Број три (2011)

Александра Поповић,
Сања Антонић

Међународна конференција професионалних информационих извора – Инфорум  је одржана седамнести пут у Прагу у периоду од 24. до 26. маја 2011. године. Међународна конференција, која сада има већ значајну традицију, је и ове године задржала квалитет и репутацију које итекако заслужује. Наиме, поред сјајних радова из Чешке републике и Словачке, увек успева да окупи стручњаке из целе Европе и шире. Можда је најбитније да успева да сваке године обезбеди учешће водећих светских информационих стручњака за поједине области.
Ове године је Универзитетска библиотека учествовала на Инфоруму 2011 са два рада. Назив првог рада је „Подстицање отвореног приступа стварањем агрегатора библиотеке за Еуропеану: пројекат Еуропеана библиотеке“ аутора Сање Антонић, Јелене Митровић и Адама Софронијевића http://www.inforum.cz/proceedings/2011/21. Циљ конкретног рада је дисеминација знања о веома значајном пројекту „Еуропеана библиотеке“ који је почео јануара 2011. године и трајаће две године. Учествује укупно 25 партнера из читаве Европе, а свакако је значајно истакнути да је један од учесника Универзитетска библиотека у Београду из земље која није чланица Европске уније. Постали смо равноправни учесници на основу многобројних активности и резултата које смо постигли током година и многобројних пројеката који су успешно реализовани. Као у свим пројектима Европске уније а нарочито када у њима координирају асоцијације као што су LIBER (Лига европских истраживачких библиотека), CERL (Конзорцијум европских истраживачких библиотека) и CELN (Конференција директора националних библиотека Европе), свака фаза и параметри су веома стриктно и јасно дефинисани. Једна од значајних фаза је свакако и увођење  нових модела метаподатака – ЕДМ (Еуропеана модел података). У самој реализацији ће знајну улогу имати и Универзитетска библиотека. Посебно треба истаћи да се планира да наша библиотека буде главни агрегатор за универзитетске библиотеке у земљама западног Балкана.
Аутори другог рада – постера су Александра Поповић и Сања Антонић чији је назив „Статистичка анализа  резултата цитата истраживача у Србији“ http://www.inforum.cz/proceedings/2011/20. На постеру су веома прецизно представљени и објашњени резултати о цитираности наших истраживача за период 2008-2010. Урађена је  статистичка анализа о броју цитата за поједине области као што су медицина, хемија, физика, техничке науке, друштвене науке, итд.

Представници библиотеке су ове године биле Александра Поповић и Сања Антонић. Општа констатација је да овогодишњи Инфорум спада у једну од  успешнијих међународних конференција ван земље. Наравно склопљено је много контаката, добили смо нове идеје за даљи рад а нескромно речено и комплименте. Посебно нас је обрадовао коментар представнице Биомед Централ-а, која је веома пажљиво испратила наше предавање, дискутовали смо о Отвореном приступу а посебно пријатно изненађење је маскота корњаче о ОА коју смо добили на поклон. Између осталог, то је још једна потврда како људи који подржавају хумане идеје се веома лако препознају, а као заједничка константа се увек појављује  Отворени приступ.

На Инфоруму је учествовало око 543 стручњака. Најбриљантнији предавач је била Џејн Берк, чија је тренутна позиција у Проквесту (ProQuest ) потпредседник за стратегијске иновације  САД. Заиста је огромно задовољство било чути колегиницу која је почела као библиотекар, а током деценије конструисала многобројне информационе системе, који су се мењали и застаревали. Назив њеног предавања је  био «ОПАК је мртав». Успела је, пре свега, да нам на основу свог огромног искуства образложи многобројна питања која нам се свакодневно намећу и такође да нас убеди да је «класичан ОПАК» дефинитивно мртав. Мисли се на форму и функционисање онлајн каталога који и ми тренутно користимо и на ком се заиста много ради. Нове форме су се у свету већ појавиле и користе се, а њихов интерфејс је најсличнији највећој књижари на вебу – Амазону. Предавање је пропраћено многобројним примерима тако да је препорука да погледате њену презентацију на адреси http://www.inforum.cz/pdf/2011/burke-jane.pdf.  Закључак њеног предавања би био: фокусирајте  се на реалног корисника и савремене захтеве, откривајте нове путеве ка стварању нових и креативних форми библиотека и пожурите. У супротном, прегазиће вас време, а већина библиотека се управо налази у овој позицији.
Било је интересантно и предавање Карен Блејкман «Персонализација, локализација, семантичко претраживање: да ли то уопште функционише».  На веома духовит начин је обрадила многобројне аспекте семантичког претраживања, а наравно примери су представљали многобројне недостатке Гугла . Успела је да докаже да их има превише, јер користе како је више пута поменула «шпагети алгоритме». Претпоствка је да примењени алгоритми нису неког посебног квалитета, нарочито са програмерског аспекта.

Који су закључци?

Свакако, да смо услед мноштва предавача, неправедно занемарили наше чешке и словачке колеге, који се баве заиста сјајним темама. Успели смо да испратимо прилично висок ниво њихове науке о информацијама. Утисци, сазнања, контакти, размена искустава су свакако најважније ствари које и остају после Инфорума. Наша лична опаска која се свакако односи и на  наше мећународне конференције је да  све  презентације буду на енглеском,  а пожељно би било и цели  текстови јер се конференција одвија у две сесије више дана.
На наведеној адреси су забележени резултати анкета на коју је одговорило 99 од 534 учесника http://www.inforum.cz/en/conference-survey. Резултати су прилично добри, а најбоље оцењени предавачи су посебно наведени. Очигледно да су нам се мишљења преклопила са осталим колегама.

Сајт конференције http://www.inforum.cz/en

Јелена Андоновски
Универзитетска библиотека «Светозар Марковић»

Хаг, 19-20. септембар 2011.

Међународна научна конференција Класификација и онтологије: формални приступи и приступ знању (Classification & ontology: formal approaches and access to knowledge) организована је 19-20. септембра 2011. године. Конференције је организовао УДК Конзорцијум (UDC Consortium) који је 1992. године основала Међународна федерација за информације и документацију (FID) и који је наставио да ради на изменама и допунама УДК система. УДК Конзорцијум, као самофинансирајућа, некомерцијална организација са седиштем у Хагу, почев од 2007. године организује бијеналне конференције које имају следеће циљеве:

1. унапређење истраживања у области библиографске класификације,
2. унапређење комуникације између твораца и корисника библиографских класификација, посебно УДК,
3. промовисање интеракције између области библиографске контроле и других информационих области у којима класификације знања могу да се користе.

Овогодишњем семинару, који је одржан у Националној библиотеци Холандије (Koninklijke Bibliotheek), присуствовали су делегати (141) из 30 земаља из Европе, Азије, Северне и Јужне Америке и Аустралије. Скуп су отворили и поздравили Алан Хопкинсон (Alan Hopkinson) испред УДК Конзорцијума, Елс ван Еијк ван Хеслинг (Els van Eijck van Heslinga) испред Националне библиотеке Холандије и Аида Славик (Aida Slavic) испред Програмског комитета. Уводно предавање о значају и улози семантичког веба и повезаних података (linked data) као и значају класификација и онтологија на вебу одржао је Патрик Хајес (Patrick Hayes), нучник и истраживач на Институту за људско и машинско препознавање на Флориди.

На конференцији је за два дана представљен двадесет један реферат и две постер презентације. Било је 48 излагача из САД, Холандије, Аустралије, Немачке, Италије, Уједињеног Краљевства, Канаде, Индије и Словеније. Предавачи, из различитих области знања, су на себи јединствен начин представили онтологије као нову врсту система организације знања, значај и улогу онтологија у областима којима се баве, који су аспекти онтолошког обликовања релевантни у свету класификације знања, како онтологије могу бити представљене преко популарног OWL (Web Ontology Language) језика и RDF (Resource Description Framework) спецификације, која је улога SKOS (Simple Knowledge Organisation System) онтологије у успостављању интероперабилности између система организације знања, значај објављивања класификационих шема као систем повезаних података (linked data), улогу УДК у креирању онтологија заснованих на OWL језику, улогу и значај веб тезауруса и њихову повезаност са онтологијама и класификационим шемама.

Конференција је реализована кроз седам сесија. Првог дана су одржане три сесије на следеће теме:

1. улога класификација и онтологија на вебу,
2. класификације и онтологије под одређеним условима
3. сусрет калсификација са вебом

Другог дана одржане су преостале четири сесије:

1. класификација и онтологија у одређеним областима знања,
2. категорије и везе: кључни елементи онтологија,
3. обликовање концепата и структура у аналитичко-синтетичким класификацијама,
4. трнасформисање и проширење класификационих шема.

На конференцији су представљене и две постер резентације:

1. еволуција знања и његова презентација у класификационим шемама
2. визуелизација универзума знања: дизајн и визуелизација УДК.

На интернет страни семинара, http://seminar.udcc.org/2011/index.htm, може се пронаћи програм семинара и сажеци, Power Point презентације и аудио записи излагања свих учесника.

