Број три (2012)

мр Рената Самарџић 
Криминалистичко-полицијске академије

Одлуком Владе Републике Србије, 7. јула 2006. године Полицијска академија и Виша школа унутрашњих послова интегрисане су у Криминалистичко-полицијску академију, као самосталну високошколску установу за остваривање академских и струковних студијских програма свих нивоа за потребе полицијског образовања, као и друге облике стручног образовања и усавршавања који су од значаја за криминалистичко-полицијске и безбедносне послове.Одлуком о оснивању Криминалистичко-полицијске академије ближе је уређен начин преузимања права, обавеза, средстава, запослених, документације и предмета Полицијске академије и Више школе унутрашњих послова.
Гашењем Више школе унутрашњих послова и Полицијске академије, њихове библиотеке су формално (као организационе јединице) престале да постоје. Интегрисани фондови тих библиотека, данас чине фонд библиотеке Криминалистичко-полицијске академије, као правног следбеника двеју установа.[1] Библиотека Криминалистичко-полицијске академије уписана је у регистар библиотека, матичне Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић“ у Београду. 
Данас Библиотека Криминалистичко-полицијске академије у фонду има око 30.000 књига и часописа, углавном из области криминалистике, правних и других друштвених наука. Фонд библиотеке чине интегрисани фондови библиотека Полицијске академије и Више школе унутрашњих послова. У складу са важећим стандардима за високошколске библиотеке, делатност Библиотеке усклађена је са потребама наставног и научноистраживачког рада на Академији[2]. Рад библиотеке регулисан је правилником, а о њеном раду и унапређењу делатности посебно се стара Комисија за библиотеку. Библиотека је намењена пре свега наставницима, сарадницима и студентима Академије, радницима МУП-а Републике Србије, али и другим корисницима под посебним условима. Пуноправна је чланица COBISS.SR у оквиру пројекта „Виртуелна библиотека Србије“. Публикације у библиотеци се претражују путем електронског каталога (OPAC–OnlinePublicAccessCatalog), који је на интернету доступан на адреси www.vbs.rs/cobiss/ или на сајту Академије на адреси www.kpa.edu.rs, преко линка на страници Библиотеке[3]. Преко сервиса КоБСОН (Конзорцијум библиотека Србије за обједињену набавку (www.kobson.nb.rs), у библиотеци Академије корисницима је омогућен on-line приступ часописима у електронској форми са текстом у целини, а запосленима је омогућено потписивање појединачних лиценци за коришћење КоБСОН сервиса у режиму удаљеног приступа („од куће“). Корисницима библиотеке је на располагању електронска читаоница са шест рачунара и сталном интернет везом за потребе наставе и научног рада, а студентима за учење посебна читаоница у студентском дому Академије. Развијена је сарадња са Универзитетском библиотеком „Светозар Марковић“, Народном библиотеком Србије, Конгресном библиотеком у Вашингтону (Duplicate Materials Exchange Program– DMEP), као и са другим сродним факултетским библиотекама у земљи и свету.
Библиотека Криминалистичко-полицијске академије је од 2001. године члан Заједнице библиотекаУниверзитета у Србији.[4]
Сви запослени библиотечки радници имају положен стручни испит из библиотечке делатности и лиценце за рад у COBISS-у. Руководилац Библиотеке је мр Рената Самарџић. У библиотеци Академије раде: библиотекари Оливера Јездимировић и Ивана Гајић, лектор Јасмина Милетић, виши књижничар Слађанка Перовановић икњижничари Снежана Ђорђевић и Тина Вељовић.

Татјана Дучина 
Рударско-геолошки факултет

Самостални развој и школовање првих домаћих кадрова из геологије започет је 1880. године оснивањем Катедре за минералогију и геологију  на Великој школи у Београду. У наредним годинама формирају се два одсека Рударски и Геолошки, а затим два одвојена факултета. Коначно 1956 године ова два Факултета дефинитивно се спајају у јединствен Рударско – геолошки факултет са два одсека Рударским и Геолошким. 
Почетком педесетих година прошлог века одштампан је први број часописа – Зборник радова Геолошког и Рударског факултета Техничке велике школе, чиме је симболично утемељено заједништво две струке и науке и обједињен фонд њихових стручних библиотека.

