Број три (2014)

Мр Гордана Ђукић, библиотекар
Економски факултет Београд

Сажетак
Циљ рада је да се истакне значај библиотечких портала у подржавању информационих потреба корисника са одговарајућим електронским приступом и одговарајућим свеобухватним збиркама библиотеке. Библиотечки портали дају могућности за простран домет информационог претраживања и комуникације. У раду се указује на начин  функционисања портала  библиотека који су изложени брзим променама услед технолошког развоја. У закључку се ставља акценат на неопходност континуираног праћења таквих промена. Фокус у раду библиотечког информационог система треба да буде усмерен на кориснике како би они извршавали своје радне обавезе и постизали своје циљеве. У академском окружењу истраживачи имају користи од отвореног приступа различитим електронским ресурсима, периодичним публикацијама, тезама, књигама, за своја истраживања, као и студенти за стицање и  ширење знања.

Увод
Почетком 20. века први пут је дошло до примене веб-портала у пословању предузећа. Настали су због преоптерећености веб-сајтова огромном количином веб-фајлова. Имали су функцију „категоризације и каналисања веб-докумената у одређене терминолошке области и били су почетна фаза библиотечких портала“.[1] Портал је први пут у библиотеке  уведен 1998. године, и то у библиотеке Државног универзитета у Северној Каролини (North Carolina State University Libraries).[2] Од тог времена су се библиотечки портали трансформисали у веома квалитетан садржај, као и брзо и ефикасно средство за претраживање различитих библиотечких формата.  Портали су служили  као посредници између електронских ресурса и информационих захтева корисника.[3] Портали приказују профил, активности и постојеће библиотечке сервисе. Корисници добијају информације о начину претраживања садржаја библиотеке, линковима других библиотека и институција, дозвољеном времену коришћења садржаја и слободном приступу текстуалних формата.

Компоненте портала и његово коришћење
Портал као веб-систем «сакупља и каналише корисне информације у појединим зонама веб страница. На тај начин на веб-порталу се омогућава корисницима да немају осећај  изгубљености у мноштву информација.».[4]  Пример једноставног библиотечког портала за коришћење је образовни центар The IIM Shillog web portal (  Meghalaya, India).[5] Покренут је 2009. године са циљем да студентима пружи  онлајн услуге за учење, истраживања и академски развој. Портал образовног центра  The IIM Shillog је један од најмодернијих у Индији. Циљ пословања овог центра је да: буде продуктиван, динамичан и посећен од што већег броја студената. Он треба да испуни њихова очекивања и иде у корак са глобалним информационим технологијама. Веб-портали се могу дефинисати као „веб-сајтови намењени посебној публици, који акумулирају огромну количину информација и различитих сервиса у светској рачунарској мрежи и својим регистрованим посетиоцима пружају различите апликације и типове великог броја електронских ресурса“[6].

Компоненте веб-портала су:

• изглед и садржај (који  описом садржаја, бојом, функционалношћу и једноставношћу привлачи кориснике),
• контекст (са литературом и информацијама који су у складу са захтевима корисника, група корисника (за које је портал намењен),
• подешавање (индивидуалним захтевима корисника),
• комуникација (активност корисника који претраживањем кроз базу података добија тражене резултате),
• конекција (која представља одређени број линкова између портала и других сајтова),
• трговина. Ова последња компонента  указује на постојање комерцијалног  односа између корисника и веб-сервиса, односно институције.

Библиотечки портали
Током технолошког прогреса анализа докумената је постајала све комплекснија и настали су информациони системи.[7] У интернет окружењу традиционалне карактеристике библиотеке су се промениле. Настала је нова констелација библиотеке у интеракцији са технолошким иновацијама и новим информационим потребама корисника. „Портал је начин  креирања  локација  сервиса на вебу“.[8] Библиотечке колекције су смештене у електронске каталоге и са онлајн сервисом чине електронску инфраструктуру библиотеке. Корисници на  порталима комуницирају са компјутерским и библиотечким ресурсима, као и са библиотекарима како би  директно приступили неопходним садржајима и информацијама.  Библиотечки портали треба да буду прилагођени корисницима тако да буду јасни, риступачни и флексибилни, са мноштвом опција за претраживање.[9] Библиотечки се разликују од веб-портала предузећа. Они обезбеђују свеобухватнији приступ садржајима и информацијама, имају много већи опсег садржаја из одређених области и много већи број корисника.

