Милутин Шаховић
Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“
Бранислав Крстић, еминентни стручњак, архитекта и урбаниста, професор Универзитета у Београду, Архитектонског факултета, за живота је формирао богату стручну библиотеку из области архитектуре, урбанизма и просторног планирања. Своју збирку завештао је, у облику легата, Архитектонском факултету у Београду. Након његове смрти, његова удовица госпођа Гордана Крстић, обавестила је Архитектонски факултет о постојању легата у складу са налогом покојног професора. Услед недостатка смештајног простора, Архитектонски факултет одбио је пријем легата, а такође и Институт за архитектуру и урбанизам Србије. Госпођа Крстић је затим легат понудила Унивезитетској библиотеци.
Управник Универзитетске библиотеке, проф др Александар Јерков, формирао је трочлану Комисију за процену могућности формирања посебне библиотеке Бранислава Крстића у Унивезитетској библиотеци. Чланови комисије били су Јелена Ђурђулов, библиотекар саветник, Милена Милинковић, дипломирани библиотекар и Милутин Шаховић, дипломирани библиотекар и дипломирани правник.
Комисија се нашла пред великим изазовом, с обзиром на чињеницу да нико од чланова комисије не поседује непосредна знања из области архитектуре, урбанизма и просторног планирања. Једноставно, ниједан члан Комисије кроз академску каријеру није стекао приближно знање у наведеним областима нити је такав кадар био на располагању у Универзитетској библиотеци. Проблем је представљао и ограничени смештајни простор Универзитетске библиотеке, а највећи проблем представљало је питање како донети обавезујућу одлуку о пријему легата и њену адекватност за фонд Универзитетске библиотеке у Београду. Треба поменути да је професор Крстић за живота даровао Универзитетској библиотеци у Београду јединствену колекцију документације и грађе која се тиче културног наслеђа на простору Косова и Метохије, која у нашој установи носи ознаку ЈК1, па смо се са овим питањем као установа морали са највећом пажњом позабавити, из поштовања према покојном професору Крстићу, као некадашњем дародавцу. Посебна пажња морала се обратити и на услове легата. Ти услови су уобичајени и састоје се од тога да та посебна библиотека у случају пријема од стране наше установе остане целовита, да буде означена као посебна библиотека и да носи ознаку ПБ, и да се наследници да оквирни обавезујући рок када ће посебна библиотека бити примљена у фонд Универзитетске библиотеке.
Рад Комисије састојао се у следећим фактичким радњама. Прво се морало приступити проучавању списка грађе коју је сам професор Крстић систематизовао, а Одељење за набавку библиотечког материјала упоредило са стањем фонда у Универзитетској библиотеци. Друго, био је неопходан непосредан увид у Збирку у стану госпође Крстић, њено тачно премеравање и стање грађе, димензије грађе и слично. Треће, како је легат завештан вољом оставиоца Архитектонском факултету, у форми легата није могао ући у Универзитетску библиотеку, већ се морао наћи други модус у складу са позитивним правним нормама.
При непосредном увиду у стање Збирке, Комисији је рад у великој мери олакшао сам професор Крстић, који је за живота ову збирку назвао Тематска билиотека Бранислава Крстића. Она се састоји из више тематских целина а то су урбанизам, просторно уређење (планирање), архитектонска баштина, законодавство ових области, као и човекова средина, као релативно нова област научног изучавања. Састоји се од око 900 наслова, разноврсне грађе, дужине од око 14 метара, половина је већег формата 3 (тројка), и тематски је била релативно сложена.
Следећи корак Комисије је био оцена вредности грађе и адекватности за фонд Универзитетске библиотеке што је био и наjтежи задатак. Једино могуће решење је представљало ангажовање стручњака из наведених области, који би трeбало да прегледају око 900 наслова и да стручно процене вредност Збирке. Комисија је упутила Захтев за стручно мишљење Институту за архитектуру и урбанизам Србије, затим др Николи Марковићу, саветнику и руководиоцу Oдељења реткости Универзитетске библиотеке и др Татјани Брзуловић-Станисављевић, саветнику, Начелнику Сектора за пријем и обраду библиотечког материјала Универзитетске библиотеке.
Др Божирад Манић, научни сарадник, помоћник директора Института за архитектуру и урбанизам Србије доставио је Комисији стручно мишљење да Збирка професора Крстића представља веома вредну грађу из области архитектуре и урбанизма, просторног планирања и да би је Инситут за Архитектуру и урбанизам радо примио али да то не може услед недостатка смештајног простора
Др Никола Марковић и др Татјана Брзуловић-Станисављевић су дали слична мишљења
Комисија је затражила Стручни извештај главног руковаоца Одељења фондова Петра Богдановског са питањем да ли постоји адекватан смештајни простор за пријем наведене грађе и након потврде да постоји смештајни простор уследило је уговарање преноса Збирке са наследницом, госпођом Крстић и потписивање Уговора о поклону, као једином адекватном модусу пријема Тематске збирке професора Крстића у фонд Универзитетске библиотеке.