Библиотечко-информациони систем Рударско-геолошког факултета чине библиотека Рударског одсека и библиотека Геолошког одсека.
Наше кориснике и колеге, често збуњује разуђеност наших фондова, па ћемо укратко објаснити на којим локацијама се налазе одређени сегменти фонда Библиотеке.
Наиме, у седишту Факултета, смештена је Централна библиотека која обједињује и стара се о целокупном фонду библиотеке Рударског одсека и делу фонда библиотеке Геолошког одсека. Ради се о геолошким фондовима Департмана за: Хидрогеологију, Геофизику, Геотехнику и Економску геологију.
Два одељења геолошке библиотеке налазе се на другим локацијама у оквиру Департмана којима припадају.
Одељење библиотеке Департмана за Геологију и Палеонтологију налази се у згради Економског факултета.
Одељење библиотеке Департмана за  Минералогију и Петрологију налази се на Природно-математичком факултету.

Библиотека смештена у главној згради Факултета је депозитна за целокупну уџбеничку литературу, опслужује највећи број корисника библиотечких услуга и координира рад свих одељења библиотеке. Овим је позиционирана њена централна функција у оквиру библиотечко-информационог система Факултета.
Централна библиотека располаже са читаоничким простором, који је смештен унутар фондовског дела библиотеке, капацитета  до 40 места.
На нивоу факултетске Библиотеке, запослено је укупно пет библиотечких радника са високом стручном спремом техничког и друштвеног усмерења.

Са импозантним књижним фондом по обиму и структури који броји 387.860 библиотечких јединица од чега је 94.130 монографских публикација, 290.600 свезака стручних часописа, око 2.000 сепарата и 1.135 докторских, магистарских и специјалистичких радова, библиотека као јединствена целина, представља развијен библиотечко-информациони сервис у оквиру наставно-научне делатности Рударско-геолошког факултета.

У погледу обављања библиотечко-информационе делатности од оснивања Библиотеке до данас генерације библиотекара су се руководиле истом идејом да и поред често неадекватних услова,  свој стручни рад заснивају на примени библиотечких стандарда и актуелне законске регулативе.

У библиотеци  се воде књиге инвентара за монографске и серијске публикације и картотека часописа. За сваки сегмент фонда  постоји засебна књига инвентара. Фондови се препознају на основу сигнатуре, а смештај је организован према  Нумерус цуренс-у. Фонд је добро смештајно организован и веома манипулативан, чиме се постиже економичност у  раду и времену.                                             

У свом раду библиотекари примењују ИСБД стандарде. Води се алфабетски каталог за  монографске публикације. Каталошки листићи са скраћеним каталошко-библиографским описом представљају основ за идентификацију публикација. Нашим студентима је и даље претраживање каталога у папирној форми омиљен и поуздан начин за прикупљање основних информација о публикацији.
Библиотека је релативно добро снабдевена уџбеничком литературом из свих области геологије и рударства.
Део фонда који се односи на литературу која упућује на стручне манифестације ( зборници радова са конгреса, симпозијума, конференција, као и издања других институција које се баве рударством и геологијом  налази се у слободном приступу. Користе га студенти при изради дипломских, мастер и докторских радова, као и спољни корисници библиотеке.

Један од сегмената информационе делатности, Централна библиотека реализује кроз организовање годишњих промоција издања Факултета и припремање каталога издања.Ова пригодна манифестација која има радни и истовремено свечани карактер организује се крајем године и окупља велики број заинтересованих који желе да чују  сажети приказ сваке појединачне публикације. Ове године се навршава двадесет једна година континуираног рада на припремању и организовању  ове манифестације.

Као прикладан извор информација за кориснике, Библиотека је у сарадњи са Рачунарским центром Рударског одсека реализовала две програмске апликације:
Једна се односи на магистарске и докторске радове научних радника са Факултета. Без обзира што се ови радови налазе  у COBISS / OPAC бази података, наша намера је била да их објединимо на једном месту да би се корисницима скратило време претраживања.
Друга апликација је као предмет обраде имала стручне чланке из часописа „Зборник радова Рударско – геолошког факултета“.
Апликацијама се може приступити преко Библиотечког сервиса РГФ-а.

Пре две године Библиотека је постала  чланица  система COBISS.SR.
Ове године смо приступили дигитализацији појединих сегмената библиотечке грађе у смислу формирања Факултетског дигиталног репозиторијума.

У овом сажетом приказу осврнули смо се, између осталог, и на неке елементе библиотечке праксе који се подразумевају у библиотечкој делатности, са циљем да наше кориснике подсетимо или изнова информишемо о организационим и стручним капацитетима библиотеке Рударско-геолошког факултета.

