књиге и језика представљени су научни, истраживачки и теоријски радови из широког распона области организованих према следећим темама: егзистенција књиге; аналогни и електронски ресурси; однос књиге и других медија; лиценца у издаваштву и библиотекарству; улога језика у мултикултуралним друштвима; улога библиографских и каталошких информација у развоју друштва знања; ауторско и репрографско право.
Организациони одбор и Програмски савет конференције определили су да услед импозантног одзива и великог броја пријављених радова конференција и рад учесника теку пленарно и у секцијама, односно сесијама. Филолошки факултет у Београду и Амерички кутак били су право место а на појединим сесијама и једва довољно, да прими све заинтересоване који би конференцји присуствовали. Изузетни напори организатора омогућили су висок стручни ниво конференције, научност радова, техничке услове учесницима али и пријатан боравак страним гостима током конференције. Током два радна дана техничка опремљеност, симултани превод и академска атмосфера допринели су праћењу излагања али изазвали и богату дискусију, размену мишљења и изражавање ставова учесника. Размена искустава и примери добре праксе драгоцени су подстрек за колеге из наше земље и све учеснике конференције којих је било из САД, Енглеске, Ирске, Румуније, Бугарске, колеге из различитих типова библиотека из градова широм Србије као и научних радника, истраживача са института, наставног кадра, представника и предавача високошколских установа и припадника националних мањина и мултикултуралних средина. 

КЊИГА И ЈЕЗИК У РАЗВОЈУ САВРЕМЕНОГ ДРУШТВА  
Пленарни радни део конференције одвијао се кроз предавања, излагања учесника и дискусије у салама Филолошког факултета. Поред Сале хероја излагање научних радова током паралелних сесија одвијало се и у Америчком кутку у Дому омладине у Београду, где је за ову прилику било као посебност овогодишње конференције успостављање међународног линка са Вашингтоном и телеконференсинг на тему промена читалачких навика корисника у Америци („Changing Reading Habits in America“ William Middleton, Information Resource Officer, Washington D.C.).     
Конференциона излагања допринела су дијалогу и размени мишљења, представила теоријски и емпиријски приступ, разматрању правних аспеката, етичких питања и допринела развоју савременог библиотекарства, науке и друштва. Позитивни ефекти конференције који ће се реализовати кроз утицај на научни и наставни рад у Србији уз културолошки утицај искустава из региона и међународне примере уједно афирмационо делују и на процесе заштите библиотечких фондова, дигитализацију културног и историјског блага, релевантно информисање, промовисање знања и информациону писменост у Србији.
Скуп су отворили представници организатора, а након поздравних речи покровитеља  формирана су радна председништва и отпочео је рад конференције, најпре пленарне седнице а потом и паралелних сесија. Како су излагачи били из различитих типова библиотека, из земље и иностранства, тако су и теме биле веома разнородне. Покривале су све аспекте електронског и дигиталног, од аутоматизације и електронизације библиотечког пословања, дигитализације и заштите библиотечког материјала, очувања традиције и културне баштине, преко нових услуга корисницима и савремених библиотечких сервиса, база података у пуном тексту, библиотечког софтвера до нових маркетиншких концепата библиотека и библиотечких конзорцијума; примена у хуманистичким наукама, култури, издаваштву али и културном, естетском и уметничком доживљају, па све до будућих концепата библиотека и веба 2.0.
Излагањем радова разматране су следеће теме: књига, језик, демократија; образовање, настава; савремено друштво, информациона писменост, егзистенција књиге у новом миленијуму; културна политика, издаваштво; лингвистички и културолошки аспекти, еволуција књиге и других медија; развој и метаморфоза медија; развој технологије, нове технологије, утицај технологије; књига пред изазовима нових технологија, традиционални и савремени медији; средства комуникације; очување културне баштине; библиографија, архивирање, дигитализација, дигитални ресурси; информационо друштво, друштво знања, Интернет; место и улога библиотека и библиотекара; мултимедија; ауторска права и етички аспекти.
Паузе за освежење осим за предах учесници су користили и за размену ставова између  презентација. Нарочита интересовања изазвали су прегледи стања у другим земљама и у окружењу те је доста питања постављано гостима из иностранства. Овог пута својим радовима скуп су  излагањем и презентовањем обележили Дејвид Литл (Ирска), Брајан Хајндмарч (Енглеска), Гвен Александер, Хоуп Олсон, (САД), Милена Миланова, Александар Димчев, Теодора Станева, Стела Колева, Иван Иванов, Евгенија Стефанова Русинова, Поли Руменова Муканова (Бугарсака), Габриела Панцел, Диди-Јонел Кенусер, Марина Пуја-Бадеску, Мариана Дан (Румунија), као и велики број домаћих стручњака из области библиотекарства и других наука као и библиотекарству сродних дисциплина.
Пленарни део обиловао је интензивним радом и обиљем информација али је концерт на гитари Уроша Дојчиновића додатно увеличао овај научни скуп са композицијама на гитари намењеним свим нацијама које су на конференцији учествовале. Културно-историјска екскурзија и посета Костолцу, Виминацијуму, Смедереву и смедревској тврђави последњег дана имала је стручни, историјски и културолошки карактер. Прерасла је у интерсантну рекреационо-културну посету античких римских и средњовековних српских историјских локалитега и пружила увид у значајне културне вредности и  знаменитости овог дела Србије.
Пратећи материјал, Зборник радова са IХ конференције „Етика у науци и култури“ и Зборник резимеа са овогодишње конференције одштампани за ову прилику обогатили су стручну библиотекарску литературу и допринели научном и истраживачком процесу у савременом библотекарству.
Дискусија која је прожела овогодишњу конференцију преточиће се кроз закључке и целокупне радове у зборник радова „Књига и језик у развоју савременог друштва“ који нас ускоро очекује.

