Број два (2021)

Наташа Папић

Дом културе „Студентски град“ – Библиотека, Београд

У Библиотеци Дома културе „Студентски град“  је у 2020. години успешно реализован пројекат  „Електронска читаоница“ уз финансијску подршку Министарства културе и информисања Републике Србије.

Преграђивањем и адаптацијом постојеће читаонице  добијен је савремени простор за електронску читаоницу у којој је обезбеђена интернет конекција и приступ академској мрежи. Купљено је 10 лаптоп рачунара, 10 столова, пројектор, носач за пројектор, пројекционо платно и друга опрема. 

У новоформираном простору електронске  читаонице током 2020. године одржане су 4 радионице из области информационе и дигиталне писмености:

1. Претраживање и евалуција информација – предавач Обрад Вучковац, запослен у Институту за нуклеарне науке „Винча“
2. Апликација Мој COBISS – предавач Сандра Дељанин , запослена у Народној библиотеци Србије
3. КоБСОН: претраживање научних часописа и књига – предавач Борис Ђенадић, запослен у Народној библиотеци Србије
4. Безбедност на интернету- предавач Александар Костадиновић , запослен у Регистру националног интернет домена Србије
5. Академско писање– предавач Наташа Папић, запослена у Дому културе „Студентски град“. Предавање је због специфичне епидемиолошке ситуације одржано онлајн.

Реализацијом пројекта „Електронска читаоница“ креиран је простор за мултимедијална предавања и радионице и значајно су унапређени технички услови за претраживање и коришћење библиотечке грађе и извора. Циљ овог пројекта је осавремењивање услуга библиотеке, подршка доживотном учењу, ширење информационе  писмености код ширег круга корисника укључујућу студенте, матуранте и остале кориснике.

Електронска читаоница опремљена лаптоп  рачунарима корисницима омогућава приступ интернету, коришћење сервиса као што је КоБСОН, претраживање база података доступних преко академске мреже за писање стручних и научних радова, могућност праћења онлајн курсева и др. У електронској читаоници ће и у наредном периоду бити организована предавања и радионице из информационе и дигиталне писмености. На овим плански организованим радионицима полазницима ће бити омогућено стицање знања и вештина  од значаја за њихов будући професионални и приватни живот. Обучени библиотекари ће у сваком тренутку бити доступни за консултације и помоћ у циљу едукације и пружања стручне помоћи.

Стварање једног оваквог простора у нашој Библиотеци омогућава  нашим корисницима и библиотекарима да на најбољи начин искористе све могућности које савремене технологије пружају у циљу едукације и стицања додатних знања и вештина.

Наташа Дакић, Александра Тртовац
Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“, Београд

LIBER (Ligue des Bibliothèques Européennes de Recherche – Лига европских истраживачких библиотека) једно је од најважнијих библиотечких удружења у Европи основано 1971. године. У његовом раду данас учествује више од 400 библиотека, превасходно националних и универзитетских, из преко 40 земаља. Заступа интересе европских истраживачких библиотека, њихових универзитета и истраживача; бави се заштитом европске културне баштине и побољшањем приступа колекцијама европских истраживачких библиотека; те лобира о питањима као што су ауторска права и отворени приступ. Сарађује са библиотекама чланицама на пројектима које финансира Европска унија, а свој рад организује кроз одржавање годишње конференције, кроз рад Генералне скупштине, извршног одбора и различитих стручних секција. Постоје четири основне секције: Секција за приступ грађи и подацима, Секција за изградњу колекција, Секција за заштиту и чување, Секција за библиотечки менаџмент и администрацију. Од 1972. године LIBER издаје и часопис „Liber Quarterly“ који је доступан онлајн на адреси https://www.liberquarterly.eu/

Годишња LIBER конференција уобичајено се одржава крајем јуна или почетком јула, а окупља стручњаке из области библиотекарства и информатике на тродневном умрежавању и сарадњи. Делегати углавном долазе из Европе, али су добродошли из целог света, а гости стижу из разних земаља укључујући Аустралију, Канаду и Сједињене Америчке Државе. Циљ конференције је да се идентификују најактуелније потребе истраживачких библиотека и размене информације и идеје за решавање утврђених потреба. Пре главне конференције, многи делегати се придружују радионицама и састанцима радне групе LIBER, а након конференције, за оне који желе да учествују, организују се разни друштвени догађаји.

