Број један (2025)

мр Видић С. Јасмина 

Библиотека „Бранко Радичевић“ Лебанe

Библиотека „Бранко Радичевић“ у Лебану организовала је 2. новембра 2012. године вече Института за савремену историју из Београда и ЈП „Службени гласник” поводом Осмоновембарских дана културе у Лебану, а у оквиру пројекта Вече завичајних ствараоца, који је реализован под покровитељством Министарства културе. Службени гласник је овом приликом организовао изложбу фотографија Јунаштвом у славу – Српски војник у Првом балканском рату 1912-1913. Посетиоцима Библиотеке „Бранко Радичевић” у Лебану приређена је изложба фотографија аутора Немање Девића, Смиљане Чакаревић и Војина Малетковића. Вишемесечни рад ентузијаста резултирао је са преко пет стотина прикупљених фотографија. Фотографије су прикупљане са подручја Београда, Крагујевца, Ниша, Ужица, Ваљева, Смедерева, Чачка, Зајечара, Врања, Прокупља. У Лебану је представљено око шездесет фотографија. Прва поставка ове изложбе била је на Белом двору на Дедињу, у Београду, а потом у просторијама Библиотеке у Лебану.

Изложбу је отворио проф. др Момчило Павловић, директор Института за савремену историју. Том приликом др Павловић је истакао да је српски народ у времену Првог балканског рата показао високу свест о патриотизму.

Фотографије које су биле изложене јавности настале су као резултат избора из обимног материјала који је проистекао истраживањем музеја, архива и приватних збирки широм Србије. Аутори изложбе имали су циљ да прикажу живот српског војника од мобилизације и одласка у рат до завршетка рата. На фотографијама је исписана српска историја у периоду Првог балканског рата (1912 – 1913). Изложене фотографије приказале су драматичне тренутке српског војника који под шајкачом, са опанцима на ногама, носи највећи терет рата. На изложеним фотографијама посетиоци су могли да се упознају са родовима војске који нису били на првој линији фронта (инжињери, телеграфисти, авијатичари), али су обављали логистичке операције и стварали услове за напредовање и бољу комуникацију на бојишту.

Садржај фотографија приказивао је и часове предаха ратника, ретке тренутке када је војник имао времена да мисли са ратишта скрене на теме које су део цивилног живота попут читања новина, писање породици, обележавање војних успеха и верских празника, не запостављајући при том редовне војне обавезе којима је био потпуно посвећен. Фотографије које су снимљене приликом ослобођења градова документовале су успехе српске војске јачајући при том њихов морал. Српски војник је на фотографијама представљен као ослободилац свог народа уз подсећање да је био учесник великог подвига.

Библиотека „Бранко Радичевић” у Лебану добила је на поклон нове публикације Службеног гласника и тиме књижни фонд обогатила вредним насловима. 

У наставку програма, Библиотека „Бранко Радичевић“ у Лебану је имала презентацију пројекта „Промоција и популаризација историјске науке у локалним срединама“ који је подржао Институт за савремену историју Србије и Центар за промоцију науке Републике Србије. Бројним посетиоцима Библиотеке обратио се директор Института за савремену историју Србије, проф. др Момчило Павловић представљајући рад, активности, подручје истраживања и научни значај Института. Библиотека је добила на поклон око сто вредних публикација Института за савремену историју. Директор Библиотеке Јасмина Тошић и проф. др Момчило Павловић потписали су протокол о научно-културној сарадњи и сачинили споразум о даљим активностима. Проф. др Момчило Павловић, директор Института за савремену историју рођен је у селу Штулац, општина Лебане. Као истакнути научни радник иза кога стоје вредне публикације из области историје, а уједно и завичајни стваралац, поклонио је Библиотеци неке од својих књига. Завичајни фонд Библиотеке, обогаћен стваралаштвом др Павловића, сада је доступан свим љубитељима историје међу којима су научни радници из Лебана, просветни радници као и ученици основних и средњих школа на територији општине Лебане. 

У оквиру пројекта који је имао за циљ популаризацију и промоцију историје као науке, Институт за савремену историју Србије и Центар за промоцију науке Републике Србије, 2. новембра 2012. године одржали су и предавање на тему „Балкански ратови – сто година касније“. На ову тему, публици се обратио проф. др Момчило Павловић речима „Обележава се сто година од почетка првог балканског рата и ово је згодна прилика да Срби промисле своју историју и да констатују где су после сто година”.