Никола Крсмановић

Извод
Овај рад истражује промељиву улогу организације знања у представљању језика за претраживање информација у кроскултуралном и мултикултуралном друштву. У раду се проучава појам концепт кроскултуралног и мултикултуралног друштва — однос језика и културе. Глобализација и интернет међусобно зближавају културе, интелектуалне продукте и кориснике, али и приказују разлике међу њима. Што се тиче организације знања, основни проблем је: Како да корисници из различитих средина користе сличан интерфејс на сличан начин? Аутор представља мађарско решење које означава различите тематске термине, предмете, УДК кодове на концептуалном нивоу.

1. Увод
Данас се путем инфраструктуре светске мреже информације брзо и лако прослеђују ван државних граница, али често заборављамо лингвистичке и културолошке баријере, које претраживање информација чине компликованијим. Решења могу бити:
• употреба вишејезичног тезаура
• вишејезичне предметне одреднице
• адаптација и коришћење класификационих система, који нису засновани на језику, као УДК (UDC – UniversalDecimalClassification)
• машинско превођење или машински потпомогнуто превођење.

Све више се ставља акценат на изградњу светске мреже информација. Претраживање информација је постало глобално, иако „глобални језик“ још увек није развијен. У одређеној мери енглески се може назвати таквим, јер се широм света користи у различитим областима истраживања у развоју. Поред глобализације, може се посматрати и други процес: локализација. Само они производи који користе локални језик могу бити успешни на локалном тржишту. Данас пројектанти производа користе локални језик и покушавају да угоде посебним карактеристикама локалне културе и обичаја. Локални језици добијају све више на значају, иако је мрежа остала глобална. Можемо приступити норвешким, корејским или холандским документима из Мађарске, као што су и мађарски документи доступни из најудаљенијег дела света.

2. Језик и култура
2.1. Језик
Европска Унија придаје велики значај процени мера политике за мањинске језике у Европи. Све је већа свест о важности језичке разноликости у Европи. „Годишњи извештаји Европског центра за мањине посебно важе за политике мањинских језика.” (Grin, 2000). У извештају из 2000. године се каже:

Лингвистичка разноликост се дуго препознаје као одређујућа карактеристика Европе, као елемент који води успостављању њеног идентитета, и као услов за њен демократски развој; сада се све више препознаје и као вредност која доприноси креативности у свим доменима друштвеног живота, укључујући социјалну кохезију и економски учинак. (Grin, 2000)

Као што смо навели, енглески је један од најважнијих језика за глобално претраживање информација, али не и једини. Понекад он изгледа као једини језик који се користи у међународној и научној комуникацији. Истраживачи који испитују развојне тенденције интернета кажу да је данас мање корисника који користе енглески као матерњи језик, него оних који га не користе као матерњи (Јапанци, Кинези, Шпанци). Друга истраживања показала су да је број веб страница које нису на енглеском језику превазишао број веб страница на енглеском.

То је разлог све веће потребе за међујезичним системима , који помажу да се превазиђу језичке баријере. Међујезични систем претраживања потребан је онима који могу да претражују само на једном језику, или за оне који говоре више од једног језика, али им је претраживање информација лакше и ефикасније на једном језику.