Формирање посебне библиотеке професора Бранислава Крстића значајно је из више разлога. Као прво и најважније, оформљена је Тематска библиотека у складу са жељом оставиоца у којој ће будуће и садашње архитекте, урбанисти, просторни планери имати неопходну грађу у оквиру једне збирке, и у којој ће моћи да врше истраживање и да користе литературу на једном месту. Чињеница да је ову Збирку добила Универзитетска библиотека а не Архитектонски факултет, услед стицаја околности, у крајњем исходу не представља повреду оставиочеве жеље с обзиром да су услови легата потпуно испоштовани и да ће Збирка бити доступна ширем кругу корисника. Друго, формирање ове посебне библиотеке представља добар пример за библиотекаре на који начин могу доћи до потребних закључака и сазнања потребних за одлучивање консултујући друге науке и друге дисциплине изузев библиотекарства.
Радмила Царевић
Универзитетска библиотека Крагујевац
Бројни фестивали, концерти, изложбе, промоције, књижевне вечери, симпозијуми, семинари и радионице, дигиталне пројекције, ревије… којима се Валета представља као Културна престоница Европе за 2018. годину, учинили су мој боравак на Малти незаборавним. Сама Валета, која је због свог историјског и културног значаја и очуваности старог градског језгра стављена на списак светске баштине УНЕСКО-а, је својеврсни музеј на отвореном, а лепршавост овогодишњих културних манифестација чини да се и сами осећате учесником једне велике феште.
Идеја за покретање пројекта Културна престоница Европе зачета је 1985. године у Атини. Иницирали су је тадашњи министри културе Грчке и Француске, Мелина Меркури и Жак Ланг, са циљем ширег повезивања Европљана на основу свести о заједничкој историји и вредностима. То је данас један од најпрепознатљивијих пројеката Европске уније. Кроз богатство и различитост европских култура промовише се узајамно разумевање, а стављање културе у центар друштвеног развоја је и кључ за привредни развој једног друштва, утемељеног на знању, иновативности и креативности. Ове године титуле Европских престоница културе понели су холандски град Луварден и престоница Малте Валета. Како је 2018. година проглашена и годином Европског културног наслеђа, тако су оба града у своје програме укључила бројне пројекте промовисања културне баштине доприносећи тако изградњи еврпског идентитета.
Једна од локација на којој се оджавају програми је и Национална библиотека Малте, прва јавна библиотека на острву, данас истраживачки и реферални центар. Смештена у центру Валете, тик до Палате Великог Мајстора, у близини Катедрале Светог Јована, Библиотека је једна од највећих ризница малтешких острва. Њена зграда, сама по себи драгуљ архитектуре, употпуњује лепоту и елеганцију грађевина Валете, подигнутих током скоро тристагодишње владавине Малтешких витезова. Дело је пољско-италијанског архитекте Стефано Итара и последњи је објекат који су изградили малтешки витезови. Испред Библиотеке, на Тргу Републике, смештена, у хладовини интересантно орезаних крошњи медитеранског дрвећа, налази се најстарија кафетерија Валете Кордина. Испред самог улаза у Библиотеку je импозантна статуа караљице Викторије.
Када крочите унутра, осећате као да сте крочили у светилиште у коме су похрањена драгоцена докумената везана за историју Реда светог Јована, старе и вредне колекције средњовековних рукописа, инкунабула, књига са уметнички урађеним повезом и другог материјала од велике важности не само за историју Малте, већ и историју Медитерана и Европе.
Један од пројеката, који је представљен у Националној библиотеци Малте, је Ред знања. Својим називом наглашено асоцира на Ред Хоспиталаца. Урађен је у сарадњи Студиа Стал, European Graduate School и саме Библиотеке.
Студио холандског визуелног уметника Јонаса Стала, оснивача уметничке и политичке организације Нови светски самит и кампање Нови синдикати, бави се развојем нове врсте јавног простора у коме уметници и радикални мислиоци претварају знање у културну акцију унутар библиотеке. Инсталација коју је дизајнирао Студио Стал направљена је као подршка новим моделима у дисеминацији знања и експерименталној јавној едукацији.
Радови Јонаса Стала обухватају интервенције у јавном простору, изложбе, позоришне представе, публикације и предавања, а фокус је на односу између уметности, демократије и пропаганде, што је, често, предмет јавних полемика и дебата.