Студентима, наставницима, чланицама библиотечких заједница и универзитета, као и заинтересованим члановима друштва, портали омогућују отворен приступ електронским ресурсима. Три кључна фактора академских библиотечких портала су: 1. креирање иновативних информација, 2. размењивање знања и идеја у виртуелном окружењу у циљу стицања образовања и академских звања, 3. онлајн претраживање електронских  каталога (у којима се налазе збирке и потребна литература за студенте и друге кориснике).[10]

Значајне димензије библиотечког портала су: организациони контекст (релевантност, приступачност, видљивост и јасност),  интерфејс, тј. радна површина  портала (терминологија, дизајн екрана, навигација),  индивидуалне каактеристике  (стечено знање и искуство у раду са рачунарима), интелигентни  електронски  посредник (inteligent agent)  који на почетној страни пружа информације о предметној области и начину претраживања литературе, анализира активности корисника и нуди савет за ефикаснији рад са информационим библиотечким системом.[11]

Библиотечки информациони портали: приступ и технологије
Технологија библиотечког портала се одликује унифицираним начином претраживања централног библиотечког каталога (централни каталог народних и универзитетских библиотека), претраживање различитих метаподатака и стандардних формата (као што су  MARC, Dublin Core, CIMI), онлајн приступом библиографијама, електронским књигама и  часописима, различитим форматима текстова и мултимедијалним садржајима, као и  испоручивањем различитих електронских садржаја у складу са политиком библиотеке, давањем овлашћења кориснику уз креирање његовог профила или регистрацију, отвореним приступом  референцама и цитираности аутора. У информационом окружењу библиотекари имају улогу посредника у комуникацији између корисника и електронских ресурса на порталу, «у контексту понуде фондова, услуга и програма на прави начин».[12] Утицај технолошког прогреса у библиотекама се огледа у „повећању нивоа квалификација библиотекара, усавршавању организације и управљања у њима, са повећањем ефикасности и порасту квалитета и обима библиотекарских услуга, као и са специјализацијом библиотека.“[13]

Модел академског информационог портала библиотеке у свакодневном пословању студентима обезбеђује погодности у претраживању, расподели, превођењу, чувању и преузимању тражених информација уз опцију претплате и регистрације.[14] Пример таквог модела је портал Библиотеке за економију и менаџмент Универзитета Либре – УЛБ,  у Брисеlу (The Solvay Brussels  School of Economics and Management Library  – University Libre Brussels),www.bibeco.ulb.ac.be/index.htm.
Студентима је  путем веб-сајта омогућен  приступ основним информацијама о библиотеци, расположивим ресурсима и алаткама за претрагу. Студенти овог универзитета  имају приступ умреженим базама података којих има више од 50, текстуалним форматима, више од 4.500 (од којих је половина  из области економије), економским збиркама, статистичким публикацијама, годишњим извештајима, економским магазинима, радним папирима, као и приступ електронским часописима и књигама на одређеним линковима који се налазе на веб-сајту овог универзитета. Приликом претраживања базе података ЈСТОР  на порталу Библиотеке за економију и менаџмент Универзитета Либре у Бриселу – УЛБ, Белгија, студент се усмерава на адресу www.jstor.org.ezproxy.ulb.ac.be, уз претходно обавезно логовање и уношење корисничког имена и лозинке. Након тога путем напредног претраживања добија тражене електронске чланке. Уколико студент жели обимнију литературу, тј. већи број чланака из других база електронских часописа, усмерава се на почетну страницу портала библиотеке, www.bibeco.ulb.ac.be/journaux_electroniques.htm, где бира другe електронске базe из области економије,  којих има укупно 1000 у пуном текстуалном формату. Поред ове JSTOR, најпознатије су EBSCO, Science Direct, EMERALD, OECD ilibrary. Библиотека има отворен приступ документима Међународног монетарног фонда, Европске уније, Европског завода за патенте и   Института за статистику. У репозиторијуму  се скупљају научни радови, мастер тезе и докторске дисертације.Они треба да буду у скорој будућности доступни на библиoтечком порталу.[15].