Неки типични међујезични задаци претраживања су: 

•     претражити једнојезичне колекције на језику који корисник не може да прочита
•     преузети информације из вишејезичне колекције коришћењем једнојезичног упита
•     изабрати слике из колекције индексиране слободним текстуалним насловима у непознатом језику
•     пронаћи документе у вишејезичној колекцији скенираних слика.

2.2. Култура, не само језик

Култура је својствена хомосапијенсу, заједно са материјалним објектима који се користе као саставни део овог понашања. Стога, култура обухвата језик, идеје, веровања, обичаје, кодове, институције, алатке, технике, уметничка дела, ритуале и церемоније између осталог. У свету постоји 6000 језика, што значи скоро 6000 различитих култура, а то значи да свакодневни проблеми при проналажењу информација у некој бази података или дигиталној библиотеци потичу из различитих култура.

Мађарска је мала земља, али има 13 признатих заједница националних мањина (ромску, немачку, словачку, хрватску, румунску, српску, словеначку, јерменску, грчку, бугарску, пољску, русинску, и украјинску). Наравно, ту је много више националности, али ове мањине имају посебну националну етничку културу у Мађарској и сопствене школске системе, радио програме итд.

Људска социјалност  засићена је значењем (Holtgraves & Kashima, 2008, 73). Питање стварања значења и размене значења – како људи ступају у смислену мисао и деловање у социјалним контекстима – централно је питање социјалне когниције. (Kashima, 2000).

 

Дефиниција културе
Култура се може дефинисати из више перспектива, у складу са друштвеном науком којом се неко бави. Једна од добро познатих је дефиниција Клакхона.

Он јасно раздваја културу од ограничених концепата обичног језика, историје и књижевности. Антрополошки термин означава оне аспекте укупног људског окружења, опипљивог и неопипљивог, које стварају људи. „Култура“ се односи на одређени начин живота групе људи, њихов потпуни „план за живљење“. Изгледа да је култура главни концепт америчких антрополога. За етнологе, фолклористе, антрополошке лингвисте, археологе и социјалне антропологе, културе је увек полазна тачка или референтна тачка, ако не неизоставно централна тачка. (Kluckhohn,1951; Heidrich, 2002, 26)

Кребер и Клакхон су дали веома комплексну дефиницију културе:
Култура се састоји из шаблона, експлицитних и имплицитних за понашање који се примају и преносе путем симбола, а који чине дистинктивно достигнуће група људи, укључујући њихово отелотворење у рукотворинама; основно језгро културе се састоји од традиционалних (тј. са историјским пореклом и одабиром) идеја и нарочито од њихових додатих вредности; културни системи се могу, са једне стране, сматрати производима деловања, а са друге стране, условним елементима будућег деловања. (KroeberandKluckhohn, 1952)

 

2.3. Кроскултурална или кроснационална
Питања о разликама између култура су ретка, студије су обично фокусиране на језике у области организације знања. Сузана Керанен је изучавала овај проблем у својој докторској дисертацији (Keränen, 2002). Она је испитала еквивалентност значења, метода и димензија за мерења истих. Она је представила много студија случаја у својој пракси стварања енглеских и финских вишејезичних тезаура. Постоје три проблема у истраживању кроскултуралних студија које треба узети у обзир:

1. Појам  „култура“се користи на тако много начина да академици нису постигли консензус око дефиниције;
2. Разлика између културних и нацоналних граница је проблем који има за последицу коришћење „нације“ као синонима за „културу“;
3. Мерење утицаја културних атрибута на  организационо функционисање је проблематично због недовољно јасне дефиниције. (Clark, 1994)

Стога је други проблем, осим различиитх аспеката дефиниције културе, тај што се „култура“ често мења „нацијом“. Два термина се често међусобно замењују. „Нација“ се неизоставно користи као синоним за „културу“, што за последицу има то да се разлике између нација тумаче као културне разлике. Стога, према Багату и Меккејду (1982), „оно што се назива кроскултуралним разликама су у ствари само кроснационалне разлике“.
Кларк исправно каже да је превелико поједностављивање тврдити да културне границе одговарају националним (политичким) границама, будући да ниједна нација није толико чиста да сви њени чланови деле заједнички скуп културних фактора. Свака нација је колаж различитих и јединствених субјективних култура. Стога, иако две нације могу делити заједнички језик, климу, политички систем и религију, разлике у мешавини њихових субјективних култура (подкултура) ће резултирати дистинктивним системима веровања, норми, вредности и когнитивних мапа.  Национална култура стога одражава јединствену интеракцију, и комбинацију, између скупа субјективних култура. Постоји мноштво примера ових субјективних (под)култура, које се јасно препознају као регионалне културе у Белгији, Канади, Немачкој, УК, итд. (Heidrich, 2002, 27)

Постоји више нивоа и извора мултикултурализма: старост, географија, национална припадност, религијска припадност, језик, традиција, историјски елементи, клима, економија, расни микс, политички систем, пол, модернизација и многе друге неопипљиве ствари. Тако да ако смо у потрази за неким општим решењем организације знања, требало би да знамо да је проблем веома комплексан и да прост превод не даје прецизно решење. Због тога резултат на концептуалном нивоу може пружити задовољавајуће достигнуће.