мр Биљана Ђорђевић, 
шеф библиотеке ФИЛУМ-а

За првих десет година постојања Библиотека Филолошко-уметничког факултета развила се у савремену библиотечко-информациону целину  факултета која је својом делатношћу конкурентна  и престижна на свим пољима рада. Пратећи развој факултета библиотека је постајала центар за чување, пласирање и посредовање на путу знања од извора до корисника. Библиотека послује као организациона јединица у оквиру факултета која испуњава задатак да на савремен, технолошки одговарајуће подржан и са важећим стандардима у библиотечком пословању усклађен начин, обавља библиотечко-информационе послове од нарочитог значаја за наставно-педагошки, научно-уметнички и истраживачки рад. Библиотека ФИЛУМ-а, библиотека данашњице, својом делатношћу адекватно  и активно прати стандарде наставног процеса свих нивоа студија на факултету, достигнувши у делокругу својих активности високе библиотечке стандарде модерне факултетске библиотеке. Такав прогресиван десетогодишњи напредак оствариван је:  усклађивањем краткорочних са далекорочним циљевима; планираним развојем; марљивим, стрпљивим и самопрегорним залагањем и перманентним образовањем библиотекара; наклоношћу, квалитетном, непрестаном сарадњом и разумевањем предавача и руководства факултета према развоју библиотеке.
У библиотеци су запослена три библиотекара који имају положен стручни испит и сада већ значајно радно искуство: Светлана Поњавић, професор шпанског језика и хиспанских књижевности (лиценцe за каталогизацију монографских публикација и позајмицу); Милица Милојевић-Миладиновић, професор српског језика и књижевности, студенткиња докторских студија (лиценце за каталогизацију монографских и серијских публикација, позајмицу, израду библиографија истраживача и редакцију каталога), мр Биљана Ђорђевић, дипломирани музички педагог, магистар музичке уметности, шеф библиотеке (лиценце за каталогизацију монографских, серијских публикација и некњижне грађе, позајмицу, израду библиографија истраживача и редакцију каталога).  На основу оваквог прегледа стручности библиотекара ФИЛУМ-а може се закључити и то за колико разноврсних послова смо оспособљене и какве стручне послове обављамо.
У оквиру библиотечко-информационе делатности библиотекари су испунили многе сегменте од којих бих истакла посебно рад на:
1. популаризацији библиотеке, књиге и читања;
2. дигитализацији и прилагођавању каталога захтевима корисника;
3. обуци корисника за употребу електронских каталога и доступних база података;
4. ефикасном и брзом посредовању између савремене науке и читалаца;
5. успешној координацији између захтева наставе и  квалитативног и квантитативног садржаја фонда;
6. успостављању партнерске, пријатне и предусретљиве атмосфере за рад у библиотеци и читаоници;
7. набавци савремене, престижне, литературе путем куповине и поклона;
8.  узајамном поверењу између библиотекара и корисника/сарадника/ колега/дародаваца/предавача и сл.
Библиотека Филолошко-уметничког факултета у Крагујевцу данас броји око 25.000 библиотечких јединица: релевантне уџбенике, научне монографије, референсну збирку, нототеку, збирку електронских носача информација, збирку серијских публикација, стару и ретку књигу и другу врсту библиотечко-информационе грађе  и извора коју користе стални и привремени чланови библиотеке.

Библиотечко-информациона грађа и извори доступни су пре свега студентима, али и осталим корисницима на равноправан и једнак начин, и то без икакве материјалне надокнаде.
Библиотека је кроз десетогодишњи развој значајном брзином употпуњавала фонд и брижно уређивала електронски каталог што се може илустровати у  приказу континуитета раста фонда Библиотеке у следећој табели:

Преглед раста фонда Библиотеке
ФИЛУМ-а до 2012. године

Годишњи раст библиотечког фонда Библиотеке Филолошко-уметничког факултета пре свега прати квалитативну, садржајну компоненту наставе и тај критеријум и континуитет се и данас наставља. Библиотека је свој фонд попуњавала великом брзином и разноврсном литературом и често није била у могућности да обезбеди довољан број примерака, па је таква ситуација решавана краћим роком позајмице. Данас се дублети купују на основу фреквентности самих наслова, а период позајмице је повећан новим Правилником о раду Библиотеке из 2012. године. Фонд библиотеке ФИЛУМ-а формиран је планираном набавком путем куповине неопходне, релевантне, савремене, проверено актуелне литературе. О савремености фонда говори и чињеница да је литература коју библиотека поседује садржајно конкурентна на пољу међубиблиотечке позајмице у Србији, што потврђује податак да библиотекари обаве преко двадесет позајмица месечно ка другим библиотекама.
Куповина библиотечко-информационе грађе и извора обавља се у сарадњи са Комисијом за Библиотеку. Координацију потраживања литературе на захтев самих наставника или катедри
на факултету обавља шеф библиотеке. Наставници диктирају набаку, а одобрава је Комисија за библиотеку. Одлуку о куповини литературе доноси декан Факултета уз сагласност председника Комисије за библиотеку и шефа библиотеке. Поред куповине, библиотечки фонд се значајно обогаћује поклонима.
Библиотекари ФИЛУМ-а су у својој делатности оспособљени за каталогизацију грађе свих врста. Ту пре свега истичем рад на каталогизацији музикалија, рад на каталогизацији збирке компакт-дискова и рад на аналитици серијских публикација. Све три врсте послова на каталозима захтевале су посебну врсту аналитичке обраде која је од веома великог значаја за специфичност захтева корисника библиотечко-информационе грађе. Данас су ови фондови претраживи и по садржају што нашим корисницима омогућава далеко бржи пут до сваке појединачне композиције или појединачног чланка.
Делатност којом се библиотекари могу похвалити није наведеним сегментима рада била заустављена, већ се она данас везује и за класификацију и каталогизацију, тј. аналитичку обраду свих публикација које издаје факултет ради што брже и прецизније афирмације научно-уметничке делатности факултета.
Употреба база података које су путем електронских мрежа и веб-страница доступне корисницима  стални је посао библиотечко-информационе делатности библиотекара са циљем да корисника упуте, уведу, обавесте и оспосебе за употребу истих ресурса.
Посебан део наше делатности везан је за популаризацију, доступност и употребу ресурса Конзорцијума библиотека Србије за обједињену набавку (KoBSON-а). Чланством библиотеке ФИЛУМ-а у конзорцијум, фонд библиотеке је проширен за око  35.000 електронских записа, око 60.000 наслова књига и неколико индексних база података из свих области знања и научне делатности. Библиотека је постала посредник, у приступу корисника, расположивим базама података из библиотеке или од куће.
Библиотека ФИЛУМ-а смештена је у згради Друге крагујевачке гимназије, јер и после десет година постојања ФИЛУМ нема своју зграду. Услови у којима факултет ради већ десет година одразили су се и на библиотечко-информациону делатност библиотеке факултета. Библиотека ФИЛУМ-а је, због наведене ситуације,  имала више разлога од других библиотека да своју делатности дигитализује ради што лакшег превазилажења проблема који се односи на дислоцираност и разуђеност наставе на различитим локацијама у граду. Развој библиотеке у то време прате велике потешкоће које су се огледале у скоро истовременом образовању каталогизатора за разне сегменте рада у тада новој, програмској опреми COBISS.SR, када  нам је била неопходна брза каталогизација да би и позајмица била дигитализована. Иза нас је велики рад и одрицање да бисмо почетком 2008. године остварили дигитализовану позајмицу у систему COBISS.SR. Тада смо били једна од три библиотеке у земљи која је ову услугу имала у свом пословању.
Нудећи могућност адекватног, ажурног увида у стварни садржај фонда и статус позајмице библиотечко-информационе грађе, користећи помоћ механизама електронске резервације и регулисања продужења позајмице мејлом, библиотека успева не само да одговори на нове услове савременог пословања, већ и да корисницима скрати стварни пут на локацију на којој се библиотека налази. Уз помоћ механизама електронских каталога и дигитализоване позајмице, те перманентног и активног обучавања корисника и упућивања на каталоге,  библиотека ФИЛУМ-а је корисницима олакшала пут до књиге који ће бити још једноставнији пресељењем у нову зграду факултета.
Читаонички простор од тридесетак места и простор рачунарског центра од петнаест рачунарских места омогућава несметан и континуиран рад у читаоници, али је недовољан за преко 1500 студената и око 250 запослених на факултету.

