Број један (2014)

Весна Абадић
Универзитетска библиотека Крагујевaц

Сажетак

Дигитални репозиторијуми, тематски, инстутуционални или национални, постају доминантан извор у свету научних информација. Универзитетски репозиторијуми, осим што представљају мултидисциплинарне колекције материјала, било накнадно дигитализованог или већ насталог у тој форми, имају и улогу дугорочног архива наставно-научне продукције универзитета и морају обезбедити сталну доступност садржаја, чиме jе омогућено цитирање унетих радова без икаквих ограничења.

Рад настоји да презентује упоредну слику постојећих репозиторијума на Универзитетима у Србији, са аспектом на PHAIDRA систем који је имплементиран у Универзитетским библиотекама у Београду, Нишу и Крагујевцу у оквиру Темпус пројекта  „Нови библиотечки сервиси на универзитетима Западног Балкана“. И поред чињенице да су формирани пре више од пар година у просеку, постају незаобилазан медијум у трасирању резултата рада на једном универзитету и постају саставни део глобалног интернет простора.

Увод

Након револуционарне промене у светском информационом друштву, када је приступ информацијама преко интернета свеприсутан, перманентан и уобичајен, дошло је и до промене у начину на који се документа и информације уносе, чувају, организују, користе и претражују. У протеклој деценији дошло је до потпуне аутоматизације библиотечких система универзитетских библиотека у Србији, као и факултетских библиотека које им припадају, па се последњих година интензивно ради на успостављању дигиталних репозиторијума. Истовремено, нов Закон о библиотечко информационој делатности (чл.51) јасно дефинише успостављање и одржавање дигиталних репозиторијума као обавезу универзитетских библиотека. Универзитетски репозиторијум представља институционо и тематски организовану дигиталну збирку докумената и података о научном, истраживачком и едукативном раду Универзитета, који обезбеђује трајно чување и коришћење унетих објеката.

Материјал који се може депоновати обухвата широк дијапазон научне продукције универзитета – докторске дисертације, завршне радова, научне радове наставника и сарадника, материјал за наставу, издавачку продукцију појединих факултета – часописе, зборнике радова, веб странице стручних скупова, годишње извештаје, планове рада и остала програмска документа универзитета, као и дигитализоване публикације из фондова универзитетске библиотеке.

Успостављање оваквог система чији објекти морају имати структуирану шему метаподатака и бити повезани са узајамним каталогом и локалним базама података би представљао велики посао за сваку библиотеку појединачно, узимајући у обзир финансијски аспект и непостојање пројектно-програмерских тимова. Три највеће универзитетске библиотеке у Србији партнерским учешћем у Темпус пројекту  „Нови библиотечки сервиси на универзитетима Западног Балкана“ (2010-2013) добијају могућност преузимања готовог решења – система PHAIDRA (Permanent Hosting, Archiving and Indexing of Digital Resources and Аssets), претходно имплементираног на Универзитету у Бечу 2006. године, као и Универзитетима у Грацу, Линцу и Падови. Завршне активности у овом пројекту обухватају хармонизацују и обједињавањe постојећих и нових функционалности у јединствен систем.

Сл.1 Приступна страница дигиталног репозиторијума Универзитета у Београду

Сврха универзитетских репозиторија

Потреба за увођењем репозиторијума може да се сагледа са више аспекта. У почетку, постављање дигиталних објекта на интернет (веб сајтови појединих факултета) је доносило више проблема: могућност неовлашћеног скидања са интернета, проблем дугорочног чувања, непостојање метаподатака који класификују такав објекат и касније отежаног проналажења жељених објекта, јер је садржај портала променљив и теже је наћи неки објекат који је био постављен знатно раније. Већина тако постављених објеката није „видљива“ претраживачима.

Дугорочност чувања података није примарни аспект истраживача у свакодневној продукцији научног рада, циљ је „бити видљив“ на интернету. Управо депоновање у репозиторијум омогућава доступност у сваком тренутку и што је много битније сталну могућност цитирања, јер документ има трајни идентификатор који га једнозначно одређује  на интернету и не зависи од промене физичке локације објекта. Број цитата радова наставника једног универзитета је веома битна референца самог универзитета, те јој оваква „доступност“ помаже и управо је та чињеница допринела да се сами универзитети заинтересују за пројекат чији су носиоци универзитетске библиотеке.

Отворен приступ научним радовима код наших аутора још увек изазива одређене недоумице. Универзитет у Београду је потписник Берлинске декларације о отвореном приступу знању у области природних и хуманистичких наука, новембра 2011. године, а Универзитет у Крагујевцу јуна 2012. године. Отворени приступ научном знању, покрет трасиран Будимпештанском иницијативом из 2002. године (Budapest Open Access Initiative),  подразумева да свака особа која има приступ интернету, било где у свету, има право да чита, преузима, чува, штампа и користи дигитални садржај дела објављених у режиму отвореног приступа, са једином обавезом да коректно наведе извор информација.

То суштински показује да интертнет постаје алат којим ће се успоставити глобални приказ људског знања и размишљања и људске баштине, доступан свима. Право приступа не значи и угрожавање права аутора, које се по Закону стиче од дана објављивања, у било ком облику. Једина премиса оваквих система, да би се обезбедила глобална видљивост и транспарентност је интерактивност са постојећим алатима за претраживање.

Са друге стране, отворени приступ настоји да умањи улогу комерцијалних издавача и њихових високих зарада у трговању научним радовима, јер у већини случајева комерцијални издавач постаје власних рада након објављивања у његовом часопису. Број корисника који могу доћи до рада у отвореном приступу је далеко већи од ограниченог броја  претплатника за  приступ електронској верзији часописа, а овај број је неупоредив уколико би анализирали досупност чланка у папирној верзији часописа.

Свеобухватна листа чаописа који су у режиму отвореног приступа, из свих области, се администрира на Универзитету Лунд у Шведској и налази се на следећој адреси: http://www.doaj.org/ . На њој је тренутно 9885 часописа из 122 земље. Многи од њих имају импакт фактор и индексирани су у цитатним индексма.

Сл.2 Преглед часописа из Србије на ДОАЈ порталу

Добар пример универзитетског репозиторијума у свету даје Универзитет Корнел који има више дестина дигиталних архива, са научном грађом, фотографијама, историјском грађом и сл. Један од њих на адреси http://arxiv.org/ има преко 880.000 радова из области физике, математике и компјутерских наука који при томе имају задовољене научне стандарде овог Универзитета, јер уређивачки одбори за поједине области науке одговарају за квалитет научних радова, што замењује систем рецензије у научним часописима.

Опис имплементираног система

PHAIDRA (Permanent Hosting, Archiving and Indexing of Digital Resources and Аssets)  је систем намењен за трајно архивирање и индексирање дигиталних ресурса и добара путем додељивања трајног идентификатора – PI (Permanent Identifier) – трајног линка. Дефинише  структуру и везу између депонованог садржаја, његових метаподатака, веб локације и евентуалне физичке локације објекта.

Сл.3  Изглед корисничког интерфејса за унос метаподатака

У основи се ради о колекцијама материјала у дигиталном облику, било да се ради о штампаном материјалу који је дигитализован или је у том облику настао, деловањем академске заједнице[1]. Институционална подршка је премиса која се подразумева јер је неопходно његово функционисање (што значи финансирање и одржавање) у дугом временском периоду. Заједничка особина универзитетских репозиторијума, у односу на друге дигиталне колекције је тенденција да свој садржај учине јавно доступним, чиме се даје допринос у глобалном ширењу знања.

Научни радови могу бити унети пре рецензирања (препринт) или после рецензирања и објављивања (постпринт) и овај поступак се још назива и самоархивирање.

Депоновање објеката ће бити омогућено преко веб апликације свим овлашћеним корисницима (запосленима на универзитету, наставно-научним радницима, библиотекарима, опционо и студентима). Могу добити приступне податке и лимитирану количину меморијског простора (10GB) како би могли да поставе своје дигиталне објекте. Сваки унос је ауторизован, а сваки похрањени објекат заштићен неком од лиценци у избору аутора. Универзитет у Крагујевцу има централни регистар наставно-научних радника, повезан шифром истраживача са базом Е-CRIS.SR (Информациони систем o истраживачкој делатности у Србији). Њихови кориснички налози електронске поште су употребљени за корисничке налоге у PHAIDRA систему и тренутно нису активирани.

Објекат је описан сетом структуираних метаподатака, стандардизованих за све врсте садржаја (текстуална документа, слика, аудио записи, спољашњи ивори…). Креатор метаподатака који се уносе заједно са објектом је аутоматски регистрован преко свог корисничког налога, те сам сноси одговорност за евентуална кршења ауторских права и плагијаризам. Овим је могућност злоупотребе сведена на минимум (систем за праћење меморише све активности одређеног корисничког имена које везују за ІP адресу рачунара).

За претраживање и приступ до одређеног објекта није потребна ауторизација, садржај је доступан свима на интернету, сходно ограничењима које је сам аутор евентуално поставио (временско ограничење или ограничен приступ само за одређену групу корисника система).

