Број један (2011)

Јелена Миторвић, Адам Софронијевић
Универзитетска библиотека “Светозар Марковић“

Античка Александријска библиотека, основана за време владавине Птоломејске династије, била је највећа библиотека античког света и један од најнапреднијих центара за учење у свету. Основао ју је Александар Велики 300. године пре нове ере, а потпуно је уништена 642. године нове ере. Представљала је главни репозиторијум древне мудрости и знања.

Математичари и филозофи попут Ератостена и Еуклида, многи познати астрономи и други научници долазили су до значајних открића управо у просторијама ове библиотеке.

У близини места на ком се налазила стара библиотека, на обали мора међу оронулим стамбеним зградама, 2002. године подигнута је једанаестоспратница од стакла и бетона, дело норвешке архитектонске фирме Снохета.

Зграда обликом подсећа на огроман соларни диск, окренут према Медитерану. На гранитном зиду који гледа на југ уклесана су слова већине светских писама, што представља својеврсну промоцију националне, културне и језичке шароликости материјала који се чувају у овој грађевини.

Укупна површина се процењује на 40.000 квадратних метара, а на полицама има места за око 8 милиона књига.

У Александријској библиотеци налази се највећа јавна читаоница на свету, конференцијски центар, планетаријум, као и специјализоване дечје читаонице, читаонице ретких књига, рукописа, микрофилмова, а њен саставни део је и музеј. У реализацију овог амбициозног пројекта египатска влада уложила је 120 милиона америчких долара, а организација УНЕСKО прикупила је још 100 милиона.

За мање од 10 година, колико ова библиотека ради, уведене су информационе технологије које се сматрају најсавременијим у свету. Истраживачи ове библиотеке усавршили су софтвер за препознавање карактера (ОЦР) за арапски језик, и дигитализовали најзначајније списе како би их дисеминирали путем интернета. Са преко 1,5 милиона посетилаца и 700 организованих догађаја само у протеклој години, Библиотхеца Алеxандрина (формални назив на латинском) постала је место окупљања научника, књижевника и других мислилаца из целог света.

Млади, истраживачи и туристи често посећују зграду Александријске библиотеке како би дошли до многих материјала које је тешко пронаћи у другим арапским земљама. Колекције библиотеке садрже и многа дела која критикују ислам, дела у којима је тема хомосексуалност, доступна су чак и дела Салмана Рушдија, премда се чувају у посебном складишту, као и издања књига из историје уметности у којима се налазе актови.

Ово обновљено складиште знања, које је неколико пута уништавано у античко доба, поштеђено је усред актуелних насилних нереда захваљујући младима који су, држећи се за руке, оформили људски штит око масивне зграде Александријске библиотеке.
Побуна у Египту избила је 25.јануара 2011. године, подстакнута донекле и дешавањима у суседном Тунису, где је у децембру 2010. године избила револуција. Египатски народ тражи оставку председника Хоснија Мубарака, који се на тој позицији налази још од 14. октобра 1981. године.

Мубарак је 1. фебруара 2011. објавио да се неће опет кандидовати за председника у предстојећим председничким изборима. Неколико дана касније, 5. фебруара, египатски државни медији пренели су да су високопозиционирани чланови владајуће Националне демократске странке, укључујучи председника Мубарака, поднели оставке на водеће улоге у тој политичкој партији. Касније је разјашњено да ће Мубарак свеједно остати на позицији председника, а протести се настављају непромењеним интензитетом.

Протести су привукли светску пажњи делом и због повећаног коришћења социјалних мрежа и сервиса: Твитера (Twitter), Фејсбука (Facebook), Ју Тјуба (You Tube) и других социјалних медија који су омогућили комуникацију и сарадњу између активиста и посматрача, као и благовремено документовање догађаја. Многе друге земље су организовале протесте у знак подршке Египћанима.

Како је ниво публицитета растао, египатска влада почињала је све више да ограничава приступ Интернету, нарочито приступ социјалним медијима. После тога, снимци протеста и полицијског насиља над протестантима наставили су да проналазе пут до гледалаца захваљујући камерицама мобилних телефона и посебно развијеног сервиса, који омогућава слање порука на сервису Твитер, путем телефонског позива.

Онлајн организовање одиграло је веома значајну улогу, јер су људи могли да дискутују и доносе одлуке без одржавање формалног састанка који је полиција могла растурити, а значајна је чињеница да је много генерација младих Египћана своја прва знања о коришћењу Интернет технологија стекло управо у просторијама Александријске библиотеке.

Библиотека је од 28. јануара 2011. године привремено затворена, али др Серагелдин, директор библиотеке, обећао је да ће она бити отворена одмах по укидању полицијског часа у Египту.

У целости преносимо саопштење које је директор Александријске библиотеке др Исмаила Серагелдина упутио пријатељима библиотеке у свету и које је доступно на сајту Александријске библиотеке:

„Нашим пријатељима широм света:

Догађаји у Египту

Читав свет је упознат с нередима на улицама Египта, који су почели због оправданих захтева младих људи у Египту за више слободе, демократије, прилика за запослење и за нижим ценама основних животних потрепштина. Ови млади захтевају тренутне и далекосежне промене.

Њихови захтеви резултирали су насилним сукобима с полицијом.Војска је позвана и наишла је на добродошлицу демонстраната, али је у почетку њено присуство било више симболично него активно. Ситуација се убрзо погоршала и почеле су пљачке и опште безакоње.

Млади људи су у организованим групама усмеравали саобраћај, штитили своје комшилуке, и штитили важне јавне установе као што су Египатски музеј и Александријска библиотека.
Млади сарађују с војском. Овакав импровизовани сценарио биће на снази док не дође до потпуног смирења ситуације у земљи.

Библиотека је безбедна захваљујући младима Египта, било да су то запослени библиотеке или представници демонстраната, који су нам се придружили у настојањима да одбранимо зграду од потенцијалних вандала и пљачкаша.

Ја сам тамо свакодневно, у оквиру ограничења времена одређеног полицијским часом. Ипак, библиотека ће у наредних неколико дана бити затворена за јавност, докле год полицијски час буде био на снази, и док не дође до престанка незакоња и до разрешења политичких проблема који су изазвали демонстрације.“

Зграда некадашње Александријске библиотеке била је спаљивана три пута – надамо се да се историја неће поновити и да ће млади Египта наставити да штите овај светионик наде у турбулентним догађајима који се одигравају у другом највећем граду Египта. Остаје и жеља да ће ова библиотека убрзо моћи да настави своју друштвену и културну делатност, и да ће њен утицај и значај на светској библиотечкој сцени бити већи него икада.

Адам Софронијевић
Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“

Пројекат „Библиотеке Еуропеане“ (Europeana libraries) окупио је 25 партнера, од којих су 24 библиотеке из земаља Европске Уније, док је једини партнер из земље која није чланица Уније Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“ из Београда.

Трајање пројекта је две године, а током 2011. и 2012. године пројекат ће са 3.100.000,00 еура финансирати Европска комисија кроз програм CIP ICT PSP.

Пуни назив пројекат „Библиотеке Еуропеане: агрегација дигиталног садржаја европских библиотека“ јасније открива значај овог пројекта, који свакако многоструко превазилази његов буџет.