Без обзира на просторне потешкоће и недостатак сопствене зграде факултета, библиотека бележи стални пораст посета како за рад у читаоници и рачунарском центру, тако и у сегменту позајмице. Статистички подаци показују висок ниво фреквенције корисника који се на годишњем нивоу креће и до 300 посета недељно.
Библиотечки фонд тренутно није у отворном приступу, јер просторни услови  у којима се библиотека налази, као и висина расположивих полица нису адекватни за ту врсту новина, али је такав приступ фонду у плану развоја библиотеке.
Од 2005. године библиотекари ФИЛУМ-а израђују библиографије истраживача чиме су допринели доступности и транспарентности научне делатности запослених на Филолошко-уметничком факултету. Захваљујући популаризацији и информисању истраживача о постојању оваквих могућности и захваљујући одазиву истраживача, електронске библиографије радова прате научну делатност на факултету. Можемо рећи да скоро сви истраживачи на факултету данас имају отворене налоге у оквиру базе Е-CRIS и пажљиво прате ажурирање истих. Израда библиографских записа је део библиотечке активности библиотекара и  континуирано и паралелно прати издавачку делатност на факултету обухватајући радове како научних радника, тако и радове младих истраживача који су учесници научних скупова у организацији факултета  и студената докторанада који се на нашем факултету школују.

Пратећи десетогодишњи рад Библиотеке Филолошко-уметничког факултета можемо закључити да постоје стабилне основе за будућу надоградњу делатности коју ће карактерисати: усклађеност савремених научно-уметничких токова са садржајем фонда, усклађеност библиотечког пословања са савременим захтевима наставе и науке, и даља афирмативна и конструктивна сарадња актера наставе са библиотеком и библиотекарима.
Библиотека данас, суочена са вртоглавим напретком науке и технологије и самим мултипликовањем информација покушава да библиотечком делатношћу остане адекватна спрега између информација и корисника информација. У квалитету грађења такве релације огледа се и успешност наше делатности.

Жарко Војновић 
Народна библиотека Србије

Дана 2. и 3. новембра 2012. године у организацији Народне библиотеке Србије одржан је Стручно-научни скуп “Српска национална библиографија”. У Организационом одбору били су проф. др Злата Бојовић (председник), Миро Вуксановић, проф. др Александра Вранеш, проф. др Душан Иванић, др Миодраг Матицки, др Весна Матовић, мр Здравка Радуловић, Бранка Булатовић, Ката Мирић, Ратко Марковић и Жарко Војновић (секретар).

            Скуп је у амфитетатру Народне библиотеке Србије отпочео 2. новембра (петак) представљањем рада Библиографског одељења НБС, а нарочито резултата пројеката везаних за ретроспективну библиографију, тј. двадесет томова Српске библиографије. Књиге 1868-1944. и првог тома Српске библиографије. Периодика 1768-2005. У представљању су учествовали проф. др Злата Бојовић, проф. др Ђорђије Вуковић, Слободанка Комненић и мр Здравка Радуловић.

            Потом је уследила прва секција Скупа под називом “Критеријуми и методологија израде националне библиографије”, којом су председавали проф. др Александра Вранеш, која је одржала уводно предавање, и проф. др Ђорђије Вуковић. Према програму излагачи су били:

1. Марија Богдановић (Народна библиотека Србије, Београд), “Редакција ауторског регистра

српске ретроспективне библиографије књига 1868-1944.”

2. Вера Црљић (Народна библиотека Србије, Београд), “Рад на допунама Српске библиографије књига 1868-1944. – 21. том”
3. Бојана Ласица (Филозофски факултет, Пале), “Библиографски методи и поступци у изради ретроспективне библиографије српских листова и часописа у БиХ до 1941.”
4. Радославка Сударушић (Филозофски факултет Универзитета у Источном Сарајеву), “Заступљеност српских аутора из БиХ у српској ретроспективној библиографији”
5. Марија Чупић (Народна библиотека „Стеван Сремац“, Ниш), “Значај локалне периодике за допуну ретроспективних и текуће (националне) библиографије”
6. Љиљана Клевернић, Весна Укропина, Даниела Кермеци (Библиотека Матице српске, Нови Сад), “Библиографија Иве Андрића и национална библиографија”
7. Станиша Војиновић, “Допуне ретроспективне библиографије Српска библиографија. Књиге 1868-1944”.

Осим Станише Војиновића, сви излагачи су учествовали.