Брисање објеката у систему PHAIDRA није дозвољено, могуће је само блокирати приступ до одређеног објекта и тиме га затворити за јавност.

На самим приступним странама постављено је више водича и упутстава за адекватно коришћење. Унос метаподатака је максимално олакшан могућностима избора понуђених опција и додтним описима поља за унос.

Кључну улогу – од едукације, укључивања нових корисника, промовисања могућности система, до дигитализације дела својих фондова имаће библиотекари универзитетских библиотека. Такође ће пружати неопходну помоћ корисницима у раду. Искуствено, свим просечним корисницима интернета и друштвених мрежа рад са објектима у дигиталном репозиторијуму не може бити компликован и не захтева нове компетенције. Корисничка подршка је органозована на два нивоа, сваки универзитет мора имати свој help desk за први ново подршке и непосредну комуникацију са корисницима. Подршку другог нивоа пружа тим за технички развој, који је у овом тренутку јединствен за све и координира га Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“ у Београду.

Објекти у репозиторијуму

У репозиторијум је могуће поставити три врсте објеката

• појединачан фајл (било да је у питању текст, слика, звучни запис и др. – за сваки облик  постоје препоручени формати фајла)
• контејнер (адекватно фолдеру – може садржати више различитих објеката)
• колекција или ресурс (нама садржај, већ само релације – за опис конференција, презентација, симпозијума и различитих извора на интернету).

Ресурс (колекција) има свој јединствени идентификатор (PI) и могуће је накнадно додавати нове садржаје, као и у контејнер.
Ако корисник жели да депонује фајл који није ни у једном од препоручених формата, може да изабере опцију – непознато. Такође је могуће уносити и више објеката одједном, тзв. „bulk upload“.

Сл.4 Врсте објеката које је могуће депоновати

За све дигитализоване објекте које библиотека има у папирној форми у својим фондовима уноси се у библиографску базу, у каталошки опис – поље 856 (електронска локација и приступ) линк до објекта у репозиторијуму који укључује његов ИД број. На овај начин се омогућава кориснима лакши и бржи приступ до дигитализованог садржаја.

У односу на унос каталошког описа у библиографску базу, треба донекле нагласити разлику у самом појму грађе, односно објеката који се депонују. У репозиторијум се могу унети непубликовани радови који немају своју штампану верзију. Исти статус имају материјали који представљају целину (као дигитализована књига) и материјал који чини један сегмент из те целине. Такође, оно што се у библиографској бази води као дупликат, овде не постоји. Сваки од дигиталних објеката, макар имао исти садржај, има различите метаподатке који га описују и различит „животни век“, чак сваки објекат може имати више верзија.

Такође, аутор дигиталног објекта не значи увек и аутор дела (то може бити библиотекар који са потписаном изјавом уноси нечије ауторско дело).

Метаподаци

Дигитални репозиторијум, који у основи представља различите колекције материјала у дигиталном облику, мора имати јасно дефинисане структурисане метаподатке о свом дигиталном садржају. Сматра се да скоро 90% корисника интернета за претраживања користе глобалне претраживаче, а тек у малом проценту библиотечке портале. Зато је и обавеза библиотекара одржавање метаподатака у складу са стандардима, како би унети објекти били претраживи и увек доступни.

Кључ успеха је управо „уклапање“ библиотечких метаподатака у друге постојеће отворене архиве јер је глобални тренд повезивање података у отвореном приступу. Путем семантичког веб-a у претраживање су укључени машински читљиви метаподаци о страницама и њиховим међусобним везама, што резултира брже налажење и интеракцију.
Метаподаци сваког депонованог објекта који га описују са више аспеката, садрже:

• библиографске податке о документу и његовом садржају
• административне податке
• податке о заштити и карактеристикама похрањеног објекта (техничке податке) и
• податке о условима коришћења.

Они имају задатак да идентификују објект на глобалном интернет простору, да га опишу, евенуално групишу са сличним објектима, дају податак о правима приступа и олакшају размену података са другим, независним системима.

У оквиру постојећих матаподака у PHAIDRA систему су имплементиране  и две врсте класификације које се могу одабрати за опис академских радова – Еurovoc 4.2 мултијезички тезаурус који омогућава индексирање објеката у документационом систему европских институција, и ОСНО (Општа систематизација научних области) која је развијена у Универзитетској библиотеци у Београду. [2]
Без обзира на структуирану шему метаподатака, у PHAIDRA систему постоји свега осам обавезних поља које аутор дигиталног објекта мора попунити.

PHAIDRA има имплементирану LOM схему метаподатака (Learning Object Metadata), кoји се примењују углавном за електронске изворе који служе као подршка учењу, LOM схема је структуирана по хијерархији, на првом нивоу има девет категорија, са својим поделементима[3].

Систем правне заштите

Заштита ауторских права дела која су доступна у дигиталној везији се заснива на систему лиценци отвореног садржаја, које нуде ауторима могућност одлуке у којој ће мери своја дела учинити доступним, избором типа лиценце. Све лиценце отвореног садржаја одређују које су слободе дозвољене у односу на дело. Ако неко на основу коришћења дела, заштићеног лиценцом отвореног садржаја, створи прерађено дело, не може га учинити недоступним, већ га мора лиценцирати опет као отворени садржај.

GNU лиценце која се најчешће користи за заштиту софтвера, користи се и код колективних тела (Wikipedia), даје право копирања, дистрибуцује, прераде, некомерцијалнох и комерцијалног коришћења, са тим да прерађени радови морају бити дати на даље коришћење под истом лиценцом.

PHAIDRA систем користи лиценце креативне заједнице CC (Creative Common), која омогућавају кориснику избор једне од 6 лиценци (заједничка карактериристика је да у свим случајевима корисник има право да копира садржај заштићен овим лиценцама):

• ауторство
• ауторство – некомерцијално
• ауторство – некомерцијално- без прераде
• ауторство – некомерцијално – делити под истим условима
• ауторство – без прераде
• ауторство – делити под истим условима

Аутор не мора прихватити ове лиценце, чиме се не одриче својих ауторских права, већ је слобода коришћења његовог дела потпуна. У том случају  важе само одредбе Закона о ауторским правима. Избором неке од лиценци приликом депоновања у репозиторијум, у матаподатке се уноси дигитални код који претраживачима идентификује да је објекат заштићен Лиценцом кративне заједнице. Описи лиценци и тачне дефиниције поменутих појмова у оквиру једне лиценце налази се на  веб адреси
http://creativecommons.org/licenses/by/3.0/rs/legalcode.sr-Latn
Битно је нагласити да се једном одабрана лиценца за одређени објекат не може касније мењати.

„Е-тезе“ систем

Формирање подсистема „Е-тезе“ у оквиру репозиторијума за све Универзитетске библиотеке представља пилот пројекат у коришћењу репозиторијума, чиме се разрешавају евентуални проблеми у раду, да би се након тога прешло на пуну употребу свих сегмената система. Овим сегментом управљају Универзитетске библиотеке, где се у уносе дисертације стигле након одбране као обавезни примерак, а касније ће бити омогућено самоархивирање.

Универзитет у Крагујевцу је јуна 2012. године на Сенату донео Одлуку којом je Универзитетска библиотека у Крагујевцу овлашћена да све раније одбрањене докторске дисертације на овом Универзитету унесе у репозиторијум, унос нових дисертација се подразумева. Потписане изјаве аутора представљају саставни део одбрањене дисертације.

Cл. 5 Приступна страна портала Е-тезе – Крагујевац

Посебан бенефит је, што ће све унете дисертације одбрањене на универзитетима у Београду, Нишу и Крагујевцу бити претраживе преко заједничког интерфејса, који представаља неку врсту узајамне базе докторских дисертација. Евентуално накнадно укључивање осталих Универзитетских библиотека даје могућност формирања националног портала одбрањених дисертација, који може бити укључен у друге европске и светске портале.

Приликом уноса дисертација, које су већ библиографски обрађене и унете у COBISS, врши се пренос основних библиографских елемената. Метаподаци који се користе за опис су настали прерадом ETD-MS схеме (Inretoperability Metadata standard for Electronic Thesis and Disertation), која у садржи стандардне елементе Dublin Core елемената, проширених елементима којима се описују академска документа. Унете дисертације се архивирају и индексирају у оквиру PHAIDRA репозиторијума, тако да се могу претраживати као издвојена збирка (у оквиру Е-теза) или у оквиру самог репозиторијума.
Омогућен је пренос података, без обзира  да ли су корисници логовани у сустем. Могуће је преузимати метаподатаке у више различитих формата, односно стилова библиографског цитирања, тако да је веома једноставно директно у текст пренети метаподатке у изабраном стилу, са трајним линком који омогућава приступ цитираном објекту.