Један од циљева овог, са сигурношћу можемо рећи, најважнијег пројеката у библиотекарству Европе у наредне две године, је изградња библиотечког агрегатора за портал дигиталних објеката Европе – Еуропеану.

Друга два циља пројекта су омогућавање видљивости 5 милиона нових дигиталних објеката за кориснике Еуропеане и укључивање видљивости објеката са пуним текстом за кориснике овог портала.

Координатор и носилац пројекта је Краљевска библиотека Холандије – КБ (Koninklijke Biblioteheek), а научни координатор пројекта је University College London.

У пројекту учествују и подржавају га три највећа удружења библиотека у Европи: CENL (Conference of European National Librarians), LIBER (Association of European Research Libraries), CERL (Consortium of European Research Libraries), као и фондација Еуропеана (The Europeana Foundation).

Поред наведених удружења, партнери у пројекту су и појединачно неке од најважнијих библиотечких институција Европе:

• Бодлијан библиотека Оксфорд Универзитета
• библиотеке универзитета у Лувену
• Генту
• Бечу
• Даблину
• Тартуу
• Упсали
• Лисабону
• Мадриду
• Баварска државна библиотека
• национална библиотека Велса и друге.

Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“ позвана је да учествује у овом важном пројекту захваљујући одличним резултатима у раду које је остварила у претходном периоду, успешној дисеминацији ових резултата на међународним скуповима библиотекара, као и изузетним успесима у реализацији циљева Темпус пројеката које је координирала и тренутно координира.

Портал дигиталних објеката Европе – Еуропеана обезбеђује обједињену претрагу дигиталних објеката из културних и научних институција Европе.

Институције које се определе да учине своје дигиталне збирке видљивима за кориснике Еуропеане немерљиво повећавају видљивост својих дигиталних објеката, па самим тим и њихово коришћење.

Институције Еуропеани достављају метаподатке о својим дигтиалним објектима, а Еуропеана на основу овога усмерава кориснике ка репозиторијумима институција где ови могу приступати самим дигиталним објектима.

Пошто је огроман број институција заинтересован за сарадњу са Еуропеаном, у питању су хиљаде иснитуција како из земаља Европске уније, тако и из осталих Европских земаља, осмишљен је систем агрегације садржаја и агрегатора.

Агрегатор предствља установу која промовише постојање Еуропеане и могућнсоти које она пружа европским институцијама културе и науке, пружа помоћ другим институцијама да дигитализују своје колекције и креирају метаподатке који ће те колекције представити на Еуропеани и која, најважније, прикупља метаподатке од тих институција и прослеђује их агрегатору вишег нивоа.

У Еуропеану се сливају метаподаци из библиотека, музеја и архива Европе, као и аудио-визуелни материјали.

У том смислу предвиђено је постојање четири кровна агрегатора еуропеане: библиотечког, музејског, архивског и аудио-визуелног.

Кровни агрегатор који обухвата све агрегаторе нижег нивоа за библиотеке Европе биће креиран као резултат пројекта „Библиотеке Еуропеане“ по завршетку пројекта 2013. године.

Овај агрегатор замениће тренутно постојећи систем агрегације у коме ТЕЛ (The European Library) представља кровни агрегатор за библиотечке садржаје Еуропеане.

ТЕЛ тренутно врши агрегацију метаподатака националних библиотека, док дигитални објекти научних библиотека Европе нису видљиви на Еуропеани.

Поред овог недостатка систем агрегације који постоји у овом тренутку не укључује агрегацију објеката са пуним текстом, што у значајној мери смањује могућности за претрагу за кориснике, а тиме и посећеност Еуропеане.

Оба ова недостатка биће отклоњена реализацијом пројекта Библиотеке Еуропеане, а број објеката доступних за претрагу у Еуропеани ће се повећати за трећину, са садашњих 15 милиона на 20 милиона.

Пројекат Библиотеке Еуропеане реализује се кроз шест радних пакета који групишу послове и задатке на реализацији циљева пројекта. У оквиру радног пакета 1 врши се управљање пројектом, координација и надзор.

Радни пакет 2 треба да на основу истраживања и развоја којим руководи екипа стручњака са University College London реализује дефинисање бизинс модела и бизнис плана који ће описивати рад библиотечког агрегатора Еуропеане.

Радни пакет 3 обухвата послове агрегације нових дигиталних садржаја, а предвиђено је да то буде 5 милиона објеката, претежно из великих колекција као што су Google books, DART, DOAJ.

Радни пакет 4 одвија се под руководством екипе рачунарских стручњака универзитетске библиотеке из Лисабона и орјентисан је на унапређивање техничких карактеристика коришћења Еуропеане, на пример претраге пуног текста.

У оквиру радног пакета 5 реализоваће се прелазак са модела метаподатака који се тренутно користи ESE (Europeana Semantic Elements) на нови модел метаподатака EDM (Europeana Data Model) који треба до омогући бољу функционалност при описивању композитних објеката.

Ово ће у великој мери унапредити употребљивост Еуропеане и поред непосредог унапређења библиотечког и посебно архивског и музејског агрегатора, донеће и могућности за развој у другим областима, пре свега у дигиталним хуманистичким наукама.

Радни пакет 6 обухвата послове на дисеминацији пројекта, промоцији резултата и важности пројекта за библиотекаре, кориснике и ширу друштвену заједницу.

Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“ учествује у пројекту као партнер који ће реализовати радне задатке из већине радних пакета.

Свакако најважнији непосредно видљиви резултат учешћа библиотеке у пројекту биће доступност за кориснике Еуропеане две важне збирке из фонда библиотеке.

На иницијативу и идеју руководиоца Одељења реткости др Николе Марковића и библиотекара саветника Данице Филиповић библиотека ће корисницима Еуропеане представити библиотеку Хајнриха Кристенсена о Александру Македноском и збирку оријенталних рукописа.

Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“ дошла је у посед вредне збирке о Александру Великом 1928. године када је она купљена у Немачкој на основу ратних репарација.

Хајнрих Кристенсен (1849-1912) је био високошколски профессор у Хамбургу и сам је писао о Александру Великом. Сакупио је око 150 књига у 300 свезака, које имају исту тему – Александра Великог.

Књиге су написане на различитим европским језицима и објављене у различитим европским градовима, од 15. до 19. века. Најстарија књига потиче из 1494. године.

Ова збирка садржи и десет докторских дисертација које се односе на Александра Великог. Корисницима ће бити представљено укупно 28.000 страница у форми ПДФ докумената који ће моћи да се пронађу претрагом на порталу Еуропеана, а преузму из дигиталног репозтиријума Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић“.

Збирка оријенталних рукописа има 166.000 страница које чине 686 дела у 395 томова. Рукописи су настали у периоду од 13. до 18. века и писани су на три оријентална језика: арапском, отоманском (турском) и персијском.

Највише их је на арапском, 525, затим на османском, 149 и на персијском 13. Велики број рукописа настао је на овим просторима и у њима је видљив утицај локалног језика и културе на садржај, стил и начин писања.

Највише дела, 198, библиотеци је поклонио Јерменин Арам Чаликјан, зубар из Београда који је куповао рукописе, док је пре Другог светског рата живео у Македонији.

Народни музеј из Београда поклонио је 1963. године 32 рукописа. Лепа Перовић, саветник у Министарству просвете, поклонила је 12 рукописа 1957. године. Од Исмета Имамија из Пећи купљено је 1957. године 79 рукописа.