            Друга секција, којом су председавали мр Здравка Радуловић (уместо одсутног Мира Вуксановића) и др Светлана Мирчов, носила је назив “Предметност библиографије”. Према програму излагачи су били:

1. Војислав Максимовић (Филозофски факултет Пале), “Тематска ширина и структура библиографије”
2. Светлана Мирчов (Правни факултет Универзитета у Београду), “Српска ретроспективна библиографија као незаобилазни извор података за реконституцију националног фонда, културно-историјска и научна истраживања и израду специјалних библиографија”
3. Катарина Карамијалковић (Универзитетска библиотека у Крагујевцу), “Допринос Ђуре Даничића развоју српске националне библиографије”
4. Марија Јованцаи (Библиотека Матице српске, Нови Сад), “Библиографија књига у Војводини и текућа национална Библиографија Србије”
5. Марија Орбовић (Градска библиотека “Владислав Петковић Дис”, Чачак), “Национална и завичајна библиографија – узајамни однос”
6. Александар Радовић (Библиотека Матице српске, Нови Сад), Драгослава Родаљевић (Народна библиотека Ужице), “Некњижна грађа у оквирима српске националне библиографије”

            Следећег дана (3. новембар, субота) одржана је трећа секција, под називом “Национална библиографија у електронском окружењу”. Председавали су мр Здравка Радуловић, која је изнела уводно излагање, и Новка Шокица-Шуваковић. Према програму, излагачи су били:

1. Милена Максимовић (Филозофски факултет Универзитета Источно Сарајево), “Вредновање библиографије у електронском окружењу”
2. Новка Шокица-Шуваковић (Библиотека Матице српске, Нови Сад), “Софтвер за израду библиографија”
3. Ненад Јеремић (Агенција за програмирање Блинк Н, Београд), “Дигитализација Српске библиографије књига 1868-1944. и дигитализација Библиографије Црне Горе 1494-1994.”
4. Гордана Мазић (ИЗУМ, Љубљана), мр Драгана Столић (Универзитетска

библиотека, Београд), Богољуб Мазић (Универзитетска библиотека, Београд), “Библиографије и репозиторијуми: непремостиви антагонисти или протагонисти исте идеје”

5. Душица Грбић (Библиотекa Матице српске, Нови Сад), “Каталози старих српских штампаних књига Библиотеке Матице српске и Српска национална библиографија”
6. Биљана Косановић, Татјана Тимотијевић (Народна библиотека Србије, Београд), “Научни радови истраживача из Србије у Web of Science”
7. Тања Тасић (Народна библиотека Србије, Београд), “Светска библиографија превода Index Translationum као место промовисања српског издаваштва и информациони ресурс за проучавање сербике”.

Осим Душице Грбић, сви су у чествовали у програму.

            Четврта секција носила је назив “Српски језик и књижевност и српска национална библиографија”. Њом су председавали проф. др Душан Иванић, који је имао уводно излагање о теми, и Жарко Војновић (у одсуству др Станише Тутњевића). Према програму, излагачи су били:

1. Мирјана Стефановић (Филозофски факултет Нови Сад), “Библиографија и књижевна историографија”
2. Станиша Тутњевић, “Једно давно искуство: Библиографија књижевних прилога у листовима и часописима Босне и Херцеговине 1850-1918.”
3. Ирена Арсић (Филозофски факултет у Нишу), “Новија дубровачка књижевност у Српској ретроспективној библиографији”
4. Александар Милановић (Филолошки факултет, Београд), “Методолошки проблеми разграничења обима српског књижевног језика у 19. веку”
5. Јелена Јањић (Народна и универзитетска библиотека Републике Српске), “Српска библиографија у Босни и Херцеговини”
6. Милорад Филић (Висока школа за васпитаче струковних студија у Гњилану са привременим седиштем у Бујановцу), “Библиографија српске ретке књиге на Косову и Метохији 1868-1944.”

Осим одсутног Станише Тутњевића, чије је саопштење прочитано, сви излагачи су учествовали у секцији.

