Број два (2024)

Татјана Д. Јанков

Народна библиотека „Радоје Домановић“ Лесковац

Изложба „Свет књижевности Иве Андрића“ поводом 60 година од доделе Нобелове награде за књижевност Иви Андрићу 10. децембра 1961. године настала је по позиву Народне библиотеке Србије. Позив је био упућен мрежи библиотека Србије са намером да јавне библиотеке пригодним програмима допринесу обележавању овог јубилеја.     

Иницијативу за обележавање јубилеја покренула је Задужбине Иве Андрића, а Народна библиотека Србије је, поред планираних активности у својој установи у циљу његовог обележавања, дописом јавним / матичним библиотекама у Србији, желела да допринесе подстицању читаве библиотечке заједнице у прослави јубилеја.

„… Са тим у вези, позивамо вас да осмислите програме везане за Иву Андрића и његов рад у формату који вам дозвољавају расположиви капацитети ваше установе: кроз изложбе, предавања, вечери посвећене његовом стваралаштву, као и друге различите манифестације које могу бити осмишљене у физичком или виртуелном окружењу.“

                                         в. д. управника Народне библиотеке Србије др Владимир Пиштало

Народна библиотека „Радоје Домановић“ у Лесковцу свој допринос у обележавању јубилеја – 60 година од доделе Нобелове награде за књижевност Иви Андрићу, дала је приређивањем изложбе „Свет књижевности Иве Андрића“ у ауторству Весне Илић, Татјане Јанков и Надице Стојановић и израдом истоименог видео записа.

Због пандемије изазване корона вирусом изложба није била званично отворена, али је била доступна за јавност од 5. до 25. децембра 2021. године у читаоници Библиотеке, уз све прописане мере заштите. Поводом обележавања 25. Ноћи књиге 10. и 11. децембра 2021. године, свим заинтересованим суграђанима, обавештеним путем медија, било је омогућено да погледају изложбу у физичком простору.   

Изложба је тематски подељена на неколико сегмената на панелима и у застакљеним витринама. Садржала је следеће елементе: два урамљена аутопортрета Иве Андрића; један застакљени рам са прилозима о Андрићевом књижевном стваралаштву: „Андрићева прича о естетском човеку : један вид пишчеве архетипске естетике“ / Милослав Шутић из часописа Летопис Матице српске; „Сублимација ероса Андрићеве ‘Госпођицe’“ / Пер Јакобсон из часописа Свеске; „Проблем бивања човека у Андрићевој приповеци ‘Зеко’“ : (одломак) / Николај Тимченко из часописа Градина и „Реално и митско у роману ‘На Дрини ћуприја’“ (одломак) / Петар Џаџић извод из „Зборника радова о Иви Андрићу“.  

Изложбу су чинила и три панела: први панел садржао је фотографије са доделе Нобелове награде, Нобелову награду – плакету и Нобелову награду – медаљу; други панел садржао је говор Иве Андрића на додели Нобелове награде „О причи и причању“ представљен  фонтом рукописа Иве Андрића; на трећем панелу налазиле су се фотографије – Иво Андрић у Нишу 70-их година 20. века, текст „Писац, чистач обуће и аутомобил“ Саше Хаџи Танчића, добитника Андрићеве награде, објављен у часопису за науку и књижевност „Лесковчанин“, као и цитати из романа Иве Андрића „На Дрини ћуприја“.

Сви ми умиремо само једном, а велики људи по два пута: једном кад их нестане са земље, а други пут кад пропадне њихова задужбина.

У шест застакљених витрина изложена су изабрана дела Иве Андрића. За изложбу су коришћене монографске и серијске публикације преузете са Стручног, Позајмног и Завичајног одељења и Одељења периодике.

За потребе изложбе урађен је и плакат са QR кодом који води до видео записа на интернету.

Видео запис изложбе „Свет књижевности Иве Андрића“ настао је са циљем омогућавања приступа што ширем броју корисника на интернету, што је време пандемије корона вируса додатно изискивало. Видео снимци и фотографије изложбе, одломци из романа „На Дрини ћуприја“ и есеја „Мостови“ Иве Андрића и текст „Писац, чистач обуће и аутомобил“ Саше Хаџи Танчића, направили су и читали аутори изложбе, а видео запис је такође, израдио запослени у Библиотеци.

Путем медија и друштвених мрежа, Библиотека је 9. децембра 2021. године обавестила јавност о доступности видео записа изложбе на јутјуб каналу Библиотеке путем линка https://www.youtube.com/watch?v=JjhAKDYM1t0.