Током педесетих година су од различитих особа купљени и остали рукописи који данас чине ову збирку. Велики број рукописа је религиозног карактера, али је знатан број и класика старе арапске и персијске културе. Препис дела Зналци дубинског знања о суфизму, које је написао чувени мистик Сухраварди (1145-1235), оснивач дервишког реда у Багдаду, завршен је 1206. године и предствља најстарији рукопис у овој колекцији.

Од осатлих рукописа издвајају се преписи дела чувених персијских песника – Хафиза (14 в.), Садија (13 в.) и Џамија (15 в.), као и дело „Образованост писца“ Ибн Кутајба (живео у 9 веку) који се сматра једним од највећих антологичара класичне арапске књижевности.

Читава збирка подељена је, приликом обраде, на осам предметних група: правне науке, лингвистика и сродне дисциплине, разне научне дисциплине: математика, медицина, алгебра, итд., исламска догматика, Куран и дисциплине везане за проучавање Курана, књижевност, суфизам и историографија.

Пројекат Библиотеке Еуропеане важан је не само за библиотекаре Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић“ који ће непосредно учествовати у њему, већи и за све остале библиотекаре у Србији и региону.

Они ће имати прилику да кроз будућу сарадњу са колегама из Универзитетске библиотеке у Београду брже и лакше покрену пројекте дигитализације, припреме метаподатке у одговарајућем формату и тако учине видљивим своје дигиталне колекције за све кориснике Еуропеане.

Обавезу да пројекат реализују на високом нивоу до сада реализованих европских пројеката библиотекари који чине пројектни тим Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић“ доживљавају као први корак у реализацији идеје о креирању библиотечког агрегатора научних библиотека Западног Балкана.

Искуства стечена у овом пројекту и почетне активности дисеминације и помоћи у започињању пројеката дигитализације и израде метаподатака која ће бити пружена другим научним и стручним библиотекама са овог простора, а које изразе потербу за тим, представљају добру основу да се сарадња библиотека Западног Балкана, започета кроз текући Темпус пројекат и друге заједничке активности из претходног периода настави успешно у циљу представљања дигиталних садржаја за кориснике Еуропеане.

Јелена Андоновски, Адам Софронијевић
Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“

Каталози представљају основни информациони апарат сваке библиотеке и као такви дају основне податке о њеним фондовима. Каталошку теорију и праксу су кроз историју пратила различита каталошка правила почев од каталошких правила Антониа Панициа (1841), у предговору првог тома штампаног каталога Библиотеке Британског музеја у Лондону, преко Правила за унакрсни (речнички) каталог Чарлса Катера (1876), Пруских правила (1899), Англо-америчких правила (1908) па све до Париских начела (1961) и ИСБД стандарда (Интернатионал Стандард фор Библиограпхиц Десцриптион) који су, у годинама које су уследиле, постали широко заступљени али и основа за различита међународна каталошка правила.

Временом, са развојем технологије, настају аутоматски системи за стварање и обраду библиографских података. Све је већи број међународних и националних база података са библиографским записима из програма узајамне каталогизације које ствара и користи на хиљаде библиотека које су део оваквих програма.

До узајамне каталогизације долази због потребе да се смање трошкови израде метаподатака и да се каталошка теорија и пракса усклади са појавом електронских публикација и мрежним приступом информационим ресурсима. Применом система узајамне каталогизације ефикасно се одговора на све већи број захтева и потреба корисника.

Управо из ових разлога одржан је семинар о библиографским записима у Стокхолму 1990. године који су организовале и финансирале ИФЛА Сектор за библиографску контролу и Програм за универзалну библиографску контролу и међународни МАРЦ програм (УБЦИМ).

На семинару је постављена основа ФРБР-а и утврђено следеће:

1. потребно је уважити економску реалност и потребу да се смање трошкови каталогизације у библиотекама,
2. неопходно је изаћи у сусрет потребама корисника,
3. чињенично је стање да постоји све више различитих материјала на којима се бележе библиографски записи, као и контексти у оквиру којих се користе,
4. важно је пажљиво испитивање везе између појединачних елемената записа и потреба корисника,
5. треба реализовати стандард за основни запис како би се потстакла реализација програма узајамне каталогизације.

ИФЛА студијска група за ФРБР је у периоду од 1992-1995 развијала модел ентитет-везе који је усвојен 1997. а објављен 1998. године. Модел је постао независтан у односу на било који каталошки систем и његову примену и представља корак напред ка електронским каталозима и оријентисаној каталогизацији. Осмишљен је као концептуални модел који се заснива на ентитетима, везама између ентитета и атрибутима, односно метаподацима.

Српски превод Функционални записи за библиографске записе: завршни извештај објављен је 2005. године у издању Народне библиотеке Србије и представља осми у низу превода оригиналног текста на различите светске језике. Преводилац је Богољуб Мазић, а у Предговору српском издању Гордана Поповић-Божовић каже да ФРБР представља нови начин промишљења каталогизације и доноси нови поглед на библиографске записе.

ФРБР не нуди схему метаподатака и не представља целовит модел података на коме би могли да се граде нови библиотечки системи, али видно утиче на поље терминологије, подручје каталогизације и подручје аутоматизованих библиотечких система. У српском издању, како би се читаоцима олакшало разумевање ФРБР-а, наведени су примери из домаће библиотечке праксе.

Циљеви, обухват, методологија

ФРБР студија има два основна циља: да обезбеди јасно дефинисани оквир за повезивање података из библиографских записа са потребама корисника тих записа и да препоручи основни ниво функционалности за записе које стварају националне библиографске агенције.

У студији је библографски запис дефинисан као агрегатор података који су у вези са ентитетима описаним у библиотечким каталозима и националним библиографијама. Том скупу података припадају: елементи података који су описани у ИСБД стандардима; елементи који се користе у одредницама за особе и колективна тела, наслове и предметне ознаке; елементи који се користе за организацију записа, као што су класификациони бројеви; анотације, као што су сажеци или апстракти, подаци специфични за поједине примерке у библиотечким колекцијама.

Текстуални, музички, картографски, аудиовизуелни, графички и тродимензионални материјали; различите врсте физичких медијуми на којима су описани библиографски записи (папир, филм, магнетна трака, оптички медијум, итд.); све врсте формата (књиге, листове, дискове, касете, кертирџе, итд.) и сви начини бележења информација (аналогно, акустично, електирчно, дигитално, оптичко, итд.) су подручја којима се бави ФРБР студија.

У студији се предпоставља да податке у библиографским записима користи широк круг корисника, читаоци, студенти, истраживачи, библиотечко особље, издавачи, дистрибутери, књижари, агенције за ауторска права и други, и то у следеће сврхе:

• да утврде који информациони записи постоје, можда на одређену тему или од одређених аутора
• да провере постојање и/или доступност одређеног документа
• да идентификују један или више извора из којих документ може да се добије и услове под којима је доступан
• да утврде да ли већ постоји запис за јединицу која је додата колекцији или треба да се направи нови запис
• да утврде да ли ставка може да се укључи у систем међубиблиотечке позајмице
• да изаберу документ или групу докумената која ће задовољити њихове информационе потребе итд.