Карактеристике културе:
• друштвени производ —заснива се на узајамном ефекту и интеракцији
• научено сазнање и знање — социјализација, систем сазнања и норме
• појединац — техничка и интелектуална појава, шта свет тумачи језиком
• друго значење — засновано је на културном искуству

Правила културе:
• Култура је научена
•  Култура потиче од биолошких, компоненти окружења, психолошких и историјских компоненти људског постојања
• Култура је структуирана
• Култура је подељена на аспекте
• Култура је динамична
• Култура је променљива
• Култура исказује правилности које омогућавају њену анализу научним методама
• Култура је инструмент којим се појединац прилагођава свом укупном окружењу и добија средства за креативно изражавање. (Herskovits, 1940)

Стање интеркултуралне комуникације:
• Туриста
• Службене посете, научници, делегација
• Имигранти и мигранти
• Вишенационално радно окружење
• Мањине, етничке групе, подкултура
• Интернет корисници, итд.
• Људи у глобализацији

3. Еквивалентност у организацији знања и дигитално окружење
3.1. Еквивалентност
Основа проблема је једнакост између светова и концепата у мултикултурном и мултијезичном окружењу. Ми треба да дефинишемо вредност прага, ниво еквиваленције за решења организације знања (вишејезични тезаури или предметне одреднице, адаптација и коришћење класификационих система и машинско превођење или машински потпомогнуто превођење). Ми треба да покушамо да предвидимо и одлучимо какву врсту тематских појмова ћемо користити у нашем систему за претрагу информација.

У Међународној организацији за стандардизацију стандарди  Документација – Смерницеза успостављање и развој вишејезичних тезаура (ISO, 1985, p. 8) еквивалентност је подељена на тачну еквиваленцију, нетачну еквиваленцију, делимичну еквиваленцију, један-на-више еквиваленцију и нееквиваленцију (Keränen, 2002, 797).

3.2. Дигитално окружење
Све је више конструисаних и доступних дигиталних библиотека у свету. Ове библиотеке су на националним језицима, тако да могу бити мета кроскултуралне и међујезичне претраге информација. Дизајнери, провајдери садржаја и корисници дигиталних библиотека могу да имају различито културно порекло, тако да су ове библиотеке на најмање три нивоа кроскултуралне. Питања кроскултуралне употребљивости у дигиталним библиотекама важна су област за социјалну информатику. Погрешно тумачење боја, облика, симбола, метафора, језика и употребе најчешће су грешке у кроскултуралном пројекту.
Фокус истраживања на дигиталним библиотекама је годинама на решавању техничких проблема дигитализације и развоја. Употребљивост се чинила као релативно мало питање. Иако је било истраживача и девелопера који су испитивали ово међукултурално питање узимајући у обзир културне аспекте пројектовања глобалног информационог система на темељнији начин. Овај начин рада се може груписати у четири kатегорије које се преклапају:

• кроскултуралне студије употребљивости
• интернационализација индустријских производа
• интернационализација софтвера
• међународни веб дизајн.

Елке Дукер, изучавајући кроскултуралну употребљивост, открила је у једном од својих истраживања да преференције боја студената са различитих културних подручја могу да се драстично разликују. Она је истакла чињеницу да употреба дигиталне библиотеке и њене метафоре није недвосмислено за сваког. Иако су рачунарске метафоре постале саставни део дизајна информационих система, ипак су дубоко укорењене у културним праксама.

Данас постоји неколико пројеката у Европи који имају за циљ да помогну и подрже пројекте дигитализације европских земаља, и да се баве проблемом међујезичне претраге у тим дигиталним библиотекама. Неки од њих су: MinervaandMichael, MACS (Вишејезични приступ предметима), Calimera, Madieraproject (Вишејезични приступ инфраструктури података европске истраживачке области).