У циљу даље промоције изложбе, али и њеног верификовања, Библиотека је крајем 2021. године од Народне библиотеке Србије добила ЦИП за видео снимак који је постао доступан и на ДВД носачу.

Након одржане изложбе, Задужбина Иве Андрића је, у складу са препоруком Народне библиотеке Србије, обавештена о програму који је организовала Народна библиотека „Радоје Домановић“ у Лесковцу. Задужбини су мејлом достављени плакат и видео запис изложбе.

Напослетку, све чим се овај наш живот казује – мисли, напори, погледи, осмеси, речи, уздаси – све то тежи ка другој обали, којој се управља као циљу, и на којој тек добива свој прави смисао. Све то има нешто да савлада и премости: неред, смрт или несмисао. Јер, све је прелаз, мост чији се крајеви губе у бесконачности, а према ком су сви земни мостови само дечије играчке, бледи симболи. А сва је наша нада с оне стране.

Иво Андрић, СТАЗЕ, ЛИЦА, ПРЕДЕЛИ (Мостови, стр. 213-214) Београд, Удружени издавачи, 1977.

Србислава Шаховић Мишић

Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“ у Београду

„Белешке из неизмерне жеђи: Франц Кафка (1883–1924), мултимедијална изложба поводом 100 година од пишчеве смрти“

Аутори изложбе: Шејла Џидић, Свјетлана Ђелић и Матеа Милошевић

               У Свечаној галерији Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић“, 3. јуна 2024. године, у 18 часова, у сарадњи са Аустријском библиотеком у Београду и Аустријским културним форумом, отворена је мултимедијална изложба „Белешке из неизмерне жеђи: Франц Кафка (1883–1924), поводом сто година од пишчеве смрти“.

               Изложбу је отворила Шејла Џидић, рекавши да је ауторима највећи изазов био одабир материјала, с обзиром на то да је дело Франца Кафке велики догађај у култури већ више од века – шта да се каже о Кафки а да већ није речено или обрађено, или шта би се, од преобиља грађе,  могло приказати и приближити публици код које постоји непрекинуто и огромно интересовање за дело и живот Франца Кафке. На пример, како стоји у каталогу изложбе, „1978. године, извештава Клод Давид, професор немачке књижевности на Универзитету у Сорбони и приређивач једног од истакнутих зборника о Кафки Franz Kafka: Themen und Probleme, који процењује да је у деценији од 1968. до 1978. године годишње објављивано око сто дужих текстова или студија о Кафки, што, сировом рачуницом, значи да су се о овом аутору појављивала по два рада седмично“.

               Изложба „Белешке из неизмерне жеђи“ осмишљена је тако да се пажња усмери на  последњу годину Кафкиног живота, годину када су и настале „разговорне“ цедуљице. Кафка који услед неизлечиве болести више није могао ни да говори комуницирао је писаним путем. Управо те белешке изложене су на паноима и пропраћене су Кафкиним цртежима. Такође, посетиоци су током изложбе имали прилику да преслушају подкаст Кафкини последњи дани који је приредило Аустријско друштво „Франц Кафка“ са Аустријским друштвом за књижевност, где су у педесет и три епизоде испричане Кафкине последње недеље у санаторијуму др Хофмана. После отварања, премијерно је у Србији пуштен и филм Кафкино последње путовање редитеља Ханс-Герда Коха и Клеменса Шмидбауера у коме су приказана оригинална писма и документи који сведоче о Кафкиној жељи за опоравком.

               Поред изложбених паноа, подкаста и избора књига из фонда Аустријске библиотеке, изложбу је пратио изузетно садржајан двојезични (српско-немачки) каталог који не само што сажима оно приказано већ је и независна целина са додатним текстовима, информацијама и библиографијом Франца Кафке из фонда Аустријске библиотеке.

               У току маја 2024. у Београду је одржано више догађаја којима је обележено сто година од Кафкине смрти. Изложба „Белешке из неизмерне жеђи: Франц Кафка (1883–1924)“ својим концептом и мултимедијалном формом скренула је пажњу на оно што широј публици обично није познато када је реч о Кафкином животу, што је, према речима аутора, и  била намера изложбе.

мр Видић С. Јасмина

Библиотека „Бранко Радичевић“ у Лебану

Библиотека „Бранко Радичевић“ у Лебану, 25. јула 2023. године, отворила је изложбу уметничких слика „Библиотеке у оку уметника“. Поставка уметничких радова била је доступна свим заинтересованим становницима општине Лебане до 3. августа 2023. године. Изложба је реализована у организацији Библиотекарског друштва Србије – Секције за културне и образовне програме поводом обележавања јубилеја 75 година од оснивања Библиотекарског друштва Србије.