Методологија која је коришћена заснива се на техници анализе ентитета. Први корак технике анализе ентитета је издвајање ентитета за које су заинтересовани корисници информација у одређеном домену. Анализа се прво фокусира на оно сто описују подаци а не на саме податке. Када се утврде ентитети и везе између њих онда се идентификују важне карактеристике или атрибути ентитета.

Ентитети

Ентитети у ФРБР-у представљају предмете од интереса за кориснике библиографских записа и подељени су у три групе. Ентитети прве групе су основа ФРБР-а и представљају различите аспекте корисничких интереса у односу на производе интелектуалног или уметничког напора.

Прву групу ентитета чине:

• дело (литрарна јединица) – производ уметничког или интелектуалног стваралаштва.Дело је апстрактан ентитет и управо из тог разлога тешко је дефинисати границе тог ентитета.У различитим културама различито се тумачи шта је то дело и где су границе између два дела а све зависи од критеријума за одређивање граница који су постављени у библиографским конвенцијама различитих култура.Парафразе, адаптације за децу, пародије, музичке варијације на тему, бесплатне транскрипције музичких композиција, адаптације дела са једне књижевне или уметничке форме на другу, апстракти, резимеи сматрају се новим делом.Међутим, различите ревизије, поправке ранијих текстова, проширења текста, додатни делови, преводи са једног језика на други, пратње уз музичку композицију, филмови са преводима и синхронизовани филмови дефинисани су као различити изрази неког дела.Дефинисање дела као ентитет омогућава именовање и успостављање веза између израза истог дела у случају када није могуће успоставити директне везе између појединачних ентитета.
• израз дела – интелектуална или уметничка реализација дела у форми алфа-нумеричког или нотног записа, звука, слике, објекта, покрета или у било којој комбинацији ових форми.Када се дело реализује као текст његов израз јесу специфичне речи, реченице, параграфи, а када се реализује музичко дело изрази су посебне ноте, музичке фразе и сл.Било која промена форме, интелектуалне конвенције или инструмента који би требало да изражавају дело, промена интелектуалног или уметничког садржаја, па и било која ревизија или модификација текста представљају нови израз дела.Од природе самог дела и потреба корисника зависиће библиографска разлика између различитих израза дела.
• појавни облик дела – манифестација (библиографска јединица).То је физички облик израза дела и обухвата рукописе, књиге, периодику, мапе, постере, звучне записе, видео записе, филмове и друго. Реализација дела може бити на папиру, аудио и видео траци, платну и сл.Може да постоји јединствени физички примерак манифестације дела али може постојати и више копија како би се публици олакшала дисеминација или дистрибуција. У овом случају одговорност преузимају издавачи, ствараоци или дистрибутери.Може се такође направити и ограничен број копија за потребе приватних истраживања.У сваком случају овакви примерци представљају врсту манифестације дела.Промене физичке форме, оне које утичу на карактеристике изгледа (промена слова, величина фонта, облик стране итд.), промене физичког медијума (пребацивање са папира на микрофилм) и промене на садржиоцу (промена са касете на кертриџ као садржалац траке) представљају нову манифестацију.Намерне или ненамерне промене у процесу производње, које утичу на одређени примерак, представљају нову манифестацију, али промена на појединачном примерку је само пример манифестације који одступа од направљене копије.Дефинисање манифестације као ентитета омогућава именовање и опис читавог низа јединица грађе, опис значајних карактеристика одређене публикације, издања, рукописа, уљаних слика, опис физичких карактеристика јединица грађе и карактеристика повезаних са производњом и дистрибуцијом тих јединица грађе, као и успостављање веза између специфичних манифестација дела.
• јединица грађе (физичка јединица) – јединствени пример манифестације.Ово је конкретан ентитет и у многим примерима самосталан физички објекат, али не мора да значи (нпр. звучни запис објављен на три ЦД-а). У погледу интелектуалног садржаја и физичке форме јединица грађе која представља манифестацију иста је као и манифестација, али постоје варијанте јединице грађе.До тога углавном долази због неких спољних утицаја и не зависи од произвођача манифестације (нпр. оштећења након стварања јединице грађе). Дефинисање јединице грађе као ентитета омогућава да се идентификују примерци манифестације, да се опишу карактеристике које су јединствене за одређени примерак и да се успоставе везе између примерака манифестација.

Ентитети друге групе су они који су на било који начин одговорни за интелектуални или уметнички садржај, физичку продукцију и дисеминацију или представљају власништво над ентитетима прве групе.

У ентитете друге групе спадају:

• особа – ентитет који представља личности које су одговорне за настанак дела.У ФРБР студији су особе дефинисане као ентитети када су на неки начин укључени у стварање или реализацију дела (аутори, композитори, уметници, издавачи, преводиоци и сл.) или ако су предмет дела (као предмет аутобиографског или биографског дела).Дефинисање особе као ентитет омогућава именовање и идентификацију појединца без обзира на његову улогу у реализацији дела и омогућава успостављање веза између одређене особе и дела или израза тог дела за које је особа одговорна, или између дела и особе која је предмет дела.
• колективно тело (организација или група појединаца и/или организација) – ентитет који представља организацију или гупу појединаца и/или организација под неким именом које су одговорне за настанак дела, укључујући и оне које су престале са радом и више не постоје.Колективна тела су дефинисана као ентитети када су на неки начин одговорни за стварање или реализацији дела (нпр. спонзори или жиранти дела) или ако су предмет дела (предмет историје).Дефинисање колективног тела као ентитет омогућава именовање и идентификацију групе или организације која је на неки начин одговорна за стварање дела и успостављање веза између одређеног колективног тела и дела или израза тог дела за које је тело одговорно, или између дела и колективног тела које је предмет дела.

Трећу групу чине ентитети који су предмет унтелектуалног или уметничког напора:

• појам (абстракт или идеја) – ентитет дефинисан као појам обухвата: области знања, дисциплине, школе мишљења (филозофије, религије, политичке идеологије), теорије, процесе, технике, итд.Појам је дефинисан као ентитет само ако је предмет дела (предмети филозофских расправа, у критици школа мишљња). Дефинисање појма као ентитета омогућава именовање и идентификовање појма који је предмет неког израза дела или његове манифестације и успостављање веза између дела и појма који је предмет дела.
• објекат (материјална ствар) – ентитет дефинисан као објекат представља широк круг материјалних ствари који су предмет дела: живи и неживи објекти из природе; непокретни и покретни објекти које ствара човек; објекти који више не постоје.Објекти се третирају као ентитети само ако су предмети дела. Дефинисање објекта као ентитета омогућава именовање и идентификовање објекта који је предмет неког израза дела или његове манифестације и успостављање веза између дела и објекта који је предмет дела.
• догађај (дешавање) – ентитет дефинисан као догађај обухвата широк круг активности и дешавања који могу бити предмет дела: историјски догађаји, епохе, временски периоди и друго.Догађаји се третирају као ентитети само ако су предмети дела. Дефинисање догађаја као ентитета омогућава именовање и идентификовање догађаја који је предмет неког израза дела или његове манифестације и успостављање веза између дела и догађаја који је предмет дела.
• место (локација) – ентитет дефинисан као место обухвата локације: земаљске и ванземаљске, историјске и савремене, географске карактеристике и геополитичке надлежности.Место је дефинисано као ентитет само ако је предмет дела. Дефинисање места као ентитета омогућава именовање и идентификовање места које је предмет неког израза дела или његове манифестације и успостављање веза између дела и места које је предмет дела.