 

4. Вишејезичнитезаури
Једно од решења за помоћ при међујезичном претраживању информација може бити употреба вишејезичног тезаура. Прави вишејезични тезаур нуди комплетне концептуалне и терминолошке уносе за сваки представљени језик; још важније, представља потпуно развијену структуру тезаура (тј. сви семантички односи еквивалентности, хијерархије и повезивања/сродности) у сваком језика тезаура.  

Један од главних услова пројектовања вишејезичних тезаура ја да се различите верзије развијају истовремено. Вишејезични тезаур не треба да буде превод постојећег једнојезичног тезаура. Пракса није еквивалент са теоријом, зато што постоји неколико вишејезичних тезаура који су се развили превођењем из економских разлога.

Обећавајуће достигнуће је Eurovoc тезаур. Eurovoc тезаур је објављен на званичним језицима Европске заједнице (бугарски, чешки, дански, холандски, енглески, естонски, фински, француски, немачки, грчки, мађарски, италијански, летонски, литвански, малтешки, пољски, португалски, словачки, словенчки, румунски, шпански и шведски) и још једном језику (хрватски). Сви ови језици имају једнак статус: сваки дескриптор на једном језику обавезно одговара дескриптору на било ком другом језику. Међутим, не постоји једнакост између недескриптора у различитим језицима, пошто богатство речника у сваком језику варира од области до области (Eurovoc, 2008).

5. Општи језички речник преузимања информација — MÁTrIkSz
Коришћење класификационих система који се не заснивају на језицима може бити једно од решења проблема међујезичног претраживања информација, иако постоји неколико проблема које треба решити. Значајне предности су концептуални ниво, одсуство језичких знакова између осталог, али дизајнери треба да увиде, поставе и усвоје класификационе концепте за не само страну концептуалну структуру, већ да успоставе везе са различитим темама и тематским терминима.
Mátriksz(Речник за претрагу општих информација) пројекат је завршен2000. у Széchényi Народној библиотеци Мађарске, и неке од карактеристика су:
• То је највећи мађарски речник за претрагу информација (око 28,000 лексичких појмова до 2002.).
• Израђен је уз помоћ модерне технологије, компјутерски са електронском подршком, у погледу информационе мреже и интернета. Софтвер који користи зове се RELEX.
• Могуће га је развити и одржавати на Интернету динамички.
• Може да ради са MARC форматом.
• Има веома лаку конструкцију реченице и синтаксу.
• Високог је нивоа, ефикасан, отворен, флексибилан, лак за употребу, са богатим речником и јасном структуралном шемом.
• Обухвата неке од мађарских тезаура од 1990 до данас. Њих има преко 20.
• Може се користити и путем аутоматске класификације и система индексирања.
• Обухвата и УДК индекс новог мађарског издања.
• Слабост ових тезаура је мало библиографских записа, који се веома користе у овим системима. Тако је MÁTrIkSz пројекат био добра прилика за  KÖZTAURUSZ и OSZK тезаур. (HajduBarát, 2003)

Концепт пројекта је био: да се да могућност заједничког претраживања тематских термина (предмет, дескриптори, УДК кодови, итд.) у каталозима и базама података неких великих библиотека које имају различите структуре и методе претраживања информација.

MÁTrIkSz је кооперативни систем информација учесника који тражи методе и базе података. KÖZTAURUSZ/OSZK тезаур је међу њима заузео истакнуту улогу, али учесници су једнаки њему. Независни су и имају прилику за заједничку претрагу. Постоји одговарајући кориснички интерфејс за претрагу речника  сваког учесника и за коришћење различитих тематских термина, као што су УДК термини, предмети, дескриптори.

MÁTrIkSz има и сопствени језички речник за претрагу информација, који је, независан од других библиографских база података, али претражује и те системе. Постоји заједнички онлајн индекс, и његови записи имају локалну идентификацију. Резултат није само библиографски запис, већ постоји садржај тематских термина. Различити класификациони системи и њихове библиографске базе података појављују се у једнообразном и хомогеном окружењу. Свака база података садржи своје дескрипторе, термине, и ако имају било какав сличан израз са различитим морфолошким облицима, чине да се фразе KÖZTAURUSZ-а појаве у 750 поља (еквивалентних) MARC запису. Резултати претраге би долазили од свих библиографских база података, представљајући разнолике изразе библиотека учесника без икакве аналогије. Резултати претраге ће доћи само из сопствене базе података (Bánki, 2002, p. 35).