Идеју о реализацији изложбе „Библиотеке у оку уметника“ покренуо је МА Синиша Голубовић, виши дипломирани библиотекар из Библиотеке „Вук Караџић“ у Алексинцу.  Иницијативу је прихватило двадесет два библиотекара из градова и општина у Србији, који су чланови Секције за културне и образовне програме Библиотекарског друштва  Србије.

Синиша Голубовић, виши дипломирани библиотекар, аутор каталога и виртуелне изложбе рекао је да: „Пројекат „Библиотеке у оку уметника“ имао је задатак да повеже библиотекаре, ликовне уметнике и зграде у којима оне битишу и раде. Жеља за адекватним простором за рад је порука коју смо желели да пошаљемо. Трајање кроз ликовно стваралаштво је визија коју желимо да пренесемо.“ ^[1]

Пројекат је започет 2022. године ангажовањем ликовних уметника. Они су објекте библиотека у Србији осликали онако како су их својим уметничким оком видели и доживели, а у складу са својим уметничким афинитетима, самостално бирајући технику израде. Настале су двадесет две уметничке слике са приказом зграда у којима су смештене неке од библиотека у Србији.

Библиотеке представљају знаменитост сваког града. Своју делатност реализују у различитим, често неадекватним условима, а статистика говори да већина библиотека нема адекватан простор. Један од циљева пројекта био је умрежавање библиотека у Србији и ликовних уметника из средина у којима они егзистирају и остварују се као завичајни ликовни уметници али и истицање потребе за изградњом јавних библиотека са функционално опремљеним простором. Пројекат је омогућио повезивања библиотекара широм Србије, али и покретање иницијативе изградње нових објеката за потребе јавних библиотека.

МА Светлана Саба, виша дипломирана библиотекарка, председница Секције за културне и образовне програме Библиотекарског друштва Србије рекла је: „Изложба је својеврсни омаж библиотекама као храмовима културе, које су се свиле у најразличитија здања. Од оних оронулих лица, преко заштићених споменика културе до велелепних и футуристичких. Пред вама се нижу фасаде и зграде библиотека виђене очима локалних уметника.

Но, оно што не видите, а много је важније и вредније је прича о почетку и заједничком раду нас који их чинимо живим, доступним и привлачним. Јер људи су ти који дају душу просторима, стварају надахнућа и идеје претварају у стварност.“^[2]

Путујућа изложба уметничких слика са мотивом библиотека у Србији реализована је током 2023 године. Паралелно са поставком слика, а у оквиру пројекта „Библиотеке у оку уметника“, представљен је каталог аутора МА Синиша Голубовић, вишег дипломираног библиотекара и Бранимира Вељковића, књижничара. У каталогу је представљен историјат сваке од библиотека учесница у пројекту, репродукција слика зграда у којима библиотеке остварују своју основну функцију и биографске белешке уметника који су објекте осликали. Издавач каталога била је Библиотека „Вук Караджић“ из Алексинца.

Изложбе су приређене у свим општинама и градовима чије су библиотеке подржале пројекат. Посетиоци су имали могућност да се упознају са зградама библиотека и просторним условима у којима раде библиотекари.

Зграде  библиотека у Србији биле су инспирација уметницима да дају свој допринос значају постојања и функционисања библиотека у њиховим срединама.

 Библиотекарско друштво Србије представило је резултате пројекта „Библиотеке у оку уметника“.  Пројекат је покренут 2022. године израдом уметничких слика, а завршио се 2023. године године организовањем изложбе слика широм Србије. У реализацији пројекта учествовали су чланови Бибилиотекарског друштва Србије – Секције за културне и образовне програме. Изложба је кренула фебруара месеца 2023. године из Руме преко Новог Сада, Сремске Митровице и наставила своје путешествије са севера ка југу Србије да би 25. јула 2023. године стигла у Лебане. Поставку уметничких слика отвориле су директорица Библиотеке у Лебану Татјана Петровић и Марија Аранђеловић, академски сликар из Лебана. Из Лебана су слике отпутовале у Трговиште, на задовољство упошљеника Библиотеке „Антоније Поповић“ у Трговишту.

Пројекат је своју дугорочност остварио кроз изложбе које су се организовале у просторијама библиотека учесница пројекта током 2023. године.

[1] ИЗЛОЖБА „Библиотеке у оку уметника“: поводом 75 година од оснивања друштва (Библиотекарско друштво Србије, Секција за културне и образовне програме), Алексинац: Библиотека „Вук Караџић“, 2022, [1].