Под покровитељством Министарства културе и информисања Владе Републике Србије, 15. фебруара 2020. године, потписан је споразум о организацији годишње LIBER конференције у Београду 2020. године. Споразум су потписали проф. др Александар Јерков, управник Универзитетске библиотеке и Жанет Фрај (Jeannette Frey), председница удружења LIBER. Том приликом Фрајова је изјавила: „Око 400 библиотекара из читаве Европе и са других континената доћи ће у Београд и очекујемо да ћемо имати садржајне разговоре, јер имамо много тема којима треба да се бавимо, нарочито дигиталном трансформацијом и новим вештинама и услугама у библиотекама које долазе са дигитализацијом“. Са друге стране, проф. др Александар Јерков је констатовао да универзитети и библиотеке пролазе кроз велику информатичку трансформацију и да постоји велики покрет отворене науке који мења карактер и начин презентовања научних радова, додавши да су то правци развоја које и Србија мора да подржи, те да организацију конференције види као круну рада Београдског универзитета, Универзитетске библиотеке и Катедре за библиотекарство и информатику Филолошког факултета. Међутим, већ током марта 2020. године, због ширење вируса корона и ограничавања путовања, планирана 49. LIBER конференција у Београду је отказана, а залагањем управе Универзитетске библиотеке, Београд и Универзитетска библиотека су најављени као домаћини, следеће, 50. по реду конференције, која је била изузетна стога што би то била и прилика за прославу два јубилеја: 50 година постојања удружења и 50 година одржавања конференције.

Нажалост, ни ове године општа здравствена ситуација везана за пандемију COVID-19 није била повољна па је одлучено да се конференција одржи онлајн, у организацији LIBER удружења и Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић” у периоду од 23. до 25. јуна 2021. године. Централна тема овогодишње LIBER конференције била је Библиотеке и отворено знање: од визије до реализације.

Иако одржана у виртуелном окружењу, конференција је успешно реализована, истовремено осигуравајући безбедност и добробит свих учесника и сарадника. Посебно је значајно истаћи да ове године није била предвиђена котизација јер се конференција одржавала виртуелно, па је ово била и јединствена прилика да се сви заинтересовани учесници региструју и потпуно бесплатно прате бројне садржаје на Конференцији – предавања еминентних предавача, знања, искуства и студије случаја водећих истраживачких библиотека, примере добре праксе, радионице, презентацију постера, али и друштвени програм, представљање домаћих библиотека и дружења током пауза. Велики број библиотекара се одазвао позиву те је конференцију пратило укупно 1.858 учесника. Они су имали прилику да чују детаље о новим пројектима, разне идеје и теме у контексту слободног приступа и отвореног знања, ауторских права, отвореног издаваштва, дигиталних садржаја, као и умрежавања библиотека и других установа културе, те начине презентовања специфичних библиотечких колекција. Током трајања конференције одржана су:

• 2 предавања по позиву,
• 2 панел дискусије,
• 6 радионица,
• 6 квизова,
• 8 постер презентација и
• 12 паралелних сесија.

Снимци свих сесија су постављени су на YouTube канал, а пратеће презентације се могу преузети са сајта Zenodo LIBER 2021 Community.

Надамо се да ће након две конференције одржане виртуелно, следећа 51. по реду бити одржана у традиционалном окружењу и да ћемо имати прилику да уживамо у дружењу са колегама у периоду од 6. до 8 јула 2022. године у граду Оденсе у Данској, који је домаћин следеће конференције.

Наташа Папић
Дом културе „Студентски град“ – Библиотека, Београд

У Дому културе „Студентски град“ је 19. маја у 18 h одржана промоција књиге „Љубица Ђорђевић: живот и стваралаштво са библиографијом“ аутора др Вере Петровић. Ова монографија је настала на основу докторске дисертације под називом „ Љубица Ђорђевић као библиотекар, библиограф и универзитетски професор“ одбрањене на Филозофском факултету Пале 2019. године.На промоцији су говориле МА Марија Булатовић, библиотекар саветник за мрежу високошколских библиотека Србије из Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић“ и др Вера Петровић, начелница Матичног одељења Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић“.

Аутор ове монографије др Вера Петровић је од 1977. године запослена у Универзитетској библиотеци „Светозар Марковић“, а до сада је објавила неколико монографских публикација и више десетина чланака у домаћим и страним часописима и зборницима из области библиотекарства.

Ауторка је за изучавање и писање о животу и стваралаштву Љубице Ђорђевић користила архивску  грађу Филолошког факултета у Београду,  Филозофског факултета у Београду, Архива Србије, Архива Југославије, Архива града Београда, Библиотеке Музеја историје Југославије, Савеза удружења бораца народноослободилачког рата Србије у Крагујевцу. У књизи је свеобухватно и хронолошки приказан живот и допринос  Љубице Ђорђевић кроз поглавља: Биографија Љубице Ђорђевић, Љубица Ђорђевић као библиограф, Љубица Ђорђевић као универзитетски професор, Љубица Ђорђевић као песник и књижевни критичар, Закључна разматрања о Љубици Ђорђевић, Персонална библиографија Љубице Ђорђевић.  Књига садржи и Увод, Литературу, Прилоге, Рецензије и Биографију аутора.