Јелена Андоновски
Универзитетска библиотека «Светозар Марковић»

У Београду су крајем септембра одржане две конференције на тему Дигитализација културне и националне баштине. На Математичком факултету у Београду је 22. и 23. септембра 2011. године одржана десета научно-стручна конференција Нове технологије и стандарди: дигитализација националне баштине, национални скуп са међународним учешћем. Конференција је била посвећена мултидисциплинарним аспектима дигитализације културне и научне баштине и представља редован годишњи скуп који од 2002. године организује Национални центар за дигитализацију (http://www.ncd.org.rs). Конференцију су организовали Математички факултет и Математички институт САНУ у Београду а помогли су: Министарство просвете и науке Републике Србије, Национални центар за дигитализацију и Пројекат III 44006, Развој нових информационо-комуникационих технологија, коришћењем напредних математичких метода, са применама у медицини, телекомуникацијама, енергетици, заштити националне баштине и образовању.

Циљ конференције је да се представе и размене искуства у вези са новим информационим технологијма, стандардима и другим пољима у области дигитализације културног и научног наслеђа, укључујући и:

1. дигитално снимање и пребацивање из аналогног у дигитални облик,
2. описивање и представљање објеката културног и научног наслеђа и документације о њима,
3. обрада дигитализованог садржаја,
4. презентација и дугорочно чување дигиталног садржаја.

На конференцији су представљени научни, истраживачки и теоријски радови организовани према следећим темама:

1. разматрање елемената за формулисање националне стратегије дигитализације научне и културне баштине и
2. представљање текућих пројеката дигитализације, стандарда за дигитализацију, стручну обраду, чување и репрезентацију националне баштине, технолошких аспеката дигитализације (алгоритми, софтверска имплементација и примене нових технологија) и других придружених тема.

Током два радна дана на конференцији су, у просторијама Математичког факултета у Београду, изложена 43 рада. Поред излагача из наше земље, којих је било из различитих културних, научних и истраживачких интитуцаја, било је и излагача из Бугарске, Босне и Херцеговине, Италије, Хрватске. Излагачи су представили актуелне пројекте дигитализације културног и научног наслеђе, дигиталне репозиторијуме, указали на проблеме који постоје, представили своја искуства из ове области, дали препоруке и идеје како реализовати сличне пројекте. Паузе између презентација учесници су искористили да се боље упознају и размене ставове и мишљења на актуелне теме.

За ову прилику одштампана је Књига резимеа и урађен CD са преѕентацијама свих иѕлагача. Сви радови представљени на конференцији, који прођу поступак рецензије, биће одштампани у часопису Преглед Националног центра за дигитализацију (NCD Review) (http://elib.mi.sanu.ac.rs/pages/browse_publication.php?db=ncd).

Међународна научна конференција Дигитализација културне и научне баштине, универзитетски репозиторијуми и учење на даљину одржана је на Филолошком факултету од 29. септембра до 2. октобра 2011. године. Филолошки факултет Универзитета у Београду је у сарадњи са Емпориа универзитетом (САД), Универзитетом «Св. Климент Охридски» (Бугарска), Универзитетском библиотеком «Светозар Марковић», Библиотеком Матице српске, Електротехничким факултетом у Београду, Народном и универзитетском библиотеком Републике Српске и Филолошким факултетом из Москве организовао је једанаесту међународну конференцију из библиотекарства и информатике. На конференцији су представљени истраживачки, научни и теоријски радови из различитих области организовани према следећим темама:

1. будућност дигитализације: дигитализација драгоцених књига, периодике и непубликованих научних радова као вид заштите и промоције културне баштине; значај дигитализације културне баштине за развој науке, културе и наставе; дигитализација уџбеничке литературе и формирање репозиторија; open source научни часописи; повезивање сродних истраживачких и високошколских установа у циљу глобализације и подизања квалитета образовања; омогућавање опште доступности научних и стручних радова у перманентним областима; транспарентност и доступност наставних материјала у дигиталној форми; дигитално архивирање мултилингвалних текстова и садржаја; процедуре и принципи (техничких, правних, стручних) који обезбеђују правилну трансформацију традиционалних у дигиталне колекције; селекција литературе за дигитализацију и брига о њеном правилном спровођењу; образовање наставника, библиотекара и техничког особља за обављање послова дигитализације; стандардизација и контрола квалитета дигитализације; светска књижевност и дигитализација;
2. садашњост учења на даљину: учење на било којој локацији; шта смо постигли до сад?; учење језика на даљину: социјални и културни аспекти; развој студијског програма за e-learning; cloud computing; најбоље из праксе: нови трендови и успешни стандарди; платформа дигиталне библиотеке за e-learning; e-learning copyright (правила и примена); развој дигиталне писмености; комбиновани e-learning и учешће у педагогији, технологији и организацији; чување материјала за e-learning и трошковни модели за дигитално очување.

Скуп су отворили и поздравили представници организатора и покровитељи а након тога започео је прво пленарни део конференције а затим и паралелне сесије у салама на Филолошком факултету. Званични језици конференције су били српски и енглески али је био обезбеђен симултани превод са српског на енглески за пленарне сесије.

Током два радна дана око 200 учесника из петнаестак земаља представили су примере добре праксе, указали не проблеме дигитализације који постоје како код нас тако и у свету, размењивали мишљења и износили своје ставове и идеје у вези са актуелним темама. Излагачи су се као стручњаци из различитих области (професори, библиотекари, истраживачи, наставници, информатичари и други) фокусирали на очување документарно-историјске, културне и научне баштине у дигиталном добу. Представљени су нови пројекти дигитализације културне и научне баштине, дигитални репозиторијуми, истакнут је значај и важност заштите ауторских права у процесу дигитализације, као и различити аспекти учења на даљину. Конференција је први пут окупила и десет студената Емпорија стејт универзитета из Канзаса и студенте из Бугарске. Време на паузама између презентација учесници су искористили за освежење и предах али и да се боље упознају једни са другима и размене ставове и мишљења о актуелним темама.

Први пут ове године организоване су предконференцијске радионице 29. септембра. Програм је обухватио неколико радионица (Professional Life Management – ProLifeMGMT, Moodle 2.1 – нова верзија, нове могућности, Дигитални репозиторијум Универзитета у Београду – PHAIDRA: карактеристике, учитавање објеката и заштита ауторских права, Креативност и иновативност уз употребу технологије – шта јесте а шта није „електронско учење“ (e-learning), Свремени методи примене метаподатака у научним библиотекама: ESE и Yahoo! Pipes, Популарни интерактивни системи и могућност њиховог коришћења у едукативне сврхе, Алати за вршњачко учење и оцењивање, Creative Commons Licence – Дигитализација ауторског права) на којима су учесници могли да размене искуства и стекну нова знања.

Као и сваке године конференција је завршена једнодневном културно-историјском екскурзијом на којој су учесници посетили Краљевски двор на Дедињу, подножје планине Авале, Опленац (цркву и кућу Петра Карађорђевића), Градску библиотеку у Тополи и Краљевске винограде. За конференцију је одштампан и пратећи материјал, Зборник радова са десете конференције «Књига и језик у развоју савременог друштва» као и Зборник резимеа са овогодишње конференције. Радови са овогодишње конференције биће представљени у зборнику «Дигитализација културне и научне баштине, универзитетски репозиторијуми и учење на даљину».

ПРАВНЕ НОРМЕ, СТАНДАРДИ И ПРЕПОРУКЕ
 
Сарајево, Земаљски музеј Босне и Херцеговине, 7. октобар 2011.
Мостар, Народна библиотека Мостар и Музеј Херцеговине, 8. октобар 2011.
Пета међународна конференција „Европске смернице за сарадњу библиотека, архива и музеја“ БАМ 2011 одржана је у Сарајеву (Земаљски музеј БиХ) 7. октобра и Мостару (Народна библиотека Мостар и Музеј Херцеговине) 8. октобра 2011. године. На конференцији је учествовало више од 180 учесника/ца из БиХ, Црне Горе, Француске, Хрватске, Румуније и Србије. Током трајања конференције презентирано је 28 радова, 9 постерских излагања а успешно су реализоване и 2 радионице.
Свечано отварање Конференције започело је музичком нумером коју је извео проф. класичне гитаре са Музичке академије у Сарајеву, магистар Ђани Шеху. Присутне су поздравили: испред домаћина Земаљског музеја Марица Филиповић, заменица директора, испред суорганизатора др Исмет Овчина, директор НУБ БиХ и Маријана Мишетић, председница Хрватског библиотекарског друштва.
Конференцију је отворила проф. др Марина Катнић-Бакаршић, професорка Филозофског факултета у Сарајеву и чланица Управног одбора Фондације Кемал Бакаршић. Уводна излагања о главној теми у складу са досадашњом програмском традицијом конференције, испред Асоцијације БАМ и домена библиотекеизложила је председница мр. Амра Решидбеговић, а у име  музеалаца говорила је музејска саветница Марица Филиповић.
У првој паузи, учесници/е су могли погледати изложбу постерских излагања. Промовисане су и три публикације: „Етички кодекс“ Асоцијације БАМ, Зборник радова Међународне конференције БАМ „Европске смјернице за сарадњу библиотека, архива и музеја: Партнерство у дигиталном добу (Сарајево, 16-17. октобра 2009.)“ и „Хуманистичка баштина, институције меморије и дигитално доба“ аутора др Енеса Кујунџића.
Другог дана конференција се претежно бавила проблематиком музеја. Уводно излагање одржао је директор Музеја Херцеговине Асим Крхан, потом гости из Хрватске и Србије, Горанка Хорјан, Влатка Филипчић-Малигец, Мирко Марковић и Драган Николић те Един Топчић из БиХ. Након радног диела, захваљујући залагању домаћина, учесници/е су имали прилику да обиђу културно-историјске знаменитости града Мостара, Кравица, Почитеља и Благаја.
Конференција је имала три позвана предавача: др. Александру Хорват (Филозофски факултет у Загребу) са темом „Ауторско право као препрека опсежној дигитализацији културне баштине“, Весну Ињац (Народна библиотека Србије) која је говорила о „Новим библиотечким законима и стандардима у Србији“ и Françoise Pellé (ISSN International Centre in Paris) која је презентирала рад „Међународног ИССН центра са освртом на Међународни стандард за серијске публикације“.
Организатор конференције била је Асоцијација информацијских стручњака библиотекара, архивиста и музеолога БАМ док су суорганизатори: Национална и универзитетска библиотека БиХ, Катедра за библиотекарство Одсека за компаративну књижевност и библиотекарство Филозофског факултета УНСА, Бошњачки институт – Фондација Адила Зулфикарпашића, Библиотечко-информациони центар Економског факултета УНСА, ИЦОМ БиХ, Архивистичко удружење БиХ, Музеј Херцеговине, Народна библиотека Мостар, Музеј Сарајево, Фондација Кемал Бакаршић, Библиотека Сарајево и Земаљски музеј БиХ.
Партнер конференције био је БХ Телеком, а спонозори: EBSCO Publishing, Књижара НУР, ТКД Шахинпашић, University Press и ProQuest.
Конференцију су подржали Фондација за библиотечку делатност и Министарство културе и спорта Кантона Сарајево.
Универзитетска библотека «Светозар Марковић» је на овој значајнојконференцији узела учешће са 3 постерска рада:

Мр Вера Петровић и Марија Булатовић: Стандарди за бибиотеке универзитетау високошколским библиотекама на територии Централне Србије.

Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“ је централна библиотека Универзитета у Београду и матична библиотека за све универзитетске и високошколске библиотеке на простору Централне Србије. У својој редовној делатности прати како се примењују стандарди у њима. Перманентним праћењем и пружањем стручне помоћи овим библиотекама, стручни рад се одвија у складу са постојећим стандардима. Стандарди за високошколске библиотеке су из 1996. године и односе се на све типове библиотека у саставу универзитета и високих школа. Њима се регулише минималан број књижног фонда, простора и опреме, као и број и структура библиотечког кадра. Примена Болоњске декларације, изградња јединственог библиотечко-информационог система захтева усклађивање стандарда као законске регулативе у библиотекама.

Милутин Шаховић: резултати аутоматизоване позајмице у Универзитетској библиотеци «Светозар марковић»

Почетком јануара 2003. године у Универзитетској библиотеци „Светозар Марковић” је почео да се примењује и део софтвера COBISS2\Позајмица. Корисницима је омогућено, уз савремену техничку подршку, електронско задуживање и раздуживање публикација, електронска наплата услуга (уписа, пенала…), евиденције потраживања, израда чланских карата са шипкастим кодом, електронско претраживање грађе, а успостављено је и електронско евидентирање података о свим члановима библиотеке.

Статистике позајмице за УБСМ – Универзитетска библиотека ‘Светозар Марковић’, Београд

Маја Ђорђевић: Матичне функције универзитетске библиотеке у «Закону о библиотечко-информационој делатности»

До сада је матична делатност у библиотекарству Републике Србије, била дефинисана: Законом о библиотечкој делатности из 1994. године, као и подзаконским актима Министарства културе Републике Србије, од којих су најважнији:  Решење о одређивању библиотека које обављају матичне функције у библиотечкој делатности и Правилника о надзору над стручним радом у библиотекама.
Народна скупштина Републике Србије је у јулу 2011 усвојила ЗАКОН О БИБЛИОТЕЧКО-ИНФОРМАЦИОНОЈ ДЕЛАТНОСТИ у коме као до сада, нема Универзитетске библиотеке “Светозар Марковић” као матичне библиотеке  за обављање матичних функција “на универзитетима и факултетима, вишим школама и у научноистраживачким установама.”
У члану 25 је написано: “Надзор над стручним радом других јавних библиотека, школских библиотека, високошколских библиотека, библиотека научноистраживачких института и установа и специјалних библиотека врши библиотека којој је поверено вршење матичних функција, као поверени посао.”
Универзитетска библиотека “Светозар Марковић” чека подзаконска акта, којима ће бити регулисан део матичних функција у њеној ингеренцији.

Заједница библиотека универзитета у Србији је у Универзитетској библиотеци «Светозар Марковић» у Knowledge Center-у на спрату за све заинтересоване колеге из високошколских и специјалних библиотека уприличила  програм поводом обележавања деведесет година од постављања камена темељца за Универзитетску библиотеку. У холу библиотеке присутни су могли да погледају изложбу о Иви Андрићу Како је тумачен Иво Андрић
поводом 100 година од објављивања првих књижевних радова и
50 година од доделе Нобелове награде за књижевност.

Програм:

Стела Филипи Матутиновић:
Од прве цигле до дигиталног репозиторијума – развој Универзитетске библиотеке у Београду

Александра Поповић, Сања Антонић, Драгана Столић
Едукација, дигитални репозиторијуми и отворени приступ

Богољуб Мазић
Мрежа дигиталних репозиторијума на универзитетима Западног Балкана као окосница међууниверзитетске сарадње у регији

Татјана Брзуловић-Станисављевић
Заштита ауторских права у институционалним репозиторијумима

Адам Софронијевић
“Библиотеке Еуропеане“ – темељ будућих пројеката дигитализације у високошколским библиотекама Србије и региона

Александра Тртовац, Наташа Дакић 
Стандарди и схеме за метаподатке у универзитетском репозиторијуму PHAIDRA и у пројекту Еуропеана

Александра Павловић
«Змија у рајском врту»: интелектуална својина у дигиталном миленијуму

Вера Петровић
Универзитетске и факултетске библиотеке на територији Централне Србије у дигиталном окружењу

Даница Филиповић (о књизи)
«Изградња Универзитетске библиотеке у Београду 1919-1925: Дневници Уроша Џонића»

Превод текста: Јасна Чанковић

Jürgen Bunzel is responsible for the library and information sector at the Deutsche Forschungsgemeinschaft, Kennedyallee 40, 53170, Bonn, Germany
Roswitha Poll is chief librarian of University and Regional Library Münster, Krummer Timpen 3-5, 48143, Münster, Germany
Систем високог образовања у Немачкој, земљи од 82 милиона људи, обухвата укупно 355 институција.Постоји 98 универзитета, 156 политехничких школа и 101 средња школа за одређене стручне профиле. Информационе услуге овим институцијама пружа 281 високошколска библиотека различитог типа: шест библиотека националног обима, 34 регионалне библиотеке, 81 универзитетска библиотека и 160 библиотека у политехничким школама и другим академским институцијама.
Финансирање високог образовања је у надлежности 16 немачких покрајина,од којих је пет придружено током процеса уједињења Источне и Западне Немачке 1990.Са изузетком неких библиотека националног обима и једног малог дела приватних институција, покрајине су, такође, финансијски одговорне за високошколске библиотеке.Ипак, постоје и додатна средства од стране Савезне владе, као и од институција које финансирају истраживања, која следују академским библиотекама за специјалне задатке и извођење одређених пројекта.
Имамо три главна фактора који утичу на стање у високошколским библиотекама у Немачкој данас:
1. Процес реструктуирања и реформе система високог образовања, посебно универзитетског система, који још увек траје;
2. Промене у информационим технологијама и информационој индустрији; и
3. Последице процеса поновног уједињења Немачке.
Немачка је доживела нагли пораст у броју студената са око 800.000 1970-их на око 1,8 милиона средином 1990-их година. Пошто издвајања за трошкове, који су износили 27,5 милијарди евра у 2000. години, нису расла пропорционално у последњих неколико деценија, дошло је до смањења буџета по студенту у висини од 20%. Високошколске библиотеке, са укупним буџетом од око 1,3 милијардe евра у 2001. години, чине око 5% укупних издатака за високо образовање. За њих ова рупа у финансирању доводи до сталног смањења буџета за набавке. Знатна отказивања претплата на часописе била су неизбежна, а поред тога и допунска издања за монографске колекције  су проређена. Укупан број запослених у библиотекама, око 12.000 људи у 2001, је такође значајно смањен.
Осим притиска због буџета, универзитетски систем заостаје и у прилагођавању својих наставних планова и програма, наставног окружења, образовних профила и организационе структуре на измењене услове.Нарочито мора да се ради на побољшању компатибилности немачког образовног система на међународном нивоу.Немачка високошколска култура има своје специфичности које, такође, утичу на радно окружење високошколских библиотека.Тако, на пример, скоро да не постоји универзитет где студенти живе у кампусу.Већина студената се одлучује да студира на универзитетима у близини родног места, у које се враћају викендом, или чак свако вече.Поред тога, веома је мали број ванредних студената, а модел образовања на даљину још увек није широко распрострањен.Студијске програме обично припремају самостално професори и наставно особље, најчешће на ад хок основи.Професионални наставни програми, осмишљени, контролисани и промовисани од стране научних тимова уз учешће медијских и библиотекарских стручњака, права су реткост.
Као резултат опсежне расправе о потреби за реформом високог образовања у Немачкој тренутно се спроводи пакет мера, које ће имати велики утицај и на библиотеке. Он укључује:

• Глобални буџети и аутономија буџета.Аутономија буџета омогућиће универзитетима флексибилност у прерасподели финансијских средстава према реалним потребама, без непотребно дугих преговора са државним органима око сваког појединачног трошка.До сада су буџети за набавку били у склопу државних буџета, али од сада они ће морати да се изборе за место у процесу интерне прерасподеле ресурса на универзитетима.Са једне стране, на овај начин пружа се могућност за јачање везе између универзитета и библиотеке, али, са друге стране, постоји ризик да библиотека не добије потребну подршку у конкуренцији са осталим секторима институције.Неке покрајине су организовале централни фонд како би спречиле овакве неправилности у локалним буџетима.Глобални буџети још увек не укључују буџет за особље.Опсежна реформа прописа који регулишу запослене у државној служби коју је Немачка спровела је изванредна.
• Нова структура руководства.Са увођењем финансијске аутономије појавила се потреба за јачањем руководилачке структуре у институцијама високог образовања.Узевши у обзир информациону инфраструктуру предложено је увођење позиције “шеф одељења за информисање” (Chief Information Officer – CIO) који би се налазио у врху извршне власти сваког универзитета.Системи за обрачунавање трошкова се убрзано развијају и њихово увођење је предуслов за координирано управљање факултетима и централним институцијама.Друга опција је интерна подела трошкова и наплата услуга оним факултетским одељењима која траже посебне услуге, као на пример, специјалне библиотечке услуге.У библиотекама националног обима уобичајено је да обезбеђују приходе путем накнаде коју наплаћују корисницима за слање докумената.
• Обликовање универзитетских профила.Како би побољшали своју позицију, националну и међународну, немачки универзитети су почели да дефинишу и промовишу своје специфичне предности и способности профилисањем истраживачких и наставних програма.На овај начин библиотеке имају нову шансу да побољшају своју позицију на тржишту јачањем и истицањем специфичних садржаја својих збирки и програма услуга, у складу са, и у сарадњи са универзитетом коме припадају.
• Сарадња и интеграција сервисних центара.Разматрају се нове форме координације и сарадње међу библиотекама, рачунарским центрима, медијским центрима и факултетским информационим јединицама.Предложена су различита експериментална решења, али интензивна интеграција понуђених услуга вероватно ће дати позитиван резултат.