Мр Здравка Радуловић
Народна библиотека Србије

[1]Библиографско одељење је у време свог оснивања, далеке 1960. године било прво одељење основано искључиво за потребе рада на пројекту Српске ретроспективне библиографије. Фазе кроз које је пролазио овај пројекат обележавају кључне тачке у периодизацији историје наше културе и друштва. Показало се да је српска библиографија сваког раздобља било огледало усмерености културе, њеног духа и уопште, духа тог времена.
Захваљујући овом значајном пројекту, истакнутим стручњацима који су радили на њему и њиховом високом професионализму, Библиографско одељење је постало стожер окупљања најзначајнијих имена из области српске библиографије и библиотекарства уопште.
Мисија његове делатности одувек је била, колико информационо-документациона, толико национална и друштвена, произашла из уверења најугледнијих имена српских научника и библиотекара који су преко уређивачких одбора одлучивали о критеријумима, обиму, селекцији и методологији библиографске обраде књига и серијских публикација од 18. до средине 20. века.
Многобројна издања са потписом стручњака овог одељења, била су путоказ за најбоља библиографска презентовања вредности, богатства и разноврсности које поседује српска култура.
Радећи на пројекту заснованом на идеји да се израдом српске ретроспективне библиографије књига и периодике српско духовно наслеђе представи свестрано, не изостављајући ни једну битну саставницу, библиографи овог одељења нису имали привилегију да бирају оно што је најбоље и најважније у српском писаном наслеђу. Односећи се високо професионално према својим радним и стручним обавезама, вођени раније утврђеним критеријумима трудили су се да пронађу и обраде сву грађу која припада овом корпусу и да свакој публикацији у библиографском поступку дају равноправан значај.
Ипак, у овом озбиљном послу и задатку од општег националног интереса, постојао је неко ко је са посебном пажњом и одговорношћу водио рачуна да српска библиографија не пропусти оно што је највредније у штампарско-издавачкој продукцији с краја 19. и почетка 20. века. Главни редактор комплетне грађе и дугогодишњи начелник Библиографског одељења,  Миодраг Живанов је свој радни век посветио овом пројекту и многоструко задужио српску културу, а и нас који тек покушавамо да следимо његов пут. Иако наоружани десетинама најновијих штампаних и електронских приручника и помагала, библиографи нашег одељења се и данас искрено диве постигнутим резултатима својих претходника, њиховом ентузијазму, образовању, стручности и истрајности.
Поред најзаслужнијег међу њима већ поменутог  мр Миодрага Живанова, тешко је набројати све оне који су на директан или посредан начин допринели да се овом пројекту да пуни смисао. Имена приређивача, рецензената, уредника и многобројних сарадника, најугледнијих имена научних и културних радника, чланова уређивачких одбора, остаће забележена међу корицама ових драгоцених књига као достојни чувари сабраних докумената српске духовности на које, као народ,  требамо бити поносни.
Свакако, не смемо заборавити ни помоћ Министарства културе Републике Србије  без чије финансијске подршке ова издања не би могла бити штампана у оваквом издању и тиражу.
За 50 година свога постојања приређено је и објављено:

1.  20 томова Српске библиографије књига 1868-1944. са преко 100.000 библиографских јединица,
2. први од укупно 4 тома Српске библиографије периодике 1768-2005. са близу 6000 пописаних наслова
3. селектована и делимично редигована грађа преко 24.000 наслова српске периодике
4. обрађена и делимично редигована грађа за други том Српске библиографије периодике
5. прикупљен и обрађен највећи део грађе за Допуне тј.  21. том Спске библиографије књига
6. сакупљен и обрађен већи део грађе Српске библиографије књига за период 1801-1867.
7.  дигитализована комплетна грађа од 20 томова
8.  започет рад на изради предвиђених кумулативних регистара
9. приређено и објављено на десетине стручних библиографија и каталога

Како даље?
У времену када српски народ живи расут у неколико суседних држава и широм света, стручњаци Библиографског одељења и данас, након 50 година његовог  постојања, изнова осећају обновљену мотивисаност и библиографску посвећеност као на почетку свога рада. Незапостављајући старе проверене истраживачке методе, нисмо одолели ни искушењу да досад прикупљену и објављену библиографску грађу у штампаној форми дигитализујемо и пренесемо у електронско окружење, а све у жељи да задовољимо потребе, како савременог корисника тако и оног најудаљенијег до кога нису доспеле штампане публикације. Дигитализација 20 томова Српске библиографије књига и могућност претраживања тако обимне грађе преко ауторског и предметног регистра показала се сврсисходном и данас смо веома поносни на чињеницу да смо обавили пионирски, врло сложен и захтеван посао који је у потпуности испунио наша очекивања.
Довршење овог великог колективног посла зависи од много чинилаца, пре свега од стручног кадра спремног да се бори за овај, у данашње време недовољно афирмисан посао, али и подршке научне јавности, водећих научних институција, државе, и коначно, установе која се бави овим послом.
На овом месту желимо рећи и следеће:
Након пропуштених прилика промовисања последњих томова Српске библиографије књига и обележавања педесетогодишњице од оснивања Библиографског одељења (1960-2010), велику захвалност дугујемо в. д. Управнику господину Дејану Ристићу који нам је свесрдно помогао да достојно промовишемо први том Српске библиографије периодике, да потсетимо научну и стручну јавност на 20 томова Српске библиографије књига  и да организујемо дводневни скуп на коме ћемо покушати дати оцене досадашњег, али и смернице будућег рада на националним библиографијама.