Упознајући нас са животном причом Љубице Ђорђевић ауторка наводи да је учествовала у народноослободилачкој борби од 1941 до 1945. године као борац, по потреби као медицинско особље или културно-просветни радник.  По завршетку рата је наставила са политичким ангажовањем уз наставак образовања на Политичкој школи, а затим и запослењем у Министарству за науку и културу владе ФНРЈ на месту референта за науку.

Своју каријеру у области библиотекарства започела је као књижничар у библиотеци Семинара за југословенску књижевност на Филозофском факултету. Дипломирала је на Филолошком факултету, магистрирала 1966,а докторску дисертацију под називом „Песничко дело Десанке Максимовић“  одбранила 1972. године.Објавила  је укупно 11 монографских публикација и више стручних и научних радова.

Значајан допринос Љубице Ђорђевић српској библиографији представља њена „Библиографија српског књижевног гласника“, као и библиографије о Виду Латковићу, Велибору Глигорићу и Десанки Максимовић.

Универзитетска каријера и рад на образовању библиотечких стручњака описан је у петом поглављу, где је наведено да је постала први професор на новооснованом Смеру за библиотекарство на Филолошком факултету у Београду.

О Љубици Ђорђевић као песникињи и књижевној критичарки говори шесто поглавље у коме сазнајемо да је објавила пет збирки песама и више књижевних критика.

Монографија садржи и персоналну библиографију Љубице Ђорђевић што је великог значаја за неке будуће истраживаче. Како до сада није спроведено овако детаљно истраживање о животу и раду Љубице Ђорђевић, ова монографија представља значајан допринос историји српског библиотекарства.

Мирјана Нешић, библиотекар саветник,
Академија техничких струковних студија Београд

Од 17. до 19. августа 2021. у организацији ИФЛА одвијао се 86. Светски библиотечко-информациони конгрес (WLIC 21) – први икада виртуелни, али ништа мање пун знања, увида и размене.

На конгресу је било више од 2750 регистрованих учесника, представљено је 125 земаља, реализовано је више од 160 сесија, као и преко 90 сати садржаја.

Организовање конгреса у три временске зоне значило је да су стручњаци из целог света имали прилику да се прилагоде у време које им је одговарало. Наравно, то је такође значило да ће се многе сесије којима су желели да присуствују одржати усред ноћи.

Библиотекари су разменили своја искуства рада у време пандемије и то како су проблеме и ограничења претворили у могућности и опције. Много се говорило и о приступу иформацијама о здрављу као људском праву.

Ове године тематске области, које говоре о различитим аспектима рада наше професије, биле су Inspiring, including, engaging, innovating and sustaining – Инспирација, укључивање, ангажовање, иновирање и одрживост.

Првог дана, у сесији одлазеће председнице ИФЛЕ Кристин Мекензи (President’s Session: Working Together for Culture), било је дискусије на тему тога како је пандемија подвукла допринос културе и наслеђа друштву и открила рањивости овог сектора.

Сесија о култури окупила је председнике кључних сестринских организација ИФЛА-е – Међународног архивског савета (Дејвид Фрикер), Међународног музејског савета (Алберто Гарландини) и Међународног савета за споменике и локације (Тереза Патрицио). Панелисти су се снажно сложили око важности фокусирања рада на циљевима одрживог развоја и партнерства у нашем заговарачком раду на свим нивоима како би се осигурало да владе препознају доприносе које наше институције могу дати.

Такође, сесија о климатским акцијама пружила је прилику не само да се подсетимо хитности деловања у вези са климатским променама, већ и потенцијала за придруживање – или иницирање – сарадње. Учесници су се сложили да би библиотеке, својим просторима, програмима и давањем примера, могле убрзати промене у понашању које су толико хитно потребне.

Health and Biosciences Libraries Section организовала је и сјајну сесију „AI (artificial intelligence) and CS (citizen science): improving health outcomes“.

Професионалци у библиотекама примењују  и технологије вештачке интелигенције (АИ) у системима откривања како би боље разумели понашање у потрази за информацијама и побољшали проналажење информација. Они развијају и користе апликације вештачке интелигенције како би унапредили знање и – побољшали здравствену заштиту.

NPSIG – New Professional Special interest group и ове године је имала одличну сесију те су била организована интересантна предавања и презентације на тему музике и тога како библиотеке могу да буду добра места и за развој креативности у ширем смислу, па тако и у домену музике. Неке библиотеке у свету нуде живи пренос (live stream) одређених радио емисија и музичких програма, многе имају већ увелико развијене и уређене музичке студије (мултимедија студије), са великим бројем музичких инструмената, као и опреме и софтвера за снимање и обраду музичких записа. Студенти музике, нпр. могу снимати своје радове за потребе аудиција и конкурса.