[2] ИЗЛОЖБА „Библиотеке у оку уметника“: поводом 75 година од оснивања друштва (Библиотекарско друштво Србије, Секција за културне и образовне програме), Алексинац: Библиотека „Вук Караџић“, 2022, [1].

Ивана Гавриловић,

Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“

Panda, S., & Kaur, N. (2023). Exploring the viability of ChatGPT as an alternative to traditional chatbot systems in library and information centers. Library Hi Tech News, 40(2), 22-25. https://doi.org/10.1108/LHTN-02-2023-0032

1. Увод

У ери дигитализације, библиотечко-информациони центри (БИЦ) су уводећи чет ботове унапредили начин пружања услуга oбезбеђујући брзу помоћ корисницима. Чет ботови постају све више прихваћен алат за обезбеђивање брзог одговора на захтеве корисника. Традиционални чет ботови, засновани на „базама знања“[1], дизајнирани су тако да одговарају унапред дефинисаним одговорима на конкретна питања. Међутим, одржавање таквих база знања захтева стручност и улагање значајног труда. Најновији напредак у обради природног језика (NLP[2]) и дубоком учењу је резултирао развојем језичких модела који могу генерисати одговоре на природном језику.

30. новембра 2022. године, OpenAI је представио ChatGPT (OpenAI, 2022b), чет бота који користи вештачку интелигенцију (ВИ) како би генерисао одговоре на једноставне или захтевније упите. Циљ овог истраживања је испитивање ефикасности чет бот система у БИЦ заснованих на ChatGPT-у као алтернативи традиционалним системима заснованих на базама знања. Студија даље истражује обим имплементације ChatGPT-а у БИЦ као и његова могућа ограничења. Такође, студија наговештава даље могућности у коришћењу ChatGPT-а у БИЦ.

2. Како ChatGPT ради?

2.1 Развој модела

OpenAI је користио подржано учење (Reinforcement learning) [3] у којем људи дају повратне информације како би се развијао ChatGPT, примењујући сличне методе које су коришћене у InstructGPT-у (OpenAI, 2022a), са благим варијацијама у поступку прикупљања података. Упочетку  је модел фино подешаван коришћењем надгледаног учења, где су људски AI тренери у исто време преузели улоге корисника и AI[4] асистента у конверзацијама. Како би помогао тренерима у одговарању ChatGPT би генерисао предлоге, које су претходно припремили програмери. Ова новокреирана колекција дијалога је затим спојена са скупом података InstructGPT-а и преобликована у структуру дијалога (OpenAI, 2022b).

Током фазе развоја, компанија OpenAI је осмислила модел награде, прикупљајући податке за упоредну анализу за подржано учење, који укључује рангирање по квалитету два или више модела одговора. То је реализовано коришћењем дијалога између AI тренера и чет бота. Модел одговора у у писаном облику би био насумично одабран, а затим би било издвојено неколико алтернативних одговора, које би потом рангирали AI тренери. Користећи моделе награда, ChatGPT модел је калибрисан коришћењем Проксималне политике оптимизације (Proximal Policy Optimization , PPO)[5]. Програмери су спровели вишеструка понављања овог процеса како би постигли жељени резултат (приказано на Слици 1).

2.2.Радна архитектура

Док се традиционални модели обраде природног језика развијају на основу унапред осмишљених правила и ручно класификованих података, ChatGPT користи неуронску мрежну архитектуру и учење без надзора за генерисање одговора (Мajumder, 2022). Модел ChatGPT је моћан систем за конверзацију који користи алгоритме дубоког учења како би генерисао одговоре на корисничке упите. Заснован је на структури машинског учења, што му омогућава да препозна контекст конверзације и генерише одговоре који звуче природно.

Радна архитектура ChatGPT-а укључује неколико важних корака:

• Кодирање улаза: Кориснички унос се прво енкодира коришћењем процеса названог токенизација. Ово укључује разбијање текста на појединачне речи и свакој речи се додељује нумеричка вредност која представља њено место у унапред дефинисаном вокабулару.
• Кодирање контекста: Затим, модел енкодира контекст конверзације, који укључује претходне поруке корисника и све друге релевантне информације као што су имена корисника или његови афинитети.
• Механизам пажње: Модел користи механизам пажње како би одредио значај сваке речи у контексту и упиту, омогућавајући му да одреди најрелевантније информације за генерисање одговора.
• Декодирање: Модел генерише одговор декодирањем датих контекста и улаза, састављен од низа речи које формирају граматички исправну и контекстуално релевантну реченицу.
• Излаз: Генерисани одговор се затим враћа кориснику.

Модел се непрекидно обучава и ажурира користећи велику количину података, што му омогућава да се временом побољшава и генерише све прецизније и природније одговоре.