Немачке високошколске библиотеке су врло рано усвојиле новине у информационим технологијама. Као резултат, одлично је развијен систем приступа библиотечким каталозима, интеграција библиотечких база података са актуелним садржајима и базама података на мрежи, систем испоруке електронских докумената широм земље, спољни приступ библиотечким услугама преко веб портала, као и онлајн приступ електронским часописима у студентским кампусима. Поред тога, у последњих неколико година започет је рад на дигитализацији специјалних збирки у библиотекама.Бројне потешкоће постоје у области електронских часописа, посебно у преговарању са издавачима око одрживих уговора о лиценци.Стабилан конзорцијум и финансијски одржива решења која би могла олакшати ову кризу у фази преласка на модел електронског издаваштва нису пронађена.Као последица тога, порасла је свест међу универзитетским лидерима о потреби да се добије већа независност од издавача, као и да се високошколске библиотеке укључе у издавање научних публикација на нивоу универзитета.Ово се подједнако може применити на промоцију окружења за електронско учење, образовање на даљину и виртуелне универзитете.
Скорашњи развој догађаја у Немачкој не може се проценити правилно без осврта и на процес политичког уједињења.Сектор високошколских библиотека је био веома успешан у јачању професионалних веза између Истока и Запада и стварању јединствене професионалне културе.У источним покрајинама било је неопходно обновити библиотекарска удружења и њихове зграде, а основано је и неколико нових универзитета.Импресивне архитектонске креације никле су у источним покрајинама у последњих пет година као резултат ових грађевинских активности.Изградња нових просторија за високошколске библиотеке финансира се из посебног фонда Савезне владе, који такође обезбеђује и средњорочне годишње субвенције за почетну набавку књига и часописа.Намеће се закључак да ће буџети у источним покрајинама доживети нагли пад када истекну ове субвенције јер неће бити компензације из регионалних буџета. Поред тога, остаје још један озбиљан проблем у иначе успешном процесу интеграције, а то је разлика у висини плата између Истока и Запада. Ово је посебно тешко када, као што је случај у Берлину, људи запослени у истој институцији примају различите плате у зависности од локације на којој се њихова канцеларија налази.
ЦЕНТРАЛНЕ ИНСТИТУЦИЈЕ И ОРГАНИЗАЦИЈЕ ЗА АКАДЕМСКЕ БИБЛИОТЕКЕ
Мрежа библиотекарских удружења и централних координационих институција за високошколско библиотекарство у Немачкој је веома комплексна.Професионалне интересе високошколских библиотекара заступају „Verein deutscher Bibliothekare“ (VDB) – Немачко удружење библиотекара, са око 1.600 високошколских чланова и „Berufsferband Information Bibliothek“ (BIB) – Професионално удружење Информационих библиотека са око 7.300 професионалних библиотекара.Као институције, високошколске библиотеке су удружене у „Deutscher Bibliotheksverband“ (DBV), – Немачке библиотеке, организацију која се састоји од Сектора за опште факултетске библиотеке (са 170 чланова) и специјалних библиотека (са 313 чланова).За координацију односа са јавношћу различитих библиотекарских удружења у Немачкој задужена је организација “Bundesvereinigung Deutscher Bibliotheksverbande” (BDB) – Федерални савез немачких библиотека.
Општим библиотекарским питањима може да управља само координационо тело свих 16 покрајина, тзв.“Кultusministerkonferenz” (КМК).КМК је оперативна група задужена за бављење заједничким интересима високошколских и јавних библиотека. Поред тога, Савезна влада подржава разне интегративне и иновативне мере за високошколске библиотеке и финансира Deutsche Bibliothek – централну Народну архивску библиотеку за немачко издаваштво од 1912, а такође потпомаже и три централне специјалистичке библиотеке националног обима, као и онлајн информационе сервисе. “Deutsche Forschungsgemeinschaft ” – Немачко истраживачко  удружење (DFG), које је главни орган финансирања за научна истраживања у Немачкој, негује дугу традицију финансирања пројеката развоја, побољшања и одржања нивоа основних услуга академских библиотека за научне заједнице.
Високошколске библиотекарске заједнице у Немачкој знатно су уназађене 2000.године када је, након евалуације од стране “Wissenschaftsrat”-a (Немачки истраживачки савет), затворен „Deutsches Bibliotheksinstitut” (DBI) – Немачки библиотекарски институт, једина агенција за истраживање, иновације и стручну подршку библиотекама.
Упркос хетерогености координационих институција и недостатка централне организације која би дефинисала рад библиотека, немачке високошколске библиотеке су се показале као врло успешне у успостављању ефикасних структура за опште услуге и удружени развој технологије и услуга, као што су на пример, регионални централни каталози, централни каталог база података за периодику и посебне збирке, систем поделе посебних збирки по областима, као и веома успешан сервис доставе докумената широм земље (SUBITO).Као логичан следећи корак, намеће се постављање координисаног концепта за оснивање Националне дигиталне библиотеке, што представља још један изазов за удружено организовање и сарадњу немачких високошколских библиотека.
ВИСОКОШКОЛСКЕ БИБЛИОТЕКЕ У ЊИХОВОМ ОРГАНИЗАЦИОНОМ ОКРУЖЕЊУ
Одговорност за образовање у немачком федералном систему пренета је на појединачне покрајине (Ландер).Тако, универзитети, политехничке школе и остале институције вишег образовања потпадају под различите правне прописе, у зависности којој покрајини припадају.
Године 1999.представљен је нови федерални закон за институције вишег образовања који је дао опште одредбе у вези са циљевима, управљањем и организацијом ових институција, али се у њему нигде не спомињу библиотекарске услуге. Од покрајина је затражено да прилагоде своје законе федералним законима, а универзитети су, са своје стране, морали да прилагоде своје статуте и административне прописеразличитим законима у појединачним покрајинама.Као последица тога, многи нови прописи који су донети последњих година, нису допринели већој једнакости међу високошколским библиотекама. Напротив, док је у неким покрајинама очекивана улога и надлежност  библиотека разјашњена, у другима сада има више питања и проблема него раније. У  прописима једне од покрајина, библиотеке нису ни споменуте. Ове разлике између покрајина су још израженије код библотека које функционишу по систему „два нивоа“, што је описано у наставку.
На старим немачким универзитетима, који су генерално највеће институције, поред централне универзитетске библиотеке развиле су се мање библиотеке-огранци.То могу бити библиотеке везане за одређену катедру /факултет, библиотеке специјалних института, или чак специјалних истраживачких група.Њихов број по институцији може варирати од 40 до преко 200, док се њихови књижни фондови могу кретати од неколико стотина до преко 200.000 томова. Сви универзитети основани од 1960-тих на овамо имају  интегрисани систем који се састоји од једне централне библиотеке са веома малим бројем библиотека-огранака.
Централне библиотеке у старом систему „два нивоа“ покушавају да организују процес рада и услуге у библиотекама-огранцима на ефикасан начин и према општим стандардима, као на пример, у области каталогизације. Изградили су опсежне електронске каталоге за све библиотеке у њиховој надлежности, и активно спроводе спајање мањих библиотека у веће јединице које пружају боље услуге. Неки од регионалних закона недвосмислено подржавају ову интеграцију: овим путем овластили су директора централне библиотеке да планира и организује делатности свих библиотека које припадају институцији, а поред тога, он или она одговоран је и за сво особље у библиотекама, као и за управљање ресурсима. У другим покрајинама, сваки универзитет је самосталан у одређивању политике руковођења и дешава се да главни библиотекар нема правну надлежност да имплементира интегрисано управљање библиотеком и информационим ресурсима , иако постоји снажна тенденција ка независности семинарских библиотека.
Још један актуелни проблем у немачким високошколским библиотекама јесте интегрисање услуга.Један од нових регионалних државних закона (Северна Рајна-Вестфалија), садржи само општу клаузулу о институцијама за пружање информација и информационим технологијама на универзитетима.Тако, сваки универзитет је могао да се одлучи за интегрисање, не само библиотека и центара информационих технологија (ИТ), него и других институција, као што су специјални мултимедијални центри.До сада, малобројни су случајеви стварног стапања ових услуга, али у време када је средстава све мање, идеја о смањену броја особља интегрисањем постојећих јединица је врло примамљива за институције које их финансирају.
У протеклој години у Немачкој се доста расправљало о улози коју имају библиотеке у ери електронских медија, о њиховим финансијским потребама и њиховом развоју  у „модерне“ услужне центре. Ову дискусију је покренула општа молба библиотека за повећањем средстава финансирања – изазвана кризом са часописима – а интензивирана  изјавом директора једне високошколске библиотеке који тврди да је библиотекама потребна промена, а не новац. Медији, као и неке од финансијских институција, поздравили су ову изјаву као излаз из финансијских потешкоћа.Више предлога да се помогне националним библиотекама је одбачено, како у федералном, тако и у регионалним парламентима. Библиотекарска удружења,као и поједине библиотеке, још увек се боре са општим ставом да ће прелажење на електронске медије и услуге уштедети новац. Они тврде да, иако имају обавезу да одрже традиционалне услуге за клијентелу, на нове услуге одлази велики проценат ресурса.Успешан део ове кампање представља окупљање групе истакнутих грађана око иницијативе за спонзорисање високошколских библиотека у покушају да се активирају алумни универзитета.Немачка је земља у којој спонзорисање од стране приватних лица или комерцијалних институција још увек није уобичајено.Главна предност ове иницијативе истакнутих грађана је у наглашавању потреба библиотека, као и изазивању осећања одговорности међу грађанима за одржање државних библиотека.
БИБЛИОТЕКАРСКИ РЕСУРСИ: ОСОБЉЕ
Особље у високошколским библиотекама традиционално се дели у три групе:
1. Библиотекари са пуном универзитетском дипломом, на коју је додато библиотекарско образовање. Ова група је углавном одговорна за стварање колекција, каталогизацију, обуку корисника и за више менаџерске задатке.
2. Библиотекари са дипломом библиотекарства стеченом у политехничким школама, одговорни су за све задатке који захтевају стручна знања и за средњи менаџмент.
3. Библиотекарски асистенти (или запослени за медијске и информационе услуге), који су добили обуку у библиотекама и средњим стручним школама и одговорни су за више рутинских задатака као што је рад на издавању или каталогизацији копија.
Поред ових група, у високошколским библиотекама ради већи број људи који су обучени за друге специјалистичке дисциплине осим библиотекарства, на пример, компјутерске вештине и рачуноводство.
Традиционално, запослени у библиотекама се третирају као државни службеници, мада у покрајинама постоји тенденција да се статус државног службеника ограничи на секторе директно укључене у владине задатке, као што је полиција.
Библиотекарско образовање се нуди на специјалним факултетима, у оквиру политехничких школа и у специјалним библиотекарским школама.Такође, постоји и опција за учење библиотекарске науке на два универзитета (Берлин и Кобленц-Ландау). Последњих година десиле су се фундаменталне промене у библиотекарском образовању: институције у којима се предаје библиотекарство прошириле су наставни план и програм како би покриле шири опсег тема које се могу сматрати делом информационе науке, а укључен је и већи број нових тема. Док су раније, у већини случајева, студенти библиотекарске науке имали пред-службенички статус, са одређеном финансијском надокнадом, сада су третирани као обични студенти.Оваква пракса је довела до тога да је скоро немогуће наћи високошколске библиотекаре за одређене предмете.Студенти који имају завршен факултет, на пример из области медицине, права, или економије, нису вољни да студирају још две године библиотекарских студија, чак иако су заинтересовани за библиотекарски посао.Због тога, високошколске библиотеке су често принуђене да запосле стручњака без библиотекарског образовања како би попуниле слободна радна места за одређене предмете.
Већ неколико година уназад, наставак професионалног образовања заузима важно место у немачким високошколским библиотекама.Библиотеке организују већи број обука на послу, а заједно са библиотекарским удружењима,и регионалним услужним центрима за библиотеке, нуде специфичне курсеве за развој техничких и других вештина.Одличан пример је програм обуке који држи Центар за високошколске библиотеке у области Северна Рајна-Вестфалија (Hochschulbibliothekszentrum), који обухвата све – од каталогизације, обуке корисника и администрације сервера, па до реторике, руковођења и комуникације.У већини случајева, особље прима финансијску надокнаду за курсеве који се одржавају ван библиотеке.Па ипак, планови за развој кадрова још увек се недовољно користе.Најпознатија акција за континуирано образовање јесте годишња Национална конференција библиотекара коју организују библиотекарска удружења.Она даје свеобухватан поглед на актуелне проблеме и кретања, а саопштења са ове конференције се континуирано објављују у штампаном облику.
