Превод:Ивана Гавриловић,

Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“, Београд

Tripathi, S., & Ansari, M. S. (2024). Application of mobile technology for stock management in academic libraries. DESIDOC Journal of Library & Information Technology, 44(4), 234-241. https://doi.org/10.14429/djlit.44.04.19650

 

Примена мобилне технологије у управљању библиотечким ресурсима у академским библиотекама

АПСТРАКТ:

Овај рад разматра улогу мобилних апликација у унапређењу библиотечких послова. Мобилна технологија се појављује као вредан ресурс за уштеду времена и труда. Рад показује како мобилне апликације могу поједноставити задатке попут пописа књига и вођења осталих статистика у вези са библиотечким збиркама. Такође, рад има јединствен приступ евидентирањем статистике о коришћењу књига и праћењу активности особља, посебно када је реч о враћању књига на полице. Овај метод има значајан утицај на развој збирки и ефикасно управљање библиотечким особљем. Истиче се потенцијал мобилне технологије за унапређење економског и одрживог пословања при вршењу библиотечких услуга. Приметно, полице библиотека су често претрпане, са лошом интернет везом и недовољном инфраструктуром за уобичајене послове. Неки недостаци, попут неадекватног осветљења полица, означени су као фактори који утичу на перформансе апликације.

Кључне речи: организација полица; управљање збиркама; академске библиотеке; реорганизација полица; мобилне апликације у библиотекама

1.УВОД

Док су раније различити ИКТ (информационо-комуникациони) алати омогућавали предности неколицини оних који су поседовали знања о њиховом коришћењу и имали приступ дигиталним медијима, мобилна технологија је омогућила брже начине да се допре до људи, трансформише наш свакодневни живот и помогне да се премости дигитални јаз. Приступачност било ког ИКТ алата никада није била толико значајна као што је то сада са мобилним телефонима. Извештај Хоризон из 2010. (2010 Horizon Report) године мобилне је назвао „незаобилазним делом“ људског живота. Описани су као алати за „учење, продуктивност, организацију послова… које узимамо заједно са кључевима од кола и новчаником“ ¹. Људи постају дигитално описмењени и у великој мери зависе од мобилних телефона у својим свакодневним активностима. Студија УНЕСКО  је известила да више од шест милијарди људи, од процењене светске популације од укупно седам милијарди, има приступ функционалном мобилном телефону ². Људи све више користе мобилне уређаје уместо десктоп рачунара за приступ интернету ³. У једној студији за упоређивање употребе мобилних уређаја и десктоп рачунара за приступ веб-сајтовима утврђено је да је 68,1% свих посета веб-сајтовима у 2020. години дошло са мобилних уређаја, у поређењу са 28,9% који су стигли путем десктоп рачунара ⁴. У Индији се број корисника паметних телефона повећава захваљујући различитим иницијативама Индијске владе, као што је „Дигитална Индија“. Ковид пандемија је такође допринела повећаној употреби мобилних уређаја. Очекује се да ће број корисника паметних телефона порасти изнад милијарду у 2026. Години ⁵.

Са овако великим бројем корисника паметних телефона, организације које пружају услуге, као што су библиотеке, имају многе могућности да унапреде своје услуге. Поред тога што су свуда присутни, уређаји су преносиви те пружају погодност коришћења у било ком тренутку и на било којем месту. Такође, развој мобилних апликација не захтева много труда и новца, што је корисно за библиотеке које се стално боре са малим буџетима. Ове карактеристике довеле су до веће употребе мобилних апликација за пружање библиотечких услуга. Овај тренд је довео до тога да се већина библиотечких сајтова прилагоди за мобилни приступ ⁶. Мобилни алати могу повезати кориснике и библиотеке изван просторних ограничења ⁷. Библиотечке мобилне услуге помажу у стварању свеприсутног образовног окружења за студенте, како би задовољиле њихове академске потребе и потребу за разонодом ⁸. Према анкети коју су спровели Мансури и Солејмани ⁹ о мобилним услугама у академским и јавним библиотекама у Ирану, утврђено је да корисници академских и јавних библиотека сматрају да су услуге као што су циркулација, продужење рока за враћање књига, претрага каталога, сервис „питај библиотекара“ и информације о радном времену библиотеке најважније ставке које треба укључити у мобилне библиотечке апликације.

 

2. ПРИМЕНА МОБИЛНИХ АПЛИКАЦИЈА У БИБЛИОТЕКАМА

Мобилни телефони су много преносивији и погоднији за руковање због своје величине у поређењу са десктоп/лаптоп рачунарима, са функцијама као што су уграђене камере, ГПС, и биометријски скенери који пружају велике могућности библиотекама да развијају нове услуге за своје кориснике. Такође, они су боља алтернатива десктоп или лаптоп рачунарима у смислу приступачности и лакоће коришћења. Према Ајабу Мохидену, Шејху и Кауру ¹⁰, мобилне апликације су ефикасни алати за комуникацију и референсне услуге који осигуравају доступност библиотечких услуга 24/7, пружају додатне могућности корисницима и стварају кориснички оријентисане услуге. Оне могу бити ефикасни алати за успостављање прецизних и прилагођених веза са корисницима. Слично томе, апликације за размену порука као што је WhatsApp могу пружити ефикасне услуге обавештавања ¹¹.

Бројне студије су забележиле број мобилних библиотечких услуга и примену мобилних технологија у библиотекама ^12-14 . Мобилне апликације доступне библиотекама углавном се користе за услуге обавештавања, претраживања, приступа е-ресурсима, управљање корисничким профилима за услуге у вези са позајмицама и услуге засноване на QR кодовима ^15-16. Лаи, Џонг, Чиу и Пу ¹⁷ су развили систем за полице за читање е-књига користећи мобилне уређаје. Линрађ ¹⁸ и други су предложили мобилну апликацију као нови приступ у оријентацији студената бруцоша како би се повећала свест о библиотечким услугама користећи концепт гејмификације и утврдили да метод веома ефикасно служи сврси. Бредли ¹⁹ и други су известили о мобилној апликацији за библиотечку туру за кориснике Библиотеке Њуман на Универзитету Вирџинија Тек (Newman Library (MainBranch) of Virginia Tech) користећи ајбикон блутут штедљиви уређај ( iBeacon, Bluetooth Low Energy (BLE). Мулинс ²⁰ је писао о мобилној апликацији за информациону писменост под називом Истраживање плус ТМ (Research PlusTM) која подржава истраживачке активности студената.

Постоје библиотечке апликације као што је Либиб (Libib), библиотечка апликација за каталогизацију која синхронизује своју базу података на интернету за приступ преко више платформи путем облака који нуди libib.com ²¹. „Полица са књигама“ (The Bookshelf) и „Моја библиотека“ (My Library) апликације помажу у креирању виртуелне библиотеке. Апликације као што су „Отворена библиотека“ (Open Library), „Либи“ (Libby), „Национална дигитална библиотека Индије“ (National Digital Library of India) пружају бесплатан и отворен приступ књигама, при чему Либи корисницима омогућава да подешавају тајмер за спавање. „ Покетбук читач“ (PocketBook Reader)  подржава 26 формата књига и аудио садржаја за читање е-садржаја. Већина издавача, као што су Wiley, Elsevier, Sage, Springer Nature и други, имају своје апликације, и корисници могу приступити претплаћеном садржају било када и било где. Књижевни клубови могу бити организовани преко апликација као што је „Књижевни клубови“ (BookClubs), која аутоматски заказује сусрете и олакшава дискусије о препорученим књигама. Јавна библиотека у Чикагу (Chicago Public Library) може бити претажена преко своје апликације „Претаживач часописа“ (Journal Finder), који подржава PhDTalks.org и олакшава истраживачима да процене у којим часописима могу објавити своје истраживање. Ово су неке од апликација које имају разнолике карактеристике, а сви ови алати осигуравају да библиотеке испуне све захтеве корисника преко једног преносивог уређаја, односно мобилног телефона који је повезан са интернетом.

Синг и Мадусудан ²² су дали систематски преглед литературе о услугама заснованим на мобилним апликацијама у библиотекама и информационим центрима и приметили прелазак фокуса са веб-библиотечких услуга на мобилне библиотечке услуге. Санђива и Гауда ²³ су урадили студију о процесу компјутеризоване верификације ресурса користећи „Ло маг баркод скенер“ (LoMag) и „Кутулс“ (Kutools) за MS Excel. Синг ²⁴ је предложио разне имплементације кју-ар кодова (QR) за унапређење библиотечких услуга. Према Малати и Канти ²⁵, мобилна технологија је поуздана, тачна, брза и економична за верификацију библиотечких ресурса. Она је практична, лако се користи и може се лако преносити. Процес верификације ресурса може се обавити без нарушавања редовних активности библиотеке. Боберић Крстићев, Тешендић и Верма ¹⁴. су писали о апликацији за управљање инвентаром под називом Мобилиб (Mobilib) за Android платформу. Апликација је развијена као део библиотечког система за управљање под називом Бисис, интерна апликација коју је развио Универзитет у Новом Саду у Србији. Кроз Мобилиб, корисник може претраживати и ажурирати библиографске податке у Бисис систему за управљање библиотекама путем посебно дизајниране услуге под називом Мобилни сервис. Хан ²⁶ је предложио прототип мобилне апликације која користи проширену реалност (AR) за бољи приступ штампаним и дигиталним библиотечким колекцијама. Поред тога, развој апликација за образовни садржај у аудио и видео формату и ћаскања као додатак онлајн библиотечким услугама су будуће могућности које библиотеке могу истраживати ²⁷.

3. УПРАВЉАЊЕ БИБЛИОТЕЧКИМ РЕСУРСИМА

У библиотекама које садрже велики број књига потребан је значајан напор да књиге правилно и брзо буду враћене на своје место, више пута у току дана. Одржавање реда на полицама са књигама представља непрестану бригу за библиотеке. Како су истакли Еванс и Суини ²⁸, функције повезане са управљањем ресурсима добијају на значају за библиотеке које се труде да буду одговорне када је у питању одржавању безбедних радних окружења и јавних простора. Ово подразумева потребу да системи за полица буду довољно јаки да подрже тежину књига које су на њима и да буду отпорни за редовно коришћење, као и на повремено неадекватно коришћење од стране особља и корисника библиотеке. Ручно распоређивање књига резултира грешкама, и потребом да се додатно ангажује неко за овај задатак.

Распоређивање и слагање књига по полицама је важна библиотечка активност која обезбеђује квалитетне услуге корисницима ²⁹. Овај процес треба обављати свакодневно, најбоље у краћим временским периодима како би се уштедело време и корисницима и особљу ³⁰. Преуређивање књига у библиотеци је динамичан процес који помаже библиотекама да одрже ред, оптимизују простор и побољшају приступачност. Ово је суштски аспект управљања библиотеком који захтева пажљиво планирање, процену и сталну пажњу. Усвајањем уметности преуређивања књига у библиотеци, библиотеке могу наставити да служе као светионици знања, подстичући учење, истраживање и ангажовање заједнице. Подаци о циркулацији књига су од суштинске важности за даљи развој фонда. Студије засноване на подацима о циркулацији су доступне за ефикасно управљање збиркама ^31-33.

Чиннаија и Камарти ³⁴ су представили модел за аутоматизацију операција враћања  на полице примењивањем концепта Аутоматизованог система за складиштење и повраћај (Automated Storage and Retrieval System (AS/RS)). Предложили су практичан систем који комбинује аутоматизоване и ручне операције како би се књига враћена од стране корисника ставила на своје одговарајуће место и похранили подаци повезани са тим. Експеримент је показао значајно смањење времена у процесу поновног распоређивања и повећање учинка у пословима поновног распоређивања књига. Закључују да је у потпуности аутоматизовани систем за поновно распоређивање технички изводљив, али изузетно скуп. Ово истраживање покушава да забележи статистику коришћења књига укључујући податке о циркулацији и податке о књигама које нису издатe, али су прегледане у библиотеци од стране корисника.