Big Data секција организовала је такође одличну сесију о креирању солуција за изазове везане за коришћење и дељење података. Подаци мењају свет у коме живимо. Свеприсутност података има импликације на наше појединачне кориснике, наше организације, развој наших заједница и, све више, на нашу будућу улогу библиотекара који делују у окружењу брзих промена. Разумевање и рад са подацима више није иновативни стратешки правац или избор, већ очекивање.

АВМС секција (Audiovisual and Multimedia Section) организовала је секцију „Preserving our recorded sound and visual heritage for the future…and beyond!“.

У овој сесији приказан је рад библиотекара у очувању значајних, јединствених збирки аудиовизуелне грађе. Радови су подразумевали филмове у којима су националне библиотеке из Шпаније, Француске и Шведске приказале технологију, процес и сарадњу неопходну за очување и представљање аудиовизуелне грађе својих библиотека.

Учешће српских библиотекара на овогодишњем конгресу:

• Народна библиотека из Пожаревца освојила је прво место на музичком такмичењу за библиотекаре које су организовали New Professionals Special Interest Group.

https://www.youtube.com/watch?v=Dhgye1Qe_Rg&ab_channel=Andr%C3%A9sReinoso

• Оливера Настић, из Библиотеке града Београда, као нова чланица секције за уметничке библиотеке (Standing Committee of Art Libraries) представила је са колегиницом из Мађарске истраживање везано за музејске библиотеке у Мађарској и Србији.
• Колегинице Сузана Танасијевић и Нада Урошевић Димитријевић из Јагодине представиле су свој пројекат у вези са дигитизацијом црквених и манастирских књига;
• Мирјана Нешић, Андрија Сагић и Никола Петаковић, чланови Audiovisual and Multimedia Section – учествовали су у састанцима секције;
• Мирјана Нешић и Јелена Вуксановић биле чланови жирија за Music Contest, који су организовале у сарадњи New Professionals Special Interest Group и Audiovisual and Multimedia Section.

ИФЛА -a Секција за академске и истраживачке библиотеке (Academic and Research Libraries Section) добитник је ИФЛА-ине награде за динамичку јединицу и награду за утицај за 2021. Награду за динамику и утицај додељује се ИФЛА -иној јединици која има „највећи утицај на глобални рад ИФЛА-е – ангажовање чланова, развој снажног лидерства и идентитета, пружање висококвалитетне услуге са мерљивим утицајем и комуникационе активности унутар ИФЛА-е и шире ”.

Јавном библиотеком године проглашена је Deichman Bjørvika Oslo јавна библиотека.https://deichman.no/in-english

Нова председница ИФЛА, у мандату 2021-2023. је Barbara Lison (Бремен, Немачка).

МSc Оја Кринуловић, дипломирани библиотекар саветник, 
Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“

Библиотека града Београда је организовала  28. јула 2021. године у Београду стручни скуп под називом  „Kреирање иновативних услуга за промовисање културног наслеђа у библиотекама”. 

Скуп представља презентацију међународног пројекта ”Re-designing and Co-creating Innovative Cultural Heritage Services Through Libraries (iTSELF).  Пројекат iTSELF  представља сарадњу 6 институција, библиотека, универзитета и организација из Летоније, Француске, Турске, Холандије, Естоније и Србије.

Велики број  библиотека у Србији врши дигитализацију културног наслеђа, акценат се првенствено ставља на стару и ретку библиотечку грађу, завичајне фондове или неке посебне колекције у својим фондовима.

Што се тиче дигитализовања неких других типова наслеђа, нпр. нематеријалног наслеђа, је у Србији минимално, и дешава се искључиво у оквиру неких појединачних пројеката.

Идеја овог курса је да се библиотекарима  и стручњацима за информације и развој сервиса који се односи на културно наслеђе прикаже развој знања и вештина за планирање, дизајнирање, редизајнирање и заједничко дизајнирање, примена раѕних алата, као и  увођење и оцењивање сервиса у вези са културним наслеђем.  Библиотекари града Београда су на скупу представили алате као што су  Lego® SeriousPlay®, агилни оквир SCRUM и KANBAN , пословни модел YOU, са различитим примерима, као и  Геокешинг, Дигитални беџеви, Escape room, Miro, Spatial Chat. Библиотекари су такође  приказали и специјални Фејсбук, Инстаграм и Твитер налог  које је БГБ отворила да би промовисала културно наслеђа из својих фондова. Такође је и приказан онлајн курс „Креирање иновативних сервиса за промоцију културног наслеђа у библиoтекама”, који од значаја за библиотекаре и друге стручњаке који се баве чувањем и промовисањем културног наслеђа.

Скуп је био веома посећен од стране библиотекара и других стручњака за културну баштину, како из Београда, тако и из унутрашњости Србије (Смедерево, Нови Сад, Ужице, Чачак…).