3. Предности ChatGPT-а у односу на традиционалне чет ботове

ChatGPT представља значајан искорак напред у односу на традиционалне чет ботове засноване на бази знања, дозвољавајући и флексибилнију и природнију конверзацију на природном језику. Табела 1 у наставку текста илуструје неке од кључних разлика између ChatGPT-а и традиционалних чет ботова заснованих на бази знања.

 Разлике у карактеристикама наведене у пратходном поглављу јасно указују на надмоћност ChatGPT-а у односу на традиционалне чет ботове у више аспеката.

Слика 1

Извор: OpenAI, 2022b

4. Опсег коришћења ChatGPT-а у БИЦ

Опсег коришћења ChatGPT-а у БИЦ  је широк. Следеће ставке пружају увид у подручја примене ChatGPT-а у БИЦ (Yorio, 2023):

• Брз приступ информацијама: Могућност ChatGPT-а да пружи брз приступ информацијама у различитим тематским областима је веома значајна за кориснике којима требају брзи и тачни одговори на њихове упите. Без обзира на то да ли корисници треба да спроведу нека истраживања, заврше задатке или пронађу информације о одређеној теми, ChatGPT може понудити обиље знања за само неколико секунди. Ово не само да штеди време и труд корисника, већ и побољшава њихово искуство учења омогућавајући једноставан приступ великој количини информација.
• Пружање 24/7 референтне помоћи: Доступност ChatGPT-а за 24/7 референтну помоћ га чини непроцењивим ресурсом за кориснике. Корисници могу потражити потребне информације кад год пожеле, без чекања да особље у БИЦ буде на располагању. Целодневна доступност ChatGPT-а такође значи да корисници из различитих временских зона могу имати корист од његових услуга.
• Вишејезичка подршка: ChatGPT може комуницирати на више језика, што је посебно корисно за библиотеке које служе различитим заједницама.
• Персонализација: ChatGPT има способност да персонализује своје услуге према индивидуалним потребама сваког корисника. То значи да може пружити прилагођене препоруке и услуге, као што су предлози књига и других материјала који одговарају студенту, његовом читалачком нивоу, интересовањима и историји читања.
• Доступност: ChatGPT може помоћи корисницима са визуелним или слушним оштећењима нудећи текстуалне одговоре интерпретиране на приступачнији начин. Корисници са слушним оштећењима могу имати потешкоћа у разумевању аудио одговора, док корисници са визуелним оштећењима могу користити читаче екрана за приступ одговорима ChatGPT-а заснованим на тексту.
• Прикупљање и анализа података: ChatGPT има способност да прикупља и чува податке о корисничким упитима, који се затим могу анализирати ради стицања корисних увида у потребе и интересовања корисника. Ови подаци се могу користити за унапређење целокупног корисничког искуства, прилагођавањем услуга ChatGPT-а, како би се испунили специфични захтеви индивидуалног корисника.
• Капацитет: ChatGPT је решење великог потенцијала за БИЦ, јер је има капацитет да истовремено обради велике количине упита. То га чини ефикасним и поузданим алатом за задовољавање потреба великог броја корисника. ChatGPT омогућава корисницима да добију брзе и благовремене одговоре на упите, чиме се побољшава њихово укупно искуство.
• Укљученост корисника: ChatGPT има способност да покрене разговоре са корисницима, што резултује динамичнијим и привлачнијим искуством које може побољшати задовољство корисника. Ова функција може на практичан начин да се примени у стварању интерактивних искустава учења, као што су виртуелни клубови за књиге или посете аутора.
• Интеграција са другим сервисима: ChatGPT може бити интегрисан са другим сервисима БИЦ, као што су онлајн каталози и базе података, како би се обезбедило беспрекорно корисничко искуство.
• Економичност: ChatGPT може помоћи у смањењу трошкова за услуге пружене корисницима од стране људских ресурса, чиме постаје економичнија опција за БИЦ.

Ове наведене ставке илуструју на који начин се могу искористити ChatGPT-ове супериорне могућности за БИЦ. Са његовим флексибилним и природнијим језичким способностима,

Табела 1

ChatGPT може побољшати корисничко искуство, пружити бољу услугу и унапредити ефикасност и приступачност (Lund and Wang, 2023). Јединствене карактеристике ChatGPT-а га чине моћним алатом за унапређење дигиталног присуства и квалитета услуга у БИЦ.

5. Ограничења у коришћењу ChatGPT-а у БИЦ

Док ChatGPT има много предности за БИЦ, такође постоје и ограничења у његовој употреби (Papini, 2023; OpenAI, 2022б; Majumder, 2022).