4. ЦИЉ ИСТРАЖИВАЊА

Циљ истраживања био је двострук: први је да се проучи мобилна апликација и идентификују користи и проблеми/изазови који могу настати током њене имплементације за управљање библиотеком. Други циљ био је да се добију статистички подаци о књигама које су консултоване унутар библиотечког простора. Управљање ресурсима у библиотеци обухвата три аспекта којима библиотечки професионалац треба да се бави: особље, кориснике и збирку. Број књига и употреба збирки одређују радно ангажовање особља у делу са књигама. За велике колекције, делегирање посла особљу се обично заснива на овим факторима. Стога, важно је знати потенцијал збирке у полицама и статистика коришћења. Један од метода за прикупљање података о коришћењу књига у библиотеци је приступање статистикама о циркулацији, које се лако могу добити путем аутоматизованог библиотечког софтвера. Међутим, подаци о многим књигама које се консултују унутар библиотечког простора нису забележени. Стога, одлучено је да се забележе статистички подаци о књигама које корисници консултују унутар библиотечког простора помоћу мобилне апликације.

4.1 Књижни фонд у Централној библиотеци Владиног Колеџа за постдипломске студије, Кактија, Јагдалпур

Књижни фонд Централне библиотеке Владиног Колеџа за постдипломске студије у Јагдалпуру садржи око 70 хиљада књига и дневно је посети између 200 и 300 корисника. Просторије пружају одличну атмосферу и одговарајућу инфраструктуру за удобно учење. Читаоница је углавном увек пуна корисника библиотеке. Приземље има отворени приступ и садржи колекцију фреквентних књига за позајмицу корисницима. Први спрат има ограничен приступ јер чува књиге за припремање испита. Постоји 155 металних полица распоређених по целој површини пода. Полице су двостране. Свака полица је подељена на осам делова, а сваки део може да прими од 25 до 30 књига. Међутим, због недостатка простора, број књига на свакој полици може да пређе и 35, у зависности од броја страна књига.

Књиге на приземљу су распоређене по Дјуијевој децималној класификацији (ДДК). Сваки ред на полицама има свој предметни водич који указује на припадајуће области ДДК система који су покривени у тој секцији. Одељење за позајмицу налази се у близини улаза у библиотеку. Читаоница такође садржи референсну литератури и књиге за припремање испита. Важно је напоменути да је читаоница одвојена од простора за књиге. Студенти могу да преносе књиге са полица у читаоницу ради прегледања унутар просторија или да их позајмљују на пулту за позајмице.

Рутинске активности које особље обавља у овом простору укључују прикупљање књига из читаонице и простора за позајмице, сортирање, поновно враћање на полице, провера полица и пружање консултантских услуга студентима у вези са књигама из одређених тематских области. Тешко је пратити статистику о променама на полицама које бележи особље.

 

5. АПЛИКАЦИЈА ЗА ПРЕВОЂЕЊЕ БАРКОДА У ТАБЕЛУ (BARCODE TO SHEET APP)

У све дигиталном свету који се шири, библиотеке стално траже иновативна решења која ће олакшати рад и побољшати корисничко искуство. Једно од таквих решења је апликација Barcode to Sheet. Овај моћан алат комбинује једноставност скенирања баркода са флексибилношћу дигиталних табела. Апликација је донела револуцију у руковођењу библиотекама, поједностављујући задатке као што су управљање инвентаром, каталогизација и праћење књига.

Апликација је први пут представљена у марту 2021. године од стране компаније Велосити софтверска решења (Velocity Software Solutions), индијског предузећа које ради под брендом „Knowband“ (www.KnowBand.com). Има високу оцену на Гугл плеј апликације, Google Play Store (4.6 *) ³⁵ и Епл апликације, Apple App Store (4.3 *) ³⁶. Према подацима са Гугл плеј апликације, апликација је преузета више од 100.000 пута.

Ова апликација је дизајнирана да ради на различитим платформама, укључујући паметне телефоне и таблете. Њена примарна сврха је да помогне библиотекарима и библиотечком особљу да ефикасније управљају својим колекцијама. Апликација омогућава корисницима да скенирају баркод књиге или другог библиотечког материјала, тренутно похрањујући релевантне информације и извозећи их у дигиталну табелу.

5.1 Предности Barcode to Sheet апликације

5.1.1 Уштеда времена

Апликација значајно смањује време потребно за управљање инвентаром, каталогизацију и праћење књига. Прекинуто је ручно уношење података, што омогућава запосленима да се усмере на друге важне библиотечке услуге.

5.1.2 Тачност

Скенирање баркода практично елиминише људске грешке у уносу података. Ово осигурава да дигитални записи у библиотеци буду тачни и ажурни.

5.1.3 Приступачност 

Дигиталној табели коју апликација креира може се приступити и уређивати на више уређаја и делити међу библиотечким особљем, што подстиче сарадњу и размену података.

5.1.4 Уштеда трошкова

Библиотеке могу смањити потребу за посебном опремом и софтвером за каталогизацију, јер Barcode to Sheet апликација пружа економски приступачну замену.

5.1.5 Прилагођеност кориснику

Апликација је дизајнирана са интуитивним корисничким интерфејсом, што је чини доступном библиотекарима са различитим нивоима техничког знања.

5.2 Карактеристике Barcode to Sheet апликације

5.2.1 Вишезначност

Софтвер подржава француски, шпански и руски језик поред енглеског.

5.2.2 Ефикасност

Апликација је лака за руковање и нуди мобилност у поређењу са фиксним радним станицама.

5.2.3 Тачност 

Ова апликација може брзо и прецизно да скенира баркод у поређењу са ручним уносом података.

5.2.4 Подршка за више система скенирања кодова

Подржава скенирање, читање или снимање различитих главних система скенирања кодова, укључујући скенирање Q.R. кодова, ISBN скенирање, EAN-13, EAN-8, итд.

5.2.5 Прилагођавање

Омогућава креирање прилагођених листова/облика за снимање података. Редови и колоне се лако додају на исти начин као у Excel табели. Могуће је ручно уносити редове или аутоматски помоћу клика на дугме.

5.2.6 Подршка за више формата

Омогућава извоз снимљених података у CSV, Excel или XML формату, подржавајући интероперабилност података.

6. МЕТОДОЛОГИЈА

Даље су приказани кораци уе имплементацији апликације Barcode to Sheet у библиотеци с циљем прикупљања података. Активност прикупљања података започела је у месецу јануару 2023. године и настављена је до августа 2023. године.

6.1 Инсталација апликације на мобилни телефон 

Прикупљање и враћање на полице књига из читаоница је рутинска активност. Одлучено је да се ове књиге евидентирају јер ће их особље поново распоредити на полице. Књиге су скениране свакодневно коришћењем мобилне апликације под називом Barcode to Sheet App, која је насумично одабрана. Стандардну верзију апликације Barcode to Sheet направила је фирмаVelocity Software Solutions и доступна је основна бесплатна верзија. Апликација се лако може преузети са Гугл плеј стора и инсталирати на било који мобилни уређај. Апликација је врло једноставна за коришћење за библиотећко особље. Приступна страна за апликацију је приказана на Слици 1.

6.2 Креирање табела 

Почетна страница апликације омогућава креирање табела, а бесплатна верзија омогућава креирање табела са 20 колона. Више табела може бити креирано и додељено различитим запосленима како би се посао могао обављати истовремено. Почетна страница нуди опцију за креирање нове табеле и приказује разне табеле које су већ креиране у апликацији (Слика 2). Ова функција омогућава корисницима да креирају прилагођене обрасце и сачувају податке у стандардним форматима као што су CSV, XML и XLS. Креирање нове табеле захтева унос имена табеле и назива колона (Слика 3). Лако прикупљање података о књигама (у библиотекама) може се обавити помоћу скенирања бар кода.

6.3 Прикупљање података

Апликација тражи дозволу за приступ камери како би скенирала баркод. Такође има дугме за чување које омогућава спремање записа (Слика 4).

Током истраживања, особље је прикупљало идентификационе бројеве књига помоћу апликације. За неке књиге је такође додат коментар уколико је било потребно (Слика 5). Апликација не захтева интернет везу, што је било веома корисно у простору за складиштење, где је сигнал мреже обично веома слаб.

6.4 Чување података

Апликација омогућава извоз прикупљених података, који се касније могу комбиновати и користити на рачунару. Податке је могуће послати путем мејла или сачувати на уређају. Апликација подржава различите стандардне формате података као што су CSV, XML и XLSX (Слика 6).

Прикупљени подаци и идентификационим бројевима књига на полицама су били  сачувани као Excel фајл на мобилним уређајима током истраживања, од стране сваког члана особља. Стандардна номенклатура за чување фајлова била је у формату [име члана особља_датум]. Ови фајлови су потом пренети на рачунар у Excel формату. Податци у Excel формату су затим прегледани због грешака и сређени по датуму како би се разумела количина посла по сваком члану особља.

7. ЗАПАЖАЊА И ЗАКЉУЧЦИ СТУДИЈЕ

Сакупљени подаци су разврстани по месецима, као и по члановима особља, како је представљено у Табели 1 и Табели 2. Након анализе података, уочена су следећа посматрања:

Табела 1. Прикупљени подаци о поновном распоређивању књига (по месецима)

Табела 2. Подаци о прераспоређивању књига распоређени по запосленима

Табела 1 даје увид у дневну просечну активност особља у вези са поновним распоређивањем књига. Она приказује месечни број докумената које је особље поново поставило на полице. Подаци показују да особље обично поново распоређује у просеку од 50 до 80 књига дневно (ово не укључује активности као што су проверавање полица и интервенције и исправке које врши библиотечко особље). Такође, подаци показују да се велики број књига само прегледа, што студенти радије раде у библиотеци него да их позајмљују. Корисници прегледају скоро 10 % збирке књига на полицама у просторијама библиотеке.

Табела 2 даје месечни преглед броја књига које су поново распоређене од стране различитог особља. Сваког месеца, записи су прегледани, а расподела посла је ревидирана. Особљу је постављен минимални циљ од 500 докумената који треба да буду поново распоређени у току једног месеца.

Јединствени идентификациони бројеви књига који се појављују више пута сматрају се вреднијим и релевантнијим за кориснике. Књиге из области књижевности и историје, као и томови о значајним личностима, често се прегледају унутар библиотеке.

Ова студија наговештава да се најкоришћенија збирка у библиотеци може идентификовати не само кроз записе о циркулацији, већ и кроз књиге које се консултују унутар библиотеке. Број књига које су поново распоређене је важан податак за евидентирање коришћења библиотечке збирке, идентификовање броја особља потребног у простору књижног фонда као и за процену рада особља.

Враћена књига показује да корисници имају неко интересовање за одређени наслов. Ове статистике поново враћених књига су свеобухватније и ефикасније у процени квалитета збирке и њеног даљег развоја.

Ова метода може бити веома ефикасна у управљању инвентаром и провери стања збирке у библиотеци без укидања библиотечких услуга. Међутим, апликација треба да буде повезана са библиотечком базом података, за шта је неопходна добра интернет веза ради ефикасног управљања инвентаром/верификацијом стања збирке.