„Тако једном “утврђено“ острво Малта представља савршену позадину за „разрађивање“ знања од „зидина“.
„Прекини ову злу чаролију, млади друже. Изађи и упознај нове зоре, живот, учествуј у борби и стави то у нову уметност. Уради ту услугу за нови свет, који ћеш сам створити. Твој креативни поклон неће бити довољан за израду уметничких дела…, али ће направити свет, нове душе, померене новим идеалом дружења, новим импулсом љубави, вере и испуњене не само надом већ и одлучношћу.“
European Graduate School је приватни интернационални специјалистички универзитет, који је, 1994. године у Швајцарској, основао научник, уметник, терапеут и бивши професор Лесли универзитета (Кембриџ, Масачусетс) Паоло Книл. Школа је акредитована као универзитет на Малти и призната је у швајцарском кантону у коме послује, али не и од стране Швајцарске универзитетске конференције. Програми су базирани на експресивно уметничкој терапији.
Програм European Graduate School, у оквиру својих одсека, Филозофија, Уметност и Критичко мишљење, представља, на својим јавним вечерњим предавањима у Националној библиотеци Малте, филозофе, теоретичаре, уметнике и практичаре који су активни на пољу високог образовања, уметности и медија.
Неки од учесника су: Кавех Захеди (Искреност као субверзивни акт), Џудит Батлер ( Род у преводу, иза монолингвизма), Лев Манович (Вештачка интелигенција и будућност културе), Ахиле Мбембе (Идеја света без граница), Роберт Бруер Јанг ( Еуклид у Валети)…
„Проучите свет концепата и идеја кроз размишљања, искуства и истраживања на челу са неким од најцењенијих мислилаца нашег времена“.
По целој Валети распоређене су велике беле скулптуре, илустрације неизмерног богатства народних мудрости. Поред сваке је исписана пословица и њено појашњење. Скоро свака пословица са Малте има свој пандан у нашем језику. Доказ да ни простор ни време не утичу на моћ човековове перцепције и искуства.
Испред Националне библиотеке је ова – „На једно уво ушло, на друго изашло.“
др Ана Голубовић, дипломирани библиотекар саветник
Библиотека Катедре за славистику Филолошког факултета БУ
XVI Међународни конгрес слависта одржан је у Београду од 20. до 27. августа 2018. године у организацији Међународног комитета слависта, Савеза славистичких друштава Србије, Филолошког факултета Универзитета у Београду и Српске академије наука и уметности. Програм конгреса су чинила пленарна заседања, секције реферата, тематски блокови, округли столови, радна заседања комисија МКС-а, представљање славистичких публикација, изложбе. Према разноврсности обрађених тема, броју учесника, броју пријаљених излагача из целог света (њих преко 1400) XVI Међународни конгрес слависта је научни и културни догађај од изузетног значаја.
Тематски блок посвећен славистичкој лингвистичкој библиографији организован је у оквиру рада Комисије за лингвистичку библиографију 22. августа 2018. године у 9 часова на Филолошком факултету Универзитета у Београду под насловом „Славистичка лингвистичка библиографија у дигиталном простору”. Пријављено је шест излагања из Пољске, Украјине, Чешке, Немачке и Белорусије. За организатора је именована Зофја Рудник Карватова (Пољска) а за дискусанта Валентина Куљпина (Русија).
Сврха организације таквог тематског блока огледа се у размени мишљења и искустава о важности дигиталне библиографије за лингвистичка истраживања и начина њене оптимизације. Употреба нових технологија и метода омогућила је појаву савремених библиографских информационих система, који су вредан алат у истраживачком раду слависта. Одговарајуће управљање обимним подацима и информационим ресурсима ствара до скора непознате могућности статистичке анализе, студије о језичким променама, као и њихово предвиђање и слично. Учесници блока су представили проблеме у погледу оптимизације информација и језика претраживања и усвојених решења, првенствено у систему који је развио Институт за славистику Пољске академије наука, iSybislaw.[1] Приказане су и специфичне употребе библиографске базе података у истраживањима у области славистичке лингвистике.
Уводно излагање припало је делегацији из Пољске, коју су чинили Зофја Рудник Карватова, Павел Ковалски, Јакуб Банасјак, Марћин Фастин и Зенон Микос, под насловом „Методе и алати за оптимизацију библиографског информационог система у области славистичке лингвистике iSybislaw”. База података iSybislaw, која наставља дугогодишњу традицију израде библиографије славистичке лингвистике, представља савремену информациону и претраживачку мрежу која ради у дигиталном окружењу. Током њене изградње представљена је потпуно нова методологија, употребом савремених технологија и језичких решења зарад оптимизације учинка. Захваљујући томе, функционалност базе података је значајно повећана. Као главна достигнућа наведени су: отворени приступ ресурсима; неограничене могућности претраживања (хипертекст, датотеке, претраживање текста); речник кључних речи као основна информација и алат за претрагу; ознаке као помоћна алатка за претрагу; вишејезично прикупљање информација и приступ систему; приступ пуним текстовима докумената; константно ажурирање информација. Закључено је да савремене промене у управљању информационим процесима унапређују систем iSybislaw са аспекта информационих потреба и развоја корисничког знања о слованским језицима.