Сл.6 Пренос података за цитирање изабране дисертације

DoiSerbiaPhd

У оквиру Конзорцијума библиотека Србије за обједињену набавку током 2013. године формиран је национални портал докторских дисертација доступних у електронском формату. DOISerbiaPhD, у оквиру пројекта „DOISerbiaThesis – Аssigning DOI to PhD Тhesis Defended on Serbian Universities“. Циљ овог пројекта је  додељивање DOI броја свакој дисертацији чиме се може додатно повећати њихова видљивост.

DOI број је јединтвени идетификатор електронског документа на интернету, креиран за академске радове. Први део броја једнозначно одређује институцију аутора (факултет, универзитет) док други део једнозначно одређује сам чланак и додељује га Народна библиотека Србије. Овај портал може бити полазна тачка за излиставање одбрањених дисертација на универзитетима у Србији и садржи линкове ка пуном тексту дисертација које се налазе у постојећим универзитетским репозиторијумима.

Сл. 7 Основна страница портала DOISerbiaPhD

Такође је покренуто укључивање дисертација из Србије у партнерски пројекат  DART – портал који обухвата више од 430.000 електронских теза, са тренутно 544 универзитета из 27  европских земаља, мада је та сарадња иницирана и у оквиру поменутог Темпус пројекта „Нови библиотечки сервиси на универзитетима Западног Балкана“. Интересантно је да се симултаним прелиставањем оба портала не добија исти број теза по универтитетима.

Сл.8 Резултат претраживања портала – избор дисертација из Србије

Проблем плагијаризма

Отворен приступ изворним научним радовима изазива сумњу веће могућности плагирања и злоупотребе ауторских права. Транспарентност коју овакви системи доносе управо смањује ову могућност, поготово када се има  у виду могућност имплеметнације софтвера за проверу плагијаризма. Постоје и бесплатне варијанте, где се у суштини врши провера сумњивог документа са скупом докумената за које се претпоставља да су оригинали преко поређења низова текста – спољашњи систем детекције. Буквалне копије или copy&paste (c&p) плагијати се могу детектовати са високом прецизношћу помоћу спољашњих система за детекцију у случају да je извор доступан софтверу. Постоје и унутрашњи системи за детекцију плагијата који анализирају текст без поређења са спољашњим извором, где се „препознају“ различити стилови у писању једног аутора, што може бити индикација да је у питању плагијат. У сваком случају, људска процена даје коначну одлуку.

Детекција плагијата заснована на цитатима је приступ у детекцији плагијата дизајниран за коришћење у академским документима. Овакав приступ детекцији не зависи од самог текста, већ користи информације о цитатима и наводима. Идентификују се слични обрасци у секвенцама цитата. Ова врста провере може препознати снажније парафразирање са већим процентом успешности у поређењу са другим приступима детекцији, захаљујући чињеници да је независна од текстуалних особина.

Многи наши факултети већ имају праксу провере завршних радова пре одбране помоћу оваквих софтвера.
Неки од бесплатних, on-line доступних софтвера налазе се на следећим адресама:

• http://www.grammarly.com/
• http://www.duplichecker.com
• http://www.doccop.com/
• http://plagiarism-detect.com/

Стање на универзитетима у Србији

Универзитетски репозиторијуми, формирани имплементацијом Темпус пројекта заживели су крајем 2011. године, након више обука библиотекара, као будућих едукатора. Заједнички сервер је купљен средствима пројекта и прве инсталације су започете 2011. године. Унос објеката, након тестирања је фактички започет у 2012. години и још увек се заснива на раду библиотекара, јер фаза упознавања нових корисника са могућностима система и даље траје. Искуства партнерских универзитета из Европе говоре да је и код њих у првим годинама од оснивања репозиторијума тај унос био скоро насумичан и спорадичан, те  да је потребно пар година да систем у потпуности „заживи“.

Универзитет у Београду као наш највећи универзитет у чијем је саставу је 31 факултет са око 7000 запослених даје институционалну подршку оваквом пројекту јер је успостављање дигиталног репозиторијума тако велике инстутуције веома важан и обиман посао. Поједини факултети имају локалне репозиторијуме.

Одличан пример је дигитална библиотека Математичког факултета на адреси http://elibrary.matf.bg.ac.rs/  која има више од 10 колекција – дигитализоване старе књиге и радове из области прородних наука, математике, астрономије, око 400 дигитализованих дисертација српских математичара, радове истакнутих српских научника, као што је Милутин Миланковић и др., дигитализоване рукописе, као што је рукопис са предавања професора Михајла Петровића. Пројекат је започет 2007. године.

Сл.9 Портал Математичког фалуктета Универзитета у Београду

Након инсталације  PHAIDRA система, први објекти који су били унети су раније дигитализоване збирке арапских рукописних књига у Универзитетској библиотеци у Београду, у оквиру пројекта Еуропеана, а наставило се са уносом докторских дисертација, коришћењем посебно развијеног подсистема Е-тезе.

Универзитети у Нишу и Крагујевцу су релативно слични, почев од броја факултета, броја студената до стања фондова у њиховим библиотекама. Са почетком уноса објеката у репозиторијум се почело крајем 2012. године, а систем Е-тезе је добио све функциналности тек почетком 2013. године, када се кренуло са уносом. Релативно мали број унетих дигитализованих дисертација (мање од 100) резултат је непрецизираног ходограма радњи у спрези факултети – ректорат – универзитетска библиотека, јер често у библиотеку стижу одбрањене дисертације без потписаних изјава или се „загуби“ пропратни CD са електронском верзијом, што додатно успорава процес.

Остали Универзитети у Србији, односно њихове универзитетске библиотеке су тренутно на ван поменутих активности из више разлога.
Универзитет у Новом Саду нема класичну Универзитетску библиотеку, Централна библиотека Универзитета је основана 2003. године и има једног библиотекара. На сајту Универзитета у Новом Саду постоји централни регистар о одбрањеним дисертацијама (више од 3700 наслова). Сав материјал је прикупљен у електронској форми, са библиографскм подацима,  „невидљив“ је претраживачима и без могућности приступа пуном тексту.

Сл.10 Почетна страна портала Дисетрације Универзитета у Новом Саду

Сл.11 Подаци о изабраној дисертацији

Постоје и додатни подаци о датуму одбране и сл. Метаподаци могу да се експортују у MARC21, Doublin Core и ETD-MS формату. Електронска верзија се може добити уз претходни захтев, електронском поштом, и у Библиотеци, на увид. Ипак, укључивањем у портал DOISerbiaPhD  и ова знатна колекција ће се наћи достуна у пуном тексту.

Након измештања дела запослених са студентима са Универзитета у Приштини у Косовску Митровицу, фонд некадашње Универзитетске библиотеке је остао у Приштини. Нова Универзитетска библиотека у Косовској Митровици је основана 2007. године и не располаже са бројним фондом, и за сада не постоји никакав репозиторијум.

Државни универзитет у Новом Пазару је једини интегрисани универзитет, основан 2006. године. Библиотека је релативно оскудног фонда, а као „млад“ Универзитет није стигао да оформи фундус одбрањених дисертација, тако да је излишно питање репозиторијума.

Можемо поменути и последњи формиран државни универзитет – Универзитет одбране у Београду, формиран 2011. године, који нема класичну универзитетску библиотеку и још увек је ван токова о којима је овде реч.

Када говоримо о Универзитетима у Србији, ни десетак акредитованих приватних универзитета нису ван савремених токова. Добар пример је научно-истраживачки портал  Универзитета Сингидунум под називом Сингипедиа, који има више колекција – часописи, конференције, студентски радови, видео материјал са предавања, стручна литература  са пуним текстом уџбеника издатих на овом Универзитету и сл.

Сл.12 Портал Сингипедиа Универзитета Сингидунум

Универзитет уметности, са своја четири уметничка факултета, представља релативно издвојену установу, све библиотечко – информацине делатности „покрива“ Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“ у Београду.

Одрживост система PHAIDRA

Након интеграције претходно дефинисаног репозиторијума у друге сервисе универзитета, повезивањем са централним регистром запослених, локалним факултетским порталима који садрже материјал за учење, библиографском базом универзитске библиотеке, одрживост се не доводи у питање. Централизовањем различитих система за складиштење података се олакшава одржавање и финансирање које није занемарљива ставка. Акценат библиотекара ће бити на дигитализовању и „измештању“ података у репозиторијум.

Заједнички сервер на коме су виртуелни сервери за три универзитетске библиотеке (Београд, Ниш и Крагујевац) има економско оправдање, уједно је лакше управљање и одржавање техничке и корисничке помоћи. Осим тога, сви универзитети могу користити исти класификациони систем, имплементиран у  PHAIDRA-и.

Заједнички трошкови, за маркетиншке, образовне и развојне активности ће се делити, чиме се умањују глобални трошкови. Као позитиван исход може се поменути остварена уједначеност у овој области, каква је постигнута са узајамном каталошком базом на нивоу Србије (COBISS.SR).

Осим у Србији, PHAIDRA систем је тренутно имплементиран на шест универзитета и две институције у Аустрији. Формиран је Kонзорцијум који планира заједничке активности (http://www.phaidra.org/). Партнери на пројекту ће на овај начин имати увид у ком се смеру даље развијају њихови институционални репозиторијуми.