Поред наведеног, побуђује наше интересовање Портал Универзитетске библиотеке  McMaster University Library  (Hamilton, Ontario),www.library.mcmaster.ca, не само због тога што је користан за студенте и што има важну улогу у пружању библиотечких сервиса, већ и због тога што даје подршку академској мисији универзитета.»[16] Фокус групе које су учествовале у Студији „The McMaster University Library Web Site: User Study and Recommendations for Development“ су биле, поред студената, библиотечко особље и сарадници факултета.[17] Добијене информације од учесника студије односиле су се на постојећи портал универзитетске библиотеке и на друге веб-интернет сајтове, које су додатно користили студенти за своје информационе потребе. Коментари су били позитивни или негативни и то у вези начина онлајн претраживања, садржаја, функционалности и интерфејса библиотечког портала и других веб сајтова
Студенти су позитивно коментарисали следеће карактеристике библиотечког портала:

• садржај (могућност отвореног приступа електронској бази часописа ЈСТОР, мноштву информација, онлајн упутство за коришћење библиотечког портала),
• функционалност  (претраживач има више опција, могућност преузимања електронских књига, разговор са библиотекаром, провера стања на индивидуалном студентском рачуну),
• интефејс  (лак начин  отвореног приступа).[18]

Негативни студентски коментари били су у погледу:

• садржаја (поједине информације и  подаци су застарели, поједини линкови су неактивни),
• функционалности (резултати онлајн претраживања су конфузни, много кликова је потребно да се приступи одређеном наслову чланка, постојање техничких сметњи за разговор са библиотекаром),

• интерфејса (поље за онлајн претраживање је превелико, поједине базе су компликоване за коришћење).

У Студији су наглашена очекивања студената у погледу побољшања  квалитета садржаја и информација библиотечког портала. Што се функционалности тиче, констатује се неопходност да студент  има могућност да се пријави (односно региструје) на портал библиотеке  идентификационим кодом MacID (уместо са бар кодом), и то само једном, а не приликом сваке сесије. Такође, перцепција је и да студент има отворен приступ пуним текстуалним форматима на веб-сајту  Google Scholar, у случају када не може да приступи библиотечком формату. У погледу комуникације на порталу, студенти очекују да добију инструкције од библиотекара  (My Library) приликом рада са порталом библиотеке. [19]

У Европи је инсталирана нова верзија сајта Европске библиотеке  Европеане и током прва два месеца 2012. године спроведено је тестирање  алфа верзије(The European Library Europeana, www.theeuropeanlibrary.org, у циљу анализе његовог квалитета и потенцијалних недостатака. Библиотекама чланицама и партнерским институцијама су дата упутства за тестирање и одговарајући обрасци за извештаје. Студенти, истраживачи, наставници, библиотекари и информатичари су  циљне групе које су биле у фокусу истраживања и којима се пружа подршка на порталу. Портал је заједнички користило 19 универзитетских и истртаживачких, као и 48 националних библиотека-чланица. Нешто мање од трећине добровољних учесника је закључило да треба да се омогући брз и лак начин приступа колекцијама европских националних библиотека и истраживање путем онлајн каталога са приказима тражених ресурса електронских часописа и књига, чланака, студија случаја, итд.[20]

Закључак
Корисници се приликом избора приступа одређеном информационом порталу у процесу претраживања највише придржавају принципа једноставности коришћења. Академски библиотечки портали су ефикасни  и квалитетни испоручиоци едукативних електронских ресурса. Комерцијални портали су настали као варијанта за задовољење  потреба корисника услед повећања огромног броја електронских садржаја библиотеке и немогућности њиховог испоручивања у оквиру радног времена. Стратешки правци у развоју академских библиотечких портала треба да буду иновативни и ослоњени на савремене технолошке и информационе трендове у координацији са иницијативама универзитета. Увођење портала има велики значај за рад библиотека, организацију рада у библиотекама и олакшан начин приступа корисника  електронским ресурсима и информационим сервисима. Континуирано квалитативно и квантитативно истраживање функционалности портала је неопходно, јер је он главно средство дисеминације информационих ресурса и сервиса.

ЛИТЕРАТУРА:

• Dempsey, Lorcan, 2003.,  The recombinant library: portals and people, Dublin: Online Computer Library Center, стр. 23.
• Detlor, Brian…(et al.), 2003., “Fostering robust library portals: an assessment of the McMaster University Library gateway», MeRC Working Paper, No. 4, стр. 2.
• European Library Europeana, Usability testing report of the The European Library website alpha version, (2012):7, http://www.theeuropeanalibrary.org/alpha/,  (преузето: 10.5.2014)
• Lakos, Amos,  Personalised library portals and organisational change, Waterolo: University of Waterloo,http://subs.emis.de/LNI/Proceedings/Proceedings13/74_PersonLibPortandOrg.pdf,  (преузето 30.7.2014).
• Jenal, S.K. and Dkhar, Cliff, «Web Based Library Services at IIM Shillong: A Short Communication», Scholars Journal of Arts, Humanities and Social Sciences,  Vol. 2, No. 1, (2014):5,http://saspjournals.com/wp-content/uploads/2014/03/SJAHSS-2157-64.pdf,  (преузето 25.7.2014).
• Khurshid, Zahiruddin and Ahmed, Syed Sajjad, From online catalogs to library portals: empowering users, Dhahran: King Fahd University of Petroleum & Minerals Library, http://staff.kfupm.edu.sa/LIBRARY/sjahmed/library.portal-paper.pdf, (преузето 27.8.2014).
• Pasquinelli, A., 2002., Digital Library Technology Trends,  Santa Clara: Sun Microsystems, стр. 23.
• Рикаловић, Гојко, «Теоријско-методолошке основе мерења ефеката технолошког прогреса на развој библиотекарства», Читалиште, бр. 21, (Панчево: Градска библиотека, 2012):15.
• Стокић Симончић, Гордана и Вучковић, Жељко, «Осврт на објављене изворе о информационој писмености Србије», Читалиште, год. 13, бр. 24, (Панчево: Градска библиотека, 2014):33.
• Стокић Симончић, Гордана, «Пракса односа с јавношћу у јавним библиотекама Србије», Читалиште, год. 12, бр. 23, (новембар, 2012):2.
• Wagner, Nicole, 2011., The McMaster  University Library Web Site: User Study  and Recommendations for Development,  Hamilton: The  McMaser University, стр. 2.

Мр Гордана Ђукић, библиотекар
Економски факултет Београд

Kерол Тенопир и Рејчел Волентајн истражују шта академске читалачке навике говоре о вредности електронске збирке књига у библиотеци.

Изгледа да је очитледна изјава да је академско читање срж онога што се дешава на универзитету, од истраживачког рада до предавања. Међутим, да ли је могуће измерити ниво академског читања које се одвија? И уколико бисмо га измерили, да ли можемо помоћи у приказивању значаја библиотека у раду научника и студената? Истраживање које је спровео универзитет у Тенесију за британски JISC Collections наговештава да то може бити изводљиво.

Мерење вредности и повраћај инвестиција у академске библиотеке и њихове збирке постало је веома важно, јер су буџети смањени, трошкови материјала и услуга увећани, тако да библиотеке преиспитују своје услуге и збирке. Многе процене вредности библиотеке, фокусиране су на коришћење. Међутим, процењивање вредности библиотечких колекција не би требало да се базира само на њеном коришћењу, већ би требало да се разматра начин приступа библиотечким ресурсима и како утиче на истраживање, учење и друге кључне активности академског особља једног универзитета. Нови извештај Scholarly Reading and the Value of Library Resources, анализира читалачке навике академског особља Велике Британије приликом читања чланака, књига и других публикованих материјала и притом бележи начин на који читање ових материјала обликује и утиче на њихов рад, као и њихов поглед на корисност материјала доступног у библиотеци. У овом пројекту је учествовало шест универзитета из Велике Британије, а он је финансиран од стране JISC Collections у сарадњи са Центром за информацијске и комуникацијске студије Универзитета у Тенесију.

Шта академици читају и зашто?

Академици читају велики број различитих научних и истраживачких материјала сваког месеца. Сазнали смо да у просеку прочитају 22 чланка, 7 књига и 10 других публикација. Ако помножимо просечан број прочитаних библиотечких материјала са просечним временом читања, откривамо да академици проводе приближно 5 осмочасовних радних дана сваког месеца читајући научне публикације. Шта више, библиотеке имају изузетно важну улогу: сазнали смо да су две трећине прочитаних чланака углавном прикупљени из електронских библиотекарских збирки. Занимљиво је и то да се књиге чешће купују или добијају од издавача, осим у случају академика млађих од 30 година, који се приликом прибављања књига ослањају на библиотеке. За разлику од чланака, научне књиге се чешће налазе у штампаном облику него у електронском. Остале публикације (као што су конференцијски зборници, владина документа или чланци из магазина) се чешће добијају или као бесплатан примерак од издавача, или су у отвореном приступу на њиховој интернет страници.