МSc Oja Кринуловић, дипломирани библиотекар саветник,
Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“, Београд

Деветнаести стручно-научни скуп „Библионет“ одржан је у Пироту, од 18. до 20.септембра 2025. године, у организацији Заједнице матичних библиотека Србије. Тема скупа је била – Откључавање снаге речи: промоција књиге и читања у библиотекама. Домаћини су били Народне библиотеке Пирот и Град Пирот. Овогодишње стручно-научни скуп је  по први пут  организован у Пироту, што је за град представљало велику част, али и одговорност.

Свечано отварање одржано је у Великој сали Народне библиотеке Пирот, у присуству библиотекара из целе Србије, као и гостију из иностранства. Присутнима се обратио градоначелник Пирота, мр Владан Васић, који је истакао значај библиотека и библиотекара у савременом друштву, нагласивши да књига и читање морају задржати своје место и у времену доминације дигиталних медија и савремених облика забаве. Он је указао да библиотеке имају важну улогу у очувању културних вредности и образовању грађана.

Председница Заједнице матичних библиотека Србије, Јасмина Нинков, истакла је да је основни циљ скупа размена искустава и знања међу библиотекарима, као и заједничко промишљање о начинима промоције читања у савременом друштву. Она је нагласила да читање представља једну од најважнијих вештина данашњице и да библиотеке имају значајну улогу у његовом очувању и развоју.

Директорка Народне библиотеке Пирот, Бојана Ћирић, нагласила је да је бити домаћин „Библионета“ велико признање за библиотеку и град Пирот. Она је истакла да је Пирот  угостио око 150 библиотекара из Србије, као и госте из Кеније и Румуније, што скупу даје међународни карактер и посебан значај.

На свечаном отварању уручена је и награда „Ђура Даничић“, која се додељује за изузетан допринос развоју библиотечко-информационе делатности. Овогодишњи добитник награде био је Радивоје Додеровић из Библиотеке Матице српске, који је у свом обраћању истакао да за њега ово признање има велики лични и професионални значај. 

Свечани програм употпуњен је музичким наступом хора Дома културе са солисткињом Вером Голубовић.

Сама тема овог скупа „Откључавање снаге речи: промоција књиге и читања у библиотекама“, говори о питањима читања и улоге библиотека у савременом друштву. Током скупа разматране су друштвене, културне и личне користи читања, као и стање читалачких навика у савременом свету.

Посебна пажња посвећена је изазовима са којима се читање данас суочава, као што су убрзан начин живота, утицај дигиталних медија, и све мање времена које људи посвећују књизи. Истовремено, разматране су и могућности које савремене технологије пружају за промоцију читања, већу доступност књига и развој нових библиотечких услуга.

Скуп је пружио простор за размену идеја и искустава о томе како библиотеке могу имати активну улогу у развоју читалачких навика и на који начин могу заинтересовати децу, младе и одрасле да се окрену књизи. Посебно су истакнути примери добрих пракси, иновативни програми и активности које библиотеке реализују у сарадњи са школама, културним установама и медијима.

У раду конференције учествовали су бројни предавачи и стручњаци из библиотечко-информационе делатности. Издвојила бих предаваче са предавањем по позиву, а то су Иван Умељић из Центра за промоцију науке (Научна култура, поверeње инаучно издаваштво), Стеван Субић, стрип цртач, Немања Баћковић, Политикин забавник (Стрипичитање), Claudia Șerbănuță из Румуније (Selective Reading: FromCensored CollectionstoWikipedia and AI Recommendations-How Libraries Support AccesstoandCreation of Knowledge (онлајн)), Nyakundi James Nyambane из Кеније (Unlocking Potential: KEY school librariesprojects and its Impact to communities (онлајн)), као и други представници из света библиотекарства. Разноврсност учесника допринела је богатству тема и различитим приступима питању читања и улоге библиотека.

„Библионет“ у Пироту се показао  као важан стручни скуп који је повезао теорију и праксу, и који је отворио простор за разговор о будућности читања и библиотека. Конференција је потврдила да библиотеке и даље имају значајну улогу у друштву као места знања, културе и образовања, као и да могу успешно да одговоре на изазове савременог времена.

Библиотекари су осим стручних радова и мноштво нових информација, могли и да упознају град Пирот, посета Музеј Понишавља, обиђу тврђаву Кале и одгледају изузетну монодраму „Искра“ која се изводила на самој тврђави. Такође, домаћини су своје госте последњег дана одвели у посету Манастиру Суково, а  у повратку су посетили Фестивал сира, качкаваља и ћилима.