Преко Универзитета у Бечу, који је и развио овај систем, PHAIDRA је члан OpenАire  (Open Access Infrastructure for Research in Europe) конзорцијума у коме учествује 37 партнера из 27 земаља Европске уније, који се бави питањем отвореног приступа на европском нивоу, што трасира могућност да се и наши репозиторијуми прикључе.

OpenАire пројекат финансира Европска комисија, која прописала обавезу да сви истраживачи који учествују на њиховим пројектима (типа FP7)[4] добијене резултате и радове морају депоновати у национални, институционални или тематски репозиторијум, односно у режим отвореног приступа. То се може сматрати као начин за повратак инвестиција уложених у развој и истраживање.

Сл.13 Почетна страна конзорцијума PHAIDRA.ORG

На порталу Pегистра отворених репозиторијума ROAR (Registry of Open Acess Repositories) http://roar.eprints.org y коме је нешто мање од 3000 регистрованих репозиторијума, опцијом избора земље – Србија, као резултат се виде два наша репозиторијума – DOISerbiaPhD и Српски цитатни индекс, што нам даје даљи задатак за реализацију.

Сл.14 Резултат избора земље – Србија на порталу ROAR

Закључак

 Дефиниција савремене библиотеке, поготово универзитетске, је претрпела значајне измене, библиотеке постају кључна места где је омогућен брз и правовремен доступ до релевантне информације, уз асистенцију библиотекара који су овладали новим компетенцијама. Сходно овим променама, дошло је до промене и у називу и дефиницији библиотечке грађе у библиотечко-информациону грађу и изворе, те се у фонд библиотеке осим конвенционалне грађе укључује и сва дигитализована грађа и електронски извори доступни са интернета, почев од садржаја целокупног рс домена, комерцијалних база података за које постоје плаћене лиценце, до садржаја јавног домена. Све ово показује да су библиотеке изашле из транзиционог  периода када се сумњало у њихову одрживост и нашле своје место и улогу у доба дигитализације.

Репозиторијуми универзитета постају неоходни сегмент научно истраживачког рада и саставни део универзитетских библиотека. Да је то пут којим ће сигурно ићи научно истраживачке установе потврђују угледни амерички универзитети (као што су Беркли, УЦЛА, Харвард…) који су донели одлуке којима се од свих наставника захтевада пошаљу копију сваког рада у универзитетски репозиторијум, како би били доступни свима, без ограничења.

На тај начин је достигнута глобална стратегија OCLC-ја (Online Computer Library Center), који стоји иза Светског каталога, „да се веб утка у библиотеке и библиотеке у веб“ јер смо их интегрисали у јединствени интернет простор и допринели креирању колективног знања.

Литература

• DART-Europe E-theses Portal  http://www.dart-europe.eu/browse.php (датум приступа 10.10.2013)
• DOAJ Directory of Open Access Journals http://www.doaj.org/  (датум приступа 16.10.2013)
• Мазић, Б. и Мазић, Г. PHAIDRA – Digital Repositories at the Western Balkan Iniversities 2011-2012. http://phaidrabg.bg.ac.rs/o:2310
• Наши у ФП7.  http://eprints.kobson.nb.rs (датум приступа 16.10.2013)
• Нови библиотечки сервиси на универзитетима Западног Балкана.

            http://westbulnet.com/AmplioCMS2/public/EnterPublic.cms2?langId=74&request_locale=sr_CS#m  enuId=1372 (преузето 05.10.2013)

• Прља, Д., Рељановић, М. и Мазић, Б. (2011). Дигитални репозиторијум PHAIDRA: упитство за коришћење. Београд : Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“.
• PHAIDRA: Дигитални репозиторијум Универзитета у Београду https://phaidrabg.bg.ac.rs/ (преузето 10.10.2013.)
• Столић, Д., Мазић, Б. и Мазић, Г (2012). Establishing Digital Repositories at Western Balkan Universities : Implementation of PHAIDRA system, Education Activity and Regional Cooperation. INFORUM 2012: 18th Conference of Profesional Information Resources. Prague
• Столић, Д., Мазић, Б. и Мазић, Г (2012). Библиографије и репозиторијуми: непомирљиви натагонисти или протагонисти исте идеје.
• Филипи Матутиновић, Стела. (2006). Драматична промена начина комуникације у науци : специјализовани дигитални репозиториј уместо научног часописа. Високошколске библиотеке, III, 5
• Универзитет у Новом Саду http://www.uns.ac.rs/sr/ преузето 10.10.2013
• Хокнер, М. и Будрони, П.  (2011). PHAIDRA – пројекат репозиторијума Универзитета  у Бечу, Инфотека 12(1): 23-32
• Џордан, Џ. (2011). OCLC : изградња услуга на веб-у у сарадњи са библиотекама (превод Филипи Матутиновић, С.). Инфотека 12, 2, стр.18-32

Прeвeлa: Нeдeљкa Лoжajић

У циљу пoбoљшaњa и унaпрeђeњa дoступнoсти библиoтeчких и инфoрмaциoних услугa oсoбaмa oштeћeнoг видa или сa нeким другим тeшкoћaмa у читaњу

Oгрaничeн приступ инфoрмaциjaмa je нajвeћa бaриjeрa oсoбaмa сa тeшкoћaмa у читaњу зa пoтпунo и eфикaснo учeшћe у свим друштвeним сфeрaмa.

Кoнвeнциja Уjeдињeних Нaциja o прaвимa oсoбa сa инвaлидитeтoм (пoсeбнo члaнoви 9, 21 и 24) нaвoдe дa oсoбe сa тeшкoћaмa у читaњу имajу jeднaкo прaвo нa приступ књигaмa, знaњу и инфoрмaциjaмa, у истo врeмe, пo истoj цeни и квaлитeту кao и сви oстaли.

У свeту имa вишe oд 161 милиoн слeпих и слaбoвидих oсoбa, a oвaj брoj je у пoрaсту. Joш je вeћи брoj људи сa другим тeшкoћaмa у читaњу кojи нису у стaњу дa eфикaснo читajу штaмпaни тeкст збoг физичких, пeрцeптивних, рaзвojних, кoгнитивних или тeшкoћa при учeњу. Сви oни зajeднo прeдстaвљajу вeлику пoпулaциjу људи кojи нису у стaњу дa читajу кoнвeнциoнaлнe књигe, чaсoписe и вeб сajтoвe. Maњe oд 5 % публикaциja и кaкo сe нaвoди, мaњe oд 20 % вeб сajтoвa, je дoступнo oвoj пoпулaциjи.

Библиoтeкe у jeднoj зajeдници прeдстaвљajу „врaтa“ кa инфoрмaциjaмa, нaуци и прoвoђeњу слoбoднoг врeмeнa, и пoтрeбнo je oбeзбeдити дa њихoвe услугe буду дoступнe свимa. Прoвajдeри сaдржaja и тeхнoлoгиja су кључни пaртнeри зa рaзвoj oвих инклузивних услугa вeзaних зa читaњe рaди инфoрмисaњa и прoвoђeњa слoбoднoг врeмeнa. Oни трeбa дa тo oствaрe тaкo штo ћe искoристити нoвe мoгућнoсти дигитaлнoг издaвaштвa и испoрукe.

Oснoвнa нaчeлa

Meђунaрoднa фeдeрaциja библиoтeчких aсoциjaциja и институциja  кoje пружajу услугe oсoбaмa сa тeшкoћaмa у читaњу (ИФЛA) прoмoвишe прaвo oсoбa сa тeшкoћaмa у читaњу нa рaвнoпрaвни приступ свим библиoтeчким и инфoрмaциoним услугaмa и пoдржaвa  мeђунaрoднo и лoкaлнo зaкoнoдaвствo  кoje сe бoри прoтив дискриминaциje oсoбa сa инвaлидитeтoм.