Библиотекарске збирке нарочито помажу истраживачком раду и едукативним задацима универзитета. Читање научних публикација побољшава академске резултате, мења, шири и сужава њихов фокус и инспирише интелектуални рад. Наша студија је открила да је истраживање најчешћи разлог читања било чланака, књига или осталих публикација. У сврху истраживања прикупљено је 67% од укупног броја чланака, 52 % књига и 40% осталих публикација. За подучавање прикупљено је 12 % прочитаних чланака, 28% прочитаних књига, док су остале публикације углавном коришћене за прикупљање информација о актуелним догађајима (28%).

Академици показују значај научних публикација, тако што посвећују значајни део времена њиховом читању. Вредност публикација се се такође огледа и у високом квалитету резултата које академици добијају кроз улагање свог времена у читање. Готово да су сви коментари садржали позитиван став у погледу коришћења публикација и добијања резултата. Као што је рекао један од испитаника :,,Научни чланци имају апсолутно кључну улогу у мом предавачком и истраживачком раду. Ни једна ни друга активност не би била могућа а ни изводљива без њих“. Други испитаник наглашава да су научне публикације „апсолутно круцијалне и да би без њих било немогуће замислити академски живот“. Речи као што су ,,кључна“ и „неопходна“ често су спомињане.

Нови приступи – друштвени медији

Академици често комуницирају путем социјалних друштвених мрежа како би употпунили свој истраживачки рад. Скоро једна половина испитаника је бар повремено користила једно или више средстава друштвених медија које смо испитали ( Twitter, подкаст, блогове, видео записе на интернету, коментаре корисника или интернет чланке). Академици чешће само учествују у овим садржајима него што их сами стварају, а само четвртина испитаника је изјавила да креирају садржај користећи средства друштвених медија. Чести корисници или креатори садржаја на друштвеним медијима у највећем броју случајева имају 50 година или мање и читају више научних публикација него остали; на тај начин је коришћење друштвених медија уско повезано са истраживачким радом. Друштвени медији нису замена за традиционалне библиотекарске научне ресурсе за истраживање и подучавање, али унапређују њихово коришћење.

Бржи пут ка знању

Као што је раније споменуто, скоро две трећине анкетираних је изјавило да научне чланке проналази у универзитетским библиотекама; више од 90 % ових чланака налази се у електронској збирци. Други најчешћи извор чланака ове врсте су интернет презентације или електронски журнали (слика 1).

	Слика 1 : Места где академици прикупљају научне чланке
	Извор: Tenopir, Carol adn Volentine, Rachel, 2012., Scholarl reading habits: Demonstrating library value, LINK, May 2012, str. 8

Академици не само да користе библиотекарске збирке да би пронашли чланке, већ користе библиотекарске алатке за претрагу како би се упознали са битним садржајем. Један испитаник је објаснио :,, Веома је важно да чланке добијемо непосредно кроз електронску претплату. Постоји превише информација а премало времена за претраживање и читање чланака. Сматрам да је мања шанса за читање једног електронског чланка када је присутан одређени временски период имеђу његовог проналажења и преузимања. Библиотекарске услуге које омогућавају несметани брзи прелаз између проналажења релевантног чланка и његовог преузимања или читања у целости, су највредније. Академици немају времена на претек и желе да приступе чланцима што прикладније и брже могуће. Као што је један од испитаника рекао : ,, Без електронског приступа библиотекарским колекцијама и без библиотекарске претплате, многи сегменти мог рада би или изискивали много више времена, или би били урађени по нижем стандарду. Други је изјавио: ,, Претплата на електронске часописе унапређује мој истраживачки рад и омогућава да брже и лакше обављам свој посао на ефикасан начин”. Не само да је академицима потребно мање времена да пронађу чланке, већ сада могу да их читају где год им то одговара. Већина електронских чланака, који се прикупљају из библиотеке, могу да се читају у канцеларији или код куће. Иако се већина материјала за читање налази у виртуелној библиотекарској збирци, само се 2% чланака прочита у просторијама библиотеке (слика 2).

	Слика 2 : Локација читања научних чланака
	Извор: Tenopir, Carol adn Volentine, Rachel, 2012., Scholarl reading habits: Demonstrating library value, LINK, May 2012, str. 9

Када су у питању електронске збирке, разноврстност је такође веома битна. И док се велики број чланака прочита у првих 18 месеци након објављивања (46,9%), академици такође читају старије чланке, од којих је 11% објављено пре 15 или више година. Веће су шансе да се старији чланци могу наћи у библиотеци, што значи да су архива као и садашње претплате кључна инвестиција.

Шта нам ово говори?