Пројекат је помогао ново издање УДК индекса. Адаптација УДК МРФ (UDCMRF – UniversalDecimalClassificationMasterReferenceFile) у вези KÖZTAURUSZ/OSZK тезауа и УДК индекс је уграђена у тезаур. УДК кодови постали су претраживи у MÁTrIkSz систему, и дају основу претраживању у мултикултуралном и вишејезичном окружењу, зато што су УДК кодови и дескриптори на коцептуалном нивоу и УДК је независан од језика.

6. Закључак — Концентрација знања на концептуалном нивоу
Овај рад има за циљ истраживање промена организације знања у улози и могућности репрезентације језика за претраживање информација у кроскултуралном и мултикултуралном друштву. Последњих деценија било је покушаја унификације и стандардизације библиографских система широм света. То значи да су традиционална класификација (УДК на пример) и тезаури тренутно растегнути на покривање културних и лингвистичких  артефакта и концепти ће бити знатно другачији и шири од првобитно планираних.

Наташа Дакић

Melanie Chu, Outreach Librarian
California State University San Marcos, USA
mchu@csusm.edu

Увод

Према статистици, од 10 библиотекара скоро једна особа је млађа од тридесет година.1 Просечна старост дипломираног студента из области библиотекарства и информатике је између 30 и 35 година.2 Између 2010. и 2020. године 45% библиотекара ће достићи старосну пензију што значи да ће имати преко 65 година.3 Релативна старост професије ће наставити да пада са повећањем броја пензионисаних особа. Статистички речено, популација младих библиотекара постаје мањина.
Млади, нови библиотекари суочавају се са старосном дискриминацијом, која укључује како непримерен третман на радном месту тако и нереална очекивања у извршавању задатака од стране претпостављених. Старосна дискриминација у високошколским библиотекама довела је до незадовољства међу новим библиотекарима као и до губитка интересовања за посао међу њима. Овај “тренд затварања врата“ новим библиотекарима је посебно проблематичан ако се има у виду просечна старост библиотекара данас.4 У наставку рада следи истраживање библиотечке литературе на тему предрасуда старијих библиотекара и приказ усмених доказа који се односе на старосну дискриминацију у  високошколским библиотекама.5

Преглед досадашњих истраживања

 

Већина досадашњих истраживања о старосној дискриминацији у библиотекарству је фокусирана на изазове са којима се суочавају старији библиотекари. Ови изазови се крећу од стереотипа (на пример: нефлексибилан и некреативан, неспреман да прихвати промене или нове технологије6) до дискриминације у запошљавању, унапређењу и евалуацији.7 Много је било написано и на тему старења професије или такозваном „оседелом“ библиотекарству, које је превасходно везано за питања пензионисања и запошљавања.8 Међутим, истраживања која су специфична за старосну дискриминацију младих и/или нових библиотекара су ограничена.
Lancaster разматра професионалне и персоналне разлике између библиотекара из четири различите генерације: традиционалисти, рођени пре 1946. године; припадници “baby boom“ генерације, рођени 1946-64.г.; припадници генерације Икс (Generation X или Gen Xer), рођени 1965-81.г. и миленијумци (Millenials), рођени 1982-2000. г.9 Она наводи фрустрације библиотекара, припадника генерације Икс: „Знам да изгледам као да ми је 12 година (…), али ја сам професионални библиотекар са мастер дипломом и пет година радног искуства“.10 Други истраживач Gordon нам указује на чињеницу да неки млади библиотекари сматрају да прави мото у кампањи запошљавања АLА-е (American Library Association) уствари гласи „запослити, одбацити, подсмехнути се“.11 Примећена је и дихотомија између активног запошљавања нових библиотекара и лошег третмана према њима на радном месту: „(…) библиотечки руководећи кадар као и старији библиотекари третирају младе, тек дипломиране библиотекаре на незадовољавајући начин“.12 У литератури недостаје свеобухватна студија о међугенерацијским односима библиотечког особља.
Једно истраживање које се бави првим запослењем једног библиотекара указује на бирократију и отпор као на изворе незадовољства на радном месту – другим речима, слушање уобичајеног рефрена „јер се увек радило на тај начин “ изазива фрустрације.13 Поред тога, нови библиотекари се осећају изоловано и суочавају се са веома израженим исказивањем непоштовања, такозваним „culture of disrespect“, у високошколским научним библиотекама.14 Због ових предрасуда и исказане пристрасности у односу на младе библиотекаре, а нарочито због њиховог недостатка искуства, многи се осећају „обесхрабрени и омаловажени“.15
С обзиром на распон искуства, образовања, као и начинима комуникације у библиотеци, одређени степен сукоба на радном месту је изгледа неизбежан. Ипак, само 57,9% од испитаних библиотекара почетника слаже се са изјавом: „Библиотеке су отворена и афирмативна места за нове библиотекаре“.16 Импозантних 59% младих библиотекара са једном до три године радног искуства су променила посао бар једном, а незадовољство послом објаснили су делимично и  као „неспособност старијих генерација да их схвати и прихвати као колеге“.17 Као један од разлога наводи се и то да млади библиотекар „сагори“ на новом послу, преузима превише одговорности,18 а све вероватно због неодрживог и нереалног очекивања претпостављеног или старијих колега. Ови фактори стварне и опажене дискриминације младих библиотекара кулминирају у губитку интересовања како за професију тако и  за библиотекарство.
Bery апелује на „baby boom“ генерацију да понуди разумевање и буде пријемчив према новим, младим библиотекарима: „Пустити значи исказати поштовање овим новим библиотекарима, њиховом стилу, а посебно њиховим идејама о томе како бисмо могли да поправимо библиотечке услуге. (…) То значи одбацити потребу да им се каже како су то учинили погрешно, како смо ми ту исту њихову идеју покушавали годинама да остваримо, или како смо тај проблем решили много пре њих.“19 Даља истраживања старосне дискриминације младих библиотекара су неопходна како би могли боље да разумемо њен утицај на запошљавање, остајање на послу и задовољство послом.