Везе између ентитета

ИФЛА је у извештају из 1998. године дала и дијаграме представљајући на тај начин везе између ентитета ове три групе. Дијаграми се могу видети на сајту http://archive.ifla.org/VII/s13/frbr/frbr1.htm.

Дело може да се реализује преко једног или више његових израза док је пак израз реализација само једног дела. Израз дела може бити садржан у једној или више манифестација, а манифестације могу да садрже један или више израза дела. Манифестација може бити представљена преко једне или више јединица грађе али јединица грађе може да представи само једну манифестацију.

Ентитети прве и друге групе су међусобно повезани. Дело може да настане радом једне или више особа или једног или више колективних тела, а особа и колективно тело могу да створе једно или више дела. Израз дела може да реализује једна или више особа и колективно тело и обрнуто. Манифестацију може да произведе једна или више особа и/или колективно тело и обрнуто, а јединица грађе може да буде у власништву једне или више особа и/или колективног тела и обрнуто.

Једно дело може као свој предмет имати један или више појма, објеката, догађаја и/или места. Такође, појам, објекат, догађај и/или место могу бити предмет једног или више дела. Дело може да има као свој предмет једно или више дела, његових израза, манифестација, јединица грађе, особа и/или корпорацијаских тела.

Део ФРБР-а су и везе целина-део и део-део. Ове везе су посебно релевантне за библиографску контролу над дигиталним ресурсима и важан фактор како би се задовољиле потребе корисника. Нпр. веб сајт може да се сагледа као целина, а његове компоненте као делови или се цео дигитални ресурс и његове компоненете могу сагледати као делови које прате технички метаподци за складиштење и представљање дигиталних информација.

Везе део-део укључују секвенцијалне и пратилац везе. Пратилац везе могу бити зависне или независне, што ће утицати на то колико ће библиографских записа бити урађено за повезана дела и њихове манифестације. Број записа у суштини зависи од одлуке каталогизатора и заснива се на локалној политици и локалним потребама корисника. Каталогизација може бити на нивоу колекције дела, индивидуалног дела или компоненте дела. Каталогизација на нивоу колекције дела обухвата опис свих делова тог дела и приступ свакој компоненти. Каталогизација на нивоу компоненте обухвата постављање веза према целини.

Атрибути

Атрибути стоје уз ентитете и помажу корисницима приликом формулисања упита и у тумачењу резултата при тражењу информација о ентитетима. Могу се поделити у две групе: прву групу чине атрибути који су повезани са ентитетом (физичке карактеристике и информативне ознаке) а другу групу чине атрибути који су споља придружени ентитету (идентификационе ознаке и информације о контексту).

У ФРБР-у атрибути су дефинисани на логичком нивоу, односно нису дефинисани на начин на који их дефинишу особе које састављају библиографске записе, као елементи података, већ као карактеристике ентитета. Међународни стандарди за библиографски опис (ИСБД), Упутства за нормативне и упутне јединице (ГАРР), Упутства за предметне нормативне и упутне јединице (ГСАРЕ) и Приручник за УНИМАРЦ послужили су као главни извор за анализу значајних података за библиографске записе на основу које су дефинисани атрибути у ФРБР студији.

Поступци корисника

Структура ентитет-веза се у ФРБР студији користи као оквир за процену релевантности сваког атрибута и веза према поступцима које корисници библиографских записа изводе приликом претраживања националних библиографија и каталога.

За потребе ФРБР студије дефинисани су функционални захтеви за библиографске записе у односу на следеће корисничке поступке који се обављају приликом претраживања и коришћења националних библиографија и каталога:

• проналажење – коришћење продатака како би се пронашли материјали који одговарају утврђеним критеријума корисника при претраживању (нпр. претраживање свих докумената везаних за одређену тему)
• идентификација – коришћење пронађеног податка у идентификовању ентитета (нпр. потврдити да документ записа одговара документу који је тражио корисник или разликовање сличних ресурса)
• селекција – коришћење података како би се одабрао ентитет који одговара потребама корисника (нпр. изабрати текст на језику који разуме корисник или изабрати верзију рачунарског програма који је компатибилан са хардвером и оперативним системом који је доступан кориснику) или одбацити ентитет који није у складу са потребама корисника
• директан приступ релевантним библиографским подацима – коришћење података са циљем да се приступи описаном ентитету (нпр. поднети захтев за позајмицу копије књиге из библиотечке колекције или приступити онлине електронским документима који се налазе на удаљеном рачунару)

ФРБР модел је направљен како би омогућио ревизију постојећих каталошких правлила и принципа као и њихово прилагођавање новом дигиталном окружењу. У њему је представљена струкутура и везе библиографских и нормативних записа, али и прецизнији вокабулар који ће помоћи ствараоцима каталошких правила и дизајнерима система да изађу у сусрет потребама корисника.

ИФЛА наставља да промовише употребу и развој ФРБР-а. Радна група за каталогизацију за ФРБР, којом председава Патрик ЛеБоеуф, има активну онлине дискусиону листу и веб сајт http://www.ifla.org/VII/s13/wgfrbr/wgfrbr.htm на коме се налазе презентације, алати за обуку, онлине библиографије које су увек ажурне и још много тога.

Литература:

• Functional Requirements for Bibliographic Records: Final report – 1998. Доступно онлине: http://archive.ifla.org/VII/s13/frbr/frbr1.htm (26.01.2011.)
• What is FRBR?: A Conceptual Model for the Bibliographic Universe / Barbara Tillett // Technicalities. – Vol. 25, br. 5 (Sept./Oct. 2003). Доступно онлине: http://www.loc.gov/cds/downloads/FRBR.PDF (26.01.2011.)
• ФУНКЦИОНАЛНИ захтеви за библиографске записе : завршни извештај / [приредила] Међународна федерација библиотечких удружења и институција,Радна група ИФЛА за функционалне захтеве за библиографске записе ; [превео Богољуб Мазић]. – Београд : Народна библиотека Србије, 2005 (Београд : Зухра).

Јелена Миторвић, Адам Софронијевић
Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“

Компанија Гугл често нам приређује пријатна изненађења, а сервиси као што су Google Books, Google Scholar, Google Earth постали су део наших свакодневних ритуала и навика.

Недавно је на дугачку полицу на којој се чувају посластице у Гугловом шпајзу додат производ који ће обрадовати све љубитеље визуелних уметности. Списку веома корисних и употребљивих сервиса придружен је Гуглов уметнички пројекат доступан на адреси googleartproject. Google Art Project представљен је на конференцији за новинаре 1. фебрура 2011. године у Лондону.

Гугл у овом пројекту своју технологију Уличног погледа (Street View) примењује на унутрашњост познатих светских галерија и музеја.

Улични поглед је технологија која се користи у Гугловим сервисима Гугл мапе (Google Maps) и Гугл Земља (Google Earth) и нуди панорамски приказ са различитих позиција дуж многих улица на свету. Званична примена ове технологије почела је 25. маја 2007. године, првобитно само у неколико америчких градова.

Гуглов Улични поглед приказује слике које су добијене видео опремом из посебно прилагођених аутомобила. Области којима се не може прићи аутомобилом, као што су пешачки прелази, веома уске улице, пролази и скијашке стазе, понекад се снимају помоћу такозваних Гоогле Трикес (трицикала) или аутомобила за вожњу по снегу.