Академике привлачи брзина и прикладност библиотекарске збирке електронских часописа. И док нагађамо из којих разлога академици не узимају књиге из библиотеке, један од разлога може бити време приступа, јер је већа брзина код електронског приступа него физичког, приликом пеузимања библиотечких материјала. Збирка електронских часописа омогућава академицима да претражују огроман број часописа, као и чланака. Електронске књиге могу бити потенцијално решење за неке од ових проблема.

Осталим публикацијама се лако може приступити путем електронских извора као што су владине интернет странице и интернет презентације научних конференција. Из тог разлога, академици немају потребу да их траже у библиотекарским збиркама. Разлог за то може бити и тај да академици нису информисани да библиотеке обезбеђују приступ мноштву различитих публикација. Додатни маркетинг ових различитих електронских библиотечких ресурса може повећати њихово коришћење.

Читалачке навике академика јасно указују на вредност библиотекарских збирки, нарочито електронских часописа. Ово се види у броју различитих садржаја које академици читају, времену које проведу читајући као и у исходу читања. Електронски ресурси које библиотека обезбеђује, кључни су за едукативни и истраживачки рад, као и напредовање академика. Проширивање електронских збирки у погледу врсте и разноликости кључно је за одржавање важности и вредности библиотека у будућности.

Академици тренутно у све већој мери приступају академским чланцима у електронским библиотекарским збиркама, због њихових погодности и разноликости. Библиотеке добијају конкуренцију, пошто се све више садржаја може наћи онлајн бесплатно на интернету. На основу напред наведеног, у вези електронских књига и других потребних материјала, постоје популарне алтернативе, поред библиотека. Успех савремених академских библиотека се састоји у фокусирању циљева на проширење библиотекарских електронских збирки и свих осталих електронских материјала. Академско истраживање и читање неће нестати током садашњег и будућег времена и савремене библиотеке треба да наставе да одговарају на потребе својих корисника.

Текст је на енглеском језику објављен као: Tenopir, Carol and Volentine, Rachel, 2012., Scholarl reading habits: demonstrating library value : the report / Carol Tenopir and Rachel Volentine in LINK, May 2012, available at www.jisc.collections.ac.uk

Весна Степановић, Стручни сарадник на пословима маркетинга, односа са јавношћу и популарисања књиге и читања
Нaродна библиотека „Др Ђорђе Натошевић“, Инђија

Научностручни скуп Сусрети библиографа у спомен на др Георгија Михаиловића бави се теоријским и практичним аспектима библиографије, негујући успомену на др Георгија Михаиловића, Инђинчанина, лекара, љубитеља, сакупљача и познаваоца старе и ретке књиге, аутора капиталног дела Српска библиографија XVIII века.

Овај скуп представља суму ангажовања Библиотеке да стручним круговима и широј јавности истакне суштину и значај библиографије, као извора информација и претпоставке бављења било којом научном дисциплином, те да апострофира место, улогу и важност тог рада са историјског и националног аспекта.

На Сусретима библиографа аутори представљају стручне и научне радове који дотада нису нигде објављивани нити презентовани

Први Сусрети библиографа одржани су 14. 10. 1983. године. До 1987. одржавани су сваке године, отада бијенално, из објективних разлога, углавном материјалне природе. У периоду до 1987. године скуп је финансиран равномерно из буџета општине Инђија, АП Војводине и Републике Србије.

Од 2000. године финансира се искључиво средствима Општине Инђија, као манифестација од значаја за општину.

Након сваког одржаног скупа, изложени научни и стручни радови публикују се у Зборнику радова Сусрети библиографа у спомен на др Георгија Михаиловићa. Неки бројеви Зборника радова налазе се у великим светским библиотекама, као што је Конгресна библиотека у Вашингтону.

Од 1996. године додељује се награда Митровданска повеља, за изузетна остварења у области библиографије. Награду чине повеља и новчани део. Досадашњи добитници су Лазар Чурчић, Душан Панковић, мр Миодраг Живанов, Силвија Ђурић, академик Душан Мартиновић, Вида Зеремски, академик Мирослав Пантић, Марија Чурчић и академик Војислав Максимовић. Од 2012. године награда је понела име Душана Панковића, познатог српског библиографа, библиотекара, писца, једног од оснивача Сусрета библиографа. На тај начин Сусрети библиографа и инђијска Библиотека чине покушај да сачувају од заборава дело Душана Панковића, чији допринос развоју Библиотеке и настанку и одржавању Сусрета библиографа јесте немерљив.

Први добитник Награде „Душан Панковић“ је Марија Орбовић, библиотекар саветник у Градској библиотеци „Владислав Петковић Дис“ у Чачку.