8. ПРОБЛЕМИ/ИЗАЗОВИ У ВЕЗИ СА ПРОЦЕСОМ

Неки од проблема које је особље пријавило током процеса прикупљања података су:

1. Лоше осветљење: На неким местима у полицама са књигама, мобилна апликација је дуже скенирала књигу због лошег осветљења.
2. Проблеми у вези са баркод етикетом:

   – Лоше лепљење: Ако баркод није правилно залепљен и има наборану површину, информације које су скениране могу бити нетачне, што резултира насумичним и бесмисленим бројевима уместо стварног идентификационог броја.

   – Грешка у идентификационом броју: Грешка у идентификационом броју може настати због погрешног уноса података, нетачног броја или током формалне обраде књиге. Баркод је упоређен са ручно унешеним идентификационим бројем који је назначен на насловној страни књиге током формалне обраде. Све грешке су пријављене техничком сектору ради даљег исправљања.

   – Грешка у скенирању: Током скенирања помоћу мобилног телефона, неки знакови/бројеви су се аутоматски додавали/брисали или се дешавала случајна промена положаја прста особља док су руковали телефоном приликом скенирања података. Ово је резултирало бесмисленим бројевима баркода, што је пажљиво особље могло одмах приметити, али се ипак многе грешке могу открити тек при разврставању података.

3. Бесплатна верзија не дозвољава увоз података.
4. Често скенирање утиче на перформансе камере телефона.

Потребно је напоменути да је потребно мање времена за скенирање и чување података о поново распоређеним књигама ако се књиге враћене на пулт за позајмљивање могу одвојити од књига које се прегледају унутар просторија библиотеке. Подаци о књигама које су враћене на пулт могу се лако прикупити из софтвера који библиотека користи.

Међутим, у овом истраживању се према политици библиотеке није захтевало поновно распоређивање враћених књига пре него што буду доступне за позајмљивање; стога корисници често могу одмах поново позајмити коришћене књиге са пулта. У овом сценарију, враћена књига заправо није поново распоређена од стране особља. Због тога подаци о враћеним књигама из библиотечке базе података нису узети у обзир у овом процесу. Такође, подаци о позајмљивању неће помоћи у израчунавању количине напора који је уложило особље у поновно распоређивање књига.

 

9. ПРЕДНОСТИ КОРИШЋЕЊА МОБИЛНЕ АПЛИКАЦИЈЕ

• Актуелни процес је био брз и ефикасан за прикупљање информација о броју књига које су поново распоређене дневно на полицама за књиге.
• Снимљени подаци могу се чувати у стандардним форматима као што су CSV, Excel или XML. Могу се одмах делити преко мејла, WhatsApp-а и других апликација.
• Апликација ради и без интернет конекције. Такође, коришћењем мобилне апликације није потребан рачунар/лаптоп и инфраструктура за напајање током прикупљања података. Ово је веома практично за обављање задатка прикупљања података у често загушеним пролазима између полица.
• Мобилни телефон је много погоднији за ношење од ручног баркод скенера, који захтева повезаност са рачунаром. Преносивост уређаја је највећа предност коришћења мобилних апликација у обављању активности управљања фондом.
• Мобилна апликација је економична и еколошки одговорно прихватљива опција за бележење статистике у поређењу са коришћењем лаптопа/рачунара са ручним скенером или бележењем података ручно у инвентарима.

10. ЗАКЉУЧАК

Систем полица за смештај се често сматра „маћехом“ библиотека ³⁷ и сматра се неком врстом естетски непривлачног елемента ³⁸. Овај систем остаје најмање уочљив у поређењу са другим деловима библиотеке. Континуирани труд особља да књиге држе на правом месту сматра се неким помало маргинализованим радом у поређењу са другим пословима у библиотеци. Многи не препознају да је добро организован простор на полицама најважнији за несметан рад библиотеке и да директно утиче на корисничке услуге.

Ово истраживање је било вишеструко корисно. Прво, помогло је да се види ангажованост сваког члана особља и прерасподели посао. Друго, статистика о књигама које су прегледане унутар библиотеке такође је била евидентирана, поред статистике књига које су позајмљене корисницима. Дакле, могло се добити свеобухватнији погледу на даљи развој колекције. Треће, мобилни уређаји заслужују велико „да“ због погодности извођења овог истраживања у ужим и узаним пролазима између полица. Мобилне апликације играју све важнију улогу у развоју библиотека, чинећи услуге приступачнијим и удобнијим за кориснике. Мобилне апликације ће бити револуционарне за библиотеке, нарочито у погледу временски дуготрајних и радно интензивних задатке као што је провера стања фонда, а без негативног утицаја на редовне услуге. Библиотеке будућности ће прихватити мобилну технологију као одрживу опцију, која ће учинити услуге боље доступним, прихватити дигиталне ресурсе и подстаћи интерактивнији приступ и омогућити корисницима пријатнији доживљај.

Током студије, закључено је да, иако постоји много мобилних апликација за различите библиотечке услуге, не постоји стандардизовани начин избора неке од њих за библиотеку. Библиотеке морају имати стандарде и смернице за избор апликације која ће се користити у библиотечким услугама, како би се обезбедила дугорочна подршка са честим ажурирањима и усклађеност са брзо променљивим Android софтвером, као и могућност модификације. Такође, библиотечким стручњацима је потребно да стекну релевантне вештине за разумевање, рад и прилагођавање мобилних апликација како би побољшали своје библиотечке услуге ^39-40.

РЕФЕРЕНЦЕ:

1. Johnson, L.; Levine, A.; Smith, R. & Stone, S. The 2010 Horizon Report. New Media Consortium.

6101 West Courtyard Drive Building One Suite 100, Austin, TX 78730, 2010.

2. West, M. & Chew, H.E. Reading in the mobile era: A study of mobile reading in developing countries,
3. UNESCO. https://unesdoc.unesco.org/ark:/48223/ pf0000227436 (accessed on 10 Junuary 2023).
4. O’Toole, J. Mobile apps overtake PC Internet usage in US, 2014. http://money.cnn.com/2014/02/28/technology/ mobile/mobile-apps-internet (accessed on 5 February

2023)

4. Enge, Eric. Mobile vs. Desktop Usage in 2020, 2021. https://www.perficient.com/insights/research-hub/ mobile-vs-desktop-usage (accessed on 5 February 2023).
5. Deloitte’s Technology, Media, and Telecommunications (TMT) group. TMT Predictions 2022: India’s smartphone revolution and the 5G impact, 2022. https://www2. deloitte.com/in/en/pages/technology-media-and- telecommunications/articles/tmt-predictions-2022. html (accessed on 5 February 2023).
6. Nalluri, S.R. & Gaddam, B. Mobile library services and technologies: A study. Int. J. Res. Libr. Sci.,

2016, 2(2), 59-66. 7. Wang, C.Y.; Ke, H.R. & Lu, W.C. Design and performance evaluation of mobile web services in libraries. Electron. Libr., 2012, 30(1), 33-50. doi: 10.1108/02640471211204051.

8. ChanLin, L.-J. & Hung, W.-H. Usability and evaluation of a library mobile web site. Electronic Libr., 2016, 34(4), 636-650. doi: 10.1108/EL-07-2015-0119 .
9. Mansouri, A. & Soleymani Asl, N. Assessing mobile application components in providing library

services. Electron. Libr., 2019, 37(1), 49-66. doi: 10.1108/EL-10-2018-0204.

10. Ajab Mohideen, Z.; Sheikh, A. & Kaur, K. Developing an open source mobile app in library

services: The case of a national university in Malaysia. Dig. Libr. Persps. 2022, 38(3), 283-300.

doi: 10.1108/DLP-08-2021-0064.

11. Ansari, M.S. & Tripathi, A. Use of WhatsApp for effective delivery of library and information services. DESIDOC J. Libr. Inf. Technol., 2017, 37(5), 360-372. doi: 10.14429/djlit.37.5.11090
12. Singh Negi, D. Using mobile technologies in libraries and information centers. Libr. Hi Tech News, 2014, 31(5), 14-16. doi: 10.1108/LHTN-05-2014-0034.
13. Perng Wong, K. Library services for mobile devices: The national institute of education library

experience. Libr. Hi Tech News, 2013, 30(9), 7-11. doi: 10.1108/LHTN-09-2013-0048.

14. Boberic Krsticev, D.; Tešendic, D. & Verma, B.K. Inventory of a library collection using android

application. Electronic Libr., 2016, 34(5), 856-868. doi: 10.1108/EL-08-2015-0150 .

15. Ashford, R. QR codes and academic libraries: Reaching mobile users. College Res. Libr. News, 2010, 71(10), 526-530. doi: 10.5860/crln.71.10.8454.
16. Walsh, A. Blurring the boundaries between our physical and electronic libraries: Location‐aware technologies, QR codes and RFID tags. Electronic Libr., 2011, 29(4), 429-437. doi: 10.1108/02640471111156713.
17. Lai, C.F.; Zhong, H.X.; Chiu, P.S. & Pu, Y.H. Development and evaluation of a cloud bookcase system for mobile library. Libr. Hi Tech, 2020, 39(2), 380-395. doi: 10.1108/LHT-09-2019-0195.
18. Leenaraj, B.; Arayaphan, W.; Intawong, K. & Puritat, K. A gamified mobile application for first-year student orientation to promote library services. J. Libr. Inf., 2022. http://cmuir.cmu.ac.th/jspui/handle/6653943832/77414.
19. Bradley, J.; Gilbertson, K.; Becksford, L. & Givens, E. Creation of a library tour application for mobile equipment using ibeacon technology. Code4lib J., 2016, 32. http://journal.code4lib.org/articles/11338 (accessed on 15 April 2023).
20. Mullins, K. Research Plus™ mobile app: Information literacy “On the Go”. Ref. Serv. Rev., 2017, 45(1), 38-53. doi: 10.1108/RSR-03-2016-0020.
21. Woods, D. Koha and Libib. School Libr., 2016, 64 (3), 148.
22. Singh, B.P. & Madhusudhan, M. Mobile apps–based applications in libraries and information centers: A systematic review of the literature and future research agendas. Int. J. Libr., 2023, 8(3), 83-102. doi: 10.23974/ijol.2023.vol8.3.294.
23. Sanjeeva N. & Gowda, V. Application of E-tools for library stock verification: A practical approach.

Int. J. Humanit. Soc. Sci. Invention (IJHSSI), 2022, 11(6) 1, 43-49. doi: 10.35629/7722-1106014349 .

24. Singh, B.P. Applications of quick response code in libraries and information centres. In book: Electronic resources and digital services. DESIDOC: India, 2015, pp. 50-53.
25. Malathy, S. & Kantha, P. Application of mobile technologies to libraries. DESIDOC J. Libr. Inf.

Technol., 2013, 33(5).

26. Hahn, J. Mobile augmented reality applications for library services. New Libr. World, 2012, 113(9/10), 429-438. doi: 10.1108/03074801211273902 .
27. Hranchak, T.; Dease, N. & Lopatovska, I. Mobile phone use among Ukrainian and US students: A library perspective. Global Knowl. Mem. Commun., 2022. doi: 10.1108/GKMC-12-2021-0213.
28. Evans, H. & Sweeney, G. Defining stack management. Libr. Collect., Acquisitions Technical Serv., 2005, 29(1), 51–60.
29. Sahu, A.K. Measuring service quality in an academic library: An Indian case study. Libr. Rev., 2007, 56(3), 234-243. doi: 10.1108/00242530710736019 .
30. Egghe, L. The amount of actions needed for shelving and reshelving. Libr. Manage., 1996, 17(1), 18-24. doi: 10.1108/01435129610106119 .
31. Sanchez-Rodriguez, N.A. Mixed methods of assessment: Measures of enhancing library services in academia. Collect. Curation, 2018, 37(3), 111-118. doi: 10.1108/CC-09-2017-0042.
32. Adams, B. & Noel, B. Circulation statistics in the evaluation of collection development. Collect.