            Резултати анкете

Следећи узорак усмених коментара који је прикупљен представља прелиминарну документацију о старосној дискриминацији. Анкетни лист који је садржавао захтев за навођење примера, посебно како се млади и/или нови библиотекари не третирају једнако као и друге колеге, је послат електронском поштом новим библиотекарима.20 Добили смо двадесет један одговор. Додатно су укључени одговори који су добијени приватно, преко личних познанства. Коментари су груписани у категорије, а све идентификационе информације су уклоњене зарад очувања тајности, а такође,  неки преопширни одговори су скраћени.
У првој категорији налазе се примедбе старијих библиотекара упућене млађим, новим библиотекарима чији је укупан тон оцењен као презрив и покровитељски:

  • „Ја сам био библиотекар и пре него што су се појавили рачунари. Чак ни HTML није постојао док сам ја студирао библиотекарство.“
  • „Увек се радило на овакав начин.“
  • „Зар још нисте удати/ожењени?“
  • „Ми смо већ све то покушали.“

 

Следе примедбе које указују на недостатак разумевања. Коментари колега студената који се односе на нове библиотекаре откривају њихово непоштовање:

  • „Колико имаш година?“
  • „Хоћеш ли да изађемо понекад?“
  • „Да ли ти овде радиш као студент?“

 
У трећој категорији смештени су савети од ментора и ветерана библиотекарства упућени младим библиотекарима који, највећим делом, одражавају подршку али и позивају на опрезност:

  • „Држите уста затворена на састанцима и платите чланарину. Тако се то ради у академским круговима.“
  • „Када се осећате маргинализованим, нађите неког цењеног, старијег библиотекара да изнесе ваше идеје.“
  • „Не заборавите да други одлучују о вашем уговору/запослењу.“

 
Даље, запажања младих и/или нових библиотекара додатно потврђују старосну дискриминацију одражавајући очигледну фрустрацију и незадовољство:

  • „Зашто су ме уопште запослили, ако не желе да чују оно што имам да им кажем?“
  • „Нећу уопште да проговорим уколико ме се то лично не тиче.“ Или: „То није вредно ућуткивања или добијања отказа.“
  • „Толико има пуно сукоба и исказаног непоштовања између нових и искусних библиотекара.“
  • „Нећу се осећати безбедно док ме не приме за стално.“

 
Коначно, последња категорија обухвата оно што су неки описали као изражавање нереалних очекивања. Наиме, од младих библиотекара се очекује да буду: технолошки образовани; да буду пријемчиви за промене и активни заговорници промена; високо мотивисани и продуктивни; оптимисти (нпр. да „није сагорео на послу“ или да „није циничан“); енергични, ентузијасти са „свежим“ идејама; вољни и способни да раде више сати; физички здрави; спремни да „преврну сваки камен“; и уопште, да буду више „у контакту“ са студентима. И заиста, имајући у виду оваква претерана очекивања са којима се сусреће нов библиотекар његова исцрпљеност и незадовољство делују крајње очекивано.