Иако је све теже попунити професионалне позиције у високошколским библиотекама, делимично и због чињенице да нови наставни план библиотекарског образовања квалификује дипломце и за многе друге послове у комерцијалном сектору, степен уживања у библиотекарском послу је очигледно још увек висок: истраживања која се баве задовољством особља показују висок ниво сатисфакције послом и задужењима.
Високошколске библиотеке још увек нису флексибилне у распоређивању особља.С једне стране, имају специфицирани буџет за особље на одређеним позицијама.Потребно је много времена да би се промениле две ниже позиције у једну на вишем нивоу.Овај проблем се често јавља када библиотека тражи ИТ-специјалисту.Пребацивање новца са буџета за класичне библиотекаре је, у већини случајева, немогуће.
Са друге стране, флексибилност управљања особљем је спутана ограничењима као што су опис посла, захтевање ангажованости представника особља, и прописи који се односе на висину плата.Због свега овога ротација посла може постати задатак са пуним радним временом за менаџмент особља.Последњих година, одређена државна министарстава су представила концепт награда за одличан учинак – занимљив инструмент за управљање особљем, када их министри финансија не би тако често смањивали.
Укратко, особље у високошколским библиотекама углавном поседује професионално образовање, има могућности за његов наставак, а посвећеност послу је висока.Па ипак, ефикасно управљање овим ресурсом још увек је недовољно флексибилно, тако да велики број запослених једноставно проведе превише времена на истој позицији.
БИБЛИОТЕКАРСКИ РЕСУРСИ: ЗГРАДЕ
Постоји огроман број недовршених грађевинских пројеката у институцијама високог образовања.Након поновног уједињења Немачке 1990.хитна потреба за рестаурацијом, обновом или проширењем високошколских библиотека у „новим“ источним државама постала је очигледна. Од тада, велики број ових пројеката за библиотеке је успешно завршен (нпр. у Дрездену, Греифсвалду, Халеу, Јени, Лајпцигу и Ростоку); остали су још увек у фази планирања.
Грађевинске пројекте у Немачкој финансирају по пола Федерална  влада и покрајина, па су тако неопходни пројекти у источном делу Немачке имали негативан утицај на приврженост „старим“ регионима. Процењено је, на пример, да је за један од највећих „западних“ универзитета потребно 400 милиона евра само за рестаурацију постојећих зграда. Тако, пројекти који за главни аргумент имају безбедност- на пример, у области медицине или хемије- често су приоритет у односу на зграде за библиотеке. Још један аргумент против библиотека је представа да ће „све ускоро бити у електронски облику”,  и да, стога, библиотекама није потребан простор за фондове. Ипак, у последњих десет година, саграђено је неколико изванредних нових зграда за „западне“ високошколске библиотеке, као што су Државна и универзитетска Библиотека Гетинген, као и универзитетске библиотеке у Килу и Кобленц-Ландау.
Дизајн нових зграда и на истоку и на западу ставља акценат на „отворени стил“ који подразумева  модуларну  конструкцију и већу флексибилност, која се постиже променљивом лаком конструкцијом и стакленим зидовима. Концепт је базиран на идеји библиотеке као места сусрета и услужне зоне, дајући тако довољно простора за комуникацију и презентацију услуга.
Све библиотеке изграђене после 1960.обезбеђују отворен приступ својим збиркама. Међутим, на многим старим универзитетима приступ грађи је највећи проблем, јер су њихове библиотеке углавном конструисане са затвореним магацинима. Многе библиотеке су отвориле део својих магацина иако, због недостатка простора,  нису у могућности да промене систем полица заснован на смештају према инвентарним бројевима усмештај према класификацији. Такође, делимично су коришћене мере као што су пречишћавање фонда или микрофилмовањеколекција,како би се смањили ови проблеми. Упркос таквим мерама, скоро свим старим универзитетским библиотекама је хитно потребно још простора, не само за чување грађе, већ и за корисничке услуге, посебно за коришћење компјутера, што није било  укључено у оригинални концепт.
Општа дискусија о простору који је потребан библиотекама покренута је 1986.у саопштењу Немачког истраживачког савета (Wissenschaftsrat), у којем се препоручују строже мере селекције и пречишћавања фондова у библиотекама, као и систем „архивских библиотека.“Овај документ је заиста утицао на политику пречишћавања фондова, али концепт великих депозитних библиотека није реализован. Можда је и непотребан: у Немачкој, национални библиографски опус је ускладиштен у Немачкој библиотеци (Die Deutsche Bibliothek in Frankfurt  А. М. and Leipzig), као и у регионалним депозитним библиотекама. Релевантна страна стручна литература налази се у специјалним  колекцијама под покровитељством Немачке истраживачке фондације (Deutsche Forschungsgemeinschaft). На овај начин, библиотеке могу самостално да одлуче да ли је грађа у њиховом фонду још релевантна за истраживања у тој институцији.Међутим, једна депозитна библиотека, која је основана као резултат наведених препорука, поново је распуштена 2001.Складиштење је ограничено на часописе, и требало је да гарантује испоруку докумената у региону.Али, у времену електронских испорука постаје ирелеватно да ли је чланак достављен из регије или из других делова Немачке. Други разлог за распуштање је тај што библиотеке нису депоновале редак материјал, већ углавном часописе који су такође били доступни у другим библиотекама у регији.
Стога, у овом тренутку се чини да је главни изазов који је пред библиотекама да докажу своју вредност као места сусрета и простора за учење, као и да бројем нових томова и посета корисника покажу да електронско доба не смањује њихову потребу за простором.
БИБЛИОТЕКАРСКИ РЕСУРСИ: ЗБИРКЕ
Изградња збирке у високошколским библиотекама је заједничка одговорност библиотекара специјалиста (Fachreferenten) и овлашћених представника на факултетима. У семинарским библиотекама, у старијем систему “два нивоа”, стварање збирке је задатак факултета, али је централна библиотека одговорна за општу равнотежу колекција, као и за исплативу употребу ресурса. Координација је подржана правним или административним прописима.Набавка и управљање електронским медијима је, у већини случајева, пребачена на централну библиотеку.
У свим библиотекама проценат трошкова за електронске медије је у порасту.У 2001.високошколске библиотеке су потрошиле око 10% средстава на набавку дигиталних материјала.Ови проценти би били много већи када бисмо додали електронске ресурсе који су централизовано финансирани од стране министарстава.Као и свуда, тешко је очувати баланс између традиционалних и нових медија, нарочито када финансирање стагнира дуги низ година.Још увек нема могућности да се традиционалне збирке уџбеника (Lehrbuchsammlung) замене електронским медијима, тако да основни штампани наслови за сваки предмет морају бити набављени у великом броју примерака.
Оскудица у средствима за набавку сваке године доводи до отказивања наслова часописа. У многим случајевима и међубиблиотечка позајмица, као  и испоруке докумената указују да основни часописи,они који се често користе, сада недостају на локалном нивоу. Библиотеке покушавају да се изборе са оваквим стањем путем ефикасније електронске испоруке.У свим регијама су предузете мере успостављања регионалних, или чак, националних конзорцијума да би се изборили са међународном кризом у домену часописа. Док је приоритет библиотека одабир часописа који су им потребни локално и повећање броја услуга за кориснике путем укрштеног приступа у оквиру аранжмана конзорцијума, или споразума „плаћање по виђењу“, издавачи у већини случајева желе да комбинују лиценце за е-часописе са штампаним примерцима,као и да преговарају за комплетне колекције часописа или бар за групу предмета. Овакав нефлексибилан став довео је до поништења споразума у више региона.Ипак, број е-часописа и база података видљиво расте сваке године што јеподржано од стране централних фондова финансирања из регионалних министарстава.
Кључна инфраструктура неопходна за расподелу одговорности између немачких високошколских библиотека у стварању збирки и пружању корисничких услуга јесте систем поделе на области за посебне фондове (Sondersammelgebiete / SSG), покренут и делимично финансиран од странe Deutsche Forschungsgemeinschaft (Немачка Истраживчка Асоцијација/DFG).То је скуп од 23 регионално дистрибуиране универзитетске библиотеке, од којих је свака одговорна за изградњу свеобухватног библиотечког фонда у оквиру додељене тематске области.ДФГ обезбеђује средства за набавку страних књига, периодике и остале грађе релевантне за предметну област за коју је библиотека одговорна.Колекције су доступне путем међубиблиотечкепозајмице и испоруке докумената.
Захваљујући високом нивоу континуираног финансирања током дугог временског периода, било је могуће одржати веома обимне колекције високо специјализоване научне литературе у Немачкој. На овај начин, систем посебних фондова можемо посматрати као виртуелни и регионално дистрибуиран сурогат праве националне библиотеке, коју Немачка не поседује.
Традиционално, систем посебних фондова је усмерен на папирна издања.Данас је у току његова трансформација у мрежу виртуелних дигиталних библиотека- или да будемо прецизнији, виртуелну хибридну библиотеку, који интегрише све типова медија, електронске и конвенционалне.Ради постизања ових циљева Deutsche Forschungsgemeinschaft је успоставио програм финансирања за „Дистрибуирану дигиталну истраживчку библиотеку „.Поред миграције области специјалних фондова ка виртуелним специјалним библиотекама базираним на мрежи, овај програм финансира и бројне активности у ретроспективној дигитализацији колекција.
КАТАЛОЗИ
На сву срећу, у Немачкој постоји дуга традиција узајамне каталогизације.Седам регионалних централних каталога установљено је 1960-их.Од 1970.регионални библиотекарски центри су преузели руковођење узајамном електронском каталогизацијом; било је потребно око 20 година да се све високошколске библиотеке укључе у ову централну каталогизацију.
Међутим, регионални центри примењују различите системе, па размена података између система није увек могућа.Мада библиотеке могу копирати све податке везане за националну литературу из Deutsche Bibliothek (Националне библиотеке), не могу употребити каталошки запис наслова обрађених у Минхену за потребе библиотеке у Хамбургу.
Планирање каталогизације као националне одговорности укључује, не само интеграцију регионалних база података, већ и асимилацију са међународном праксом.Библиотеке у Немачкој, Аустрији и Швајцарској  користе правила за каталогизацију RAK и формат података МАB.У 2001.Одбор за стандардизацију повезан са Deutsche Bibliothek одлучио је да тестира могућност пребацивања на међународна правила као што је ААCRII и формат МАRC.Предности, недостации трошкови такве промене биће испитани у посебном пројекту. Међутим, чак и ова одлука изазвала је жестоке дискусије: већина библиотека присећа се огромног обима посла због пребацивања са претходних националних правила за каталогизацију PI на нови RАК и тврди да мора постојати лакши начин за организацију интернационалне размене података без комплетне промене правила.
Ретроспективна каталогизација је још увек проблем за многе старе библиотеке.Од 1960.новоосноване институције су биле у могућности да каталогизују своје колекције од почетка у електронској форми, али старије библиотеке су започеле електронску каталогизацију око 1990. Ове библиотеке су примениле различите методе ретроспективне конверзије: ретроспективна каталогизација уз помоћ ученика помагача у библиотекама или уз помоћ комерцијалних фирми или, ако би се ово показало као прескупо,  дигитализација самих каталошких листића. Најефикаснији пројекат је вероватно онај спроведен у области Северна Рајна-Вестфалија, где је под покровитељством Министарства науке извршена конверзија централних каталога овог региона, што је укупно износило скоро 3 милиона наслова (6 милиона томова).У овом тренутку, можемо рећи да су централне библиотеке конвертовале највећи део својих каталога у машински читљив формат. Ипак,  има још доста занимљиве грађе у лисним каталозима библиотечких огранака на старим универзитетима, а такође ту су и посебне или ретке збирке које су претраживе једино у овим каталозима. У овом последњем сектору, Deutsche Forschungsgemeinschaft подржава ретроспективну каталогизацију у оквиру посебног програма.Укратко, правила каталогизације и формати могу се променити у скоријој будућности; заједничке иницијативе за каталогизацију могу се додатно ојачати бољом комуникацијом између регионалних удружења, а ретроспективна каталогизација је на добром путу.