Нека од ограничења су:

• Конфликтни одговори: Одговори ChatGPT-а понекад могу бити конфликтни. То значи да када корисник поставља исто питање више пута, ChatGPT може сваки пут да одговори другачије. Ово се обично дешава када је упит корисника сложенији или када захтева дубље разумевање одређене теме.
• Ограничено разумевање жаргона: Може се догодити да ChatGPT недовољно разуме специфичан жаргон или терминологију која се користи у области библиотекарства и информатике, што може да наведе на нетачне одговоре.
• Зависност од квалитета података: Учинак ChatGPT-а у великој мери зависи од квалитета и количине података који се користе за обуку модела. Ако подаци у обуци нису свеобухватни или релевантни, тачност модела може бити упитна.
• Ограничени обим тренутног знања: Подаци коришћени у обуци ChatGPT-а достижу до 2021. што има за последицу ограничено знање о светским догађајима који су се догодили касније. Стога не постоји могућност да понуди одговоре о најновијим догађајима.
• Потешкоће у очувању приватности корисника: ChatGPT се развија на прикупљањем и чувањем великих количина приватних корисничких података у циљу побољшања својих учинака, што може компромитовати приватност.
• Немогућност руковања осетљивим информацијама: ChatGPT можда није погодан за коришћење осетљивих или поверљивих информација због ризика од даљих дељења информација кроз своје интеракције са корисницима.

За БИЦ је важно да се сагледају предности и ограничења ChatGPT-а и процени да ли је погодно решење за њихове специфичне потребе.

6. Будућност ChatGPT-а у БИЦ

Будућност ChatGPT-а у БИЦ  делује обећавајуће. Како се технологија развија, ChatGPT постаје све софистициранији у својој интеракцији са корисницима, пружајући персонализовану подршку и обезбеђујући релевантне информације. Очекује се да ће ChatGPT бити саставни део библиотечкo- информационих услуга, допуњујући и унапређујући постојеће дигиталне ресурсе. Поред тога, потенцијал ChatGPT-а да се интегрише са другим новим технологијама, као што су виртуелна и проширена стварност, би могао да промени начин на који корисници користе библиотеке и информационе ресурсе. Будућност ChatGPT-а у библиотекама је светла и јасно је да ће ова технологија играти важну улогу у обликовању будућности информационих услуга.

7. Закључак

Закључак је да је ефикасност ChatGPT-а као алтернативи чет ботовима заснованим на традиционалним базама знања у БИЦ тема вредна истраживања. Јединствене карактеристике ChatGPT-а, као што су његова способност да генерише одговоре на природном језику и води сложене разговоре, га чине обећавајућом опцијом за побољшање корисничког искуства и квалитета услуга у БИЦ. Међутим, постоје и ограничења за његову употребу, као што су склоност ка пристрасности у подацима за обуку и непрестана потреба за ажурирањем, како би се обезбедили тачност и релевантност. Ипак, потенцијалне користи од ChatGPT-а, укључујући његову проширивост, исплативост и способност прикупљања података, га чине вредним алатом за будућност библиотечко-информационих услуга. У овом контексту неопходна су даља истраживања и експериментисања како би се у потпуности искористио потенцијал ChatGPT-а. Коначно, имплементација ChatGPT-а у БИЦ може довести до  потпуне промене начина на који корисници трагају за информацијама и побољшати приступачност и ефикасност библиотечких услуга.

[1] „База знања“ (Knowledge base) је централизована база података која садржи информације, чињенице, упутства организована и доступна за употребу или претраживање. У контексту софтверских система или технологије, „база знања“ обично се односи на систем који омогућава корисницима да приступе и користе информације или ресурсе који су им потребни. (прим.прев.)

[2] Обрада природног језика (NLP) је област информатике и вештачке интелигенције која користи машинско учење да омогући рачунарима да разумеју људски језика и да комуницирају. (прим.прев.)

[3] Подржано учење учење уз подстицаје је  једно од три основне парадигме машинског учења, уз надзирано учење и ненадзирано учење. (прим.прев.)

[4] Artificial intelligence (AI)

[5] Политика компаније OpenAI за машинско учење у циљу креирања ефикасног алгоритма са поузданим перформансама. (прим.прев.)

Свјетлана Ђелић

Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“ Београд

Изложба „Књигохранилиште Универзитета у Београду: пројекти изградње и реконструкције“, чији су аутори др Драгана Столић, Светлана Пуцаревић, Србислава Шаховић Мишић и Матеа Милошевић, свечано је отворена у Универзитетској библиотеци „Светозар Марковић“ у Београду 23. маја 2024. године.