На сваком од ових возила постављено је по 9 камера, усмерених тако да пружају преглед од 360 степени на висини од око 2,5 метра, и три ласерска мерача удаљености за мерење до 50 метара лево, испред, и десно од возила, дакле преглед од 180 степени. На возилима се налазе и 3G/GSM/Wi-Fi антене за проналажење тачака на којима се може користити бежични интернет (hotspots).

У Гугловом уметничком пројекту технологија Уличног погледа прилагођена је тако да посетиоцима омогући обилажење познатих галерија и музеја, уз могући поглед од 360 степени. Слике се приказују у гигапикселској резолуцији, што омогућава готово микроскопску детаљност приказа. Понуђени квалитет слика је запањујући, јер се ради о 14 милијарди пиксела. За сада само по једна слика из сваког музеја има „гигапикселски третман“, али се очекује да ће их убудуће бити више.

Коришћење гигапикселске технологије за представљање уметничких дела није потпуна новина у свету уметности – 2007. године тако је приказана Да Винчијева „Последња вечера“, али Гугл је ову технологију искористио за покретање глобалног уметничког пројекта.

Што се осталих слика тиче, корисницима је омогућено да увеличавају детаље, пишу коментаре и деле своје утиске с познаницима преко друштвених мрежа, као и да направе сопствене колекције слика, њихових делова и детаља које могу да покажу другима.

Неки од музеја и галерија који су укључени у овај пројекат су:

• Версајска палата код Париза
• Ермитаж у Санкт Петербургу и Третјаковска галерија у Москви
• Национална галерија и галерија Тејт у Лондону
• Музеј модерне уметности у Њујорку
• Смитсонијан музеј у Вашингтону
• Музеј краљице Софије у Мадриду
• Државни музеј и Ван Гогов музеј у Амстердаму
• Галерија Уфици у Фиренци

Пројекат обухвата 11 градова, 9 земаља, 385 галеријских просторија, 486 уметника, 1061 уметничко дело високе резолуције и више од 6000 панорама у технологији Уличног погледа.

Захваљујући Гугловом уметничком пројекту, нека од најзначајнијих сликарских дела музеја и галерија широм света постала су широко доступна корисницима Интернета. Поставља се питање да ли је то добро или лоше за ове музеје и галерије?

С једне стране, овај пројекат приближава класична уметничка дела већем броју људи , и свакако ће многи поклоници уметности који до сада нису били у могућности да виде та дела сада то моћи. Зато постоји бојазан да ће физичке посете музејима постати мање учестале, јер је преко Гугловог уметничког пројекта приступ бесплатан.

Ипак, већина уметничких критичара сматра да дигиталне верзије не могу постати замена за оригинал и да гледање уметничких дела у Интернет претраживачима свакако није исто што и посматрање тих дела у музеју или галерији. Зато ће овај Гуглов нови пројекат можда послужити и као својеврсна реклама за музеје и галерије, тј. више људи ће пожелети да ова дела види и уживо.

Овом Гугловом пројекту неопходна су многа побољшања. За сада се у високој резолуцији не могу видети детаљи свих дела – Гугл и музеји су заправо уместо корисника одлучили која дела су најзначајнија и заслужују детаљније изучавање.

Многима је то засметало, па тако Алистер Сук, новинар британског листа Дневни телеграф, за овај пројекат каже: „Гуглов уметнички пројекат наликује алату за брање трешања – али ја много више волим да сам одаберем трешње које ћу убрати.“

Још критика на рачун овог пројекта стигло је због чињенице да се од 17 музеја и галерија укључених у овај пројекат, 13 налази у Европи, а у Америци ниједан музеј у матичној држави компаније Гугл, Калифорнији, није укључен у пројекат.

Недостатак овог пројекта је и то што у музејима нису мапиране све просторије, те корисници понекад могу завршити у ћорсокаку, онемогућени да пређу у следећу просторију.

Навигациони алати технологије Уличног погледа понекад су непрецизни, па се дешава да корисник оде много даље од зацртаног циља, да буде усмерен у зид, те да мора да се враћа уназад и започне процес испочетка.

Вагајући мане и недостатке закључујемо да Гуглов уметнички пројекат већ сада доноси фантастичне могућности за кориснике и да ће постати неизоставни увод у сваку будућу посету музејима који су на њему представљени.

Верујемо да ће сви недостаци и мане сервиса бити временом исправљени и да ће Гуглов уметнички пројекат у будућности бити важан алат који ће се користити и у нашим библиотекама.

Др Стела Филипи Матутиновић
Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“

На годишњој конференцији ЛИБЕР-а одржаној у Аархусу, Данска, основна тема конференције била је „Поновно откривање библиотека“.

Било је неколико веома интересантних излагања у којима је приказано садашње стање развоја информационо-комуникационе делатности и утицај на библиотеке и њихове кориснике.

У свим излагањима наглашена је потреба да се библиотеке трансформишу у складу са технолошким могућностима и очекивањима корисника, како би сачувале своју основну функцију пружања информација корисницима из свих расположивих извора.

То подразумева промене и у организацији рада и простора у библиотекама, као и промене у образовању кадрова који ће у таквим трансформисаним библиотекама радити.

Посебно је била занимљива целодневна радионица коју су водили Биргер Ларсен са Факултета за библиотекарство и информационе науке из Копенхагена и Курт де Белдер из Универзитетске библиотеке Универзитета у Лајдену.

Курт де Белдер: Будућност академских библиотека у светлу промена

Први део радионице водио је Курт де Белдер, а наслов је био: „Будућност академских библиотека у светлу промена“.

У оквиру ове радионице изложена су лична мишљења предавача о свим областима рада у академским библиотекама и пројекције будућности сваке од данас уобичајених служби сваке академске библиотеке.

Иако можда многима данас ова мишљења изгледају дискутабилно и многи библиотекари нису спремни да се са њима сложе, ипак их треба пажљиво размотрити и извући из њих одговарајуће закључке, јер промене су неминовне и веома брзе.

Библиотеке су део стручних служби универзитета у доба кризе изложене су буџетским рестрикцијама.

Осим тога, промене у области ширења информација и развоја информационе технологије су толико брзе да библиотеке то не могу да прате.

Гоогле се развија много брже него библиотеке. То ће у наредним годинама знатно утицати на све послове.

Набавка и избор литературе

У року од пет година доћи ће до промене начина набавке часописа – неће више бити могуће набављати само „пакете“ часописа од издавача, већ ће бити опет могуће вршити избор наслова.

Старија годишта часописа биће доступна у дигиталном облику у режиму отвореног приступа, најчешће на сајтовима самих издавача.

Набавка књига ће се променити – уместо да се наручују појединачни наслови, за мање од 10 година очекује се лиценцирање „пакета“ електронских књига на сличан начин као што се то сада ради за часописе, или ће их корисници сами наручивати онда када им буду потребне.

Институционални репозиторијуми ће се формирати на свим универзитетима и за мање од пет година садржаће дисертације, сиву литературу, мање базе података и образовни материјал.

Каталогизација

Сада постоји размена записа креираних у библиотекама за публикације који се обрађују појединачно.