Building, 2008, 27(2), 71-73. doi: 10.1108/01604950810870227 .

33. Cheng, R.; Bischof, S. & Nathanson, A.J. Data collection for user‐oriented library services: Wesleyan

University Library’s experience. OCLC Syst. Serv.: Int. digital Libr. Perspect., 2002, 18(4), 195-204. doi: 10.1108/10650750210450130 .

34. Chinnaiah, PSS & Kamarthi, SV. Automation of library reshelving operations. Int. J. Ind. Eng. – theory Appl. Pract., 1998, 5(4), 308-315.
35. App Store. Barcode to Sheet. 2017. https://apps. apple.com/us/app/barcode-to-sheet/id1327326217

(accessed on 15 January 2024).

36. Google Play. Barcode to Sheet. 2021. https://play. google.com/store/apps/details?id=com.vel.barcodeto sheet&hl=en&gl=US&pli=1(accessed on 15 January

2024).

37. Robb, S. Library Step-Children-The Bookstacks. Libr. J., 1937, 62, 273.
38. Schunk, R.J. Stack Problems and Care, 1956. https://core.ac.uk/reader/4814990 (accessed on 11 April

2023).

39. Acheampong, E. & Agyemang, F.G. Enhancing a c a d e m i c l i b r a r y s e r v i c e s p r o v i s i o n i n t h e d i s t a n c e l e a r n i n g e n v i r o n m e n t w i t h m o b i l e technologies. J. Academic Libr., 2021, 47(1), 102279. doi: 10.1016/j.acalib.2020.102279.
40. Saravani, S. & Haddow, G. A theory of mobile library service delivery. J. Libr. Inf. Sci., 2017, 49(2), 131-143. doi: 10.1177/0961000615595854.

АУТОРИ

Др. Снеха Трипати ради као заменица директора у Централној библиотеци Универзитета Банарас Хинду, у Варнаси. Била је „VLIR-UOS“ (Vlaamse Interuniversitaire Raad – University Development Cooperation) стипендиста и учествовала је на међународном програму на Универзитету Врије, у Бриселу (ITP – International Training Programme). Има 16 година радног искуства као библиотекар и информациони стручњак. Њене области интересовања укључују: управљање информацијама, аутоматизацију библиотека и дигиталне библиотеке, као и семантички веб.

Она је осмислила концепт овог истраживања, дала преглед литературе, реконструисала истраживачки проблем на основу повратних информација и рецензирала рад.

Др. Мохд Шоаиб Ансари ради као библиотекар у оквиру Одсека за високо образовање, Влада Чхатисгарха. Тренутно је распоређен у Владином постдипломском колеџу у Јагдалпуру. Завршио је докторат на тему „Системи информација за заједницу“. Његова истраживачка подручја укључују: информационе потребе заједнице, мобилне апликације и информационе системе. Има неколико истраживачких радова који су објављени у индексираним часописима.

Он је био укључен у имплементацију на нивоу практичног рада, тестирања софтвера, успостављања оквира рада и припреме оригиналног нацрта.

Ивана Гавриловић,

Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“, Београд

У петак, 22. новембра 2024. године, у 11 часова, свечано је отворена изложба „Хемингвеј, Набоков и Борхес у Књижевним новинама: 125 година од рођења великих писаца“ у галерији Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић“. Њени аутори су Драгана Јанковић, Ненад Ерић и др Адам Софронијевић. Изложбу је организовала Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“ у сарадњи са Удружењем књижевника Србије. Кроз призму „Књижевних новина“, једног од најпознатијих и најзначајнијих књижевних часописа у Србији, приказан је утицај три велика писца – Ернеста Хемингвеја, Владимира Набокова и Хорхеа Луиса Борхеса.

Књижевне новине су угледно гласило Удружења књижевника Србије, покренуто 1948. године као орган Савеза књижевника Југославије. Часопис има богату историју обележену борбом за књижевност, уметност и уметничке слободе. Иако су током своје дуге историје преживеле различита времена и идеологије, Књижевне новине су успеле да сачувају примарно књижевну улогу и постану важно сведочанство културног и књижевног живота Југославије и Србије.

На отварању изложбе, присутнима су се обратили председник Удружења књижевника Србије, Милош Јанковић; др Адам Софронијевић, представник Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић“ и Братислав Милановић, књижевник и уредник Књижевних новина.

Др Софронијевић је у свом поздравном говору изразио задовољство због успеха дигитализације и доступности ове важне архиве широј јавности, наглашавајући значај спајања традиционалних и савремених технологија у очувању културне баштине. Посебно је указао на напоре које Универзитетска библиотека улаже у дигитализацију свог фонда, како би материјали који су, без овог процеса, често заборављени и недовољно коришћени, поново били доступни истраживачима и широј јавности. Како је напоменуо, многи важни документи и текстови, ако нису дигитализовани, измичу пажњи и изван су домашаја јавног дискурса. Др Софронијевић је додао да је прошле године Универзитетска библиотека дигитализовала целокупну архиву Књижевних новина поштујући Национални оквир за дигитализацију периодичних издања у Републици Србији прописан од стране Министраства културе и инфомисања 2018. године.

Господин Јанковић је званично отворио изложбу, истичући значај који она има у контексту величања и очувања дела великих писаца, као и у контексту афирмације српске књижевне и културне сцене. Најпре се захвалио целом тиму који је радио на изложби, као и Министарству културе Републике Србије. Истакао је да Књижевне новине излазе у континуитету 76 година, те да су сада на порталу Pretraziva.rs достпуни сви бројеви од 1948. године до данас.

Најзад се присутнима обратио и уредник Књижевних новина, Братислав Милановић. Он је изложио кратку историју и указао на значај овог важног часописа и његове дигитализације. Његова главна улога, како је подвукао, јесте књижевна. Часопис представља сведочанство о књижевном и културном животу, као и о његовим токовима, процесима и преображајима. Он прати књижевна збивања на сцени тадашње Југославије, али и на европском нивоу. То је, у ствари, европски часопис, нагласио је господин Милановић, што можда може звучати мегаломански, али заправо није, јер су у њему објављивани текстови који се баве европским књижевностима, попут енглеске, немачке, француске и других. Даље је изложио да је током свог излажења часопис мењао периодичност, па је некада излазио на недељном нивоу, док данас излази много ређе. Због финансијских недаћа часопис се не може пронаћи на киосцима већ се може купити само у појединим књижарама.

Изложба садржи материјале из Књижевних новина, који истражују и представљају рад Хемингвеја, Набокова и Борхеса, укључујући плакате са дигитализованим чланцима, оригиналне примерке часописа, као и дигитални портал који садржи архиву од 36 чланака. Публика је имала прилику да види изложен први број Књижевних новина из 1948. године. Такође је приказан значај свих ових ауторa у српској култури, као и њихова дела кроз књижевне анализе, интервјуе и осврте објављене у овом престижном часопису. Дакле, поред поставке у Галерији, посетиоцима је на располагању и изложба у дигиталном формату доступна на адреси: https://hnb125.unilib.rs/.

Део дигиталне изложбе посвећен Ернесту Хемингвеју обухвата више наслова из различитих рубрика и годишта новина. Тако се може приступити разнородним текстовима:

• Тренутак једног путовања, објављен 15. априла 1954. године на страни 5, поводом романа Ернеста Хемингвеја „Имати и немати“, из издања „Омладине“, Београд 1954, аутор Радомир Константиновић;
• Смрт поподне, 22. јула 1954. године, стране 2 и 3, одломци Хемингвејевог есеја;
• Резигнација старог ветерана, 25. новембра 1956. године, страна 3, књига Ернеста Хемингвеја „Преко реке и у шуму“ у издању Минерве, 1956.;
• Добар пас водич, 27. децембра 1957. године, страна 9, рубрика Прича „Књижевних новина“ , превод са енглеског на српски језик једне од две новеле објављених под заједничким насловом „Приче из мрака“ у новембарском броју америчког часописа „Атлантик“;
• Хемингвеј се одрекао неких својих приповедака?, октобра 1958. године, страна 10, рубрика Панорама;
• Срећни отац, 16. јануара 1959. године, страна 10, рубрика Панорама. О рођењу сина Ернеста Хемингвеја и поклону писца лекару који је извршио порођај;
• Хемингвеј: мера морала, 14. јула 1961. године, стране 8 и 9, рубрика Преведени. О Хемингвејевим делима, Едмунд Вилсон и други текстови доступни на изложби.

У делу изложбе о Владимиру Набокову могу се читати неки од следећих наслова:

• Набоков у спомен Пастернака, 29. јула 1960. године, страна 10, рубрика Панорама. Владимир Набоков на књижевном скупу одржаном у част Бориса Пастернака;
• Смех у ноћи Владимира Набокова, 24. марта 1961. године, страна 10, рубрика Панорама – вести. О књизи Владимира Набокова;
• Набоков против Лоренса, 21. априла 1961. године, страна 10, рубрика Панорама – вести. Коментар Владимира Набокова о Д.Х. Лоренсу и његовој књизи „Љубавник леди Четерли“;
• Владимир Набоков, Пнин, Doubleday and Company, New York 1957, 6. јула 1968. године, страна 4, рубрика Непреведене књиге. О књизи „Пнин“, Владимира Набокова, Александар Стефановић;
• Владимир Набоков, Лолита, „Отокар Крешовани“, Ријека, 1968, 1. фебруара 1969. године, страна 5, рубрика Примљене књиге;
• Владимир Набоков, Повратак Чорба, 25. марта 1982. године, стране 18 и 19, рубрика Преведена проза. Превод са руског на српски језик Набоковог дела „Повратак Чорба“ и други доступан материјал.

Када је реч о Борхесу доступни су бројни текстови, неки од њих су:

• Хорхе Луис Борхес у центру пажње, 15. јуна 1962. године, страна 8. О Борхесу и његовом стваралаштву;
• Интервју с Хорхе Луис Борхесом, 1. јануара 1974. године, страна 12, рубрика Летопис. О Борхесу и његовим ставовима;
• Шетња са Борхесом, 2. јула 1981. године, стране 36 и 37. Разговор са Борхесом, Едуардо Мигел Фебро;
• Борхесов митски модел сажимања, 16. јула 1981. године, страна 13, рубрика Поетика кратке приче. О приповедању Хорхе Луис Борхеса, Бојан Јовановић;
• Хорхе Луис Борхес, 1. октобра 1986. године, стране 10 и 11. Разговор са Хорхе Луис Борхесом;
• Борхесова метафора, 15. фебруара 1986. године, страна 3. О Борхесу и његовим делима, Б. Анђић.

Закључно, изложба „Хемингвеј, Набоков и Борхес у Књижевним новинама“ даје значајан допринос компаративном проучавању књижевности и културних утицаја, пружајући истраживачима и стручној јавности увид у аспекте рецепције светске књижевности на простору некадашње Југославије. Ова изложба није изолован пројекат, већ  показатељ континуиране академске и институционалне сарадње између Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић“ и Књижевних новина. Препознајући потенцијал оваквих приступа, може се очекивати да ће слични пројекти дигитализације и контекстуализације књижевног наслеђа бити развијани и у наредном периоду.