Присутне је најпре поздравила Драгана Столић, рекавши да окупљање пре свега треба да буде разговор колега који врло добро разумеју значај библиотеке као зграде. Истакла је да се библиотека од свог постанка сусретала са низом проблема, неповољним просторним, геолошким, друштвеним и историјским околностима, и да јој је у више наврата предвиђано да ће се срушити. Истакла је упорност, истрајност и приљежност људи попут првог управника Библиотеке Уроша Џонића који је неуморно тражио решења. Библиотека се увек обраћала универзитету, а Универзитет се одазивао.

Потом је реч узео управник Универзитетске библиотеке проф. др Александар Јерков, рекавши да му је изузетна част што је једну деценију провео у Библиотеци. Библиотеку види као универзитетско потомство оних који су је подигли и важна је јер гради наше културно памћење. Захвалио је ауторима и нагласио да су у добар пројекат ушли. Закључио је да је Библиотека увек на услузи академској заједници.

Затим је говорио проф. доцент Милош Марјановић са Грађевинског факултета Универзитета у Београду и хронолошки, веома исцрпно и фотографијама поткрепљено изложио проблеме и фазе бројних реконструкција и адаптација Библиотеке. Истакао је да „библиотеке расту, оне се не праве“. Захвалио је на прилици да се подсетимо историје Библиотеке и колега заслужних за њено очување.

Богату изложбену делатност Универзитетске библиотеке потврдила је и ова поставка. Њоме се, штавише, скреће пажња на слабије видљиве, чак невидљиве и непривлачне, али са грађевинског и архитектонског становишта неопходне пројекте који су подразумевали проналажење решења за смештајне проблеме и проблеме санације.

Изложба нам је раскрилила врата Архиве Универзитетске библиотеке и причу иза ње. Изложбеним материјалом, који до сада углавном никада није приказиван, скренута је пажња не само на период подизања Библиотеке током 20-их година 20. века, већ на подухват из 80-их година када су грађени нови подземни магацини на два нивоа и када је требало подупрети постојећу зграду која је под теретом књига почела да тоне. На паноима и полицама на улазу у Библиотеку и у холу постављене су фотографије са отварања, као и исечци из дневних новина Време; фотографије подигнутих здања архитеката којима је поверен нацрт пројекта Универзитетске библиотеке Николе Несторовића и Драгутина Ђорђевића; нацрти пројекта зграде Библиотеке затим проблеми са којима се Библиотека суочила већ у првој деценији постојања; писма првог управника Библиотеке Уроше Џонића у коме обавештава Ректорат о насталим оштећењима након земљотреса 1927. и 1929. године; писмо управнице Милице Продановић из 1959. упућено Карнегијевој фондацији у коме моли за финансијску помоћ како би се дозидао додатни простор за смештање публикација; затим документи који сведоче о многим напуштеним пројектима везаним за реконструкцију и адаптацију, документација о узроцима оштећења, настанцима грађевинских проблема и предлози санације постојећег објекта; део документације о изградњи подземних магацина у чему су учествовала предузећа „7. јули“, „Водотерма“, „Морава“ и, пре свих, „Геосонда“ која је радила на санацији постојеће зграде и обезбеђивању њених темеља.

Иначе, изложба је настала у оквиру пројекта „Књигохранилиште Универзитета у Београду као грађевински и архитектонски изазов: пројекти изградње, реконструкције и адаптације Универзитетске библиотеке ’Светозар Марковић’ у Београду“, који је подржало Министарство културе Републике Србије.

Треба напоменути да је ово наставак изложбе и публикације Књигохранилиште Универзитета у Београду: почеци, из 2021. године посвећене оснивању и почетку градње Библиотеке.

Истрајност доводи до трајања. Библиотека је извојевала многе битке и још стоји на истом месту на којем је постављен камен-темељац у јуну 1921. године.

Весна Илић и Надица Стојановић

Народна библиотека „Радоје Домановић“ Лесковац

Приказ изложбе

Савремена српска проза: критички портрети Народне библиотеке „Јефимија“ Трстеник, изложба у Народној библиотеци „Радоје Домановић“ у Лесковцу

(2. децембар 2023 – 20. децембар 2023)

У Читаоници Народне библиотеке „Радоје Домановић“ у Лесковцу, 2. децембра 2023. године, у оквиру Дана Николаја Тимченка, отворена је изложба Савремена српска проза: критички портрети Народне библиотеке „Јефимија“ Трстеник, коју су припремиле Ана Павловић, дипломирани библиотекар, и Јелена Думановић, самостални књижничар.