• ИФЛA прeпoручуje свим библиoтeкaмa и прoвajдeримa инфoрмaциja дa, кao дeo свojих oснoвних услугa, oмoгући сeрвисe, збиркe, oпрeму и срeдствa кoja ћe пoмoћи кoриснику сa тeшкoћaмa у читaњу дa приступи и кoристи рeсурсe кojи су му пoтрeбни.
• ИФЛA пoдстичe библиoтeкe и прoвajдeрe инфoрмaциja дa кoнсултуjу пojeдинцe сa инвaлидитeтoм и групe кoje их прeдстaвљajу приликoм плaнирaњa рaзвoja и у тoку пружaњa услугa.
• ИФЛA пoтврђуje дa су нajбoљe услугe пружaли прoфeсиoнaлци кojи су имaли свeст o пoтрeбaмa, кao и свeст o врстaмa услугa кoje су нeoпхoднe  oсoбaмa сa тeшкoћaмa у читaњу. Стoгa ИФЛA пoдстичe свe библиoтeкe и инфoрмaциoнe сeрвисe дa oбeзбeдe дa oсoбљe будe aдeквaтнo oбучeнo и дa будe нa рaспoлaгaњу зa рaд сa кoрисницимa сa тeшкoћaмa у читaњу, пoдржaвa стaлни прoфeсиoнaлни рaзвoj и фoрмaлнe библиoтeчкe и инфoрмaциoнe студиjскe прoгрaмe кojи ћe oлaкшaти oснaживaњe пунoпрaвнoг пружaњa библиoтeчких и инфoрмaциoних услугa oсoбaмa сa тeшкoћaмa у читaњу.
•    ИФЛA пoдржaвa нaпoрe дa сe oсoбaмa сa тeшкoћaмa у читaњу пoбoљшa приступ рeсурсимa путeм дoгoвoрa, упућивaњa и рaзмeнe рeсурсa измeђу библиoтeчких и инфoрмaциoних сeрвисa, кao и измeђу oвих и других oргaнизaциja спeциjaлизoвaних зa пружaњe услугa нaмeњeних  oсoбaмa сa прoблeмимa у читaњу.Стoгa, ИФЛA пoдстичe oснивaњe и рaзвoj интeрнaциoнaлнe мрeжe библиoтeкa сa приступaчним мaтeриjaлимa.
• ИФЛA пoдржaвa нaстojaњa дa сe oбeзбeди зaкoнскa рeгулaтивa o aутoрским прaвимa кoja oмoгућaвa oсoбaмa сa тeшкoћaмa у читaњу рaвнoпрaвaн приступ инфoрмaциjaмa у свим библиoтeкaмa и oд стрaнe свих инфoрмaциoних прoвajдeрa.
• Oсим испуњeњa зaкoнских зaхтeвa, ИФЛA пoдстичe придржaвaњe принципa унивeрзaлнoг дизajнa, смeрницa и стaндaрдa кaкo би сe oбeзбeдилe библиoтeчкe и инфoрмaциoнe услугe, збиркe, тeхнoлoгиje, oпрeмa, кaпaцитeти кojи oлaкшaвajу зaдoвoљeњe пoтрeбa кoрисникa сa тeшкoћaмa у читaњу.

Имплeмeнтaциja

У циљу прoмoвисaњa нaчeлa у oвoм дoкумeнту, ИФЛA пoдстичe:

• Дoнoсиoцe oдлукa нa мeђунaрoднoм, рeгиoнaлнoм и лoкaлнoм нивoу дa кoнтинуирaнo рaдe нa рaзвojу и извршaвaњу aкциoних плaнoвa зa пружaњe библиoтeчких и инфoрмaциoних услугa oсoбaмa сa прoблeмимa у читaњу
• Дoнoсиoцe oдлукa нa мeђунaрoднoм, рeгиoнaлнoм и лoкaлнoм нивoу дa у свoje aкциoнe плaнoвe укључe мeхaнизмe прaћeњa имплeмeнтaциje
• Свe oргaнe финaнсирaњa дa aдeквaтнo финaнсирajу библиoтeчкe рeсурсe и библиoтeчкe и инфoрмaциoнe услугe зa oсoбe сa тeшкoћaмa у читaњу

Усвojeн oд стрaнe Упрaвнoг oдбoрa ИФЛA
Aприл, 2012.

Л. И. Госина
Превод: мр Ана Голубовић, виши библиотекар
БУ Филолошки факултет, Библиотека Катедре за славистику

УДК 027.021 + 026

Ове године два академска библиотечка система – Библиотека природних наука Руске академије наука (БПН РАН) и Државна јавна научно-техничка библиотека Сибирског огранка Руске академије наука (ДЈНТБ СО РАН) – анализирају резултате својих активности. Високошколске библиотеке су темељ развоја науке и обезбеђују њен развој. Библиотеке и наука заједно се развијају пружајући нова сазнања. Ти процеси се не могу посматрати изоловано од задатака и структуре Академије наука, посебно у изазовним условима реформе библиотечких услуга. Важно је схватити процесе који су се десили у последњих петнаест година када су библиотеке РАН у питању. Тежак задатак представљају недовољна финансијска средства и смањење особља.

У XIX веку систем научних институција Академије наука се изменио и одвојени су послови Библиотеке Академије наука (БАН). Развојем многих научних дисциплина створена је потреба за директно доступним референтним материјалима, те су почетком XIX века настале прве специјалне (секторске) библиотеке у оквиру Академије наука. Њихов задатак је био да се повежу научник и књига на радном месту, стога је један од најважнијих задатака било стварање колекција. Створена је врста библиотечке службе која је, нудећи жељене информације директно у институцији, штедела време научнику узимајући у обзир његове индивидуалне потребе. Примарни фонд специјалне библиотеке обухвата разне приручнике и академске часописе, укључујући и иностране. Први библиотекари, у XIX веку, били су и сами научници, који су говорили неколико страних језика. Дакле, путања развоја академских библиотека у почетној фази у БАН била је од опште ка специјалној.

Специјална академска (секторска) библиотека је посебна врста научне библиотеке. За разлику од централне библиотеке, њени фондови циљно се попуњавају библиотечком грађом везаном за одређену тему, намењену специфичној групи корисника. Њене карактеристике су:

• једини задатак – информациона подршка научном раду;
• две функције – акумулација и очување фонда;
• један облик службе – достава књига на радно место;
• библиотекар је изабран из реда научника на добровољној основи.

Када се АН СССР са Председништвом 1934. године преселила из Лењинграда у Москву, пресељен је и један број института и библиотека, чији је рад било неопходно организовати у новом месту. Проблем је решен стварањем сектора (МОБАН), названим Сектор мрежа специјалних библиотека АН СССР, који је требало да обавља организационе функције, како у Москви није био централне академске библиотеке универзалног профила (ЦБ). Приоритети су били набавка адекватих публикацијама неопходих специфичним профилима и научницима из разних области. Сектор мрежа[2] бавио се питањима централизоване набавке, каталогизације, методолошке помоћи, израдом библиографија и објављивањем публикација дајући подршку укљученим академским библиотекама. За тридесет година, број специјалних библиотека широм СССР повећан је са 11 на 250. Захваљујући активном раду Сектора за скоро четрдесет година, мреже академских библиотека Урала, Сибира и Далеког истока имају добро опремљене фондове.[3]

Развој специјализованих библиотечких збирки и недостатак универзалног фонда створили су празнину када су у питању научници новоформираних научно-истраживачких институција и стручњаци у пограничним областима знања. Услед недостатка универзалне (централне) библиотеке било је немогуће покрити сва поља научног рада и одредити правац развоја библиотека. Квалитативна трансформација система библиотека БПН започета је 1973. године. У првој фази формиране су сервисне јединице и започета је конверзија мреже. Резултат је био централизована мрежа библиотека (ЦБС). Број специјалних библиотека достигао је 260.

Дакле, можемо рећи да је у XX веку првобитна путања развоја академских библиотека од опште ка специјалној, што је типичан образац за велике библиотеке системе. У Московској области, развој мреже библиотека је имао супротан правац – од специјалне до опште, што развој БПН чини јединственим. Карактеристике порекла и развоја академских специјалних библиотека подржавају идеју Д. Иванова: „…научна библиотека је укључена у сам појам науке и саставни је елемент ове велике групе друштвених појава. Дакле, однос између библиотеке и науке је унутрашњи, органски, генетски”.
Дотичемо још један важан проблем – место библиотека у структури Академије наука. Кроз историју, академске библиотеке део су система академских институција, а тако је и данас. Новим Уставом АН из 2007. године, библиотеке су, заједно са музејима и архивима дефинисане као академске институције. Овај статус указује на дубину и снагу односа између науке и библиотека и чињеницу да библиотека, као систем са својим колекцијама, каталозима, библиографијама одражава различите аспекте научног знања и репродукује циклус научних активности.

Почетком деведесетих година XX вера у саставу АН било је око 400 специјалних библиотека. Оне се разликују у погледу фондова, броју читалаца, изгледу филијала, додатним задацима, облицима рада. Данас постоје три типичне врсте библиотека:

1 . Централна (ЦБ) – имају филијале у градовима или истраживачким центрима, технолошки и методолошки обављају функције сложених предузећа, иамју разноврсно особље, подржавају приступ удаљеним ресурсима, имају систем електронских извора и комуникацију са другим системима.
2. . Ресорне (библиотеке огранака РАН) – допуњавају литературу о одређеној области знања, креирају систем електронских ресурса, обезбеђују информациону подршку одређених профила, имају сарадњу са издавачким научним организацијама.
3. Специјалне библиотеке – имају специфичан профил за аквизицију, у служби су научника и његових информационих потреба.
Специјалне су, у овој хијерархији, библиотеке друге и треће групе. Оне имају за циљ пружање информационих специфичних услуга истраживачким институтима и научницима. Почетком деведесетих година појавила је посебна група библиотека – ССТ. Скраћеница означава све географски удаљене библиотеке сеизмичких и метеоролошких станица, база и експедиција. По правилу, оне нису имале запосленог стручњака са пуним радним временом а фонд је чинио главни елемент ових библиотека. Њихова посебност је у присуству белетристике у фонду,
због услова живота научних радника. У тешком периоду, када је рад многих
станица обустављен, затворена је бивала и библиотека.