Научна и стручна, као и шира јавност има прилику за детаљнију анализу изложеног корпуса. Изложба омогућава не само увид у архивску грађу, већ пружа и драгоцену могућност реконтекстуализације књижевних утицаја и међукњижевних комуникација друге половине двадесетог века. Представљени материјали отварају нове истраживачке перспективе за проучавање књижевних веза, рецепције страних аутора и културних трансфера у периодици тадашњег југословенског простора.

Свјетлана Ђелић

Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“ Београд

У Галерији Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић“ у Београду, у уторак, 22. октобра 2024. године, отворена је изложба под називом „Јужнословенски писари и скрипторијуми ХIV века“.

На свечаном отварању, присутне су поздравили професор др Александар Јерков, управник Универзитетске библиотеке, и ауторке изложбе др Милена Давидовић и Марта Рипаранте, који су, заједно са публиком, обележили овај значајан догађај у представљању средњовековног писаног наслеђа.

Изложба је настала као део истоименог међународног пројекта који спроводи Кирило-Методијевски научни центар Бугарске академије наука, под вођством професора др Марка Скарпе. Након премијерног приказивања у Софији у мају ове године, изложба је стигла у Београд, и може се погледати до 10. новембра.

Двојезична изложба (припремљена на српском и енглеском језику) открива духовни и културни процват српске и бугарске писмености 14. века, златног века јужнословенске писмености, када су скрипторијуми постали расадници зналачке преписивачке и преводилачке делатности. Ови центри су захваљујући подршци моћних владара, попут Стефана Душана и Јована (Ивана) Александра, као и снажног утицаја црквених струјања, попут паламистичког покрета, допринели неговању и развоју писане речи. Један од задатака поменутог међународног пројекта био је да проучи палеографске особине рукописа и технике појединачних писара.

У Галерији Библиотеке на плакатима је представљено шеснаест именом познатих писара, осам српских и осам бугарских, чији је рад био кључан за формирање српског и бугарског рукописног наслеђа. Основне смернице приликом избора писара биле су да је реч о угледним посленицима изузетног писарског искуства, при чему је посебан нагласак стављен на њихове рукописне карактеристике и опус. У холу Библиотеке изложени су панои на којима су представљени процеси настанка јединствене књижне целине. Посетиоци су могли сазнати шта се то налазило у комплету сваког средњовековног писара, као и од којих природних материјала је справљано мастило. Пошто се у средњем веку преписивање одвијало парцијално, писари би преписивали лист по лист. Исписани листови би се потом украшавали заставицама, минијатурама и иницијалима, а потом би се правиле тетраде и пресавијале тако да чине свешчицу од осам листова. Истакнут је и значај тзв. колофона, записâ или бележака који су својеврсно историјско сведочанство. Имали су јасну структуру и њима је требало саопштити ко је преписао књигу, када је књига преписана, по чијем налогу и којој задужбини је приложена.

Изузетно драгоцен део изложбе чине и одабране рукописне књиге настале у 14. веку, а које су похрањене у збирци Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић“. Изложене у централном холу Библиотеке, оне представљају важан допринос разумевању развоја ћириличког писма током једног столећа. У витринама су изложени преписи из 14. века, међу којима посебно место заузимају два преписа: један је од монаха Јова, познатог као писара са највећом рукописном продукцијом, а књига је отворена баш на оној страници где се види његов потпис. Друга књига је Богородичник и Теодосијева похвала Светом Симеону и Светом Сави, препис из средине 14. века који је сачинио писар Пафнутије.

Током трајања изложбе посетиоци су могли да се упознају са богатом баштином српског и бугарског средњовековног писаног наслеђа, а Библиотека је добила прилику да угости лепу и вредну изложбу која сведочи о доброј сарадњи и успоставља пријатељске везе између Србије и Бугарске, између Балканолошког института и Бугарске академије наука, између наших универзитета и између наших културно-историјских памћења и стратегија односа према културно-историјском наслеђу у овом делу Европе. Према речима професора Јеркова – ћирилица је благо, а не само писмо, јер нас известан начин обликује изнутра.

мр Видић С. Јасмина

Библиотека „Бранко Радичевић“ у Лебану

            Библиотека „Бранко Радичевић“ у Лебану, у оквиру пројекта „Вечери завичајних ствараоца“, који је реализован током 2012. године, под покровитељством Министарства културе, информисања и информационог друштва Републике Србије, приредила је изложбу завичајног ликовног ствараоца Братислава Анђелковића, међу ликовним ствараоцима познатијег као Бата из Вучја. Анђелковић је рођен у Лебану, а од 1960. године живи и ствара у Вучју крај Лесковца. Истакнути је уметник како у Републици Србији, тако и ван граница наше земље. Ликовној јавности познат је као минијатуриста. Његов рад је специфичан, а уједно и препознатљив. Без помоћи лупе или микроскопа, голим оком осликава минијатуре. „Једна од најмањих мојих минијатура је насликана на поклону који сам добио из Хиландара. То је био мрав. Ја сам га импрегнирао и на трећем чланку ноге насликао Стефана Немању“, рекао је Братислав Анђелковић на отварању изложбе. Његова дела могу да се виде и на отвореном простору у Вучју, Ђавољој вароши, Пролом и Луковској Бањи.           

Изложба радова ликовног уметника Бате из Вучја, отворена је 13. септембра 2012. године у читаоници Библиотеке „Бранко Радичевић“ у Лебану. Радови су били доступни посетиоцима Библиотеке до 28. септембра 2012. године. Поставку је отворила директорка Библиотеке Јасмина Тошић Видић рекавши да је „Бата човек изузетне снаге чији је сликарски потенцијал велики, готово неисцрпан. Његово име се у јавности изговара са великим поштовањем.“ У припреми поставке изложбе, поред библиотечких радника, учествовао је и ликовни уметник из Лебана Славољуб Степановић. У Библиотеци је приређена изложба невероватних дела Анђелковића попут минијатура на платну, камену, старом опанку, палидрвцету. Уметник је публици представио и осликане старе предмете израђене од различитог материјала (кожа, дрво). Посетиоци изложбе могли су да виде осликани војнички кофер, коњско седло, дрвени штап. Мотиви на његовим сликама су ликови светаца (патријарх Павле), Исуса Христа, али и Мона Лизе и Николе Тесле. Аутор изложбе за себе каже да слика историју српског народа. Поставка је имала 48 експоната. Посебно се истакао циклус састављен од 14 слика израђених на дрвету са ликом патријарха Павла. Аутор изложених експоната каже: „Кроз патријарха Павла сам на одређени начин приказао стање расположења у народу“ и додао да је патријарх у његовим очима увек био светац.

Обраћајући се посетиоцима Библиотеке, уметник Анђелковић је истакао да слика од најранијег детињства, али да је пронашао себе као уметника од момента када је отишао на Косово и Метохију. Нагласио је да је други најзначајнији моменат у његовом стваралаштву дан када се сусрео са каменом као подлогом.

Гост вечери био је Небојша Илић Илке из Власотинца, аутор филма о стваралаштву и сликарском умећу Анђелковића. На отварању ликовне поставке Братислава Анђелковића у Библиотеци „Бранко Радичевић“ у Лебану, приказан је документарни филм снимљен на Хиландару „Пут на Гору“, аутора Небојше Илића Илке, који говори о необичном стваралаштву завичајног уметника Анђелковића. Том приликом, обраћајући се публици у Библиотеци, Небојша Илић је рекао: „Филм говори о стваралаштву и трагањима уметника Бате из Вучја који најчешће ствара на камену, а подједнако успешно своје сликарске визије преноси и на друге материјале“. Филм је вишеструко награђиван, а аутор је рекао да су сви кадрови из филма настали случајно, приликом боравка на Свету Гору.

Братислав Анђелковић инспирацију за своје слике проналази у коренима средњовековне уметности.„Црква Света Петке у Ђавољој вароши је за мене место које ме чекало да се ту зауставим на свом путу древног сневача. Ја сам ту морао да се нађем, јер у супротном не бих могао да стварам, а ни мирно да спавам“, рекао је Бата у Лебану на отварању изложбе. Исте вечери, посетиоци Библиотеке имали су част да виде и пројекцију припреме за филм „Камен древног Сневача“. О припремама и снимању филма који приказује импозантно стваралаштво уметника Анђелковића, говорио је Небојша Илић, режисер филма.

                На „Вечери завичајних ствараоца“ у Библиотеци „Бранко Радичевић“, Бата из Вучја представљен је публици и кроз стихове песме „Стихосликар, каменорезац“ аутора Маје Даниловића. Песма је написана Бати у част и говори о његовом уметничком таленту и стваралаштву. Професор књижевности Иван Ђорђевић из Лебана казивао је стихове песме.

                Библиотека „Бранко Радичевић“ у Лебану дала је посебан допринос очувању и промовисању стваралаштва завичајног уметника Братислава Анђелковића, а културно наслеђе завичаја приближила својим посетиоцима. Корисници Библиотеке, као и шира јавност, упознали су ликовну културу свог завичаја.

Превод са словеначког: Сања Никић, МА

Археолошки институт, Београд

Грађанска наука у јавним библиотекама

Андреја Вовк Искрић

У: Књижница: ревија за подрочје библиотекарства ин информацијске знаности, 68(2-3), 107-122.

ДОИ https://doi.org/10.55741/knj.68.2-3.6

Апстракт

Овај рад сумира размишљања о грађанској науци и улози јавних библиотека као контактних пунктова за грађанска истраживања. Наука јеизашла ван граница традиционалних научних установа укључивањем грађанског истраживања. Јавне библиотеке су често означене као културни и информациони центри локалне заједнице. Својом политиком отворености за све промовишу равноправност у својој средини.. Својом улогом у локалној средини представљају логичан избор при одабиру места које ће бити центар грађанске науке у својој заједници. На основу стране литературе о грађанској науци и библиотекама као учесницима у грађанским истраживањима, у раду су представљени различити начини укључивања пројеката грађанске науке у оквир већ постојећих делатности јавних библиотека. Дат је преглед начина на које је грађанска наука већ присутна у јавним библиотекама уз представљање могућности како њено деловање унапредити увођењем нових активности везаних за грађанску науку.

Кључне речи: отворена наука, грађанска наука, јавне библиотеке

Метаподаци података: Сви истраживачки подаци на којима почивају резултати су отворени и нису део ниједног другог извора.

Abstract

This paper summarises reflections on citizen science and the role of public libraries as focal points for citizen science. Citizen science has evolved beyond traditional research institutions. Public libraries are often referred to as the cultural and information centre of the local community. They promote equality in their communities through their policy of openness to all. Their role in the local community makes them a logical choice to become the centre of citizen science in their community. Based on a review of the foreign literature on citizen science and libraries as actors in citizen science, this paper presents different ways in which citizen science projects can be integrated into the framework of existing activities of public libraries. We have examined the ways in which citizen science is already present in public libraries and we have identified ways in which its presence can be further enhanced through the introduction of new services related to citizen science.

Keywords: open science, citizen science, public libraries

Data set Metadata: All research data underlying the results are available as part of the article and no additional source data are required.

1. Увод

Грађанска наука је истовремено циљ отворене науке и средство које је омогућава (Smallman, 2018). Укључивањем јавности у истраживачки процес и подстицањем настанка нових знања значајно се доприноси отвореној науци. Заузврат, отворена комуникација и отворен приступ информацијама доприносе бољем разумевању науке. Учествовање у грађанској науци може да подстакне активно ангажовање у креирању политике (Hecker i dr., 2018).

Термин грађанска наука, као најприкладнији превод енглеског израза цитизен сциенце, дефинисао је проф др. Здравко Млинар 2021. године (Млинар, 2021). Научноистраживачки рад у сарадњи са јавношћу је у прошлости у Словенији био познат као партиципативна наука, аматерска наука, наука о заједници, народна наука и наука о грађанима, али како каже проф. др Млинар, ниједан израз није довољно целовито описао сарадњу научника и јавности у научноистраживачком процесу. 