За мање од пет година записе ће креирати издавачи или нека друга лица ван библиотека, а каталогизатори ће само додавати податке о холдинзима.

За мање од 10 година подацима ће се управљати на глобалном нивоу, преко институција као што је ОЦЛЦ, и обрада публикација и прављење електронских каталога више неће бити потебно.

Смештај фонда

Фонд се све више премешта из отвореног у затворени приступ због недостатка простора у библиотекама и недостатка средстава за изградњу и одржавање скупих библиотечких зграда.

За петнаест година већина колекција ће бити дигитализована, а папирна издања ће се чувати у специјалним складиштима на националном или регионалном нивоу.

Само посебне збирке ће остати у библиотекама.

Електронске колекције

За мање од пет година оствариће се уговори са издавачима којима се они обавезују да обезбеде библиотекама стални приступ без обзира на могуће технолошке промене носилаца електронских информација, а за мање од 10 година донеће се националне стратегије дигиталног архивирања.

За 10 година дигитализација колекција постаће национални пројекат, за разлику од садашњег стања када библиотеке саме одлучују шта ће дигитализовати.

Информације

Служба рефералних информација још постоји у библиотекама, а за пет година биће замењена виртуалним информационим пултом који ће са корисницима комуницирати електронском поштом, четом или телефоном.

Информациони пултови биће замењени пултовима на којима ћесе пружати пре свега техничка помоћ корисницима.

Специјалисти за поједине научне области који пружају информације и учествују у набавци литературе више неће бити потребни.

Уместо тога постојаће библиотекари за везу са појединим факултетима, који ће бити партнери факултета у претраживању, обуци студената, проналажењу података потребних истраживачима, објављивању електронских публикација и решавању проблема у вези са ауторским правима.

Колекције

Библиотеке данас граде своје колекције на основу претпоставки библиотекара и консултаната са универзитета шта ће корисницима бити потребно – принцип набавке „за сваки случај“ („јуст ин цасе“).

За мање од пет година електронске књиге и е-читачи преузеће главну улогу, књиге ће се штампати само по посебном захтеву, а биће уобичајено да се испоручују у електронском облику.

За мање од десет година принцип набавке колекција биће „у право време“, односно тек ако постоји тражња, књиге ће се набављати.

Посебне збирке

За пет година ове колекције ће постојати само ако имају неку улогу у образовном процесу на универзитету или су од значаја за добијање посебних средстава преко пројеката и донација, а за мање од 15 година овакве колекције ће уколико је њихова функција пре свега „музејска“ бити склоњене са универзитета и пренете у националне библиотеке или неке одговарајуће институције културе.

Управљање технологијом

Технологија данас поставља многе изазове пред библиотеке.

За пет година можемо очекивати да сви библиотечки системи буду пренети у облаке, а да се софтверска решења праве по посебним захтевима.

За мање од седам година биће решени технолошки проблеми повезивања информационих система у облацима и локалних апликација и алата.

Могућности

• Задовољавање информационих потреба факултета
• Функција менаџера информација на универзитету
• Подршка креирању и ширењу знања
• Улога чворишта у мрежи
• Пружање информација у окружењу корисника

Библиотеке ће постати веома атрактивна места за студенте, папирне колекције ће се склонити из зграда које ће постати место за сусрете, конференције, предавања, и пре свега виртуелни центри знања.

Препреке

На путу трансформација библиотека има много препрека које успоравају развој.

Навешћемо неке од њих:

• Корисници, претежно старији професори из хуманистичких наука који имају отпор према технологији
• Библиотекари који имају отпор према технологији
• Традиционалистичко образовање које библиотекари стичу на факултету
• Ризичност саме трансформације
• Руководства универзитета.

Како промене улоге универзитета утичу на академске библиотеке?

Доживотно учење и промена начина комуникације у науци захваљујући светској мрежи значајно утичу и на универзитете.

Државно финансирање универзитетског образовања свуда у свету се смањује и они су принуђени да привлаче што више студената и да наплаћују своје услуге.

Трошкови научних истраживања су све већи, тако да без сарадње то више није могуће.

Питање које управе универзитета у свету свуда постављају гласи: „Да ли добијамо одговарајучу вредност за уложени новац?“ Библиотеке такође морају да докажу да је новац уложен у њихов рад оправдан.

То је посебно важно када је на пример истраживање спроведено у Великој Британији показало да 60% књига које су библиотекари изабрали да набаве нису позајмљене ниједном.

Библиотеке се суочавају са тиме да у доба рестрикција финансирања морају да одлучују о томе како да смање трошкове, које послове да уступе другим инстутуцијама (дигитализацију, израду записа, ретроспективну конверзију лисних каталога, одржавање опреме …), које службе да укину или смање њихов обим (референсне информације, штампане часописе, међубиблиотечку позајмицу…), а које нове услуге треба да уведу.

Једна од обавезних нових ствари је успостављање и одржавање дигиталног репозиторијума у отвореном приступу, који значајно доприноси бољој видљивости резултата универзитета у светским размерама и тешња сарадња са рачунарским центром универзитета и са националном библиотеком.

Неопходна је и боља сарадња са истраживачима, праћење трендова и стално учење нових вештина како би се успешно играла улога посредника између истраживача и текуће светске научне продукције.

Биргер Ларсен: Процена учинка истраживача и улога библиотекара

Други део радионице под насловом „Процена учинка истраживача и улога библиотекара“ водио је Биргер Ларсен, професор факултета за библиотекарство и информационе науке у Копенхагену, чија је ужа специјалност библиометрија.

Универзитетске власти све више теже томе да заснују своје одлуке на мерљивим подацима, од праћења истраживачке продукције до библиометријских процена резултата истраживања заснованим на публикацијама и цитатној анализи.

У овом типу библиметријских истраживања учешће библиотекара је изузетно важно, јер они добро познају базе из којих се подаци користе, па успевају да из база извуку много тачније податке него они који немају искуства.

Професор Ларсен је указао на предности и недостатке библиометријске анализе и неопходне резерве приликом интерпретације резултата анализе. Посебно је нагласио да се увек мора вршити нормализација резултата ако се пореде резултати из различитих научних области, јер су комуникациони канали, а самим тим и цитираност аутора из тих области, веома различити.

Док су у природним наукама, медицини и техници главни комуникациони канал часописи, у хуманистичким наукама су то још увек књиге а у технолошким зборници са конференција.

Стога се резултати библиометријских анализа не смеју користити као једино мерило за процену учинка истраживача и не смеју се поредити резултати истраживача и институција који припадају различитим научним областима.

Приказани су резултати истраживања утицајности аутора и институција из неколико научних области у Норвешкој и указано је на то да резултати показују да је импакт фактор часописа у којем је рад објављен лоше мерило квалитета рада, пошто је нађено много радова норвешких чија је цитираност била далеко виша него што је импакт фактор часописа у којем су објављени.

Приказан је и систем вредновања истраживања у Данској, који је преузет из Норвешке.

Вреднују се само научне публикације са неким обликом рецензије. Укупно је узето у обзир око 20.000 часописа оз цитатних база и националних часописа, који су класификовани у једну од 50 категорија., а бодују се и књиге и зборници са конференција.

Записи о радовима су преузети из база података и допуњени, или су унети локално у одговарајућим библиотекама.

Публикације су класификоване у два нивоа, с тим што је у први ниво класификовано првих 20% са ранг листе публикација по квалитету за сваку област.