Овогодишњи „Библионет“ оставио је снажан утисак као добро организован, садржајно богат и значајан скуп, који је допринео јачању професионалних веза међу библиотекарима и даљем развоју библиотекарске делатности у Србији, док се Пирот показао као достојан домаћин овако важног стручног догађаја.

MSc Оја Кринуловић,  дипломирани библиотекар саветник
Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“

Библиотекарско друштво Србије традиционално сваке године, половином децембра, на Дан библиотекара, организује међународну конференцију у различитим градовима Србије, при чему је домаћин једна од библиотека из града домаћина. За 2025. годину домаћин конференције била је Градска библиотека у Суботици. Двадесет друга годишња конференција Библиотекарског друштва Србије одржана је под називом „Библиотеке у друштву брзих промена“.

Конференција је трајала три дана, а главна места дешавања били су Градска кућа у Суботици и Градска библиотека. Окупила је библиотекаре и стручњаке из области културе, образовања и информационих наука из земље и иностранства, са циљем размене искустава и преиспитивања улоге библиотека у савременом друштву. Програм је обухватао пленарна предавања, тематске сесије, панел-дискусије, радионице и постер-сесије, са посебним фокусом на дигиталну трансформацију библиотека, примену вештачке интелигенције, иновативне образовне праксе, као и друштвену и културну улогу библиотека у условима убрзаних друштвених промена. Посебна пажња посвећена је питањима медијске и информационе писмености, менталног здравља, оснаживања младих и јачања локалних заједница кроз библиотекарску делатност. На конференцији су учествовали истакнути предавачи из Србије, региона и Европе, међу којима су били представници националних и универзитетских библиотека, академских институција и културних центара.

На свечаном отварању догађаја поздравне речи упутили су представници Града Суботице и Естер Берeњи, директорка Градске библиотеке у Суботици. Свечану скупштину БДС и конференцију БДС 2025 званично су отвориле председница БДС Јелена Глишовић и потпредседница Мирјана Нешић. Најсвечанији део дана била је церемонија доделе Годишњих награда БДС-а за 2025. годину:

• Горан Траиловић (Награда „Запис“)
• др Елизабета Георгиев (Награда „Стојан Новаковић“)
• Јасна Бркић (Награда за најбољег библиотекара)

Током три дана конференције представљена су инспиративна пленарна предавања по позиву: Димитрис Судиас (Универзитет у Каселу) – Заједништво у доба солуционизма: улога библиотека; Ертугрул Чимен (MEF Üniversitesi, Истанбул) – Библиотеке као агенти трансформације у свету који се брзо мења; Јуха Манинен (Удружење библиотека Финске) – Библиотеке – градитељи заједнице критичке писмености и активног грађанства. Сва три пленарна излагања имала су за циљ да истакну најновије токове у струци и савремене концепте развоја библиотека. 

Посебну пажњу привукло је излагање Јудит Геренчер, председнице Библиотекарског друштва Мађарске, о припреми библиотекара за будућност вођену вештачком интелигенцијом (AI). Пленарно излагање о Националној библиотеци Белорусије, под насловом Друштвене и културне активности Националне библиотеке Белорусије као фактор утицаја на друштво, одржао је генерални директор ове институције, проф. др Вадим Гигин, на српском језику. Том приликом потписан је и Споразум о сарадњи између Народне библиотеке Србије (Јасмина Нинков) и Националне библиотеке Белорусије (Вадим Гигин).

Излагања радова библиотекара одржана су у Градској библиотеци Суботица и била су посвећена трансформацији библиотека кроз просторне, социокултурне и дигиталне промене, кроз сесије, панел-дискусије и радионице. У Новој читаоници Градске библиотеке у Суботици отворена је постер-сесија, представљени су чланови жирија за избор најбољег постера, као и критеријуми за оцењивање и бодовање постер-презентација.

Током конференције представљено је приближно 60 излагања, панела и интерактивних сесија, уз обезбеђен симултани превод током целокупног програма. Конференција је била испуњена квалитетним предавањима, садржајним дискусијама и интерактивним форматима рада који су на свеобухватан начин осветлили савремену улогу библиотека у друштву.  На овај начин су библиотекари показали да библиотеке имају све значајнију улогу у савременом друштву као простори знања, дијалога и друштвеног повезивања. Кроз размену искустава, савремене теме и међународну сарадњу, истакнут је њихов потенцијал да буду носиоци позитивних промена и активни учесници у процесима друштвене, културне и дигиталне трансформације.