Овогодишњи добитник Награде „Душан Панковић“ је мр Здравка Радуловић, библиограф саветник, начелник Библиографског одељења Народне библиотеке Србије. Награда ће бити уручена на 19. Сусретима библиографа у спомен на др Георгија Михаиловића, који се одржавају 14. новембра 2014. године, петак, у Културном центру Инђија, Војводе Степе 40, са почетком у 9 сати и 30 минута.

Зборник радова Сусрети библиографа у спомен на др Георгија Михаиловића, досад 18 бројева, објављује научне и стручне радове по први пут саопштене на истоименом скупу, који организује Библиотека, од 1983. године. Аутори су најистакнутији библиографи, библиотекари, научни радници из Србије, Црне Горе, Републике Српске и Хрватске.

Оја Кринуловић, Виши библиотекар -информатор
Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“, Београд

У Универзитетској библиотеци „Светозар Марковић“ 17. октобра 2014. године у 12 часова одржано је предавање на тему: Електронске књиге и дигиталне књижаре као носиоци цивилизацијског напретка. Предавање је одржао Златко Ахмић, виши дипломирани библиотекар-информатичар из Одељења за дигиталну библиотеку и информатичку подршку запослен у Библиотеци града Београда.

Тема Електронског издаваштва из године у годину постоје све популарнија и заузима своје високо место на пољу издаваштва. Дигитaлнo издaвaњe књигa прeдстaвљa oблaст online-издaвaштвa кojе oбухвaтa eлeктрoнскe књигe као и рaзвoj eлeктрoнских кaтaлoгa у дигитaлним библиoтeкaмa.

Сaврeмeн и брз нaчин живoтa диктирa нoвe трeндoвe у свим сeгмeнтимa живoтa. Због нeдoстaтка врeмeнa људи су приморани нa купoвину oд кућe, a свe вишe њих прибeгaвa брзим, инстaнт инфoрмaциjaмa. Дoступнoст прoизвoдa прeдстaвљa битну врлину 21. вeкa.

Постоје две дефиниције електронске књиге. Једна је да је електронска књига монографски документ у електронској форми, независно од величине и композиције, а друга дефиниција је да је е-књига прeзeнтaциjа нa Интeрнeту нa вишe стрaницa.

Електронске књиге се најчешће презентују у PDF формату и могуће их је на рачунару читати помоћу апликације Acrobat Reader, а овај формат препознаје и већина читача електронских књига. Програми и уређаји који се користе за приказивање садржаја електронских књига омогућавају читаоцу функционалност на коју је он навикао приликом читања књига штампаних на папиру: обележавање текста подвлачењем, дописивање коментара и обележавање страница.

За ефикасно и продуктивно читање пожељно је користити уређаје који су намењени за ту сврху. Читачи електронских књига са екранима који су израђени на бази технологије електронског мастила (Amazon Kindle) пружају осећај читања штампане књиге, без замарања очију. Киндл (Kindle) је уређај намењен читању књига у електронском формату. Е-мастило представља посебну врсту технологије чија је сврха опонашање правог словног отиска на папиру. Квалитет е-мастила често има пресудну улогу при куповини овог уређаја.

Књиге за читање на Киндлу купују се са Амазона, а предвиђено је да уређај може сачувати и до 3000 књига у једном тренутку.

Омогућен је директан приступ Киндл продавници где могу да се купе и преузму књиге, часописи и новине. Амазон тврди да корисници могу да купе и почну да читају за мање од 60 секунди, што представља најбрже време преузимања које постоји код е-читача.

Ево неких занимљивих података из компаније Амазон, која је основана 1994. године у Сијетлу, у држави Вашингтон: Амазон је 2007. године продао 200 електронских књига у року од 5 сати, а тај број се у року од 2 године, тачније 2009. године, повећао нешто више од 7 пута. Tоком 2009. године продато је 1.500 електронских књига које су биле обогаћене звучним ефектима.

Дoступнoст eлeктрoнских књигa милиoнимa кoрисникa ширoм свeтa oмoгућeнa je путeм Apple и Aндрoид тржиштa. Aпликaциjу е-књижaрa мoгуће je користити нa мoбилним урeђajимa, смaрт тeлeфoнимa и тaблeтимa кaкo би кoрисници лaкo приступили свим дигитaлним књигaмa (eBooks), купoвaли их или jeднoстaвнo прeузимaли бeсплaтнa издaњa кoja сe нудe.