За коауторске радове сваком аутору додељен је део бодова.

Чланци на првом нивоу носе 1 бод, а они класификовани у други ниво носе три бода.

Радови на конференцијама носе 0,7 бодова, а они класификовани у други ниво носе 1 бод. Књиге носе 5 бодова, а оне класификоване у други ниво носе 8 бодова.

На тај начин су нивелисане разлике између области према типу публиковања резултата.

Цитираност радова није узета у обзир, иако је претходним истраживањима показано да рангирање часописа према импакт фактору не мора да буде у складу са цитираношћу радова објављених у њему.

Дилема која је присутна код библиотекара у скандинавским земљама је да ли треба да се укључе у оваква истраживања, с обзиром да су оспособљени да дају најтачније податке.

Коришћење тих резултата на неадекватан начин поставља пред библиотекаре етичке дилеме, јер управљачи гледају само бројне вредности и не желе да се удубљују у њихову релативност, које су библиотекари итекако свесни.

библиотекар саветник Универзитетске библиотеке «Светозар Марковић»

Даница Филиповић

Дана 22. фебруара 2011. испратили смо на вечни починак нашу колегиницу Анђу Тошић, рођену Маслеша. Још једном нас је Анђа окупила, али се овом приликом није чуо њен звонки глас, није било њене топлине, ведрине и увек љубазне речи.

Ако постоји особа која је сједињавала у себи све најбоље људске особине, то је била наша Анђа. Рођена је 1936. године у селу Вранићи-Ђаковица где су јој родитељи били колонизовани 1932. Године 1941. цела породица је принуђена да напусти Косово, па се враћа у Херцеговину, село Туље код Требиња, раније место боравка родитеља.

После рата, 1945. доживљава нову колонизацију, па прелази у Банат, село Равни Тополовац где учи осмогодишњу школу. Средњу библиотекарску школу завршава у Београду 1956. године и одмах се запошљава у Универзитетској библиотеци «Светозар Марковић» у којој је радила пуних четрдесет година.

Мењала је радна места по потреби службе, почев од надзорника у Студентској читаоници до библиотекара у Пријемном и Одељењу обраде. Уз рад је завршила и Филолошки факултет у Београду, групу за српски језик и књижевност.

Касније је прешла у Одељење реткости, а од 1983. па све до одласка у пензију, октобра 1996. године, била је и руководилац овог одељења. Мењајући радна места и послове, Анђа је упознала сваки процес рада у Библиотеци и могла је да пружи поуздан одговор на сва питања, како младих колега, тако и оних старијих, који су, без оваквог искуства, били ускраћени за потпуну визију развоја струке.

Радила је на комплетирању, чувању, заштити, пружању информација и давању на коришћење збирке старе и ретке књиге и рукописа.

Поред тога, радила је на истраживачким и библиографским пословима и објавила низ радова, од којих наводимо само најзначајније:

1. Попис радова наставника и сарадника Београдског универзитета за године 1964, 1965. и 1966 / приредили за штампу Љиљана Милачић, Евдокија Груева и Анђа Маслеша
2. Библиографија радова Исидоре Секулић / урадили Љиљана Милачић, Евдокија Груева и Анђа Маслеша – Сабрана дела Исидоре Секулић, књ. 12, Београд, 1966, стр. 457-539
3. Ђачки дневник : 1845-1848 / Димитрије Матић ; приредили за штампу Љубомир Дурковић-Јакшић, Босиљка Јанковић и Анђа Маслеша. – Београд : Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“, 1974.
4. Поклони Михајла Пупина Универзитетској библиотеци у Београду / Анђа Маслеша. – У: Библиотекар. – Год. 32, бр. 1/6 (1980), стр.127-132.
5. Поклон Михајла Пупина Универзитетској библиотеци : каталог књига / [припремила Анђа Маслеша]. – Београд : Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“, 1981 (Београд : Просвета)
6. Бранислав Нушич : библиографический указателЬ / [составители Анджа Маслеша-Тошич, Валерия Ю. Кудрявцева]. – Москва : ВГБИЛ, 1990
7. Урош Џонић : први управник Универзитетске библиотеке у Београду / Анђа Тошић. – У: Библиотекар. – Год. 43, бр. 1/2 (1993), стр. 61-68.
8. Штампане србуље Универзитетске библиотеке у Београду : каталог изложбе / [изложбу и каталог припремила Анђа Тошић]. – Београд : Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“,1994
9. Британски путописци у нашим крајевима / [изложбу и каталог припремили Анђа Тошић, Даница Филиповић, Никола Марковић] = British travellers through our region / [exhibition and catalogue Andja Tošić, Danica Filipović, Nikola Marković]. – Београд : Универзитетска библиотека“Светозар Марковић“ =The University Library [„Svetozar Marković“] : Британски савет =The British Council, 1996

Поред тога, Анђа Тошић и Ружица Стојковић урадиле су комплетну библиографију радова Исидоре Секулић, уз попис њене заоставштине у Универзитетској библиотеци – библиотеке и рукописа. Обиман рукопис је припремљен за штампу за сабрана дела Исидоре Секулић која су објављена 1977. године, али није објављен због недостатка средстава, што не спречава читаоце да га користе у рукопису у Одељењу реткости Универзитетске библиотеке, иначе Спомен соби Исидоре Секулић.

Анђа је објављивала стручне чланке у часописима и новинама. Припремила је много значајних изложби које су биле забележене у прилозима Телевизије Београд, Радио Београда и дневних листова, као што су изложба о Михајлу Пупину,Ћирилу и Методију, Јовану Јовановићу Змају, косовском боју, реткостима у фонду Универзитетске библиотеке, Доситеју Обрадовићу, већ поменутим србуљама и британским путописцима.

За каталог британских путописаца у нашим крајевима тако добро је истражила податке да је послужио као основа за израду многих магистарских радова. Неке од ових изложби су биле постављене и у другим градовима, а изложба о Доситеју и у Берлину. Анђа је говорила о књизи и нашој струци у више емисија Радија и Телевизије Београд и Нови Сад и давале интервјуе новинарима дневним листова.

Била је деценијама и члан многих комисија у којима је радила на унапређењу библиотекарства.

Шта је још карактерисало Анђин рад?

Млада духом, радознала за нова знања, радна, способна, образована, поседовала је изузетно осећање одговорности према корисницима, и у опхођењу, а нарочито у свом раду. Имајући увек на уму њихове потребе, стално је бележила све податке које је налазила у старим књигама, израђивала упутне листиће и формирала многе картотеке.

Често су читаоци тражили фотографију одређене личности, неког места, институције. Пошто није увек могла да одговори на њихове захтеве, Анђа је дошла на идеју да пописује илустрације у старим књигама и периодици.

Тако је настала, данас веома значајна, картотека илустрација коју користе, како појединци, тако и многе телевизијске екипе из земље и иностранства. Највише признање у области библиотекарства, награду «Милорад Панић Суреп» која се додељује појединцима за значајне резултате у раду у библиотеци, унапређењу библиотекарства и на друштвеној афирмацији библиотекарског позива, добила је 1991. године.

Волела је и књигу и свој посао библиотекара. Њен драг лик ће нам остати у трајном сећању, а њено дело ће наставити да живи и даље.

Даница Филиповић