Још једна карактеристика специјалних библиотека је оригиналност, где се акценти стављају на:

• специфичност у оквиру једне научне дисциплине – основна или примењена;
• облике и методе истраживања – теоријске или експерименталне;
• динамику потражње за информацијама – дугорочна или краткорочна;
• жељене облике службе – стална или сезонска (геологија, географија, итд).

У пракси, свака библиотека има своје специфичности: јединствен начин пружања информационих услуга, издавачке продукте, електронску подршку истраживачима. У тако разнородном систему могу се применити различита искуства при решавању проблема. Током распада СССР било је веома осетљиво време за Академију наука – срушена је јединствена структура. Последица тога је био губитак многих истраживачких института и библиотека који су се налазили на територијама сада независних држава. Затим је почело затварање најмањих засебних библиотека. Библиотеке РАН почео је да напушта млађи висикоквалификовани кадар.

У тим околностима, донете су следеће одлуке: на пример, део управе БПН је пренет на НИИ РАН, уз задржавање информационих веза. Током деведесетих испиштена је прилика да се прими перспективни кадар, јер је ЦБС БПН била примуђена да обавља само мануелне, трећестепене врсте библиотечких послова. У библиотекама из мреже БПН, где су била запослена и по четири научника, сада су то у питању били један или два. На тај начин је у филијалама, са преко 500 хиљада библиотечких јединица, остало по осам запослених библиотекара. Целокупна мрежа се смањила за 35% (од 80 остао је 51 огранак).

Од 1993. године специјалне библиотеке се суочавају са процесом смањења прилива нове научне литературе. Раније је БПН настојала да обезбеди набавку преко обавезног примерка националне научне литературе, док је данас таква пракса немогућа. Ово смањује просечан број примерака при набавци, не само књига, већ и домаћих часописа. Такви процеси постављају питања приступа специјалних библиотека електронским ресурсима. Набавка иностарних прбликација је готово обустављена: набавка питем размене, из средстава РАН или додељених премија за науку. ЦБС у опквиру својих прихода нема жељени ниво средстава за то. Информациони јаз се делимично компензује приступом базама пуног текста и напорима НИИ при комплетирању постојећих библиотека. Међутим, привремени приступ страним информацијама без складиштења веома је непоуздан.

Технолошке промене карактеришу савремено доба у академским библиотекама, које још нису завршене у многим специјалним библиотекама. За НИИ РАН је путем донација научних друштава добијена помоћ. Дакле, део специјалних библиотека је у прилици да добије литературу, као и техничку опрему за приступ електронским часописима. Мање библиотеке сада мењају своје функције и окрећу се издаваштву, дистрибуцији и складиштењу, што је карактерислао академске библиотеке у раним фазама своје историје. Сада се прешло на ново информационо окружење, где се креирају електронски каталози, дигиталне копије збирки и осигурава приступ ретким књигама. Израда база пуног текста је корак у стварању електронских библиотека. У ствари, у академским библиотекама спроводе се електронска истраживања у образовном окружењу где је присутна везе са културом књиге.

Библиотекари су свесни да је неопходно створити нове интелектуалне производе који прате науку (нове врсте ресурса и услуга), али транзиција ка новим технологијама за целу академску мрежу још траје. Такође, 2008. године, драматично су се променили законски услови у библиотечкој дјелатности, што је резултовало стварањем низа заједничких електронских ресурса.
Резултат свега јесте проширење библиотечке делатности, јер се поред традиционалне, сада појавила и савремена страна библиотечког посла. На пример, БПН сада активно учествује у ширењу издавачке продукције РАН. Активно се бави издаваштвом и стручним образовањем, стварајући тако не само информационе, него и људске ресурсе у региону. Дакле, делимично се понавља путања развоја БПН. Специјалне библиотеке у Московској области у тешким условима подржала је ЦБС: приказ нових публикација, копирање за потребе научника и претарага каталога иностраних специјалних библиотека, поклони. Ти процеси подсећају на ране фазе развоја система и попуњавања фондова.

Дакле, систем библиотека РАН у последњих петнаест година је умањен: број библиотека у саставу ЦБС, набавка, особље. То су основни индикатори традиционалне библиотечке статистике. С друге стране, спроведене су: техничко опремање и подршка библиотекама, технолошке промене, откуп права на приступ иностраним електронским ресурсима, организација приступа ресурсима Научне електронске библиотеке Фондације за основна истраживања, учешће библиотека на конкурсима и преквалификација за рад у новим условима.

РАН је ушла у период реформи након 2005. године, које из основа мењају економске активности, у циљу повећања ефикасности и обезбеђења континуитета у науци. Главне одредбе реформи сачинили су Председништво, истраживачки центри и НИИ РАН. Мере које се односе на институције попут библиотека, архива и музеја још нису усклађене. Потврђен је њихов научни статус, као и укључење у реформу запослених (истраживачког особља), али циљна подршка за академске библиотеке једва да је разматрана од стране научне заједнице.

Библиотеке се морају трансформисати према потребама и очекивањима научника и друштва. Научна заједница оправдано очекује решење питања електронске доступности у високог степена развоја информационог система. Унутар библиотечког система, су веома важна питања особља, материјална и питања техничких услова.

У последњих неколико година значајно се повећала издавачка активност истраживачког института РАН: све већи број руских часописа који се преводе на стране језике и појаве руских аутора у издањима иностраних издавачких кућа. Велики број научних скупова, укључујући и међународне, погодије ширењу контаката са академским истраживачким универзитетима и водећим универзитетима у Русији и иностранству. У таквом научном окружењу специјалне библиотеке имају задатак да буду што активније. Неопходно је изучавање форми информационих и библиотечких послова, усвојених у развијеним земљама, како би понуда нових врста услуга у академским библиотекама одговорила потребама високог образовања. Много тога може бити реализовано упркос недовољном финансирању.
На пример, специјалне библиотеке под руководством БПН укључене су у креирање базе пуног текста Научно наслеђе Русије, који представља главне радове руских научника од XVIII века до тридесетих година XX века. То је пројекат великог броја институција РАН (БЕН, БАН, Архив, ИНИОН, рачунарски центар Президијума) и финансира се у оквиру посебног програма. БПН, такође, пружа информациону и технолошку подршку индустријским ресурсима. Библиотеке које су делови система БПН самостално пружају такве услуге, библиотека Математичког института, на пример. Уз подршку Руског научног хуманитарног фонда креира се колекција комплетних текстова Историја РАН у документима (фонд 07-01-12101). У ЦБС Пушкинског научког ценрта за биолошке и физичке профиле формирају се базе података и ради се на библиометријској научној евалуацији. Те библиотеке су у више наврата добиле финансијску подршку за своје пројекте. Друге специјалне библиотеке доприносе обезбеђивању информација научницима путем електронских извора.

По нашем мишљењу, у последњих неколико година главне карактеристике активности које се спроводе у специјалним библиотекама дају као резултат трансформацију библиотеке у информационих центар. Ове промене утичу на све главне структурне елеменате библиотеке: систем информационих ресурса (папирни и електронски записи), круг корисника (читалац и удаљени корисник), логистичке базе (опрема и комуникациони канали), запослени у библиотеци (нова знања и вештине), библиотечке делатности (услуге и технологија). Са наше тачке гледишта еволуцију библиотека одређују следећи фактори:

• сврсисходно формирање специјализованих публикација из постојећих традиционалних средстава и предложених екстерних носилаца електронских средстава;
• независна продукција нових библиотечких ресурса и услуга, укључујући и даљински приступ;
• коришћење савремених техничких средстава и технологија у свим већим процесима библиотечке делатности;
• Е-пословно окружење, учествује у формирању специјализованих електронских комуникација за науку и образовање;
• промене карактера рада библиотекара, конвергенција са другим активностима (на пример, наука , инжењерство ).[4]

Академске и високошколске библиотеке су креатори научних електронских ресурса доступних на Интернету, спроводе профилисану навигацију кроз мрежу, баве се издавачком делатношћу, у том случају електронском, али још нису регистровале своје интелектуалне производе у Информрегистру и немају ауторска права. Њихови ресурси и услуге односе се на широк спектар удаљених корисника и стручњака РАН. Неопходно је континуирано пратити нове електронске изворе информација садржаних на сајтовима у многим областима специјализованих интересовања. Аутоматизација библиотечкоих технологија је побољшала ефикасност многих служби. Међутим, квалитет рада библиотека је одређен, не само брзином и потпуношћу извршења упита, већ и широким спектром других услуга, њиховог присуства на радном месту научника, чиме се штеди време добијања корисних информација.