Оја Кринуловић 
Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“ 

мр Рената Самарџић
Криминалистичко – полицијска академија у Београду 

Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“ је у сарадњи са Криминалистичко-полицијском академијом у Београду организовала изложбу под називом Генетички инжењеринг у служби човечанства, која је отворена 27. јуна 2012. године у холу на спрату Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић“. Аутори изложбе су Александра Поповић и мр Сања Антонић, информатори саветници у Универзитетској библиотеци. Отварању су присуствовале бројне званице, колеге, пријатељи, студенти биологије и молекуларне биологије. Изложбу су отворили заменик директора Универзитетске библиотеке, Богољуб Мазић, и декан Криминалистичко-полицијске академије, проф. др Горан Милошевић. Прво предавање, под називом Форензика у криминалистици: биометријске идентификације, одржала је др Љиљана Машковић, редовни професор на Катедри криминалистичких наука, криминалистичко – форензичка област. Oбласти научног истраживања којима се бави су: нелинеарни ефекти у молекуларним кристалима, полимерни материјали, наноструктуре (ДНК), биофизика, криминалистика, форензика. Друго предавање на тему The Emerging Homo futurensis, одржао је др H. James Birx, гостујући професор Филолошког факултета Универзитета у Београду. Др H. James Birx, истакнути професор антропологије на Canisius College, такође је и уредник петотомне енциклопедије Encyclopedia of Anthropology .

Изложба Генетички инжењеринг у служби човечанства има првенствено едукативни карактер. Аутори изложбе Генетички инжењеринг у служби човечанства су имали идеју да се у Библиотеци постави једна научно-популарна изложба са едукативним карактером. Молекуларна биологија почиње интензивно да се развија након открића Џејмса Вотсона и Френсиса Крика који су пре 50 година добили Нобелову награду за медицину за откривање структуре ДНК. Генетички инжењеринг се све више развија, његова достигнућа су постала неопходна за добробит чо­вечанства, а нове методе су излечиле многе болести: наследне, малигне, инфективне болести и болести имуног система.

Форензика, научна метода за откривање различитих објеката од значаја за судске поступке, примењује нека достигнућа и знања до којих је дошао генетички инжењеринг. Ипак, њена најзначајнија примена је у криминалистичким истрагама, у којима је неопходно извршити идентификацију како жртава, тако и починилаца кривичних дела.
Аутори су желели да изложби дају потпуно другачију форму и научни аспект форензике која је у последњој деценији интензивно присутна на малим екранима путем популарних телевизијских серија.

У Универзитетској библиотеци се налази богат фонд публикација везаних за ову  изложбу на различитим светским језицима. Универзитетска библиотека је депозитна библиотека докторских дисертација брањених на Универзитету у Београду. У каталогу су представљене само неке тезе из велике колекције коју поседује Библиотека.

Библиотека Криминалистичко-полицијске академије има у фонду око 30.000 књига и часописа, углавном из области криминалистике, правних и других друштвених наука. Oвa библиотека поседује најсавременија издања познатих светских издавача из области форензичких наука. У библиотеци се налази и легат истакнутог криминалисте, проф. др Владимира Водинелића, чији садржај у целини документује развој криминалистике у домаћој и страној научној литератури. Књиге чувених класика криминалистике – Бертијона, Гроса, Галтона, Рајса, Локара, Осборна, Ломброза, Луважа, тешко се могу наћи на једном месту и у много значајнијим европским центрима. Научне методе у полицијску техничку службу увели су француски криминалиста Алфонс Бертијон (Alphonse Bertillon), шеф Oдељења за идентификацију Префектуре у Паризу (1878) и Ханс Грос (Hans Gross), истражни судија, потом јавни тужилац и професор кривичног права у Грацу (1890). Од ових научника почиње и ера савремене примене форензичких метода и криминалистици.
Ова изложба је oрганизована како би се јавност упознала са достигнућима генетичког инжењеринга и са његовом применом у научне и медицинске сврхе.