На самом почетку отварања изложбе обратио се проф. Јован Пејчић, председник Задужбине „Николај Тимченко“, који је говорио о издаваштву библиотека у Србији и о чињеници да постоје библиотеке које су „значајни издавачи, наши највећи чувари одређене издавачке традиције“. Истакао је да су изложени зборници, које већ четрдесету годину негује и уредно објављује трстеничка библиотека, постале саставни део савремене српске науке о књижевности у актуелним књижевним збивањима, а затим најавио директора Библиотеке у Трстенику Верољубa Вукашиновићa, дугогодишњег главног и одговорног уредника зборника „Савремена српска проза“.

Господин Вукашиновић је говорио о томе да је Библиотека у Трстенику у протеклим деценијама постала препознатљива као организатор књижевних сусрета „Савремена српска проза” и да је ова књижевна манифестација, покренута 1984. године, добила своју трајну физиономију коју чине „Књижевни портрет једног писца” и „Округли сто” са неком од релевантних књижевнокритичких, књижевноисторијских или других сродних тема. Учесници књижевних сусрета били су истакнута имена српске прозе, књижевне критике и есејистике.  

Први број зборника „Савремена српска проза” објављен је 1989. године и био је посвећен прози Слободана Селенића и теми „Кретање идеја у савременој српској прози”. До сада је објављено тридесет пет бројева овог зборника. Четрдесети сусрети одржани су 2023. године и били су посвећени стваралаштву Љубице Арсић и теми „Фантастика у савременој српској прози“. Књижевни сусрети одржавају се под покровитељством Општине Трстеник и Министарства културе и информисања Републике Србије.

Како наводи Вукашиновић, „на округлим столовима, чији су садржаји објављени у зборницима, осветљене су различите теме, од књижевнотеоријских, као што је питање фрагмента у српској прози, преко разматрања различитих књижевних жанрова, на пример: кратка проза, мемоаристика, српска поетска проза, есејистичка проза, романсирана биографија, савремена приповетка и нове тенденције, о критици данас и друго, до проучавања узајамних веза књижевности са медијима, драматизације књижевних дела, осветљавања песника као приповедача, док су се неки округли столови бавили ширим тематским областима, као што су: тема рата у савременој српској прози, однос писаца и завичаја, страност и лик странца, језик као тема прозе, село у савременој прози, при чему посебно ваља нагласити округле столове посвећене књижевности Срба у Хрватској и делима српских прозаиста ван матице, којима се ишло ка интегралној геопоетичкој слици савремене српске књижевности. Занимљиви су и тематски бројеви посвећени поетикама неких писаца, на пример: Иве Андрића, Данила Киша, Милорада Павића, Драгослава Михаиловића, Миодрага Булатовића. Разматрана су и питања периодизације српске књижевности, антологијских избора српске приповедне прозе, проза и народна култура, стилистика савремене српске прозе итд. Неки од тематских бројева били су посвећени и питањима савремене критике и портретима више значајних књижевних критичара: Љубише Јеремића, Мирослава Егерића, Милоша Петровића, Миодрага Радовића.“

По речима Вукашиновића, „оно што је речено о самим писцима није речено на другим местима, тако да се ови зборници доста користе и у проучавању савремене српске прозе, односно савремене српске књижевности на факултетима”. У зборницима, поред значајних аутора и њихових углавном аутопоетичких беседа, главни део садржаја чине текстови књижевних критичара и теоретичара, професора универзитета, слависта, уредника, сарадника Института за књижевност, филозофа, лингвиста и млађих аутора.

На крају свог излагања, господин Вукашиновић је представио нови, 35. број зборника „Савремена српска проза“ који садржи текстове излагања и прилога са 39. књижевних сусрета, који су одржани у Трстенику 18. и 19. новембра 2022. године. У оквиру целине „Књижевног портрета једног писца“ дат је портрет Јовице Аћина, писца, есејисте и преводиоца, а у оквиру „Округлог стола“ обрађена је тема „Стилистика савремене српске прозе“.

Сви бројеви зборника „Савремена српска проза“ могу се наћи у ПДФ формату на сајту трстеничке Библиотеке.

Ко у руке узме све до сада објављене зборнике са трстеничких скупова, помно прегледа њихов садржај и прочита, како му драго, на прескок или линеарно, неке или све текстове у њима, лако ће доћи до закључка да се у Трстенику годинама пише спонтана и утолико драгоценија енциклопедија имена, дела, форми, поступака, поетика, доминантних и фреквентних тема из корпуса савременог прозног стваралаштва.

Михајло Пантић

У трстеничкој академији

„Савремена српска проза“