Развој библиотечко-информационе службе подразумева укључивање нових компоненти. Брзина и комплетност услуге гради се уз помоћ, с једне стране, нових врста научних активности (сарадња индустријског сектора и образовних центара у НИИ РАН), а са друге стране, савремених технологија и база података. Тако се, последњих неколико година, појавила потражња за посебним информационим услугама: информације о преводима публикација на разне језике (руских радова на стране језике и страних књига на руски језик), рачунање индекса цитираности аутора, анализа издавачке продукције НИИ РАН. Иако даљински приступ каталозима и другим ресурсима смањује посећеност библиотеке, могуће је обезбедити додатне услуге научницима: даљинска поруџбина литературе, контрола претплате, архивирање информација прочитаних публикација и друге електронске услуге. Електронски приступ је неопходан научницима, а њега обезбеђују централна и библиотеке у мрежи.

Специјалне библиотеке су према својствима најбиже високошколским библиотекама, уз додатне експертске услуге. Научници чине веома специфичну групу као корисници библиотеке. У ЦБС БПН проширена је активности стручњака и на оцењивање квалитета, не само страних, већ и домаћих публикација. Тренутно, сви процеси везани за проток информација, обраду, експертизу и формирање предлога за наручивање публикација, као и радни трошкови су минимални. Време је да предузме следећи корак – информације о рецензираним научним публикацијама нуде као највећу вредност високо образовање.

Стога се данас библиотеке у оквиру РАН суочавају са тешком периодом информационе технолошке револуције. Анализе показују да следе квалитативне промене система РАН и њених подсистема (библиотечка сфера). Задаци академских
организација се разуђују, мењају своју бит. Библиотеке РАН имају задатак да своје деловање шире у новим правцима, успостављају везе између индустрије и академских мрежа и универзитета због истраживања и школовања кадрова. Нове технологије омогућавају да се успостави јединствен информационо-библиотечки систем са подсистема за обезбеђење потпуних информација и библиотечких услуга академицима, без обзира на њихово место рада, користећи средства из посебних библиотека и коришћењем могућности електронског простора.

Развој електронског простора и научника за ту област може довести до промене понашања корисника библиотеке, посебно младих људи. Ово смањује посећеност у специјалним библиотекама, па је даља редукција њиховог броја неизбежна. Потреба за библиотекарима и другим помоћним информационим службама ће остати, као и потреба научника за таквим услугама на радном месту. Дакле, уместо постојећих слабих библиотека потребно је створити модерну. Као што су раније настали библиотечки пунктови или библиобуси, сада ће настати информационе тачке са доступним електронским ресурсима. То ће бити специјалне библиотеке опремљене са веома мало библиотечког материјала у традиционалној, штампаној, форми. Са друге стране, посао библиотекара ће бити да обезбеди редован сервис и приступ спољним електронским ресурсима, с новим публикацијама, као и презентацију, копирање, међубиблиотечку размену и друго.

Специјалне библиотеке одељења РАН морају бити спремне да креирају исплативе дигиталне колекције потребне разним профилима корисника. Та делатност своје корене има у традиционалном издаваштву негованом у библиотекама, које је имало високу репутацију и било извор вредних информација за одређени регион. Стварање електронски доступних информација у академским специјалним библиотекама може бити организовано и кроз дигитализацију научних публикација у циљу побољшања приступа ретким књига. То ће у великом допринети њиховом очувању али и формирању тематских збирки. Библиотечки фондови биће извор за стварање новог библиотечког материјала. Задатак ЦБС је да руководи и помаже у организацији тих послова.

Питање кадрова у специјалним библиотекама заслужује посебну расправу. Према нашем мишљењу, у окружењу аутоматизованих специјалних збирки у библиотекама чувају се интелектуална достигнућа из традиционалног библиотечког фонда уз додатне, нове послове: укупно време рада библиотекара који оперише са дигиталним средствима (персонални рачунар, скенер, штампач, копир) значајно превазилази све стандарде. Знатно је повећан обим научног, аналитичког и референтог рада у библиотекама. У принципу, наша професија је постала научно-техничке природе. Библиотекари у академским библиотекама су сада у транзицији: процеси и операције на различитим нивоима рада још увек се нису ускладили, изнова се јављају новине у процесима каталогизације и класификације, а запослени на таквим пословима имају све више библиографског, као и послова у вези са претраживањем и навигацијом.

Мора се имати на уму да би рад у библиотекама требало да буде подељен према информационим и организационим аспектима. Део запослених научника у НИИ се држи девизе сам свој библиотекар, познаје коришћење Интернета, поседује основна знања о навигацији и претраживању збирки. Други део (углавном старији) очекује не само библиотечке услуге, већ и извршење многих додатних услуга (проналажење информација, контактирање, резервација, итд.), што захтева доста времена и додатног посла библиотекара. Дакле, два схватања библиотечких задужења подразумевају поседовање различитих вештина у раду. Тако би, стручно библиотечко особље, требало да има две врсте професионалног усмерења:

a) за рад везан са универзитетима, где је неупходно познавати технологију, рад са фондовима, библиотечким службама јер се на тај начин обезбеђује помоћ научницима у раду;
б) на основу високог библиотечког образовања и курсева, другог (вишег) степена за предметног специјалисту (попуњавање фондова, стварање сопствених информационих производа, проналажење информација и навигација у електронском окружењу).

Закључујемо да је у последњих неколико година дошло до квалитативне промене у академском библиотечком систему. То су трансформација и усклађивање традиционалне вековне библиотечке делатности (издаваштво, библиографска делатност итд.) и нове функције експертне, библиометријске. Специјална библиотека као посебна врста научних, академских библиотека развија се у два правца:

– њене активности зависи од специфичног метасистема научне гране на коју је упућена;
– техничка подршка у раду повезана је са развојем и активностима библиотека у оквиру РАН и чланица ЦБС.
Из наше перспективе, у последњих неколико година, много пажње је посвећено науци а недовољно улагањима у библиотеке. Дакле, чак и у XXI веку, РАН нема погодну информациону инфраструктуру засновану на области знања, јер принцип територијалне организације информационих мрежа постаје архаичан право пред нашим очима. РАН мора створити јединствену информациону мрежу са функционалним подсистемима, а библиотечка мрежа ће се полако уклопити у те контуре.

Оја Кринуловић, Сања Антонић
Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“, Београд

XII међународна конференција под називом „Србија између истока и запада – наука, образовање, култура и уметност“ у организацији Филололошког факултета, одржана је од 27. до 29. септембра 2013. године. Kонференцију је пратило преко 130 учесника, углeдних филoлoгa, културoлoгa, сoциoлoгa и библиотекара.

Предавања су одржана на више локација у центру Београда: Филолошки факултет, Народна библиотека Србије, Етнографски музеј, Педагошки музеј и Агро банка.

Циљ кoнфeрeнциje jе био дa сe сaглeдa сaрaдњa Србиje сa другим зeмљaмa у oблaсти oбaзoвaњa, нaукe, културe и умeтнoсти.

Нaмeрa Филoлoшкoг фaкултeтa, oргaнизaтoрa кoнфeрeнциje, била је дa сe сa eмпириjскoг и тeoриjскoг стaнoвиштa рaзмoтри, измeђу oстaлoг, улoгa библиoтeкa у сaврeмeнoм културoлoшкoм дивeрзитeту, прoблeм oднoсa свeтскe културнe бaштинe и пoзициje мaњих културних прoстoрa у њoj, књижeвнoст у кoмпaрaтивнoм и интeрдисциплинaрнoм кoнтeксту. Било је рeчи и o oднoсу мeдиja, с jeднe, и нaукe, културe и oбрaзoвaњa, с другe стрaнe, oбрaзoвaњу и књижeвнoсти у свeтлу примeнe нoвих инфoрмaциoних тeхнoлoгиja, као и о утицају истих на савремен развој jeзика Бaлкaнa. Дeфинисaнe тeмe, кaкo je нaвeдeнo у нajaви oргaнизaтoрa, трeбa дa дoпринeсу сaглeдaвaњу oбjeктивнe и ширe сликe o сaрaдњи Србиje сa другим зeмљaмa у oблaсти oбaзoвaњa, нaукe, културe и умeтнoсти.

Филoлoшки фaкултeт прeтхoдних 11 гoдинa oргaнизoвao je мeђунaрoдне нaучне кoнфeрeнциjе нa тeмe „Културa у диjaлoгу” (2012), „Дигитaлизaциja културнe бaштинe, унивeрзитeтски рeпoзитoриjуми и учeњe нa дaљину” (2011), „Књигa и jeзик” (2010), „Eтикa у нaуци и култури” (2009), „Eлeктрoнскa библиoтeкa” (2008), „Инфoрмaтивнa писмeнoст и дoживoтнo учeњe” (2007), „Лидeрствo у библиoтeкaмa” (2006), „Дeцa и библиoтeкe” (2005), „Eкoнoмскa улoгa библиoтeкa у сaврeмeнoм друштву” (2004), „Интeлeктуaлнa слoбoдa и сaврeмeнe библиoтeкe” (2003) и „Сaрaдњa, oбрaзoвaњe, квaлитeт” (2002).