Као што је било тешко одредити словеначки израз за превод појма цитизен сциенце, тако није било једноставно прецизно дефинисати шта је заправо грађанска наука. Европска унија дефинише грађанску науку као сваку делатност која укључује јавност у научно истраживање, чиме ефикасно повезује науку, оне који уређују политику и друштво у целини. Тај начин се грађанима истраживачима омогућава да учествују у различитим фазама научноистраживачког процеса од формулисања истраживачког питања, прикупљања, тумачења и анализе података до објављивања и дисеминације резултата. Истовремено грађанска наука представља научноистраживачку методу која се такође може употребљавати у различитиим научним дисциплинама (ECSA, 2015).

У најширем смислу, појам представља учешће шире јавности у научноистраживачком процесу мада постоји више дефиниција које то учешће са већом или мањом прецизношћу дефинишу. Наиме, грађанска наука се као истраживачка метода користи у свим научним дисциплинама, те би се уском дефиницијом она непотребно ограничила само на неке научне дисциплине. Дефиниције грађанске науке се могу разликовати од државе до државе у зависности од самог концепта и/или различитих приступа научноистраживачком раду. (Haklay, 2021).

У недостатку тачне и универзалне дефиниције грађанске науке, можемо користити десет принципа које је припремило Европско удружење за грађанску науку (енгл. European Citizen Science Association) и који представљају темеље добрих пракси на подручју грађанске науке (ЕСЦА, 2015). Пројекти грађанске науке  у складу са својим принципима активно укључују јавност у научна настојања. Грађани истраживачи могу да учествују у свим нивоима истраживачког процеса. Сарадња истраживача и грађана истраживача одвија се на обострану корист. За грађане истраживаче то значи стицање нових знања, лично задовољство, задовољство због доприноса научним резултатима, као и учествовање у креирању решења на локалном, националном или међународном нивоу које би могло да утиче на измену правила или закона. Кад год је могуће, резултати истраживања бивају јавно објављени и престављени грађанима истраживачима.

Haklay (2013) учествовање грађана истраживача дели на четири степена:

1. Групно учествовање – грађани истраживачи прикупљају истраживачке податке на терену (сакупљају узорке, посматрају животиње, омогућују дељење опреме информационо-комуникационих технологија (ИКТ) у свом најосновнијем облику). Тај вид грађанског истраживања је најчешћи јер грађанима научницима није потребно велико предзнање из подручја научноистраживачког рада.
2. Дистрибуирано знање – грађани истраживачи не учествују само као прикупљачи података, већ доприносе и својим знањем из одређене области. Као пример ове врсте истраживања може се навести пројекат транслитерације рукописа Астрид Линдгрен који су организовале Шведска национална библиотека и Шведски институт за дечје књиге. Истраживачи су се за помоћ обратили јавности тражећи волонтере са специфичним знањем будући да је ауторка при присању користила некада често коришћен облик стенографије, који данас више није у употреби (Andersdotter и др., 2022).

Други пример грађанског истраживања где волонтери учествују делећи своје знање је пројекат Речник синонима савременог словеначког језика (Словар сопоменк содобне словеншчине) који је организовао Центар за језичке ресурсе и технологије  Универзитета у Љубљани. Корисници речника могу да додају синониме или да оцене термине који су већ унесени. 

3. Партиципативна наука – грађани истраживачи учествују у обликовању истраживачког питања и заједно са истраживачима креирају истраживачке методе. Овај приступ се често среће у случајевима где су грађани истраживачи иницијатори истраживања којима желе да унесу промене на локалном нивоу.
4. Екстремна грађанска наука – грађани истраживачи су укључени у све нивое истраживачког процеса. У овом случају су грађани истраживачи често истраживачи из других научних области.

Појединачни нивои захтевају различите степене предзнања  из области грађанског истраживања, другачије познавање истраживачке теме, као и различиту врсту сарадње са грађанима истраживачима. Пројекат грађанске науке може да садржи један или више нивоа грађанског истраживања. Укључивањем грађанске науке у више сфера научноистраживачког процеса, научници пружају могућност укључивања већег броја грађана истраживача с различитим степеном образовања и количином слободног времена коју су спремни да издвоје за грађанско истраживање.

Као што се не могу занемарити друштвене користи које грађанска наука може донети, тако се не могу пренебрегнути ни чињенице да је једна од препрека гарантовање укључености свих слојева друштва (Peltola и др., 2018). Истраживања (Pandya и др., 2018; Theobald и др.,2015; Burgess и др., 2017) су показала да су у досадашњим пројектима грађанске науке најчешће учествовали високо образовани грађани истраживачи, док је знатно мањи број оних са нижом стручном спремом. Такође, мање је оних који припадају млађој и најстаријој животној доби, као и припадника мањина.  Да би грађанска наука заиста допринела демократизацији науке, потребно је укључити ширу популацију (Bonney и др., 2016). Из тог разлога, повезаност јавних библиотека с локалним становништвом је кључна за грађанску науку. Она омогућава укључивање свих демографских група у грађанску науку без обзрира на старост, пол, степен обзаровања или социјално-економски положај.

2. Јавне библиотеке и грађанска наука

Библиотеке су један од кључних чинилаца развоја и ширења грађанске науке. С почетка су специјалне и високошколске библиотеке имале важну улогу у процвату грађанске науке, углавном захваљујући подстицајима Европске комисије. Својом повезаношћу са научном заједницом, представљају логичну везу између научника и јавности. Специјалне и високошколске библиотеке подржавају грађанску науку пре свега омогућавајући приступ научним подацима и истраживањима, као и управљањем репозиторијумима. Оне помажу научницима у мотивисању јавности да се укључи у научноистраживачки рад и представљају контактни центар за грађанску науку на универзитетима. Истовремено, могу пружити помоћ при формирању политика грађанске науке, проналажењу нових истраживачких партнера, у научној комуникацији и формирању заједнице грађана истраживача. 

Реч  библиотека већину људи прво асоцира на књиге, али библиотеке су много више од тога. Јавне библиотеке су место где сви припадају, где су сви чланови заједнице једнако вредни (Barros и др., 2023). Оне имају важну улогу у ширењу и подстицању равноправности и једнакости у околини. Поред услуга које нуде, такође помажу у повезивању чланова унутар заједница подстичући осећај припадности, подупирући међукултурни дијалог и помажући заједничко стварање равноправног друштвеног окружења (Подгорник, 2019). Познавање локалне средине и њених проблема омогућава јавним библиотекама да кроз своје програме грађанске науке подстакну становнике да проактивно решавају проблеме. Грађанска наука пружа могућност појединцима да активно учествују у решавању локалних проблема (Barros и др., 2023). У овом случају, јавна библиотека може бити простор за дискусије, покретач пројекта или посредник између научника и грађана истраживача. Уједно, може бити и место на коме научници представљају резултате истраживања како грађанима истраживачима тако и представницима власти. Уколико представници власти не буду упознати са проблемима и резултатима истраживања, она неће имати неопходан утицај на побољшање услова у локалној средини.

Јавне библиотеке се залажу за равноправан прситуп информацијама и ширење знања; својим програмима подупиру концепт целоживотног учења и разноврсност у свом окружењу. Стандарди и препоруке за јавне библиотеке за период 2018-2028. године поред развоја предчиталачке и читалачке писмености и читалачке културе, дефинишу и следеће библиотечке улоге:

-стицање знања

-информациона и компјутерска писменост

-информациони центар локалне заједнице

-завичајна делатност

-интеграција у друштво

-праћење јавних послова и актуелних догађања у друштву

-подстицање умрежавања и културе сарадње и креативности у локалној заједници.

Ове улоге јесу део грађанске науке, док јавне библиотеке управо кроз активности из области грађанске науке могу да унапреде своју улогу.  

Научна писменост се дефинише као способност разумевања научног концепта, истраживачког процеса и метода, што омогућава појединцу да учествује у научним расправама, врши евалуацију извора и квалитета научних резултата, као и да пронађе одговоре на научна питања. Научно писмена особа има способност разликовања науке од псеудонауке (Alving, 2021). Учествујући у научноистраживачком раду, грађани истраживачи стичу вештине опажања, прикупљања, анализирања и интерпретације научних података. Подстичући своје кориснике да се укључе у активности грађанске науке, јавне библиотеке утичу на унапређење научне писмености становништва (Cohen, 2015). Истовремено, организацијом предавања, округлих столова, радоница и дискусија на тему науке повећавају интересовање за научно истраживање у локалној средини и подстичу кориснике да се укључе у грађанску науку (Mumelaš, 2023). Дугорочно подстицање јавности на науку и научно истраживање је кључно за формирање заједнице научника истраживача јер је једна од препрека за њихово укључивање управо културни и традиционални поглед који науку посматра као потпуно одвојену од јавности (TIME4CS, INCENTIVE, 2023). Већи удео јавности у научним истраживањима подстиче укључивање у научну делатност мање заступљене појединце и групе (Cavalier и др., 2020).

Повезивање јавних са другим типовима библиотека и научним и културним установама је важно за развој самих библиотека, библиотечких фондова и бољу препознатљивост у локалној средини. Библиотеке могу да користе већ постојеће сарадње надограђујући на њих активности грађанске науке. 

Јавне библиотеке својом завичајном делатношћу значајно доприносе развоју грађанске науке. Сакупљањем и пружањем приступа завичајној грађи, библиотеке пружају могућност коришћења те грађе за додатна истраживања. У оквиру постојећих завичајних активности могу се организовати представљања пројеката грађанске науке који развијају свест о значају културне и природне баштине и историје локалне заједнице. Завичајна делатност утиче на боље познавање локалне средине и заједнице, што је кључно за грађанску науку. У оквиру завичајне делатности, јавне библиотеке се повезују са музејима и архивима најчешће ради размене грађе, затим заједничког учествовања на манифестацијама и повременим пројектима, организовања изложби, заједничке дигитализације итд. (Зорко, 2022). Такође, библиотеке могу да сарађују са музејима на пројектима crowdsourcing-а тј. масовног учествовања у прикупљању завичајне грађе. Crowdsourcing на подручју културне баштине представља дигитално подржану интеракцију која јамчи дубље односе с јавношћу кроз смислене задатке везаних за збирке културног наслеђа. Тај приступ не само да обогаћује дигитализоване и физичке колекције, већ је сам по себи значајан јер укључује јавност, а то превазилази вредност садржаја који је у том процесу настао. Пројекти се могу тицати исправљања дигиталне грађе, унапређења проналажења грађе, претраживања информација о изворима и креирања нових података или колекција, које ће допринети знању које се размењује унутар организација и институција (Ridge и др., 2021).

Већ смо споменули значај сарадње међу јавним и високошколским библиотекама у области грађанске науке. Наравно да не смемо заборавити на сарадњу између јавних и школских библиотека. Деца и тинејџери спадају у онај део популације који ретко учествује у грађанској науци, иако истраживања показују да ова врста активности подиже самопоуздање код деце, позитивно утиче на њихов социјални развој и јача њихову везу са природом и околином. Употреба грађанске науке у научне сврхе може обогатити наставни план и програм. Научно  описмењавање у раној доби позитивно утиче на интересовање деце за науку касније током живота (Makuch и др., 2018).

Док јавне библиотеке нуде своје изворе, стручно знање и инфраструктуру, школске библиотеке могу обогатити своје образовне програме нудећи могућност деци да практично уче и истражују. 