Евгенија Карпиловска из Украјине се представила излагањем „Улога националних модула у развоју језичког информационог претраживања базе података iSybislaw”. У оквиру базе славистичке лингвистике iSybislaw истиче се рад на националним језицима у дигиталном простору. Укључене језичке заједнице прилажу паралелно: изворе пуног текста; њихове библиографске описе; речник кључних речи за проналазак извора и информација у њима. Ауторка истиче да се побољшање рада у оквиру националних модула може спровести на два начина: употребом описа нових текстова и листе кључних речи за проналажење информација. Развојни програми украјинског модула користе обе ове могућности. Састав и структура речника кључних речи нема само практичну вредност, као средство за претраживање информација, већ је и од великог теоријског значаја као снажан темељ за проучавање словенске терминологије, укључујући ту и проблеме еквивалентности код закључивања вишејезичних речника и енциклопедија у дигиталном простору.
Библиографи Института за чешки језик Чешке акаденије наука, Олга Кубешова Пенсдорфова и Јана Папцунова, су се рефератом „Библиографија чешке лингвистике у бројевима и у контексту српскохрватско-чешких односа” дотакле теме везане за земљу домаћина Конгреса. Акценат је стављен на преглед тренутне ситуације онлајн литературе из области лингвистике при Институту за чешки језик. У том контексту су сагледани српскохрватско-чешки односи у електронској бази података, у дужем временском периоду. На основу тих података може се одредити да ли је и на који временски период повећан или смањен интерес у датој области.
У сарадњи Ивоне Лучкув из Пољске и Оксане Остапчук из Русије настао је реферат „Еквивалентност термина и парадигматски однос између кључних речи у вишејезичном систему за претраживање информација iSybislaw”. Вишејезичка природа система за проналажење информација iSybislaw поставља посебне захтеве код употребе и комбиновања терминологије из области словенске филолофије. Тако, на првом месту међу критеријумима за избор семантичких јединица не улази првенствено индивидуална употреба (у специфичном случају) већ функционално и семантичко оптерећење и корелација семантичке јединице међу националним терминологијама. Дата је предност формалној међујезичкој једнакости јер је при изради речника кључних речи, пре свега, акценат стављен на ефикасно претраживање информација. Често се између кључних речи, из различитих језика, успостављају нови парадигматски односи, на основу логике синонима.
Досадашњи рад на лингвистичкој библиографији везаној за лужичкосрпски језик представила је Ања Похончова из Немачке, који се развија у оквиру Института за сорабистику у Лајпцигу. Ауторка је истакла главне проблеме у библиографском раду при промени на електронске медије, са посебним акцентом на базе података на интернету. Настојања у оквиру система iSybislaw у погледу развоја стручне терминологије дају резултате при успешнијим претрагама базе.
Јевгенија Волкова је изложила основне информације о библиографији из области белоруског језика у раду „Белоруска славистичка лингвистичка библиографија: историја, трендови и перспективе у контексту словенске заједнице”. У прегледима историје белоруске језичке литературе обрађени су: појединачни чланци у збиркама до 1917; библиографске збирке из области хуманистичких наука за период 1917–1991, с посебним освртом на белоруску лингвистику; белоруска лингвистичка библиографија за период 1992–2016. Анализа класификације и начин представљања података чине главне проблеме и питања у библиографском раду. Развој електронских база података и учешће белоруских стручњака у систему iSybislaw створили су нове могућности за развој белоруске библиографије: претрага и добијање информација преко речника кључних речи; праћење развоја словенске лингвистике у Белорусији; приступ информацијама из белоруске лингвистике корисницима у свету; брзо увођење нових информација и њихово уређивање.
У оквиру тематског блока посвећеног лингвистичкој славистичкој библиографији у оквиру XVI Међународног конгреса слависта централно место свакако је припало највећем библиографском систему и бази података iSybislaw, који је и настао под окриљем Међународног комитета слависта. Излагачи из различитих научних средина имали су прилике да изложе своје виђење и анализу рада у систему, али и да представе специфичне аспекте рада у својим срединама. Евидентно одсуство излагача и сарадника на славистичкој библиографији са територија коју покривају јужнословенски језици остаје као нота организаторима и сугестија за обогаћење до сада успешнхог развоја пољског система.