ОЧУВАЊЕ
Иако одређен број збирки раритета није преживео други светски рат, скоро све старе високошколске библиотеке у Немачкој поседују изванредне ретке колекције.Тачан број колекција пре 1900.не може се одредити, али пројекат спроведен 1987.сажео је тај број на око 6 милиона наслова (не копија!), само у тадашњој „Bundesrepublik“, западном делу Немачке.
Очување овог наслеђа показало се као скоро нерешив проблем. 90% јединица ускладиштених у високошколским библиотекама штампане су на киселом папиру; 12% је већ неповратно оштећено, а још додатних 30% је у таквом стању да треба забранити њихово коришћење.Активности презервације првенствено су концентрисане на новине, а затим на часописе.Deutsche Forschungsgemeinschaft спонзорише програм за микрофилмовање угрожених колекција.Како су за културно наслеђе већим делом одговорне покрајине, конференција министара културе (Кultusministerkonferenz) препоручила је мере за решавање проблема кртог папира.Најважнија тачка била је препорука да свака покрајина годишње издвоји средства у висини од 1% укупних средстава за микрофилмовање.Али ова мера није спроведена у свим регионима.
Микрофилмовање још увек представља најзначајнији метод чувања.Постоји неколико постројења за деацидизацију (комерцијалне фирме), али све ове методе још увек нису сасвим задовољавајуће.Многе библиотеке нису ни развиле планове за чување, вероватно зато што не виде на који начин би могла стићи финансијска средства.Координација за микрофилмовање је загарантована од стране Немачког регистра за микрофилм у Гетингену.
У последњих неколико година, дигитализација је све више прихваћена као алтернатива или допуна микрофилмовању.Deutsche Forschungsgemeinschaftје развилапрограм за дигитализацију збирки реткости, а центри за ову врсту дигитализације су успостављени у Гeтингену и Минхену.
У немачким библиотекама је, дакле, мноштво богатих колекција старих и ретких материјала, али политчари су слабо заинтересовани за пројекте очувања, па су и средства за њихово финансирање недовољна.А садашње време, када се библиотеке боре да одрже текуће информационе потребе, није ни мало повољно за иницијативе везане за презервацију.
КОРИСНИЧКИ СЕРВИСИ
Чини се да је општи утисак да ће се традиционално коришћење библиотека и посете библиотекама смањити ако библиотека понуди део својих услуга за коришћење на даљину.Та хипотезајош увек није потврђена.Издавање стагнира, али на веома високом нивоу, како национална статистика показује, док су посете библиотекама у неким местима чак у порасту последњих година.Оваква ситуација може бити резултат интензивније оријентације ка корисницима која је исказана у продуженом радном времену (до 24 сата), околини погодној за учење, простору прилагођеном групном раду, као и услугама обуке корисника. Такође, чини се да се и понашање корисника мења: док су раније студенти углавном позајмљивали грађу за употребу код куће, сада доносе своје књиге да би учили у библиотеци – често без коришћења икаквих материјала из библиотеке.
Међубиблиотечка позајмица у Немачкој регулисана је правилима издатим од странеФедералне конференције министара културе.До 1993.ова правила су прописивала начин позајмице путем регионалних централних каталога за међубиблиотечку позајмицу (ILL); од ревизије 1993.уобичајен начин је да се позајмица обави директно са другом библиотеком обзиром да већина наслова може бити лоцирана у онлајн каталозима или базама података. Међубиблиотечка позајмица се променила или се мења од традиционалних позајмица на папиру према онлајн наручивању , и за чланке, онлајн испоруци. Као додатак  међубиблиотечкој позајмици, која се може користити уз минималну надокнаду (од 0.5 до 1.5 евра), постоји и неколико услуга доставе докумената у виду испоруке електронског и штампаног материјала директно до корисника. Већина ових услуга има временско ограничење за испоруку и скупље су од ILL-а.Најпознатија од ових услуга зове се SUBITO и углавном ради у складу са именом.Основана је 1990.комбинованом федерално-регионалном иницијативом и сада се ослања на скоро 30 прикључених библиотека (које испоручују) у Немачкој, Аустрији  и Швајцарској.
Све у свему, сада постоји толико услуга позајмљивања и испоруке, које варирају у различитим роковима, надокнадама, и методама испоруке, да кориснику уопште није лако да изабере најбржу, најјефтинију и најефикаснију услугу за своје потребе.
Услужне области које видљиво напредују протеклих година су образовање корисника и пружање информација.Референсна служба у немачким академским библиотекама традиционално није била намењена достављању информација у смислу да пружи одговоре на одређена питања, већ је била усмерена да помогне кориснику на путу до информације.То је било прилично лако док су се питања углавном односила на начин употребе лисног каталога и референсне збирке. Потреба да се  укључе онлајн каталози, базе податакаи интернет средства у сврху претраживања, као и да се пружи помоћ при употреби свих ових ресурса – компјутера, штампача  и скенера- учинила је саветодавне услуге и обуку важнијом. Већина библиотека је пребацила особље са послова обављаних иза затворених врата на нове корисничке услуге, а уједно су развиле и разноврсне наставне модуле окренуте потребама корисника и укључиле их у традиционални и веб образац.Па ипак, библиотечка обука у већини случајева није део формалног академског наставног плана и програма.Недавна студија понашања студената и универзитетског особља прилком тражења информација јасно је показала да је претраживање база података, као и претраживање Интернета најчешће ствар случајности.Ови налази побудили су интерес у универзитетским круговима и могу помоћи да почнемо да гледамо на библиотеке као на партнера у програмима информационе писмености.
Академске библиотеке нуде све већи број места за рад својим корисницима; око 20% места за кориснике сада чине рачунарске радне станице, а читаонице често нуде приступ Интернету за лаптоп рачунаре путем бежичне локалне мреже (LAN). Приступ Интернету се разликује: док је у многим библиотекама приступ неограничен, бар на неким местима за рад, у другим корисник мора да се идентификује корисничким бројем када се логује на систем, или постоји временско ограничење за коришћење рачунара са интернет везом. Неке библиотеке покушавају да ограниче претраживање Интернета на одређене веб странице, друге користе листе забрањених веб страница у сврху филтрирања садржаја, а пре свега имајући у виду правне прописе.Али, чини се да ово није хитан проблем.Текући пројекти углавном имају за циљ да прилагоде услуге специфичним корисницима и корисничким групама, као ида понуде што више услуга за коришћење на даљину.Универзитетске библиотеке у Дортмунду и Триеру увеле су референтну услугу причаонице 2001.праћенувеликим бројем образовних модула за онлајн едукацију корисника на мрежи. Библиотеке су увеле сервере за управљање и презентацију електронских публикација у своје институције; као потенцијално најинтересантнији пројекат у овом сектору навешћемо рад на развоју система архивирања за дигиталне библиотеке на коме ради група библиотека и ИТ центара заједно са комерцијалном фирмом (IBM).
Добар пример библиотека у једној регији које су се удружиле како би својим корисницима понудиле приступ  електронским услугама јесте Дигитална библиотека из области Северна Рајна-Вестфалија која нуди заједнички интерфејс за истовремено претраживање онлајн каталога и базе података, заједно са услугом испоруке докумената. У неким библиотекама постоје планови за развој персонализоване услуге (MyLibrary concept), и системи управљања садржајима се већ увелико користе како би се побољшао развој у овој области.Ове и нове електронске услуге се квалификују за финансирање из програма Deutsche Forschungsgemeinschaft и Bundesministerium fur Bildungund Forschung (Савезно министарство за образовање и истраживање), или од регионалних министарстава.
УПРАВЉАЊЕ БИБЛИОТЕКАМА
За добро управљање неопходни су добри подаци за процену и планирање.Националне библиотекарске статистике за високошколске библиотеке у Немачкој се прикупљају од 1901, а од 1999.ови подаци су доступни на мрежи.Ове статистике су детаљне и добро дефинисане, а од 2002.обухватиће и податке о е-колекцијама, као и употребу електронских услуга, следећи модел међународног стандарда за библиотекарске статистике, ISO FDIS 2789 (2002). Али упркос постојању ове базе података, до сада није постојала систематска употреба ових информација за планирање, а процедуре мерења перформанси, као и процедура упоређивања, још увек нису спроведене на националном нивоу.Међутим, изјаве о мисији, дефиниција циљева, и споразуми на нивоу услуга тек недавно су ушли у употребу као управљачки инструменти.Захтевана транспарентност утрошених ресурса и оствареног учинка у свим институцијама које улазе у јавно финансирање створила је потребу за новим извештавањем и контролом процедуре.
Током 1990-их, неколико немачких библиотека придружило се пројектима Универзитетске и регионалне библиотеке Мунстер, у контексту  IFLA-е, ISO, и пројеката EQLIPSE и EQUINOX, тестирајући индикаторе перформанси за традиционалне и електронскеи услуге. У области Северна Рајна-Вестфалија, ове иницијативе су предузете, и као резултат имамо редовне процедуре извештавања о улазно-излазним подацима и обиму учешћа особља у различитим библиотекарским активностима.
У пројекту под покровитељством Deutsche Forschungsgemeinschaft, којим је председавала  Универзитетска библиотека у Мунстеру, три библиотеке су се удружиле у тестирању комплетне евиденције трошкова за академске библиотеке на бази активности. Резултати овог пројекта, објављени у Немачкој 1999, наишли су на међународно интересовање и биће убрзо објављени на енглеском језику.Овај метод је преузет од стране више других библиотека.Последњих година системи евиденције трошкова постали су обавезни широм Немачке за институције вишег образовања, укључујући и библиотеке, и на тај начин, подаци за управљање овим сектором ће ускоро бити доступни за компаративне сврхе.
Нова управљачка пракса се развија у самим библиотекама.Организација библиотека се прилагођава новим задацима и методама.Скоро све библиотеке су интегрисале процедуре за набавку и каталогизацију и прошириле су своје корисничке услуге и ИТ одељења.У више библиотека имплементиране су структуре хоризонталне хијерархије и структуре тимског рада. Тренд веће оријентисаности на корисника огледа се у све већој употреби корисничких анкета које се стално спроводе, и то, у једном случају, као део координисаног пројекта који обухвата цео регион и у коме учествује 15 универзитетских и 13 политехничких библиотека.
Нови пројекат,финансиранод стране Bertelsmann фондације, ставиће у  први план проблеме у управљању. Већ неколико година ова фондација спонзорише увођење нових управљачких метода у јавне библиотеке, са посебним фокусом на бенчмаркинг.Сличан систем, са дефинисаним и концизним сетом индикатора перформанси, биће развијен за потребе високошколских библиотека, а развијаће га библиотечки експерти, у сарадњи са Bertelsmann фондацијом и Немачком библиотечком асоцијацијом (Deutscher Bibliotheksverband). Пројекат ће се базирати на међународним бенчмаркинг пројектима као, на пример, у Холандији, и на резултатима пилот-пројекта под покровитељством Deutsche Forschungsgemeinschaft, у коме су  три библиотеке (Универзитетска и регионална библиотека у Мунстеру, Универзитетска и државна библиотека у Бремену, и Баварска државна библиотека у Минхену) сарађивале.Надамо се да ће ова нова иницијатива подићи процену и бенчмаркинг процедуру на национални ниво.
ГЛАВНИ ТРЕНДОВИ У БУДУЋНОСТИ
Структура и организација институција високог образовања у Немачкој се мења:
•           Образовање на даљину све више добија на важности, што ће нарочито бити случај у будућности;
•           Универзитети и политехничке школе су стекле већу независност помоћу глобалних буџета, као и због све бољег управљања ресурсима;
•           Рачуноводство, транспарентност и евалуација су захтевани, па чак и прописани;
•           Институције се такмиче за ученике; и
•           Објављују се анкете са проценама рада
Библиотеке, заједно са својим матичним институцијама, морају интегрисати ове промене у управљачке процесе; у неким случајевима, на пример, код проблема у евалуацији, оне су прве на то указале у сопственим институцијама.
Главни проблеми високошколских библиотека у садашњости могу  бити сажети на следећи начин:
•           Из разлога што је одговорност за образовање на регионалном, а не на федералном нивоу, правни, административни и финансијски услови веома варирају у различитим регионима.
•           Централизовано, свеобухватно политичко планирање за библиотеке је тешко изводљиво; а централна библиотечка институција, Deutsches Bibliothekinstitut, биће распуштена.
•           Фондови за финансирање нису довољни да покрију трошковеза  два задатка  – одржавање свакодневне рутине за потребе садашње студентске генерације, а у исто време, увођење нових и ефикаснијих услуга. Финансијске институције често верују да електронске информације не коштају ништа.
•           Улога и значај библиотека у електронској ери се доводе у питање, и библиотеке треба да покажу заједничку иницијативу како би указале на вредност својих активности.
Ипак, немачке академске библиотеке имају дугу традицију ефикасне сарадње, иако се може појавити конкуренција.Оне сарађују на каталогизацији и испоруци докумената и у пројектима дигиталних библиотека, а систем специјалних фондова под покровитељством Deutsche Forschungsgemeinschaft одлично подржава заједничко стварање збирки.
Две важне ствари би требало коначно поменути: Фондација Bertelsmann, заједно са Deutscher Bibliotheksverband, покренула је пројекат под називом „Bibliothek 2007: Bibliotheksentwicklung in Deutschland“ (Библиотека 2007: развој библиотека у Немачкој) чија је намера да анализира тренутну ситуацију и да развије препоруке за цео сектор јавних и високошколских библиотека.
Још једно истраживањекоје ће утицати на образовни сектор у Немачкој јесте објављивање PISA студије, у којој су вештине немачких ученика оцењене веома ниско на међународној ранг листи.Дискусија коју је покренула ова студија може такође помоћи и високошколским библиотекама, и то у њиховом напору да оптимизују услуге за своју клијентелу.