Учествовање у грађанској науци је корисно и за библиотеке јер на тај начин придобијају нове кориснике, обогаћују и промовишу књижни фонд и друге услуге, а склапањем нових партнерстава побољшавају видљивост, препознавање и потврђивање друштвене вредности библиотеке у локалној средини. Библиотеке сарадњом на пројектима грађанске науке такође популаришу науку и унапређују научну комуникацију (Martek и др., 2023). Кроз грађанску науку, библиотеке могу да буду препознате као партнери у научноистраживачком процесу. Активним учествовањем у иницијативама грађанске науке, библиотеке се показују као драгоцени сарадници и они који подупиру сарадњу на свим научним подручјима.

2.1 Начини сарадње јавних библиотека на пројектима грађанске науке

Јавне библиотеке могу на различите начине учестовати на пројектима грађанске науке од пружања приступа преко давања на коришћење грађе о грађанској науци до реализације пројеката (Ignat и др., 2019).

Библиотеке могу да организују пројекат грађанске науке или да сарађују са истраживачима на организацији научног пројекта. Библиотеке могу да:

-дају простор за састанке и едукацију грађана истраживача

-у своје редовне активности укључе уводна предавања пред почетак и предавања након завршетка пројекта ради дисеминације закључака

-активно учествују у едукацији грађана истраживача

-помажу научницима пружањем својих информационих услуга и омогућавањем приступа штампаним и електронским изворима

-помажу при промоцији пројеката грађанске науке у локалној средини (Marek и др., 2023).

Игнат и др. (2018) додају и следеће послове које библиотеке могу да обављају поред горенаведених видова сарадње:

• Промоција грађанске науке и с њом повезаних пројеката који се тичу локалне заједнице у којој је библиотека. Лична партиципација и интерес за решавање локалних проблема су најважнији мотивациони чиниоци који подстичу појединце на учествовање у грађанској науци (Cigarini и др., 2021).
• Помоћ у дисеминацији резултата истраживања. Циљ грађанске науке је решавање постојећих проблема , стога су од кључне важности за промене управо дисеминација и представљање резултата истраживања доносиоцима одлука. Као што библиотеке представљају мост између научника и јавности, тако и повезују научнике са доносиоцима одлука.
• Учествовање у регрутовању волонтера и помоћ за мотивисање грађана истраживача током трајања истраживања.  У истраживањима где је прикупљање података обимно и дуготрајно, библиотеке могу да се побрину да грађани истраживачи остану мотивисани одржавајући контакт с њима путем социјалних мрежа или различитих активности у просторијама библиотеке.
• Омогућавање употребе библиотечке инфраструктуре за грађане истраживаче. То подразумева коришћење простора и приступ рачунарској опреми и информационим изворима. Библиотека може у сарадњи са научницима да припреми комплете за истраживање који садрже све алате потребне грађанину истраживачу за прикупљање података. Gmiterek (2022) у библиотечку инфраструктуру убраја и друштвене медије које библиотека користи. Друштвени медији су средство за комуникацију са корисницима путем којих библиотека може и да промовише свој фонд. Подстицањем интересовања за одређену научну област могу се привући будући грађани истраживачи. Библиотека може користити друштвене медије и за промоцију активности током трајања пројеката грађанске науке да би одржавала комуникацију са грађанима волонтерима и за објављивање научних резултата.

Поред свих описаних начина сарадње не сме се заборавити да библиотеке могу да буду и организатори грађанских истраживања (Cigarini и др., 2021). На тај начин библиотеке могу да учестувју у формулисању истраживачког питања, одабиру методологије, повезивању грађана истраживача са научницима, али и да воде цео пројекат.

Када се одлучују за учестовање у пројектима грађанске науке, библиотекари често као препреке  наводе недостатак знања, мањак финансијских и људских ресурса, као и лоше познавање научних процеса (Cigarini и др., 2022; Martek и др., 2022).

Први важан корак за успешну имплементацију грађанске науке у делатности јавних библиотека је упознавање са концептом грађанске науке и тиме шта све она обухвата, као и који су видови сарадње који доступни библиотекама.

Индентификовање могућих интересената и комуникационе способности за медијаторство представљају једне од најважнијих компетенција. Игнат и др. (2018) наглашавају нова знања из области пројектног менаџерства која би користила библиотекарима будућим вођама пројеката грађанске науке. ЛИБЕР (Удружење европских научних библиотека) је приредио приручник за високошколске библиотекаре и научнике Citizen Science Skilling for Library Staff, Researchers, and the Public који садржи информације о планирању пројеката, комуникацији са свим учесницима и препоруке о управљању истраживачким подацима, као и Library Infrastructures & Citizen Science који је усмерен на употребу постојећих оруђа и инфраструкутра.

Због недостатка едукације из области грађанске науке, библиотекари се за стицање знања ослањању на различите интернет портале. На интернет страници eu-citizen.science може се наћи велики број дигиталних приручника за све групе учесника у грађанској науци. На америчком порталу Scistarter налази се курс о грађанској науци за библиотекаре. Творци портала су припремили и читав сет садржаја за помоћ библиотекарима који укључује, на пример, упутства како организовати догађаје, промовисати пројекте, мотивисати локално становништво да се укључии, како их одржати мотивисаним током целог истраживачког процеса, као и како подучавати и припремити истраживачке сетове за грађане истраживаче.

Поред знања о грађанској науци, повезивање библиотека са научном заједницом је такође важно за успешно пословање библиотека у области грађанске науке. Томе доприноси и учешће библиотеке у Мрежи грађанске науке Словеније која је установљена јуна 2023. године. Она повезује организације са појединцима који желе да учествују у грађанској науци као носиоци пројеката, организатори догађаја или едукација, или пак само да дају на коришћење инфраструктуру коју поседују (citizen-science.si). Улога Мреже грађанске науке јесте препознати и повезати све учеснике грађанске науке. Укључивање јавних библиотека у Мрежу грађанске науке пружа могућност успостављања контакта између научника и библиотека, и препознатљивости улоге библиотека у грађанској науци.

У Мрежу грађанске науке укључен је и словеначки портал за грађанску науку цитизенсциенце.си који је установила Централна техничка библиотека Универзитета у Љубљани (ЦТК) 2023. године. Он садржи податке о активним и реализованим пројектима грађанске науке у Словенији представљајући дробру полазну тачку за одлучивање о учешћу у грађанској науци. Такође садржи и линкове до информационих извора који воде ка научним чланцима, књигама и другим публикацијама у отвореном приступу, као и сродним базама попут репозиторијума и цитатних индекса. На порталу се налази и низ инфраструктура које различите јавне установе нуде научницима и грађанима истраживачима. На крају 2023. године на портал је постављен Приручник за планирање пројеката грађанске науке који је уредила ЦТК. 

2.2 Грађанска наука у пракси

Иако је појам нов, корени грађанске науке сежу далеко у прошлост. Као први пример савремене грађанске науке помиње се проучавање образаца селидбе птица као пројекат који је започео амерички орнитолог Wells W. Cooke крајем 19. века.

Јавне библиотеке већ спроводе активности које подпадају под грађанску науку:

1. Завичајна делатност

Сакупљање, чување и обрада завичајне грађе је једна од улога јавних библиотека која датира од првих студијских библиотека након Другог светског рата. У завичајне делатности у оквирима грађанске науке могу се убројати:

• издавање публикација с завичајном грађом (Љубљана између града и носталгије),
• дигитализација завичајне грађе и похрањивање на интернетне завичајне портале (Камра),
• објављивање истраживачких радова о завичајној баштини
• пројекат Дани сакупљања успомена.

1. Библиотека семена

Библиотеке семена помажу очувању традиционалних и аутохтоних врста биљака, а тиме и биодиверзитета култивисаних биљака. Јавне библиотеке са библиотекама семена подстичу очување природне и културне баштине међу локалним становништом, скрећу пажњу на значај самоодрживости и истовремено унапређују међусобну сарадњу унутар локалне заједнице (Видмар и др., 2023). Оваква библиотека семена је одлична полазна тачка за будуће пројекте грађанске науке. Јавна библиотека Франце Бевк у Новој Горици је кроз пројекат укључила у своју понуду садржаја за кориснике активности из 16 јавних библиотека Словеније. 

1. Научно описмењавање

Један од задатака јавних библиотека, тесно повезан са грађанском науком, јесте управо едукација корисника. Промовисање научне писмености исказало се као важан задатак понајвише у време када опада поверење становништва у науку и научна истраживања. Кроз предавања о актуелним темама на којима стручњаци на научнопопуларан начин престављају научне теме, библиотеке испуњавају своју образовну улогу, оснажују поверење у научноистраживачки рад и посетиоцима помажу да идентификују лажне информације. Организацијом предавања о завичајној делатности и очувању животне средине подстичу занимање за научно истраживање у локалној заједници. Истовремено успостављају контакт са научницима и омогућавају им представљање научних пројеката у библиотеци.

1. Учествовање у грађанским истраживањима

Јавне библиотеке такође могу активно да узму учешћа у пројектима грађанске науке. Библиотека Максе Самса је 2023. године у сарадњи са Заводом Ревиво, еколошким друштвом Eko Bistrc и парком Шкоцјанске јаме организовала округли сто на тему препрека на реци Реки. Округли сто је одржан пред почетак пројекта пописивања препрека на реци Реки који је у оквиру европског програма Open Rivers Programme одржан у Заводу Ревиво прошле године. Попис је извршен уз помоћ волонтера. Поред округлог стола поводом представљања пројекта, организовано је и представљање резлтата на крају акције. Док је трајала акција, библиотека је промовисала пројекат на друштвеним мрежама, на својој wеб страници, као и путем плаката и летака у просторијама библиотеке.

Као пример промоције пројеката грађанске науке у оквиру делатности библиотеке можемо споменути и Јавну библиотеку Франце Бевк у Новој Горици која је прошле године организовала промоцију пројекта Писма у виду округлог стола под насловом Писма, александринке и (грађанска) наука. На догађају је представљена збирка Писма која је резултат пројекта Истраживачког центра за хуманистику Универзитета у Новој Горици у коме грађани истраживачи учествују прикупљањем, дељењем и преписивањем писама.

1. Едукација запослених и промоција грађанске науке у библиотекама 

За успешно спровођење грађанске науке у јавним библиотекама важна је адекватна едукација библиотекара која подразумева основно знање о грађанској науци, истраживачке методе, као и друге компетенције које су потребне библиотекарима за планирање и реализацију активности у области грађанске науке (Игнат, 2018). Као пример добре праксе у области подизања свести библиотекара, може се навести семинар Библиотека, срце града 2023: грађанска наука које је организиовала Градска библиотека Љубљана, као и едукације и предавања о грађанској науци које је су организовале НУК (Народна ин универзитетна књижница) и ЦТК.

3. Закључак

Интеграцијом грађанске науке као научне методе, показало се да је за успешну реализацију истраживачких пројеката неопходно успостављање контактних центара  унутар локалних заједница. Ти центри би обезбеђивали успешну комуникацију научника са грађанима истраживачима, док би истовремено деловали као информациони центри који би својим учесницима осигуравали приступ информацијама и истраживачким подацима.

Као културни и информациони центри отворени за све који имају улогу медијатора својој средини, јавне библиотеке су логичан избор да преузму улогу контактних центара у грађанској науци. Својим делатностима већ значајно доприносе информационом и научном описмењавању истовремено омогућавајући приступ информацијама свим слојевима становништва. Сакупљањем и уређивањем завичајне грађе значајно доприносе очувању културне баштине и управо та активност омогућава боље познавање локалне средине. Повезивањем с другим културним и образовним установама гради се мрежа локалних организација која има кључну улогу при успостављању заједнице грађана истраживача. Зато су јавне библиотеке препознате као важан чинилац грађанске науке.