Дeкaн Филoлoлoшкoг фaкултeтa прoф. др Aлeксaндрa Врaнeш oбjaснилa je дa фaкултeт oвoм кoнфeрeнциjoм нaстaвљa „трaдициjу рaзвиjaњa и прoучaвaњa мултикултурaлнoсти и интeркултурaлнoсти кao oдликa сaврeмeнoг дoбa“. Oвoгoдишњи скуп, сa вишe oд 130 учeсникa, прeдстaвљa, прeмa њeним рeчимa, и дoпринoс oбeлeжaвaњу гoдишњицe Mилaнскoг eдиктa.

Међу бројним, веома запаженим предавањима издвојиле бисмо два која су на нас оставила најјачи утисак. Прво је одржао проф. Зорана Пауновића са Филолошког факултета у Београду, на тему „Доситеј Обрадовић и енглеска култура“, у коме се описују изузетне везе Доситеја Обрадовића и енглеске културе, затим догодовштине кроз које је Доситеј пролазио учећи енглески језик и сам његов боравак у Лондону, као и познанства са енглеским писцима и мислиоцима. Утицаји енглеских аутора на Доситејева дела најбоље се виде у делима „Совјети здравог разума“, „Живот и прикљученија“ и „Басне“.

Друго веома корисно и занимљиво предавање је одржала проф. Ивана Медић из Музиколошког института САНУ, на тему „Студирање на даљину на британском Отвореном универзитету као модел успешне примене нових информационих технологија: искуство из наставне праксе“. У раду су описана њена искуства у највећој високообразовној институцији у Европи која примењује метод „студирања на даљину“. Такође говори о демографском профилу студената, о обуци предавача, као и о самом концепту учења на даљину. У раду је истакнут велики напредак у области информационе технологије у протеклих двадесет година, тако да се највећи део наставе одвија преко Интернета и форума. Такође се електронским путем одвија и комуникација наставног и административног особља. Сам рад сугерише како би се тај систем могао применити и у настави на универзитетима у Србији.

Учесници Конференције из Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић“ изложили су радове из области библиотекарства:

• Тамара Вученовић /Адам Софронијевић – Linked Data, Research Data и промене у високошколским библиотекама
  У раду су представљене неке од могућности сарaдње високошколских библиотека у Србији са библиотекама развијених земаља које већ примењују разне технике за унапређење знања и вештине у области комуникационе, медијске и информационе писмености.
• Наташа Васиљевић – Сусрети култура: међународнa сарадњa Универзитетске библиотеке из Београда између традиције и транзиције
  Рад анализира факторе утицаја сваке од изложби из серије Сусрети, организованих у периоду од 2010. до 2012. године, и бави се пројекцијом будућих активности које могу бити организоване у Одељењу набавке Универзитетске библиотеке.
• Татјана Брзуловић Станисављевић – Улoга библиотека у oчувању културно-историјског наслеђа Србије у савременом културолошком диверзитету
  У раду је представљена истакнута улога коју имају библиотеке у очувању културног и историјског наслеђа Србије. Описане су архивске збирке из приватних колекција и легата који се чувају у трезору Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић“. Акценат је стављен на архивску збирку докумената из приватне колекције Јоце Вујића.
• Вука Јеремић – Давид и Голијат као партнери у сарадњи
  Рад приказује програм размене вашингтонске Конгресне библиотеке и Универзитетске библиотеке у периду од 2005. године до данас. Размена публикација је сагледана са квалитативног, квантитативног и финансијског аспекта. Посебан парадокс је у томе што се ради о два потпуно неупоредива партнера. Са једне стране се налази највећа и најопремљенија светска библиотека, док је на другој страни централна научна библиотека Београдског универзитета, која не располаже никаквим средствима за попуњавање основног фонда, а камоли за формирање резервног фонда који се шаље партнерским библиотекама.
• Јелена Андоновски/Александра Тртовац – Улога дигиталног корпуса из библиотекарства и информатике у развоју речника српског језика
  У раду је анализиран корпус савремених српских текстова из области библиотекарства и информатике и њихов утицај на лингвистику.
• Мирјана Нешић/Александра Поповић – Значај и примена мултимедијалних садржаја у савременим библиотекама и образовању
  Рад разматра различите врсте мултимедијалних садржаја које заузимају значајно место у библиотекарству и образовању. Активности у тим областима ће се све више заснивати на примени мултимедијалних садржаја у режиму отвореног приступа, путем разних сервиса и друштвених мрежа.
• Оја Кринуловић/Сања Антонић/Дејана Каваја Станишић – Утицај научног електронског издаваштва на образовањеУ раду је описано научно електронско издаваштво, Интернет технологије Веб 2.0 и Читање 2.0, као и њихов утицај на образовање. Такође су описане и предности електронских публикација у односу на штампане, као и њихова примена на електронско учење.

Конференција је завршена 29.9.2013. године занимљивим излетом, који је обухватио обилазак Народне библиотеке “Ресавска школа“ у Деспотовцу, Манастира Манасија и Ресавске пећине.

Закључци и препоруке 7. међународне конференције БАМ 2013.

Проактивне образовне институције – место целоживотног учења у дигиталном добу, БАМ 2013 је одржана у Сарајеву у Националној и универзитетској библиотеци БиХ, 18. октобра и Мостару у Народној библиотеци Мостар и Музеју Херцеговине Мостар, 19.октобра 2013. године.
На конференцији је присуствовало преко 120 учесника из БиХ, Хрватске, Словеније и Србије.
Циљ овогодишње конференци је континуирано подстицање сарадње између баштинских установа библиотека, архива и музеја ради остваривања заједничке мисије – заштите и промоције културне и научне баштине.
Одржавањем Конференције БАМ жели се скренути пажња јавности на чињеницу да су библиотеке, архиви и музеји образовни центри цјеложивотног учења, како за кориснике тако и за упосленике.
Проактивност је особина која је наметнута БАМ институцијама експлозијом информација у 21.веку и подразумијева спремност ових институција на сваки нови изазов.
На 7. конференцији БАМ-а 2013. су усвојени следећи Закључци и препоруке:
•Потребно је допринијети разумијевању међусобних односа и међусобног уважавања, као и изналажења начина за конкретном сарадњом у савременом умреженом друштву и све учесталијем приближавању баштинских установа и делатности.
•Приближавање БАМ институција те испитивање њихових сличности и разлика треба имати за циљ изналажење потенцијалних модела односно утврђивање оквира и смјерница за њихово успјешно заједничко или, у најмању руку, усклађено деловање у савременом окружењу глобалне информацијске инфраструктуре.
•Потребна је заједничка усмереност према осигуравању доступности грађи коју поседују БАМ институције на што је могуће ефикаснији, ефективнији и економичнији начин.
•Истаћи посебну важност ИКТ-а у информацијским дјелатностима БАМ институција с циљем искориштавања могућности да се: осавремене производи и услуге, сврховито повежу различите операције, појача библиографски надзор и осигура доступност информацијских извора на глобалној/локалним разинама.
•Промовисати прикупљање и кориштење статистичких података како за успешно организовање пословања тако и за презентацију вредности самих библиотека, архива и музеја.
•Промовисати поштивање ауторских права, с циљем превенције плагијаризма и заштите интелектуалног власништва.

Учешће у раду ове конференције је из Универзитетске библиотеке узела Татјана Брзуловић Станисављевић са радом: Ауторство од Марсијала до Закерберга.
Београдску политехнику је  представила Мирјана Нешић са радом: Подизање нивоа информационе писмености, са примером Београдске политехнике.

Урадник

Journal of Balkan Libraries Union

Изашао је први број часописа на енглеском језику «Journal of Balkan Libraries Union» који издаје Савез Балканских Библиотека.
Часопис је пре свега намењен библиотекама чланицама, које ће у њему објављивати научне студије из библиотекарства, маркетинга у библиотекама и о информационим технологијама.

У овом броју су објављена 4 рада:
-Интерактивно разматрање  дизајнирања робота у јавним библиотекама;
-Маркетинг библиотечко-информационих услуга;
-Преузимање е-докумената за стоматологе и медицинске сестре у медицинским библиотекама;
-Онлајн програм за учење на даљину на Универзитету Илорин на радио фреквенци 89.3Фм.

Представљена су 3 пројекта:
-Lady Cafe-мотивација жена 45+;
-Читалачки клубови, радионице, читање у парку;
-Увођење пројеката за дигитализацију и њихова реализација у јавним библиотекама.
и приказане су 3 књиге

Часопис је доступан на адреси: http://bkdb.trakya.edu.tr/index.php/bluj/about.

Желим да подсетим читаоце да је основан Савез Балканских Библиотека (Balkan Libraries Union) 2008. године, који чине десет библиотека чланица оснивача из пет земаља: Турске, Бугарске, Босне и Херцеговине, Руминије и Србије.
Чланови BLU, могу бити све библиотеке на Балкану.
Сајт је доступан на адреси:
http://balkanlibraries.trakya.edu.tr/

Универзитетска библиотека «Светозар Марковић» је потписница Партнерског споразума који обухвата три аспекта сарадње: размену кадрова, размену књига и учешће на међународним пројектима и иницијативама.

Уредник