Текст на енглеском језику објављен као:
German Academic Libraries: Tradition and Change / Jürgen Bunzel and Roswitha Poll // The Journal of Academic Librarianship, Volume 28, Issue 6, November-December 2002, Pages 418-425.
DOI: 10.1016/S0099-1333(02)00351-8
ОНЛАЈН ВЕРЗИЈА
http://www.sciencedirect.com/science?_ob=ArticleURL&_udi=B6W50-47C8HTP-C&_user=10&_coverDate=12%2F31%2F2002&_rdoc=1&_fmt=high&_orig=browse&_origin=browse&_sort=d&view=c&_acct=C000050221&_version=1&_urlVersion=0&_userid=10&md5=beb3a9309364142cabdcc78b69697887
НАПОМЕНЕ И РЕФЕРЕНЦЕ
1. Federal Statistical Office/Statistisches Bundesamt (http://www.destatis.de/); German Library Statistics (http://www.bibliotheksstatistik.de/); Deutscher Bildungsserver (http://www.bildungsserver.de/), a comprehensive information source on education in Germany (including statistical data).
2. Informationsverarbeitung an Hochschulen: Netze, Rechner und Organisation/Empfehlungen 2000-2005 der Kommission für Rechenanlagen der Deutschen Forschungsgemeinschaft (DFG). Available: http://www.dfg.de/foerder/hbfg/kapitel7.html.
3. The Association of German Librarians (http://www.vdb-online.org/info/info-en.php).
4. Professional Association Information—Library (http://www.bibinfo.de/).
5. German Library Association (http://www.bibliotheksverband.de/).
6. Federation of German Library Associations (http://www.bdbdachverband.de/index2.html).
7. “Standing Conference of the Ministers of Education and Cultural Affairs of the Länder in the Federal Republic of Germany” http://www.KMK.org.
8. See http://www.ddb.de.
9. See http://www.dfg.de; library programs under; http://www.dfg.de/foerder/biblio/index.html.
10. See http://www.subito-doc.com/.
11. Hochschulrahmengesetz (HRG) (January 19, 1999).
12. See http://www.wissenschaffen.de.
13. Example of one library (Münster): hours of formal staff training received in full days: 1999  160; 2000  189 ( 18%); 2001 250 ( 32%).
14. See http://www.hbz-nrw.de.
15. The proceedings are published as special issues of Zeitschrift für Bibliothekswesen und Bibliographie.
16. Harald Buch, Sebastian Mundt, “Mitarbeiterbefragungen – Auswertung und Umsetzung.” ABI-Technik 18 (1998): 386–397.
17. Empfehlungen zum Magazinbedarf wissenschaftlicher Bibliotheken. Wissenschaftsrat.Köln, 1986.
18. WEBIS is the Web portal of the special collection field system (http://webis.sub.uni-hamburg.de/).
19. Funding guidelines (http://www.dfg.de/foerder/formulare/1_53.htm).
20. Brahms, Ewald: Digital Library Initiatives of the Deutsche Forschungsgemeinschaft, in: D-Lib Magazine, May 2001. Available: http://www.dlib.org/dlib/may01/brahms/05brahms.html.
21. Regeln für die alphabetische Katalogisierung: RAK. Wiesbaden: Reichert, 1980.
22. Instruktionen für die Alphabetischen Kataloge der Preuischen Bibliotheken vom 10.Mai 1899 (Wiesbaden: Reichert, 1975).
23. See http://www.dfg.de/foerder/biblio/foerdermoeglichkeiten.html.
24. Ludger Syré, Altbestandserfassung in wissenschaftlichen Bibliotheken der Bundesrepublik Deutschland. (Berlin: Deutsches Bibliotheksinstitut, 1987, DBI-Materialien 67), p. 16.
25. Empfehlungen der Kultusministerkonferenz zur Erhaltung der vom Papierzerfall bedrohten Bibliotheksbestände. Bibliotheksdienst 28 (1994): 479–493.
26. See http://www.brzn.de/eromm/index.html.
27. Loans in university and polytechnics libraries: 1999 55,4 million; 2000 54,7 million; 2001  57,6 million.
28. See http://www.stefi.de.
29. See http://www.ub.uni-trier.de; http://www.ub.uni-dortmund.de.
30. See http://www.mycore.de.
31. See http://www.hbz-nrw.de/DigiBib/.
32. See http://www.bibliotheksstatistik.de.
33. Roswitha Poll, “Three Years of Operating Ratios for University Libraries,” Performance Measurement and Metrics 1 (2000): 3–8.
34. Klaus Ceynowa &, AndréConers, Cost management for Academic Libraries (Saur: München 2002).
35. Robert Follmer, Stefan Guschker, Sebastian Mundt “Gemeinsame Benutzerbefragung der Nordrhein-westfälischen Universitätsbibliotheken—Methodisches Vorgehen und Erfahrungen.”
Bibliotheksdienst 36 (2002): 20–33.
36. See http://www.bix-bibliotheksindex.de/.
37. Klaus Ceynowa & AndrëConers, Balanced Scorecard für wissenschaftliche Bibliotheken (Frankfurt A. M.: Klostermann 2002).
38. See http://www.che.de/.
39. See http://www.bertelsmann-stiftung.de/project.cfm.
40. See http://www.pisa.oecd.org/.

Превод текста: Јасна Чанковић
виши библиотекар Универзитетске  библиотеке „Светозар Марковић“, Београд