Ако јавне библиотеке желе да постану контактни и информациони центри грађанске науке, морају своју пажњу да усмере на едукацију библиотекара. Током 2023. године је било организовано више догађаја на тему грађанске науке у библиотекама који су утицали на библиотекаре да се укључе. Грађанска наука је била тема и семинара Библиотека: срце града 2023 који је организовала Градска библиотека Љубљана. ЦТК и Мрежа грађанске науке су организовали 1. национални Дан грађанске науке под слоганом „Откриј, сарађуј, истражи: дан грађанске науке“. Национална и универзитетска библиотека је у априлу 2023. године организовала семинар „Отворена наука – грађанска наука у библиотекама“. 

Библиотекари пуно информација добијају на иностраним wеб страницама. У овом раду споменута су два страна портала: EU-citizen.science и Scistarter који нуде читав низ вебинара за библиотекаре с темама како се укључити у грађанску науку, како сарађивати са грађанима истраживачима и мотивисати их, као и о другим активностима библиотеке у области грађанске науке. На словеначком порталу citizenscience.si може се наћи низ линкова ка страним порталима који нуде сличне едукације. 

Споменули смо већ значај умрежавање библиотека са културним, образовним и другим институцијама. Важно је и њихово повезивање с научницима. У апстракту смо споменули два начина повезивања јавних библиотека са научницима. Први начин представља повезивање јавних и високошколских библиотека које су већ традиционално укључене у сферу истраживања. Други је међусобна сарадња јавних библиотека унутар Мреже грађанске науке Словеније. То може бити на обострану корист: јавне библиотеке добијају потребне информације о пројектима и контакте са научницима, а с друге стране научници и грађани истраживачи добијају увид у инфраструктуру коју библиотеке нуде. 

Јавне библиотеке могу да понуде подршку грађанској науци на много начина који се већином ослањају на већ постојеће делатности библиотеке као што су промоција пројеката, организација догађаја и едукација из научних области, информационо и научно описмењавање и прирпема догађаја на почетку и крају пројекта. Велики број оваквих примера можемо наћи у словеначким јавним библиотекама чак и пре него што се укључе у грађанску науку као иницијатори пројеката. Још увек нема прецизних података о укључивању јавних библиотека у грађанску науку јер нису спроведена детаљна истраживања о томе. Међутим, такво истраживање би било преко потребно за дискусије о будућем развоју делатности библиотека у области грађанске науке. Такође, прецизни подаци би умногоме допринели потврђивању и побољшању улоге јавних библиотека у тој области.

Literatura

Alving, B. E. (2021). Increasing scientific literacy with citizen science. V Citizen science skilling for library staff, researchers, and the public, 1, 28–29. LIBER Citizen Science Working Group.

Andersdotter, K., Nauwerck, M. (2022). Secretaries at Work: Accessing Astrid Lindgren’s stenographed manuscripts through expert crowdsourcing. V K. Berglund, M. La Mela in I. Zwart (ured.), Proceedings of the 6th Digital Humanities in the Nordic and Baltic Countries Conference (DHNB 2022), 9–22. CEUR-WS.org. https://ceur-ws.org/Vol-3232/paper01.pdf

Barros, F. (2023). Rough guide to citizen engagement in public libraries, Publication office of European Union.

Bonney, R., Phillips, T. B., Ballard, H. L., in Enck, J. W. (2016). Can citizen science enhance public understanding of science? Public Understanding of Science, 25(1), 2–16. https://doi.org/10.1177/0963662515607406

Brenčič, P., Fras Popovič, S., Podbrežnik Vukmir, B., Vilar, P., Vodeb, G., in Zdravje, A. (2018). Strokovna priporočila in standardi za splošne knjižnice (za obdobje 2018 do 2028). Nacionalni svet za knjižnično dejavnost. https://www.gov.si/assets/ministrstva/MK/Zakonodaja-ki-ni-na-PISRS/Kulturna-dediscina/2ffbd52377/Strokovna-priporocila-in-standardi-za-splosne-knjiznice.pdf

Burgess, H. K., Debey, L. B., Froehlich, H. E., Schmidt, N., Theobald, E. J., Ettinger, A. K., idr. (2017). The science of citizen science: Exploring barriers to use as a primary research tool. Biological Conservation, 208, 113–120. https://doi.org/10.1016/j.biocon.2016.05.014

Cavalier, D., Nickerson, C., Salthouse, R., Stanton, D., (ured.). (2020). The Library & Community Guide to Citizen Science. SciStarter. https://media.scistarter.org/curated/The+Library+and+Community+Guide+to+Citizen+Science.pdf

Cigarini, A., Bonhoure, I., Vicens, J., Perelló, J. (2021) Public libraries embrace citizen science: Strengths and challenges. Library & Information Science Research, 43(2). https://doi.org/10.1016/j.lisr.2021.101090

Cigarini, A., Bonhoure, I., Vicens, J., Perelló, J.(2022). Citizen science at public libraries: Data on librarians and users perceptions of participating in a citizen science project in Catalunya, Spain. Data in Brief. 40. https://doi.org/10.1016/j.dib.2021.107713

Cohen, C., Cheney, L., Duong, K., Lea, B., in Pettway Unno, Z. (2015). Identifying Opportunities in Citizen Science for Academic Libraries. Issues in Science and Technology Librarianship, 79. https://doi.org/10.5062/F4BR8Q66

ECSA (European Citizen Science Association). (2015). Ten Principles of Citizen Science. http://doi.org/10.17605/OSF.IO/XPR2N

Gmiterek, G. (2022). Social media in libraries and their use in supporting research. Library infrastructures & citizen science. LIBER Citizen Science Working Group.

Haklay, M. (2013). Citizen science and volunteered geographic information: Overview and typology of participation. Springer, 105–122. https://doi.org/10.1007/978-94-007-4587-2_7

Haklay, M. (2018). Participatory citizen science. V S. Hecker, M. Haklay, A. Bowser, Z. Makuch, J. Vogel in A. Bonn (ured.), Citizen Science: Innovation in Open Science, Society and Policy, 52–62. UCL Press. http://www.jstor.org/stable/j.ctv550cf2.37

Haklay, M., Dörler, D., Heigl, F., Manzoni, M., Hecker, S., Vohland, K. (2021). What is citizen science? The challenges of definition. The science of citizen science, 13–34. Springer.

Hecker, S., Luckas, M., Brandt, M., Kikillus, H., Marenbach, I., Schiele, B., Sieber, A., van Vliet, A. J. H., Walz, U., & Wende, W. (2018). Stories can change the world – citizen science communication in practice. V S. Hecker, M. Haklay, A. Bowser, Z. Makuch, J. Vogel in A. Bonn (uredniki), Citizen Science: Innovation in Open Science, Society and Policy, 445–462. UCL Press. http://www.jstor.org/stable/j.ctv550cf2.37

Ignat, T., Ayris, P., Labastida i Juan, I., Reilly, S., Dorch, B., Kaarsted, T., Overgaard, A. K. (2018). Merry work: libraries and citizen science. Insights: The UKSG Journal, 31(10), 35. https://doi.org/10.1629/uksg.431

Ignat, T., Cavalier, D., in Nickerson, C. (2019). Citizen science and libraries: Waltzing towards a collaboration. VOEB-Mitteilungen, 72(2), 328–336. https://doi.org/10.31263/voebm.v72i2.3047

Makuch, K., Azcel, M. R. (2018). Children and citizen science. V S. Hecker, M. Haklay, A. Bowser, Z. Makuch, J. Vogel in A. Bonn (ured.), Citizen Science: Innovation in Open Science, Society and Policy, 391–409. UCL Press. http://www.jstor.org/stable/j.ctv550cf2.37

Martek, A., Mučnjak, D., Mumelaš, D. (2022). Citizen Science in Europe—Challenges in Conducting Citizen Science Activities in Cooperation of University and Public Libraries. Publications, 10(4), 52. https://doi.org/10.3390/publications10040052

Martek, A., Mumelaš, D. (24. 5. 2023). What, why and how? Citizen science in libraries with special emphasis on colaboration between academic and public libraries. Knjižnica, srce mesta. https://www.mklj.si/wpcontent/uploads/2023/06/03_Martek_Mumelas_KSM_2023.pdf

Mlinar, Z. (2021). Kaj nam prinašata koncept in gibanje občanska znanost/Citizen Science? Uveljavljanje raziskovanja kot sestavine vsakdanjega življenja. Časopis za kritiko znanosti, 49(282), 23–63.

Mumelaš, D. (2023). Građanska znanost i knjižnice kao njezini provoditelji. Vjesnik bibliotekara Hrvatske, 66(1), 105–138.

Mumelaš, D., Martek, A. (2023). Benefits of Citizen Science for Libraries. Preprints, 2023120503. https://doi.org/10.20944/preprints202312.0503.v1

Pandya, R., Dibner, K. A., in National Academies of Sciences Engineering and Medicine (U.S.) Committee on Designing Citizen Science to Support Science Learning. (2018). Learning through citizen science: Enhancing opportunities by design. The National Academies Press.

Peltola, T., Arpin, I. (2018). Science for everybody? Bridging the socio-economic gap in urban biodiversity monitoring. V S. Hecker, M. Haklay, A. Bowser, Z. Makuch, J. Vogel, & A. Bonn (ured.), Citizen Science: Innovation in Open Science, Society and Policy, 369–380. UCL Press. http://www.jstor.org/stable/j.ctv550cf2.37

Podgornik, V. (2019). Pomen knjižnice kot javnega prostora – knjižnica kot »tretji prostor«: primer Goriške knjižnice Franceta Bevka Nova Gorica. Knjižnica, 63(1–2), 345–365.

Ridge, M., Blickhan, S., Ferriter, M., Mast, A., Brumfield, B., Wilkins, B., Cybulska, D. idr. (2021). The Collective Wisdom Handbook: Perspectives on Crowdsourcing in Cultural Heritage. https://doi.org/10.21428/a5d7554f.1b80974b

Smallman, M. (2018). Citizen science and responsible research and innovation. V S. Hecker, M. Haklay, A. Bowser, Z. Makuch, J. Vogel, & A. Bonn (ured.), Citizen Science: Innovation in Open Science, Society and Policy, 241–253.UCL Press. http://www.jstor.org/stable/j.ctv550cf2.37

Theobald, E. J., Ettinger, A. K., Burgess, H. K., Debey, L. B., Schmidt, N. R., Froehlich, H. E., idr. (2015). Global change and local solutions: Tapping the unrealized potential of citizen science for biodiversity research. Biological Conservation, 181(C), 236–244. https://doi.org/10.1016/j.biocon.2014.10.021

TIME4CS, INCENTIVE (2023, 2. oktober). Citizen Science Hubs explained: needs, resources, best practices [Video]. YouTube. https://www.youtube.com/watch?v=6p5zvZdoikU

Vidmar, S., Kosič, A. (2023). Seed Library in Slovenian Public Libraries [Predstavitev PPT]. https://letsgogreen.nsk.hr/seed-library-in-slovenian-public-libraries/

Zorko, T. (2022). Potenciali sodelovanja knjižnic, muzejev in arhivov kot dediščinskih ustanov: raziskava med direktorji in direktoricami osrednjih območnih knjižnic, državnih muzejev in pokrajinskih arhivov. Knjižnica, 66(1/2), 43–74. https://journals.uni-lj.si/knjiznica/article/view/13719/12028