Дискусија

           
Иако је оно што је приказано у  Прегледу досадашњих  истраживања дато у ограниченом обиму и без детаљног контекста, оно поред стереотипа, открива и још опаснију дискриминацију нових библиотекара. Додатна истраживања могла би да укажу на разлику између „младог“ библиотекара (термин који обухвата како оне који су млађег узраста од својих колега, тако и оне који се једноставно сматрају или осећају младим) и „новог“ библиотекара (термин који укључује и оне који су нови у струци, али не и нужно млади). Такође, било би интересантно спровести студију која би се бавила односом ненамерног и намерно изазваног инцидената везаног за старосну дискриминацију, или студију о старосној дискриминацији у неакадемским библиотекама.
Иако је свакако неопходно даље емпиријско истраживање о старосној дискриминације младих библиотекара, постојећа литература и усмени докази указују да недостатак поштовања на радном месту доводи до незадовољства и губитка интересовања за запослење нових библиотекара. Као и код етничке дискриминације или код неких других облика дискриминације, предрасуде старијих колега према млађим, новим библиотекара не могу се отклонити без претходног признања као и без одговарајуће документације. Оно што би искусни библиотекари као и они који су на руководећим позицијама могли да учине јесте да ревидирају степен очекивања радног учинка младих библиотекара и организују радионице за професионални развој. Овакве радионице би служиле и као место  где би се на један неформалан начин размењивала мишљења између искусних и младих библиотекара. Аутор ће својим наредним истраживањем покушати да прикаже и проблеме везане за запошљавање, остајање на послу као и степен задовољства послом у високошколским библиотекама у односу на старосну дискриминацију која влада у овим круговима.

 

Овај чланак је заснован на постеру аутора на сесији Diversity in Academic Libraries, која представља део California Academic and Research Libraries, одржану маја 2007.

 

Текст на енглеском језику објављен као:
Ageism in Academic Librarianship / by Melanie Chu // Electronic Journal of Academic and Special Librarianship; Summer 2009, Vol. 10, No. 2
доступан преко:
http://southernlibrarianship.icaap.org/content/v10n02/chu_m01.html

 Превод текста:
Наташа Дакић,
виши библиотекар,
Универзитетска библиотека “Светозар Марковић“,
Београд

Напомене:

1. Mary Jo Lynch, “Age of Librarians,” American Library Association, Office for Research and Statistics (1999), http://www.ala.org/ala/ors/reports/ageoflibrarians.htm
2. Denise M. Davis, “Library Retirements: What Can We Expect,” American Libraries 36, no. 8 (2005): 16.
3. Mary Jo Lynch, Stephen Tordello, and Thomas Godfrey, “Retirement & Recruitment: A Deeper Look,” American Libraries 36, no.1 (2005): 26.
4. Susanne Markgren, Thad Dickinson, Anne Leonard, and Kim Vassiliadis, “The Five-Year Itch: Are Libraries Losing Their Most Valuable Resources?” Library Administration & Management 21, no. 2 (2007): 70-76.
5. Note from author: For the purposes of this article, “young” and “new” are used interchangeably unless otherwise noted; it is an important distinction, however, that novice librarians may not, in fact, be young.
6. Elisa F. Topper, “Working Knowledge: Fighting Age Discrimination,” American Libraries 35, no.10 (2004): 60.
7. Gwen Arthur, “The ‘Graying’ of Librarianship: Implications for Academic Library Managers,” Journal of Academic Librarianship 24, no. 4 (1998): 323-327.
8. Davis, 16; Lynch, Tordello, and Godfrey, 26.
9. Lynne C. Lancaster, “The Click and Clash of Generations,” Library Journal 128, no. 17 (2003): 36-39.
10. Ibid., 38.
11. Rachel S. Gordon, “Get Over the ‘Graying’ Profession Hype,” LibraryJournal129, no. 1 (2004): 62.
12. Marylaine Block, “The Right Hand Knoweth Not,” Ex Libris: an E-Zine for Librarians and Other Information Junkies (October 2004): http://marylaine.com/exlibris/xlib228.html
13. Ria Newhouse and April Spisak, “Fixing the First Job,” Library Journal 129, no. 13 (2004): 44-46.
14. William K. Black and Joan M. Leysen, “Fostering Success: The Socialization of Entry-Level Librarians in ARL Libraries,” Journal of Library Administration 36, no. 4 (2002): 3-26.
15. Ibid., 8.
16. Ibid., 44.
17. Markgren and others, 76.
18. Ibid., 75.
19. John N. Berry III, “Memo to Baby Boomers,” Library Journal 129, no. 10 (2004): 12. 
20. Melanie Chu, “Ageism in Academic Libraries,” posting to NEWLIB-L: The Discussion List for New Librarians (May 10, 2007): http://www.lahacal.org/newlib/