Број електронских књига постаје све већи, тако да има све више заинтересованих читалаца за овакве књиге.

Занимљив је податак да велики број корисника америчких библиотека захтева набавку е-књига. Америчке јавне библиотеке за набавку књига годишње троше 850 милиона $, од чега 72 милиона $ на е-book грађу, а планирају да до 2016. удвоструче проценат улагања у набавку е-књига. По истраживању из 2011. године 82% библиотека нудило је приступ електронским књигама, а од преосталих 18% 49% је изјавило да планирају да у наредних 12 месеци уведу и ову врсту грађе у фондове.

У Србији се прво електронско издање појавило 2011. године, а данас се број електронских књига може приказати троцифреним бројем. Електронско издаваштво у Србији заузима 20% од укупног издаваштва. Кoмпaниja „New Look Entertainment“, кoja oд 2011. гoдинe плaсирa српскa издaњa e-књигa нa свeтскo тржиштe, направила је aпликaциjу зa aндрoид тeлeфoнe и тaблeт урeђaje – E-књижaрa, пoмoћу кoje и читaoци у Србиjи мoгу дa купe oмиљeнe дигитaлнe нaслoвe. E-књижaрa je кaтaлoг издaњa, aпликaциja у кojoj сe бирa oмиљeни нaслoв и плaћa путeм вaучeрa или плaтнoм кaртицoм. E-књижaрa нуди и 70 нaслoвa кojи мoгу дa сe прeузму пoтпунo бeсплaтнo, a рeч je o, углaвнoм, клaсичним дeлимa дoмaћe књижeвнoсти.

У Србиjи je током 2013. гoдине oбjaвљeнo 12.000 књигa, док је у eлeктрoнскoм oблику неколико стoтинa. У будућности тaj брoj ће нeминoвнo бити у порaсту, иaкo многима трaдициoнaлну књигу не може ништа да замени.

Вaжaн зaдaтaк jeстe пoпулaрисaњe како читaњa уoпштe, тaкo и читaњa eлeктрoнских књигa. Дoступнoст вeћих мoдeлa и рaзвoj eкрaнa у бojи мoгу дa дoвeду дo тoгa дa jeднoг дaнa eлeктрoнски читaч зaмeни чак и шкoлски рaнaц. У будућнoсти, бићe тo мoждa и jeдини нaчин читaњa.

Вера Петровић
Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“, Београд

Читалишта у Србији у XIX веку је књига која је од изузетног значаја за историју развоја српског библиотекарства. Први пут је објављена 1984. године. Објављивање другог издања 2011. године је било неопходно, јер је ова књига постала неопходна литература на свим нивоима проучавања српског библиотекарства.

Ова књига је расветлила део културне историје, а у развоју читалишта препознат је настанак јавних библиотека. Ауторка је истаржујући богату архивску документацију приказала како су Српско читалиште у Београду и сва друга читалишта у Србији била организована на основу правила, а по одобрењу надлежних министарстава. Отварање читалишта је био задатак од изузетне важности. Истакнут је њихов значај у развоју књиге и библиотеке.

Правилима о раду читалишта су утврђени циљеви и активности, организација рада, начин финансирања и права и обавезе корисника. Читалишта су била образовни и културни центри у Србији. Место где су се читале новине и размењивале информације између мањег броја интелектуалаца, временом је постало место за образовање и просвећивање народа. Од 1846. до 1900. године на територији Србије је радило 95 читалишта, као и један број читалишта за која се знало само по имену.

На 374 стране у 3 поглавља је научно-теоријски систематизована студија о српским читалиштима 19. века. Грађа је разврстана на следеће целине: после увода; прво поглавље: Друштвено-политичке, економске и културно политичке прилике у Србији у првој половини XIX века; друго поглавље: Настанак и развој читалишта у Србији; треће поглавље: Кратак историјат појединих читалишта. На крају књиге се налази: закључак, прилози, регистри, литература, резиме на немачком и енглеском језику и белешка о аутору.

Ова књига је део референсне збирке у свим јавним и научним библиотекама.

Приказ књиге објављен:

Social libraries in Serbia in the 19th Century by Desanka Stamatovic. – Pancevo, 2011 / Vera Petović // Journal of Balkan Libraries Union. – 2, 2 2014. Digital Object Identifier: 10.16918-bluj.46161. – p.5

Dostupno na adresi:http://dergipark.ulakbim.gov.tr/jblu/article/view/5000079010/5000073676